Фама о војвођанских 7%


Откуд потреба да се представник власти која је упропастила привредни развој Војводине хвали процентом њеног учешћа у бруто производу Србије?

Прошле године је „европска регија“ упропастила најважније финансијске установе наше Војводине и довела је до беде. Пошто се сада све то види, Бранислав Бугарски покушава да објасни како је Војводина под крајскомандатуром „европске регије“, ипак некако, бољи део Србије, па још има потребу да то изрази у процентима. Откуд то?

Душан Ковачев: „Нигде у Уставу Републике Србије није прописано да Војводина има право на само 7% репбличког буџета! Нигде у Уставу Републике Србије није прописано да Војводина не може добити више од 7% републичких средстава! Смисао става 3. члана 184. Устава Р. Србије је одређивање минималне основице буџета АПВ и заштита њене развојне политике од покрајинске бирократије прописивањем минималног улагања за капиталне инвестиције!“Устав Републике Србије. Фото: http://zakonik.blogspot.com

Поводом изјаве Бранислава Бугарског у чланку „Војводина – то је 40% Србије“, Вести онлајн

Бранислав Бугарски је годинама био на челу једног од пајтићевских фондова (ВИП фонд). Памтим га по чувеној изјави на РТВ како „није пристојно“ питати ко су комитенти пропале РБВ (то јест они који не враћају наше новце које су позајмили), услед чијег неиспуњења обавеза РБВ није могла да реализује 75% пласмана.

Пошто су Пајтићеви момци од почетка све радили, раде и радиће у договору с Динкићем, тако су ликвидирали и РБВ, без обзира на јавну шараду и кукњаву која је организована да би се то прикрило. Као и увек, све почне и заврши се њиховим договором о нашим новцима који без трага нестану у џеповима власника непознатих субјеката. Тако је ликвидирана и РБВ и ником ништа. Тресла се гора – родио се миш; појео вук магарца; на вука повика а лисица месо носи

Међутим, то је тек један „жмиравац“ на нашој њиви која се дави у стотинама хиљада галона подземних вода које даве „најплоднију равницу Европе“. „Европска регија“ у договору с „европском Србијом“ (обе се куну у демократију) већ деценију троши наше новце у Војводини, о чему свом народу не полаже рачун. Њен савремени популистички безобразлук је креирање фаме о тзв. војвођанских 7% новаца из буџета Србије. Они који брукају социјалдемократију су у својој глупости својевремено пред јавност изнели ову неистину као аргумент да оправдају захтев за променом Устава Србије. Годинама тврде како је наводно Уставом Р. Србије Војводини одређено да добија само 7% новаца од Републике. Та неистина је убрзо постала окосница пропаганде аутономашке бирократије у Новом Саду, која се у међувремену, по усвајању противуставног Корхецовог статута, преобразила у крајскомандатуру „европске регије“ у Војводини.

Устав Републике Србије:

Финансијска аутономија аутономних покрајина

Члан 184.

Аутономна покрајина има изворне приходе којима финансира своје надлежности.

Врсте и висина изворних прихода аутономних покрајина одређују се законом.

Законом се одређује учешће аутономних покрајина у делу прихода Републике Србије.

Буџет Аутономне Покрајине Војводине износи најмање 7% у односу на буџет Републике Србије, с тим што се три седмине од буџета Аутономне Покрајине Војводине користи за финансирање капиталних расхода.

Порекло фаме о „војвођанских 7%“

Постоје четири разлога за употребу фаме о „војвођанских 7%“:

Одржавање популистичког осећаја о финансијској ускраћености Војводине. Ова теза је настала у ЛСВ деведесетих и била је функционална док је 2002. године није раскринкао Ђинђић, који је најавио објављивање извештаја о стварној чињеници да је Војводина годинама издржавана од стране Србије. Након Ђинђићеве погибије, овај извештај није публикован, а аутономашки демагози су почели да приписују демократској власти у Београду исто што су приписивали Милошевићевом режиму.

Избегавање одговора на старо демагошко питање штетно по власт „европске регије“. Аутономашко пропагандно питање „ди су наши новци“ из доба деведесетих година прошлог века, веома је заинтересовало осиромашене у Војводини. Међутим, када су аутономаши од Цветковићеве владе прибавили власт над свим финансијским трансферима Републике на територији Војводине, ово питање је постало опасно по њихове интересе, пошто на њега, природно, сад треба да одговоре они. Да се власи не досете, да не питају аутономашку власт ди су наши новци сад кад је демократија, а нема ни ратова ни санкција, почеле су да пуне уши јавности производећи серију кукумавки о „само 7% које по Уставу Република плаћа Покрајини“. Без обзира што се ради о неистини која је потекла из редова оних који брукају социјалдемократију у Војводини, сви блиски масним лонцима бирократије „европске регије“ понављали су ову тезу и претворили је у окосницу популизма „европске регије“ у Војводини.

Пошто се о нашим новцима међусобно тале „европска регија“ и „европска Србија“, то њих две и знају ди су наши новци. Одговор би морале знати и Државна ревизорска установа, Министарство финансија Р. Србије и Секретаријат за финансије АПВ. Довољан доказ да су се сви они врло лепо слагали око судбине наших новаца јесте чињеница да бирократија „европске регије“ све до јесени 2012. године себи није дозволила да ни Скупштини Србије, нити Министарству финансија поднесе ма какав предлог закона о приходима АПВ.

Нагло, све се изменило крајем 2012. године.

Зашто?

Зато што је „европска регија“ коначно потрошила све наше новце окупљене у две њене главне развојне установе – Фонду за развој АПВ и РБВ. Фонд за капиталне инвестиције је такође одавно у новчаним проблемима.

Прикривање стварног проблема и криваца. Требало је прикрити од народа стварно непостојање контроле токова наших новаца у Војводини. Наиме, пошто се о нашим новцима међусобно тале „европска регија“ и „европска Србија“, то њих две и знају ди су наши новци. Одговор би морале знати и Државна ревизорска установа, Министарство финансија Р. Србије и Секретаријат за финансије АПВ. Довољан доказ да су се сви они врло лепо слагали око судбине наших новаца јесте чињеница да бирократија „европске регије“ све до јесени 2012. године себи није дозволила да ни Скупштини Србије, нити Министарству финансија поднесе ма какав предлог закона о приходима АПВ. Нагло, све се изменило крајем 2012. године. Зашто? Зато што је „европска регија“ коначно потрошила све наше новце окупљене у две њене главне развојне установе – Фонду за развој АПВ и РБВ (Фонд за капиталне инвестиције је такође одавно у новчаним проблемима).

Подршка из иностранства. Наводну финансијску неправду је требало везати за Устав, пошто НАТО дипломатији Устав Србије веома смета, нарочито од 2008. године, пошто отимање делова територије од Србије чини очигледно противправним.

Уставна заблуда о „војвођанских 7%“

Понављао сам, понављам и понављаћу: теза о „војвођанских 7% је неистина.

Нигде у Уставу Републике Србије није прописано да Војводина има право на само 7% репбличког буџета! Нигде у Уставу Републике Србије није прописано да Војводина не може добити више од 7% републичких средстава! Смисао става 3. члана 184. Устава Р. Србије је одређивање минималне основице буџета АПВ и заштита њене развојне политике од покрајинске бирократије прописивањем минималног улагања за капиталне инвестиције!

За љубав ка материјалној истини, ево формалног прописа Устава којег агитатори „европске регије“ упорно избегавају да прочитају:

Пише ли игде у Уставу да Војводина нема право на више од 7%?

Не пише.

Чл. 184. није прописао максимум средстава која Покрајина може добити од Републике, нити игде ограничава висину ових средстава.

Устав не забрањује да буџет Војводине износи +∞% више од републичког буџета.

Устав не налаже ни да се покрајински буџет мора попуњавати из републичких прихода, мада се у пракси до сада баш из њих попуњавао.

Устав Републике Србије,

Финансијска аутономија аутономних покрајина

Члан 184.

Аутономна покрајина има изворне приходе којима финансира своје надлежности.

Врсте и висина изворних прихода аутономних покрајина одређују се законом.

Законом се одређује учешће аутономних покрајина у делу прихода Републике Србије.

Буџет Аутономне Покрајине Војводине износи најмање 7% у односу на буџет Републике Србије, с тим што се три седмине од буџета Аутономне Покрајине Војводине користи за финансирање капиталних расхода.

Овакво решење није ни ново, ни необично, а сасвим је у складу са савременим развојем упоредног права, нарочито у финансијским режимима где постоји ПДВ. Буџетске основице и основни критеријуми за њихову расподелу се често утврђују највишим актом државе, па ни положај АПВ није изузетак.

Пише ли игде у Уставу да Војводина нема право на више од 7%? Не пише. Чл. 184. није прописао максимум средстава која Покрајина може добити од Републике, нити игде ограничава висину ових средстава. Устав не забрањује да буџет Војводине износи +∞% више од републичког буџета. Устав не налаже ни да се покрајински буџет мора попуњавати из републичких прихода, мада се у пракси до сада баш из њих попуњавао.

Производећи фаму о војвођанских 7%, неистину нам представљају као чињеницу. Овом неистином је популизам „европске регије“ створио илузију о ограничености легалних средстава Војводине у Србији и практично дозволио Динкићевцима да Војводини максимално ограниче средства. На слици: Бојан Пајтић и Пајтићев финансијски пајташ Млађан Динкић након договора о „нашим новцима“ 2012. године. Фото: Дневник, http://www.dnevnik.rs/politika/dinkic-i-pajtic-usaglaseni-oko-finansiranja-vojvodine

Што је свима јасно, тумачења не треба. Зашто нам онда упорно понављају неистину да је Устав одредио само 7% буџетских средстава Републике за Војводину? Одговор је врло једноставан. Да се Власи не досете како покрајинска бирократија може преговорима са републичком владом да оствари и више. Да никоме никад не падне на памет како тзв. „Влада Војводине“ (по Уставу Извршно веће АПВ) никад није ни покушала да тражи од Републике већи износ наших новаца из буџета од минималне основице буџета АПВ. Затим, да се нико не досети да пита: да ли је икад покрајинска бирократија успела да корисно утроши 3/7 буџета АПВ за финансирање капиталних расхода, према цитираном уставном пропису. А и зашто би бирократија тражила хлеба преко погаче? Преко њихових лепљивих прстију годинама се преливају сви републички трансфери, у чију реализацију поред Секретаријата за финансије АПВ увид имају само републичке финансијске власти и контролори… док се у све не укључе и републички истражни органи. Знате, бирократе „европске регије“ су свесне своје одговорности, боје се откривања својих дела и зато хоће посебно судство, тужилаштво и полицију.

Сетите се Ђинђићевих речи из 2002. године како је неистина да је Војводина издржавала Србију: „Истина је управо обрнута – Војводина је била издржавана“. И 2013. године ситуација би била иста, да није још гора. Производећи фаму о војвођанских 7%, неистину нам представљају као чињеницу. Овом неистином је популизам „европске регије“ створио илузију о ограничености легалних средстава Војводине у Србији и практично дозволио Динкићевцима да Војводини максимално ограниче средства.

Тзв. „Влада Војводине“ (по Уставу Извршно веће АПВ) никад није ни покушала да тражи од Републике већи износ наших новаца из буџета од минималне основице буџета АПВ.

Докле год Војводина верује у ту неистину, љубав пајтићеваца са динкићевцима биће у складу с оном народном изреком: Ко се свађа, тај се воли.

Да подсетимо, РБВ је фактички банкротирала, као и Фонд за развој АПВ пре ње. Сада јавности треба да се пружи илузија како је Фонд „реоснован“, а да РБВ још увек ту негде постоји.

Дакле, код кога су завршили наши новци потрошени прошле године? Бугарски је већ поводом РБВ рекао како овакво питање није пристојно. Као да ми не знамо да није пристојно! Управо због тога што се ради о непристојном питању, њега у правној држави постављају униформисана лица са положеним правосудним испитом и низом година искуства у струци, а не полуписмени, велики, бркати и јаки са кожним капутима и качкетима, као у доба комунистичке диктатуре.

Питања за „европску регију“ нема много. Одговор је лако дати, само су последице тешке – и у грађанском и у кривичном смислу.

Питања за „европску регију“, дакле, нема много. Одговор је лако дати, само су последице тешке – и у грађанском и у кривичном смислу. У ствари, то питање је једно, једино и добро познато – али се оно никад неће чути са медијског сервиса „европске регије“, пошто она није Војводина. Више није могуће прикрити га довољно ефектном темом. Зато несрећни берлински питомац тумара по процентима тражећи неки штос из Минхена којим би убедио Војводину како је она опет ускраћена од републичке власти; да скрене још неко време пажњу јавности са свог друштвеног бића које одређује свест.

Душан Ковачев: „Бирократе „европске регије“ су свесне своје одговорности, боје се откривања својих дела и зато хоће посебно судство, тужилаштво и полицију.“ На слици: „Усправни жути зид“, рад Зорана Петровића, 1978. година.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: