Увод у трибину: Балкански ратови – 1913. година


Децембра 1912. године, када су велике силе, на захтев пре свега Аустроугарске, одлучиле да ће бити образована Албанија, српска војска се налази у сверном делу данашње територије Албаније, док се грчка војска налази у јужном.

На крајњем северу је град Скадар под опсадом војске Црне Горе којој се придружује и војска Србије. Последњи делови турске Вардарске војске која је поражена код Куманова, Прилепа и Битоља нуде предају српској војсци дубоко у албанским планинама, тек марта 1913. године.

Скадар је од 7. до краја 14. века скоро све време био српски град. У Цетињском вјеснику се наглашава да: „Албанци немају никакво право на историјски део српскога земљишта. Скадар је колевка старе српске државе и он мора да буде средиште Црне Горе, као наследнице Зете. Скадар није у Албанији, већ Арнаути у њему, и он мора припасти Црној Гори. Дати Албанији Скадар, значи један нови рат Срба са Албанцима“.

Почетком фебруара 1913. године, војска две српске краљевине напада три главна скадарска утврђења и осваја једно од њих. Пре сто година први пут је дејствовала српска авиација и то изнад Скадра, и одиграла се прва српска поморска битка у Медовском заливу.

1913. године, прослављала се стогодишњица рођења највећег српског песника – Петра Петровића Његоша за кога Слободан Јовановић каже „У целој нашој књижевности постоји само један горостас – и то је Његош“. Исте године славио се и велики јубилеј – тристагодишњица руске царске династије Романов.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: