Поуке „благостања“ европске Бугарске


Бугарска је формално закорачила на пут евроинтеграција 1993. године, кандидат за ЕУ је постала 2000, а „будућности бугарске брод“ је упловио у ЕУ 2007. године. Пад инвестиција, депопулација и раст сиромаштва – суштинска су обележја европске Бугарске.

На слици: "У корак с временом", споменик совјетским ослободиоцима Бугарске у Другом светском рату, којег је непознати "уметник" претворио у споменик иконама америчког кича.

Чуждият хляб — зъби кърши!

Бугарска народна пословица

Морамо се најпре подсетити рада Дејана Мировића „Шта је ЕУ донела Бугарској?[1]“ Бугарима je очигледно донела мало. У низу земаља ЕУ (оних најбогатијих), упркос Лисабонском уговору, Бугари морају да добију посебну радну дозволу да би се запослили. Број сиромашних у Бугарској се од почетка евро-интеграција скоро удвостручио, иако је земља у протеклој деценији евро-интеграција остала без 10% становништва. Боље речено, бугарска „евро-интеграција“ је појела 700.000 Бугара. Преостали су много задуженији од пре-европских Бугара, а спољнотрговински дефицит европске Бугарске стабилно расте и већ се удвостручио. Ко је главни спољнотрговински партнер ове сироте балканске државе? Немачка. Чуди ли иког што је буџетски дефицит више него удвостручен пошто је главни трговински партнер постала најмоћнија и најштедљивија национална привреда ЕУ?

Вреди поменути да су Бугари најкраћих рукава остали баш у оној области од које „европски Срби“ очекују највише. Европско обећање (лудом радовање) финансијских средстава се 1.3 милијарде евра у пракси сводило на 10 – 20%. До недавно се ЕУ изговарала тиме што Бугарска није остварила потребне услове за реализацију те помоћи. Ипак, еврократе су у 2013. години коначно морале да са својим сталним задржавањем финансијске помоћи ускладе сопствено објективно право, пошто су сироти Бугари пристајали на све а изговори су потрошени.

Хајде да се подсетимо колико је добро бугарској земљи и народу у том друштву у које су се учланили, према подацима са http://www.tradingeconomics.com/ – „на парчето“, што би рекли Бугари.

Новац, инвестиције, тржиште и банкарство

Улагање у обвезнице бугарске владе је од 2006. углавном расло, а од 2008. године је дошло до њихове огромне емисије. После периода пада, тај тренд брзо опада с јесени 2012[2], иако се берза у тој земљи лагано опоравља, каматне стопе су стрмоглаво опале 2009. године.[3] Повећање масе прва четири монетарна агрегата одвија се по уједначеним стопама. Влада Србије (Цветковићева) је крпила своје финансије управо у доба када је бугарска влада напуштала кризно финансирање обвезницама, игноришући наступање економске кризе у Европи.

Међутим, SOFIX се муњевито стромоглавио раније, још почетком 2007. године – управо у доба кад је Бугарска постала чланица ЕУ, да би потом остао стабилан[4]. Томе је вероватно допринело емитовање владиних обвезница. Да ли је једноставно, до пријема у чланство ЕУ, Бугарска распродала све што се у њој могло распродати? То што је Бугарски БДП[5] растао, не изгледа више тако добро на нивоу годишњег раста[6].

Кретање sofix индекса од 2002. до данас. Извор: http://www.tradingecoomics.com

Попут многих сиротих држава „интегрисаних“ у глобалистичку екномску политику, и Бугарска је у налету економске кризе улагала велика финансијска средства у девизне резерве[7], дајући свој допринос финансијским силама које су настављале своје шпекулативне послове у сфери високо апстрактних финансијских деривата.

Не треба губити из вида две повољности бугарске привреде које Србија нема. Бугарска има нуклеарну електрану, по ком основу (за потребе нуклеарне сигурности) сваке године добије 70 милиона евра. Поред тога, ова земља има морску обалу, па остварује знатан прилив прихода од туризма.

Муке Владе

За разлику од Србије, однос бугарског јавног дуга према БДП није ни приближно толико неповољан. Бугарска влада се веома потрудила да ову стопу смањи, али од 2009. године она ипак лагано расте, мада још увек није изнад 19%[8], пошто је Бугарска и даље веома задужена (преко 37 милијарди евра)[9].

Изгледа да је њихова влада имала приличног успеха у смањењу буџетског дефицита[10]. Савесна влада? Могло би се рећи – влада која се припрема на примену параевропског Уговора о координацији и управљању, на време дисциплинована у складу са Стратегијом штедње, контроле и кажњавања, у erbhoff најмоћније привреде ЕУ. А та држава је, што је врло важно не губити из вида, главни спољнотрговински партнер европске Бугарске.

Муке становништва

Годину дана по уласку земље у ЕУ је почела да опада запосленост која је до тада систематски развијана. Повремени скокови запослености у Бугарској јављају се од 2008. године, углавном у доба повремених сезонских послова[11]. Сада је већ 380.000 незапослених[12], упркос огромној депопулацији Бугарске, из које пут развијених земаља ЕУ одлази махом млада радна снага. Стопа незапослености је, дакле, расла од пријема ове земље у ЕУ и још увек расте[13]. Истини за вољу, улазак у ЕУ није деловао негативно на тренд депопулације[14], али га није ни смањио. То је сасвим разумљиво имајући у виду раст цена у потрошњи на мало[15].

Депопулација Бугарске од 2000. г. до данас. Извор: http://www.tradingecoomics.com

За невољу, цене бугарских производа су крајем 2012. године потонуле скоро за трећину и такво стање је остало стабилно до данас[16]. При том се мора узети у обзир да у индустрији ради преко 35%, а у пољопривреди преко 7% запослених[17], пошто пад цена домаћих производа и раст цена највише погађају становништво које доходак остварује у реалном сектору. Уосталом, цене у Бугарској можете проверити на сајту http://www.numbeo.com (Бугарска није у еврозони, а 1 лев вреди тек нешто више од 0.5 евра).

Број запослених у Бугарској од 2006. г. до данас. Извор: http://www.tradingecoomics.com

Више од половине становништва Бугарске је 2010. године било изнад 65 година старости, а трећина запослених у њој је сматрана „запосленом сиротињом“[18]. Како живе Бугари? Њих 3.400.000 (46%) живи у домаћинствима која остварују доходак од 310 лева (око 150 евра) по члану домаћинства. Средњи слој бугарског друштва чини 2.700.000 људи (37%) у домаћинствима која по члану остварују 311-566 лева (150-270 евра). Тек 17% домаћинстава (1.200.000) чине „богату класу“ друштва која остварује приход по члану домаћинства преко 566 лева (270 евра) по члану. Мало је рећи да је стање бугарских пензионера катастрофално. У тој депопулацијом покошеној земљи, пензионера има 2.200.000[19]. Сматра се да 23% бугарских пензионера живи испод границе сиромаштва – 206 лева прихода (око 100 евра)[20].

Број незапослених у Бугарској од 2002. г. до данас. Извор: http://www.tradingecoomics.com

Шта Србија може да научи из бугарског примера?

До уласка Бугарске у ЕУ, незапосленост је успешно сузбијана.

Након учлањења Бугарске у ЕУ, незапосленост је озбиљно почела да расте.

Српски грађанин мора да зна следеће: Бугари су сиротиња били и сиротиња остали, без обзира на транзицију. Након учлањења Бугарске у ЕУ, незапосленост је у тој земљи озбиљно почела да расте. Држављанин Србије, који мисли да ће боље живети када његова земља уђе у ЕУ, мора знати да је у европској Бугарској максимални доходак припадника средње класе 270 евра, иако се ради о туристичкој земљи која је уз то сачувала значајан део реалног сектора привреде, за разлику од Србије на европском путу.

Српски пензионер такође све ово мора да има на уму, као и чињеницу да су у овој европски интегрисаној земљи пензије знатно мање него у Србији (која расход за потребе ПИО финансира из буџета и од које ММФ одавно захтева да смањи тај трошак).

Незапослени Срби морају да знају како је пре-европска Бугарска озбиљно смањила своју незапосленост пред пријем у ЕУ, али да је након тога незапосленост почела да расте. За разлику од нас, две евро-фанатичне српске владе по том питању нису постигле никакав практични успех, а незапосленост у Србији личи на стање у Бугарској са почетка њеног пута евро-интеграција у доба раних деведесетих.

Српска влада, која је допринела драстичном увећању удела запослених у сектору јавних услуга на рачун запослености у реалном сектору, током даљих евро-интеграција ће морати драстично да смањи број запослених на „државном послу“.

Српска Вада, која је допринела драстичном увећању удела запослених у сектору јавних услуга на рачун запослености у реалном сектору, током даљих евро-интеграција ће морати драстично да смањи број запослених на „државном послу“. Да ствар буде још гора, Србија за разлику од Бугарске нема море, а своје туристичке потенцијале је сасвим запоставила.

Колико год била „европски опредељена“, српска влада мора да буде свесна да њен формални пут у ЕУ није још ни почео, а да се Бугарски завршио непосредно уочи размаха светске економске кризе која ипак постоји, није наша развојна шанса и никако не јењава.

Зашто је то значајно за српску владу?

Немачка развија Стратегију штедње, контроле и кажњавања, и по основу Уговора о координацији и управању паралелно је намеће економски и финансијски зависним чланицама ЕУ. Против ове параевропске „интеграције“ веома се буне економски самосталне чланице ЕУ које не морају да пристају на немачке економске, финансијске и политичке диктате.

Стратегија предвиђа драстично смањење јавног дуга и буџетског дефицита, као и могућност тужбе и финансијских казни за државе које не постигну задате параметре.

Ни једна српска влада једноставно неће бити у стању да спроводи поменуту Стратегију, а да не суочи свој народ са социјалном катастрофом.

Због развоја поменуте Стратегије штедње, контроле и кажњавања, коју по основу Уговора о координацији и управању паралелно намеће Немачка економски и финансијски зависним чланицама ЕУ. Против ове параевропске „интеграције“ веома се буне економски самосталне чланице ЕУ које не морају да пристају на немачке економске, финансијске и политичке диктате. Стратегија предвиђа драстично смањење јавног дуга и буџетског дефицита, као и могућност тужбе и финансијских казни за државе које не постигну задате параметре. Ни једна српска влада једноставно неће бити у стању да спроводи поменуту Стратегију, а да не суочи свој народ са социјалном катастрофом. Примена одредаба поменутог Уговора почиње почетком 2014. године.

У домену практичног остварења „интеграције“, српска Влада мора да зна да ће догодине њен положај бити знатно неповољнији од бугарског. Неколико квалитетних жетви је дало значајан приход Цветковићевој влади. Међутим, када 2014. године почне безусловна примена ССП-а (исте године међу немачким вазалима у ЕУ почиње примена параевропског Уговора о координацији и управљању), наша пољопривреда ће на свом националном тржишту постати неконкурентна у односу на субвенционисане пољопривреде богатих чланица ЕУ. Бугари су споразум сличне садржине са ССП-ом (European Union Association Agreement) потписали 1993. године, у далеко повољнијим међународним привредним околностима. Имајући у виду све већу наклоњеност српске владе немачкој политици, ово ће Владу Србије суочити са две велике социјалне опасности:

1. Настављајући европске интеграције, Србија ће морати да се ували и у интеграције вазалног поретка Немачке који санкционише обавезу драконске штедње, и захтева смањење буџетског дефицита. Оваква интеграција ће довести до смањења дохотка (и запослености) запослених у домаћем сектору јавних услуга, као и смањења пензија – као у Бугарској, а можда још горе. Одупирање наше владе тим мерама након интеграције, суочило би је са значајним финансијским казнама, пошто је у своје име, а у корист велике Немачке, могу тужити друге чланице. Ипак, ова опасност неће наступити скоро, али је извесна уколико се не отарасимо штетне политичке догме да ЕУ нема алтернативу.

2. Примена ССП-а ће почетком 2014. године на немилост субвенционисане пољопривреде ЕУ препустити домаће пољопривредно тржиште. По том основу ЕУ деценијама дави пољопривреду сиромашних земаља Африке. Којим средствима ће Србија подржати своју пољопривреду 2014. године? О томе Влада мора посебно да води рачуна, пошто се ради о преосталом реалном сектору привреде који је од огромне важности за њене будуће приходе. Шта више, о овоме мора убудуће да води рачуна и сваки домаћи бирач, пошто ће у Србији дохоци све више зависити од успеха домаће пољопривредне производње. Неповољност налик на ССП је бугарска пољопривреда доживела давно, а Мировић је навео илустративни пример једног бугарског надничара у Србији[21].

Више него суморна перспектива

Бугарска је не пут евроинтеграција кренула одлучно се борећи против незапослености, а потом је водила рачуна о смањењу удела јавног дуга у БДП-у. Тржиште је према ЕУ отворила на време, па ипак није зауставила депопулацију, масовно сиромаштво и социјалну катастрофу пензионера.

„Европска Србија“ је све урадила супротно, а приде је упропастила реални сектор привреде, начелно лоше постављајући расподелу пољопривредних субвенција – додељиваним по хектару обрађене земље, а не оствареном приносу по хектару.

Србија је, такође, доживела депопулацију.

Ако њена влада није способна да измакне вазалном политичком положају у „немачкој Европи“, мора бар да успори срљање у европске и заустави пара-европске економске интеграције.

Бугарска је не путу евро-интеграција кренула одлучно се борећи против незапослености, а потом је водила рачуна о смањењу удела јавног дуга у БДП-у. Тржиште је према ЕУ отворила на време, па ипак није зауставила депопулацију, масовно сиромаштво и социјалну катастрофу пензионера. „Европска Србија“ је све урадила супротно, а приде је упропастила реални сектор привреде, начелно лоше постављајући расподелу пољопривредних субвенција (додељиваним по хектару обрађене земље, а не оствареном приносу по хектару). Србија је такође доживела депопулацију. Ако њена влада није способна да измакне вазалном политичком положају у „немачкој Европи“, мора бар да успори срљање у европске и заустави пара-европске економске интеграције. Плаћање европских обећања територијалним уступцима ће довести до додатне ерозије правне државе која ће поново упропастити покушаје борбе против корупције. Бугарска, која није била оптерећена радикалним сепаратистичким покретима, и сама је имала огромне муке са корупцијом које се нису окончале ни чланством у ЕУ. Напротив, ниво бугарске корупције је уочи пријема у ЕУ драматично растао[22], па је и даље мучи исти проблем[23].

Додатно задуживање државе само ће одложити, не и решити српски проблем плата и пензија. Ове врсте доходака ће нам у немачким пара-еропским интеграцијама донети неподношљив социјални проблем и проћи ћемо горе него Бугари. Сваки српски Обломов мора да схвати како се ови проблеми неће решити некако сами по себи интегрисањем у ЕУ, већ ће се претворити у најгору ноћну мору!

Озбиљних инвестиција, које не потичу из ЕУ, практично може нестати ако се настави с њиховом опструкцијом. Ионако за 13 година нисмо видели корисне инвестиције САД. Зашто?

Када већ нисмо у ЕУ, зашто нисмо искористили инвестиционе и ванредно повољне трговинске понуде Русије? Зашто их опструишемо? Зашто сами уништавамо конкуренцију међу страним инвеститорима? Зашто наша влада своју политику привлачења озбиљних инвестиција своди на Немачку, када се из континенталне Европе још пре две године повукао британски инвестициони капитал?

Видео: Über den Horizont, песма дарквејв поп групе Blutengel из 2011. године.

Упутнице:


[1] Мировић, Дејан – Шта је ЕУ донела Бугарској, Фонд стратешке културе, 3. 2. 2013.

[2] http://www.tradingeconomics.com/bulgaria/government-bond-yield

[3] http://www.tradingeconomics.com/bulgaria/interest-rate

[4] http://www.tradingeconomics.com/bulgaria/stock-market

[5] http://www.tradingeconomics.com/bulgaria/gdp

[6] http://www.tradingeconomics.com/bulgaria/gdp-growth

[7] http://www.tradingeconomics.com/bulgaria/foreign-exchange-reserves

[8] http://www.tradingeconomics.com/bulgaria/interest-rate

[9] http://www.tradingeconomics.com/bulgaria/government-external-debt

[10] http://www.tradingeconomics.com/bulgaria/government-budget

[11] http://www.tradingeconomics.com/bulgaria/employed-persons

[12] http://www.tradingeconomics.com/bulgaria/unemployed-persons

[13] http://www.tradingeconomics.com/bulgaria/unemployment-rate

[14] http://www.tradingeconomics.com/bulgaria/population

[15] http://www.tradingeconomics.com/bulgaria/consumer-price-index-cpi

[16] http://www.tradingeconomics.com/bulgaria/producer-prices

[17] http://www.indexmundi.com/bulgaria/economy_profile.html

[18] Bulgaria: Poor not just by EU standards

[19] Bulgarian Retirees Begin Recieving Updated Pensions, Novinite.com. 8. 4. 2013.

[20] 23% of bulgarian Households Live bellonj Poverty Line, Novinite com, 19. 4. 2013.

[21] „…један од тих надничара је био и Димитар Маничев, младић од 36 година. Он је 2012. године радио на једној њиви у Мрчајевцима заједно са групом својих сународника. На питање новинара зашто се прихватио тог тешког посла ван своје земље, младић из ЕУ је одговорио: “Нема везе што смо у Европској унији, нама је исти ђаво. Код куће нема посла. И да има цене су немачке а плате бугарске. Да ми је добро, не бих долазио у Мрчајевце да вадим кромпир“. http://www.b92.net/biz/vesti/srbija

[22] Most Significant Risk Factors that Could Hinder Economic Recovery in Bulgaria, Risk and Forecast, 9. 11. 2009.

[23] Corruption in Bulgaria up to triple the EU average, Eubussines, 25. 9. 2012.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: