Економист: “Гарантовани пад” незапослености младих у ЕУ


Немачки планови за решавање незапослености младих у Европи претерано су стидљиви

Кад Англела Меркел изјави да нешто треба да буде приоритет у евро-зони, регионална политика њене „машинеријe“ добија већу брзину. Током протеклих неколико месеци, немачка канцеларка је до неба подстакла ризике високе незапослености младих јужне Европе. Шампионка фискалне штедње је почела да понавља својим колегама из Шпаније, Грчке и Италије изјаве како је незапосленост младих у Европи „горући проблем“ који ризикује да ће генерација младих бити „изгубљена генерација“, ако буде остављена без надзора. Резултат овога је био налет сумирања и израда планова помоћи континента младима без посла.

На слици: Општа стопа незапослености младих који нису на школовању или радној обуци, од 15 до 24 године, у Европи.

Европски лидери су обећали „гаранције младима“ према којима свака млада особа Европе има посао, занат или место у високом образовању ако у року од четири месеца постану незапослени или напусте формално образовање. Они су обећали 8 милијарди евра (10.5 милијарди долара) најтеже погођеним земљама у наредне две године. Европска инвестициона банка (EIB) ће помоћи малим предузећима да запошљавају и квалификују младе, а неки европски „структурни фондови“ прераспоредили су средства у циљу помоћи младима. Побољшаном верзијом, од EU Erasmus програма, који охрабрује студије у иностранству, помоћи ће се великом броју људи да одлазе у иностранство у циљу школовања.

Ови предлози би могли бити добар глас не малог значаја за поражене лидере јужне Европе или бар за госпођу Меркел два месеца пре избора. Али, пракса ће вероватно разочарати. Поменути предлози пате од истих оних недостатака који су пратили реакцију ЕУ на кризу током последње три године: недостатак смелости, непотпуна анализа проблема и претерано копирање немачке политике.

Слабост у бројкама

Сваки осми млади Европљанин не ради, а не школује се, нити обучава једна од седморо младих особа. У Италији и Шпанији је тај однос 1:5, а у Грчкој 1:4.

Недостатак смелости постаје очигледан чим пажљиво сагледате бројке. Сваки осми млади Европљанин не ради, а не школује се нити обучава једна од седморо младих особа. У Италији и Шпанији је тај однос 1:5, а у Грчкој 1:4.

Понуђена средства су у односу на величину поменутог проблема премала. Залагањем 8 милијарди евра за период дужи од 2 године (то је мање од 0.1% БДП-а оних земаља које испуњавају услове за помоћ) или преко 850 евра годишње за све младе у европским замљама који нису запослени, на обуци, нити у процесу образовања. Додајте томе средства структурних фондова и могуће зајмове ЕИБ, па ће „лонац“ бити пунији, али ипак ће бити премало имајући у виду предстојеће смањење буџета већине ових земаља којим се сигурно неће плаћати огромна растућа потреба за ширењем обуке или планираног партиципирања у радним односима.

На слици: Валутни статус земаља чланица ЕУ. Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE Извор: http://www.economist.com/blogs/graphicdetail/2013/07/european-economy-guide

Обука и партиципирање у радним односима су добре идеје, али ће мало тога овим моћи стварно да се помогне младима Европе без посла, ако владе не успеју да подстакну раст. Главни разлог свему је раст незапослености младих јужне Европе и дубока рецесија у тим земљама. Временом, циклична незапосленост може постати хронична. ОЕЦД је у свом најновијем Прегеду запошљавања јасно приказао да су млади незапосленошћу више погођени од старијих. Те ране ће се повређивати ако њихова генерација не успе да стекне потребне радне вештине. Планирано партиципирање у радним односима може помоћи само на маргини, тако што ће се више младих водити као запослено, али оно не може бити замена за економски опоравак. Изгледи за ове потенцијално „изгубљене генерације“ неће се побољшати све док европској привреди не крене боље.

Трећи проблем је наивност у вези тумачења „немачког успеха“. Немачка има дугогодишњи систем школовања и стручног усавршавања. Она поред тога има и најнижу стопу незапослености младих у Европи. Према томе, погрешно би било закључивати како потоњи догађај може да изазове претходни. Немачка је развила стручно оспособљавање приправника пре него што је „европски болесник“ стекао стопу незапослености младих од преко 15% у 2005. години. Не узима се у обзир да је овај њен систем уско везан за особиту немачку пословну структуру која је наглашено заснована на производњи с олакшањима ради извоза.

Планирано партиципирање у радним односима може помоћи само на маргини, тако што ће се више младих водити као запослено, али оно не може бити замена за економски опоравак.

Изгледи за ове потенцијално „изгубљене генерације“ неће се побољшати све док европској привреди не крене боље.

Усмеравање на стручно образовање треба да буде део арсенала сваке земље у борби против незапослености младих, али у јужној Европи друга политичка решења резултате могу дати брже. Пре свега, ради се о либерализацији радних прописа за сталне раднике, тако да се смањи јаз међу старијима и млађима, нарочито привремено запосленима. Шпанија и Грчка су у томе постигле известан напредак, али им још увек недостаје флексибилније и мање сегментирано тржиште рада које би охрабрило предузећа да запосле више радника, што би младима пружило боље могућности. Начин да се подстакне запошљавање младих био би смањивање пореза на плате, што је Италија управо урадила.

Европска стратегија борбе против незапослености младих изнела је низ корисних иницијатива, али је број тих иницијатива мали. Захваљујући госпођи Меркел, дешава се више. Међутим, све то није ни приближно довољно. Решавање „најхитнијих европских проблема“ захтева јаснији приступ јачању раста у јужној Европи, као и више новца ради помоћи јужњацима, како би преобразили своја тржишта рада. Земље евро-зоне за Меркелову сачињавају листу „оног што треба радити“, од олакшавања штедње до убрзања развоја банкарског удруживања. Позната је опрезност госпође Меркел поводом тога. Али, на томе мора да се ради. Иначе ће „гаранције младима“ бити празно обећање.

Изворник превода: The Economist

С енглеског превео Душан Ковачев

Кретање стопе незапослености младих од 1983. до 2013. године. http://www.theatlantic.com/business/archive/2013/05/europes-record-youth-unemployment-the-scariest-graph-in-the-world-just-got-scarier/276423/


О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: