Волфганг Миншау: Уопште није важно да ли Британија напушта ЕУ


Сме ли Уједињено Краљевство остати у срцу Европе?

Волфганг Миншау: "Гледано из перспективе унутар ЕУ, Британија је напустила средиште ЕУ још пре двадесет година, када је Џон Мејџор изричито одбацио евро. Тони Блер је потрврдио ову позицију када је његова влада такође одбацила исто касних деведесетих година прошлог века. Уопште није изненађујућа садашња дебата у Британији о чланству у ЕУ. Људи данас једноставно постављају сасвим логично питање: пошто нисмо у евро-зони, нити ћемо посати њен члан, о чему се ради?"

Ако верујете да се ради о ономе у чему се Британија сад налази, онда одговор, у принципу, може бити да. Али, гледано с велике удаљености (на пример с позиције Владе САД), у перспективи је могућа патња услед отргнутости.

Гледано из перспективе унутар ЕУ, Британија је напустила средиште ЕУ још пре двадесет година, када је Џон Мејџор изричито одбацио евро. Тони Блер је потврдио ову позицију када је његова влада такође одбацила исто касних деведесетих година прошлог века. Уопште није изненађујућа садашња дебата у Британији о чланству у ЕУ. Људи данас једноставно постављају сасвим логично питање: пошто нисмо у евро-зони, нити ћемо постати њен члан, о чему се ради?

У макроекономским условима, чланство у ЕУ је у ствари неважно за државу чланицу која је истовремено велика, а није у евро-зони. Буџет ЕУ је мали, а слободна трговина и слободно кретање капитала ће се ионако наставити у свакој будућој варијанти. Можда постоје разлози да се остане у ЕУ, али, какви год они били, сигурно нису макроекономски.

На нешто нижем нивоу, то јест на нивоу појединачних индустрија, укључујући финансијски ниво, утицај чланства у ЕУ је суптилнији. Међутим, важно је посматрати то у складу с реалношћу, сагледавајући како ће се ЕУ сама развијати у наредних десет година, а не либерално-романтично, као у прошлости када је Европска унија значила слободну трговину, као у доба кад су Марио Монти или лорд Британ још увек били европски комесари.

Током следећих десет година, ЕУ ће се углавном бавити решавањем последица кризе евро-зоне на њене институције, услед чега ће се продубљивати интеграције унутар евро-зоне и вршити измене уговора о евро-интеграцијама да би све ово било могуће.

У макроекономским условима, чланство у ЕУ је уствари неважно за државу чланицу која је истовремено велика а није у евро-зони.

Буџет ЕУ је мали, а слободна трговина и слободно кретање капитала ће се ионако наставити у свакој будућој варијанти.

Можда постоје разлози да се остане у ЕУ, али, какви год они били, сигурно нису макроекономски.

У Споразуму о банкарској унији, Британија је себи обезбедила заштиту од надгласавања по питањима која се тичу надзора над банкарским сектором. Међутим, евро-зона ће наћи начина да узурпира и ову и друге надлежности на појединачним тржиштима. Такав наговештај је недавно дошао од Кристијана Нојера, гувернера Банке Француске, када је изјавио да евро-зона неће дозволити да лондонски „сити“ вечито влада трговином хартијама од вредности у области осигурања везаним за евро.

Сумњам да британско чланство у ЕУ довољно штити Британију од неминовне грабљивости евро-зоне. Појединачно тржиште са посебним валутним режимом је веома ретка зверка у односу на остала појединачна тржишта у царинској унији. Првом је главна сврха усклађивање плата и цена, а у другима је главна сврха слобода трговине. Италији треба јединствено европско тржиште рада. Британији то не треба.

Шта би онда Британија изгубила изласком из ЕУ? Чланство налаже низ темељних слобода – кретања радне снаге, добара, услуга и капитала. Државе чланице су део царинске уније и, наравно, недовршеног пројекта јединственог тржишта, пројекта који је пре у застоју него што је довршен. Британија је у стању да оствари неке од користи која оно доноси. Не користи од царинске уније, али већину осталих да.

Евро-зона ће наћи начина да узурпира надзор над банкарским сектором и друге надлежности на појединачним тржиштима. Такав наговештај је недавно дошао од Кристијана Нојера, гувернера Банке Француске, када је изјавио да евро-зона неће дозволити да лондонски „Сити“ вечито влада трговином хартијама од вредности у области осигурања везаним за евро. На слици: Кристиан Нојер

Јединствена спољна и безбедносна политика није заживела, упркос претераним очекивањима протекле деценије. И поред тога, било је могуће одржати извесно ангажовање и сарадњу у најбољем интересу свих. Међутим, није ли једнако важно испоставити убедљиве разлоге за наставак чланства?

Шта је са британским корисницима фондова ЕУ – на пример са универзитетима? Као члан мреже сараднка буџета ЕУ, Британија може да изврши накнаде свим институцијама и да јој преостане нешто новца.

Оригинална компликација би била одлука Шкотске да напусти Британију референдумом који ће се највероватније одржати догодине. Било који могући британски референдум би се десио тек после овога. Ако Шкотска изгласа независност, ситуација ће се закомпликовати. Правне службе све три главне чланице ЕУ верују да би формално напуштање чланства, у држави чланици, значило истовремено и формално напуштање ЕУ. Као европска земља, Шкотска би имала право да поново захтева пријем у ЕУ, али нека од држава чланица може да стави вето на приступ Шкотске у ЕУ. Тренутно не видим потребну једногласност за пријем независне државе Шкотске, као ни за пријем других замаља које се у Шпанији такође боре с регионалним национализмом.

Два једноставна решења би била: Шкотска напушта Британију и обе „полутке“ – Шкотска и Еглеска напуштају Британију, или Шкотска остаје у Британији а Британија остаје у ЕУ. Али, може се завршити с Енглеском унутар а Шкотском ван ЕУ или обратно. У оба ова случаја, Енглеска и Шкотска би поново морале да поставе царину на граници међу собом, што би било апсурдно.

Најбољи разлог за останак у ЕУ није изигравање остајања у срцу Европе, већ упрошћавање ствари и постизање флексибилнијег мишљења о евру после – када се економска ситуација промени. Али, у том случају би Британија могла да буде одбијена, па ни то није задовољавајући аргумент.

У расправи о британском чланству у ЕУ појављује се тек једна, једва видљива нијанса сивила.

Уопштено, мој закључак је да се у расправи о британском чланству у ЕУ појављује тек једна, једва видљива нијанса сивила.

Аутор: Волфганг Миншау

Изворник текста: Financial Times, 13. january 2013.

С енглеског превео: Душан Ковачев

Волфганг Миншау: "Сумњам да британско чланство у ЕУ довољно штити Британију од неминовне грабљивости евро-зоне. Појединачно тржиште са посебним валутним режимом је веома ретка зверка у односу на остала појединачна тржишта у царинској унији. Првом је главна сврха усклађивање плата и цена, а у другима је главна сврха слободна трговине. Италији треба јединствено европско тржиште рада. Британији то не треба."На слици: Британске дипломатске почасти, сцена из филма "Левак", Сергеја Овчарова, 1986. г., (по мотивима истоимене приповетке Н. Љескова).


О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: