Славенка Дракулић: Хрватска, нација изгубљена у транзицији


Упркос чињеници да се земља придружује Европској унији у понедељак, чини се да није расположена за славље.

Славенка Дракулић

Да је Хрватска могла изабрати тренутак приступања Европској унији, никако то не би био 1. јул 2013. године. Истраживачки центар PRC je управо објавио резултате гласања које је спроведено у осам земаља чланица Европске уније. Веома узнемирава налаз да је проценат грађана који су се изјаснили у корист европског пројекта пао са 60% пре годину дана на 45% данас. Економски неуспеси, европске поделе на север и југ и неповерење у политичке елите довели су до таквих резултата.

Поред тога, у питању су и последице уласка Румуније и Бугарске у ЕУ 2007. Године су прошле без обављања одговарајуће припреме. Разочарење због два нова члана Уније произвело је велику сумњу о приступу даљем проширењу. Како год, ЕУ је имала већ довољно проблема са бившим комунистичким земљама, а сада се придружила још једна. Да, Хрватска је мања, можда и боље припремљена, али ентузијазма, ипак, на обе стране веома недостаје.

Пошто су преговарачки процес почели као нова независна нација, Хрвати сматрају ЕУ за богату тетку. На крају крајева, увек су сматрали да чланство неће наступити или ће измаћи. Чак и у том смислу, националистичка опозиција је била прилично гласна. Зашто се придруживати новој заједници држава одмах по напуштању Југославије у крвавом рату који је коштао хиљаде живота? Ако су ратови 1991-1995. године били ратови за независност, зашто се одрицати новоизвојеваног политичког суверенитета? Шта са хрватским националним идентитетом који је поново уздигнут и слављен с толико енергије њеног првог председника, Фрање Туђмана? Много озбиљнији аргумент био је тај да је читав регион исувише нестабилан.

Политичари деснице и левице су одлучили да овековече оптимистичку слику економске користи, инвестиција, могућности запошљавања итд.

Ипак, како се приступање приближавало, постајало је јасно да се све ово неће догодити. Економска криза у ЕУ се поклопила с негативним резултатима лоше спроведене приватизације државне имовине и наводима о политичкој корупцији. Државна бирократија је огромна и ниједна реформа није успела да је дотакне. Незапосленост се попела на 20% и још увек расте.

Више од половине незапослених су млади. У Европи само Грчка и Шпанија имају лошије показатеље незапослености.

Јавни дуг је скоро 60% БДП-а.

Нису за чуђење ни немачки страхови да је пред Хрватском грчка будућност.

Међутим, политичка елита тог доба је проблем представљала у идеолошком смислу: Хрватска не припада Балкану. Балкан су други – православни и муслимани, а католици нису. Уласком у ЕУ треба ојачати разлику и „повући црту“ између нас и њих. То је ваљда био главни разлог Хрватске католичке цркве услед којег је подржала грађане да на референдуму прошле године са 66% гласају за улазак у ЕУ.

Потоњих година, међутим, важан и главни аргумент – мир и стабилност – занемариван је све више и више. Политичари деснице и левице су одлучили да овековече оптимистичку слику економске користи, инвестиција, могућности запошљавања итд. Ипак, како се приступање приближавало, постајало је јасно да се све ово неће догодити. Економска криза у ЕУ се поклопила с негативним резултатима лоше спроведене приватизације државне имовине и наводима о политичкој корупцији. Државна бирократија је огромна и ниједна реформа није успела да је дотакне. Незапосленост се попела на 20% и још увек расте. Више од половине незапослених су млади. У Европи само Грчка и Шпанија имају лошије показатеље незапослености. Јавни дуг је скоро 60% БДП-а. Нису за чуђење ни немачки страхови да је пред Хрватском грчка будућност.

Чини се да ни Хрвати нису расположени за славље. У последњих месец дана пред улазак у ЕУ медији су изразили забринутост, на пример, о могућој неконкурентности домаћих производа. Иако је главна привредна грана индустрија, туризму иде добро. Могла се осетити атмосфера затварања уместо отварња, страха уместо радости. Када су људи суочени с неизвесношћу, они се обично окрећу традиционалним вредностима као што су породица и религија. Конзервативна грађанска удружења с подршком католичке цркве одржавају референдум тражећи промену Устава са захтевом да се брак дефинише као хетеросексуалан. Влада несигурност о новим прописима и њиховој примени.

Једини људи који су заинтересовани за напредак придруживања у ЕУ могу се још наћи међу младима који очекују могућност студирања и рада у иностранству – тамо на нашим западним границама неће више бити царина, а чекања у редовима пред ЕУ више нема за оне који имају новца да тамо купују и путују.

Веома узнемирава налаз да је проценат грађана који су се изјаснили у корист европског пројекта пао са 60% пре годину дана на 45% данас.

Изгледа су у целом приступања најбитнији чиниоци „изгубљени у транзицији“. Заостала је Хрватска, давно изгубљено католичко дете Европе, занемарена је чињеница да је замља била у рату пре само две деценије и да мир и безбедност не би требало да вреде више од очекиваних економских добитака. Економски опстанак за ову малу и сиромашну земљу би свакако био још тежи ван Уније – и то је разлог због којег је 1. јул ипак историјски датум, чак и ако актуелни тренутак придруживања заиста није најбољи ни за Хрватску ни за ЕУ.

Изворник текста: The Guardian

Превод са енглеског: Душан Ковачев

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: