Стратфор: Најновији корак Мађарске ка изолационизму


Мађарска је затражила од ММФ да затвори канцеларију у тој земљи, што је дало ново обележје у напетости између Будимпеште и Западних институција. Овим најновијим потезом, Виктор Орбан наглашава да неће дозволити странцима да му диктирају политику. Орбан вероватно има намеру да подстиче национална осећања у Мађарској уочи избора 2014. године. Ради се о акцији која носи ризик угрожавања мађарске привреде, зависне од страних инвестиција, која је додатно ослабљена услед економске кризе у Европи. Орбан ће вероватно покушати да надокнади погоршане односе са Западом јачањем веза са Русијом.

На слици: Национални симболи Мађарске на реверсу кованице од 2 евра: грб династије Анжу, лоренски крст и севастократорска стема коју је свом зету, Геовиту I, поклонио Михаило IV Дука, император Ромеје.

Напомена уредништва Фонда Слободан Јовановић:

Домаћој јавности власт и медији износе ставо томе како је Мађарска веома важан чинилац на путу придруживања Србије ЕУ. Међутим, Запад мађарску политику сматра изолационистичком. Чињенице о обиму, дубини и природи сукоба Мађарске са ЕУ, ММФ и комплетним Западом, наши политичари и медији игноришу. Они не помињу чињеницу да ова чланица ЕУ одавно трага за алтернативом на Истоку. Стога преносимо анализу коју је о садашњем положају Мађарске објавио „Стратфор„.

Петнаестог јула, гувернер Мађарске централне банке Ђерђ Матолчи је писмом шефу ММФ-а Кристиану Лагарду позвао ту организацију да затвори своју канцеларију у Будимпешти. Маточи је рекао да више нема потребе за присуством ММФ-а у Мађарској, као и да је циљ Будимпеште да врати свој кредит којег је подигла од ММФ-а пре предвиђеног рока исплате у 2014. години. ММФ је, наводно, ту одлуку прихватио и вероватно ће у августу затворити канцеларију.

Помоћ Мађарској је ММФ пржио 2008. године, након избијања глобалне финансијске кризе. ММФ јој је тада обезбедио 15.7 милијарди долара из пакета помоћи од 25 милијарди којег су издвојили ММФ, ЕУ и Светска банка. По доласку Орбана на власт 2010. године било је спорних односа ММФ-а и Мађарске. Једном је у канцеларији ММФ-а Орбан захтевао прибегавање посебним мерама да би се одржале финансије Владе, што је ММФ одбацио. Орбан је у суштини национализовао пензиони систем, увео курсне разлике које су нанеле штету страним банкама – како би смањио ризик од страних, клаузулама заштићених дугова и увео посебне таксе за велике компаније. Током 2011. године је Мађарска преговарала о даљој помоћи ММФ-а, али она никад није продужена због несугласица са Мађарском која је успела да подигне новац на међународним финансијским тржиштима, што је донекле поправило њено економско стање.

Удаљавање Мађарске од ЕУ показује разочарење источне и централне Европе у перспективу коју ЕУ нуди. Изгледе за економски напредак путем јаких, институционалних веза са западном Европом све више потиру њени чести захтеви за непопуларним реформама и строгом штедњом који долазе из Брисела и организација као што је ММФ.

Орбанов захтев за затварањем канцеларије ММФ-а може бити део његове предизборне кампање. Орбан намерава да уочи избора, који ће највероватније бити одржани априла 2014. године, подстакне економски раст у земљи и истакне отпор своје Владе на утицаје из иностранства, како би осигурао растућу националистичку базу гласача.

Међутим, Влада нема много маневарског простора, имајући у виду суморну економску перспективу у Европи и растуће неповерење страних инвеститора према Мађарској. Према подацима Еуростат-а, мађарска економија се смањила за 1.7% у 2012, а очекује се раст од тек 0.2% у 2013. години. Износ инвестиција у првом кварталу 2013. године је опао за скоро 9% у односу на исти период у 2012, а сматра се да је највећи пад у односу на четврти квартал био 2009. године. Особито је изражен пад улагања у енергетику и производњу. У извештају ММФ-а, који је објављен марта, такође се наглашава да је мађарски банкарски сектор знатно ослабљен последњих година због ниског раста и увећане стопе неповољних зајмова.

Чини се да Русија с добродошлицом поздравља развој изоловања Мађарске од Запада. У европској кризи Русија види прилику за јачање својих веза са источном и централном Европом. Пошто ће Западни инвеститори, како изгледа, полако постати противници, Будимпешта ће се ради привлачења инвестиција окренути ка Истоку. Руски инвеститори, на пример, последњих неколико година показују занимање у областима мађарског банкарства и енергетике.

Мимо доношења разних популистичких мера којима ће вероватно оштетити стране компаније, Орбан ће изгледа покушати са политичким активностима на штедњи енергије, што ће додатно погоршати тензије са ЕУ. Протеклих година, ЕУ је критиковала политику коју је водио Орбан, нарочито уставне промене и измене мера којим је увео већу контролу Владе над Централном банком. Од неких питања Орбан је одустао како би умирио ЕУ, али укупни притисак из Брисела није много допринео да Орбан промени курс.

Чини се да Русија с добродошлицом поздравља развој изоловања Мађарске од Запада. У европској кризи Русија види прилику за јачање својих веза са источном и централном Европом. Пошто ће Западни инвеститори, како изгледа, полако постати противници, Будимпешта ће се ради привлачења инвестиција окренути ка Истоку. Руски инвеститори, на пример, последњих неколико година показују занимање у областима мађарског банкарства и енергетике.

Удаљавање Мађарске од ЕУ показује разочарење источне и централне Европе у перспективу коју ЕУ нуди. Изгледе за економски напредак путем јаких, институционалних веза са западном Европом све више потиру њени чести захтеви за непопуларним реформама и строгом штедњом који долазе из Брисела и организација као што је ММФ.

Изворник текста: Stratfor

Ппревод са енглеског језика: Душан Ковачев

Удаљавање Мађарске од ЕУ показује разочарење источне и централне Европе у перспективу коју ЕУ нуди. Изгледе за економски напредак путем јаких, институционалних веза са западном Европом све више потиру њени чести захтеви за непопуларним реформама и строгом штедњом који долазе из Брисела и организација као што је ММФ. На слици: "Олуја над Хортобађем", Тивадар Чонтвари Коцка, 1903. година.


О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: