Реквијем за Развојну банку Војводине


Сахрана наших новаца у туђем џепу

 

РБВ је укинута, а јавности је остало савршено непознато ко су корисници њених ненаплативих пласмана. „Наше новце“ је потрошила „европска регија“ промашеним инвестицијама Фонда за развој и руководства РБВ, а Динкић и Пајтић ћуте о томе код кога су новци завршили. „Финансијска паланка“ окривљује Шарића. На вука повика, а лисице месо одавно однеле.

Блештаве, беле божићне ноћи
избацила је у снег сјајни,
избацила је у снежну пустош
попина Катица плод свој тајни.

Ендре Ади

In Memoriam нашим новцима

Пре свега, не сме се заборавити да је РБВ настала фактичком национализацијом „Металс банке[1]“ у корист АПВ, којој је претходио финансијски пакт Динкић – Пајтић[2], захваљујући којем је та банка постала власништво АПВ по основу уплате наших новаца добијених продајом НИС-а[3]. Не сме се заборавити да је на основу тог договора бирократија „европске регије“ наше новце уплатила на рачун НБС, која је ова средства проследила онима који чувају наше девизне резерве, по основу којих држава добија „права вучења“. Такође је једнако важно да се не заборави да је, две године потом, Пајтићева бирократија око врата РБВ везала Фонд за развој АПВ којег је упропастила и наложила тој банци да настави његову пропалу развојну политику[4].

Ранији чланци о РБВ:

Национализација Металс банке

Динкић против Пајтића?

Зашто металска индустрија Војводине нема новаца?

Уочи колапса РБВ

Мора се знати да се за све ово време ни Пајтић није бунио против Динкића, нити Динкић против Пајтића[5]. Напаротив. Радили у највећој слози и договору, одржавајући покрајинску јавност у погрешном убеђењу како постоји Уставно ограничење захваљујући коме АПВ не може да добије више од 7% новца из републичког буџета. Они који брукају социјалдемократију у Војводини, трудили су се да сву јавност убеде у ту глупост, упркос изричитим и јасним одредбама члана 184 ст. 4 Устава Р. Србије[6].

Скоро сви новчани трансфери Републике Србије на територији АПВ су се вршили (и још увек се врше) преко лепљивих руку бирократа Секретаријата за финансије АПВ[7]. Годинама раније, бирократија АПВ није поднела никакав предлог закона о изворним приходима Војводине, на шта има право према чл. 184. ст. 1 – 3 Устава Србије (Устав је усвојен на референдуму 2006. године – дакле шест пуних година). Покушај Бојана Костреша да поднесе овакав предлог у лето 2011. године[8] одмах је онемогућила управо покрајинска бирократија. Тиме је „европска регија“ осујетила једини покушај извршења Уставне обавезе утврђења изворних прихода АПВ и њихове висине. Шта више, до данас „не постоји директна комуникација ни једног одбора Скупштине АПВ и Скупштине Србије[9]“ (sic!).

Убрзо после избора (пошто ДС није успела да задржи републичку власт), изненада се сазнало да је две трећине пласмана РБВ ненаплативо и да је банка пред банкротом.

Како то да је неликвидност платног биланса нагло наступила баш тада?

Укључите машту

Тешке финансијске прилике Војводине под влашћу „европске регије“ пратило је боловање и смрт вишегодишњег стручног шефа финансија АПВ, Јовице Ђукића[10].

Убрзо после избора (пошто ДС није успела да задржи републичку власт), изненада се сазнало да је две трећине пласмана РБВ ненаплативо и да је банка пред банкротом. Како то да је неликвидност платног биланса нагло наступила баш тада? Укључите машту – пошто је јавност (захваљујући Динкићу) сазнала да се ради о „политичким пласманима“ који нису могли да се реализују после избора. У проверу пословања РБВ се најпре умешала НБС[11], па полиција[12], а затим и министар финансија Републике Србије Млађан Динкић – и то пред очима јавности, у Скупштини Србије, а потом и на РТВ[13]. Овог пута је јасно ставио до знања да бирократији „европске регије“ неће дозволити самовољно емитовање обвезница на терет Војводине ради још једне (шесте за четити године) узалудне докапитализације РБВ.

У паници, схвативши да јој се заиста озбиљно приближава питање финансијске одговорности, покрајинска бирократија се и сама сетила Устава Србије.

„Европска регија“ је у име АПВ тада Уставном суду поднела Захтев за проверу уставности Буџета за 2013. годину, и у позну јесен 2012. муњевито се „сетила“ права на изворне приходе АПВ, чију је реализацију још 2011. директно опструисала.

Напрасно, нестало је симфоније између републичке Владе и тзв. „покрајинске“ Владе[14] (ову другу Устав познаје под називом Извршно веће АПВ). У паници, схвативши да јој се заиста озбиљно приближава питање финансијске одговорности, покрајинска бирократија се и сама сетила Устава Србије. „Европска регија“ је у име АПВ тада Уставном суду поднела Захтев за проверу уставности Буџета за 2013. годину, и у позну јесен 2012. муњевито се „сетила“ права на изворне приходе АПВ, чију је реализацију још 2011. директно опструисала.

Занимљиво, био је приметан мали раст улагања у РБВ (повећана потражња за акцијама на тржишту), што је менаџмент банке преко медија под контролом „европске регије“ представљао као доказ успешности њеног пословања[15]. И капитализација банке је порасла на око 950 милиона евра (sic!). У медијима „европске регије“ је за лоше пословање РБВ окривљаван Шарић, а РБВ је, врло неубедљиво, покушала сама да се медијски одбрани[16]. За пропаст РБВ је окривљаван и Динкић[17]. Сазивалац трећепозиваца у „Војвођански фронт[18]“ је, за предстојећи банкрот АПВ, окривио чак Слободана Милошевића[19]. Такозвана „Влада Војводине“ се високопарно укључила у одбрану РБВ полемиком са републичким властима[20].

Тресла се Фрушка гора, родио се финансијски миш који је брже-боље отрчао Динкићу у Београд да му понуди преостале наше новце, како „европска регија“ не би банкротирала још неко време

Узалуд све[21]. Тресла се Фрушка гора, родио се финансијски миш који је брже-боље отрчао Динкићу у Београд да му понуди преостале наше новце, како „европска регија“ не би банкротирала још неко време[22]. Војводини је све веома изричито представљено као прихватање предлога АПВ[23].

Чињенице су неумољиве и јасно показују колико наших новаца је „европска регија“ од 2009. до 2012. године побацала у „врећу без дна“[24]. Још горе, развојни пример „европске регије“ са преко 70% ненаплативих пласмана драстично одступа од банкарске праксе у Србији, у којој је свега 19% банкарских пласмана ненаплативо[25]. За развијање финансијског штеточинства у датом периоду и у тим размерама тешко да за све могу бити криви Милошевић (који је уклоњен с власти пре дванаест година) или Шарић. Они нису додељивали пласмане РБВ субјектима који нису у стању да врате наше новце које су узели на зајам.

Бранислав Бугарски о потрошачима наших новаца:

„Шта се кога тиче ко су комитенти РБВ, то просто прелази праг пристојности, то се просто не ради, не набрајају се клијенти“

Ненаплативост две трећине пласмана РБВ није се могла сакрити[26]. Ни финансије АПВ нису у много бољем стању[27]. На крају финансијско-популистичког праћакања, кад је постало сасвим јасно да спаса за РБВ нема[28], пред јавност Војводине је најзад изашао један важан представник „финансијске паланке“, бивши директор Фонда за подршку инвестиција у Војводини – ВИП. Бранислав Бугарски[29] је том приликом дословно изјавио: „Шта се кога тиче ко су комитенти РБВ, то просто прелази праг пристојности, то се просто не ради, не набрајају се клијенти[30]“. Другим речима, „европска регија“ је поручила да питање „ди су наши новци“ није „мико фо“ када је то њена одговорност. И баш их брига што су радници установе којом су требали да обезбеде развој Војводине постали социјални проблем[31]. Слично као 1999. године, запослени у РБВ су правилно проценили како су колатерална штета финансијског бомбардовања Војводине од стране „европске регије“ и, по свој прилици, могу се данас надати једино у милост кума онога који брука социјалдемократију. Да тужне наде! Ни један члан Управног одбора пропалог Фонда за развој (чије уваљивање РБВ је запечатило и њену пропаст) није стао пред раднике. Понтифекс „европске регије“ од овако неугодног протеста није побегао у чарапану, него у забавиште[32].

Износи „наших новаца“ побацаних у врећу без дна на Татарском брду. Изворник: Синтеза Инвест. Преузето из чланка Ј. Рабреновић.

Еутаназија наших новаца

 

Упркос снажној реторици, брзо је дошао тренутак кад је „финансијска паланка“ с Динкићем постигла договор[33]. Пошто је јавност поставила питање кривице Пајтића за финансијску пропаст[34], у име „европске регије“ се Војводини обратио Пајтићев „човек за све“ непопуларне теме – Мирослав Васин.

Развојна банка Војводине у оваквом облику више неће постојати[35]“, рекао је Васин. Ето каквим еуфемизмом се прикрива ружна реч банкрот.

Иначе, тужна судбина РБВ је дијагностикована мимо „Координационог тела“ установљеног неуставним Корхецовим статутом. Васин је ову ситуацију објаснио наводећи да је „концепт разговора о РБВ еволуирао“ и изрекао још разне друге чудновате ствари[36].

На слици: Протест запослених у РБВ децембра 2012. године. Није ли сумануто очекивати да ће бирократи „европске регије“ обезбедити Војводини развој, кад су запослене у сопственој Развојној баци претворили у технолошки вишак. Фото: Танјуг

Ипак, ни Васин није одустао од реторике о „десет милијарди динара мање за Војводину него што јој припада“. Уобичајено, бирократија „европске регије“, која се неистинито представља као Војводина, мора трајно да приказује нашу равницу као жртву „ружних, прљавих и злих“ Србијанаца, како би замаглила сопствену одговорност. Пропагандна флоскула како је Војводина Србији „крава музара“, стара је две деценије и дала им се на зло, пошто је свима јасно у којој мери је Пајтићева бирикратија АПВ учествовала у измузавању државног, односно друштвеног власништва у својину странаца и домаћих тајкуна (који су се обогатили управо у доба Милошевићевог режима), у интересу корисника „политичких пласмана“ РБВ. А то су, да подсетимо, они пласмани о којима је Бугарски рекао да је „непристојно питати“.

Ожалошћена породица

Можда питомце Берлинске правно-економске школе заиста уче како је непристојно јавно питати ко је позајмљена јавна средства приватно потрошио, па сад не може или неће да их врати. Код нас се каже: „Не пита се за уже у кући у којој се неко обесио“. Међутим, РБВ се није обесила сама. У овом другом случају за уже питају новинари, финансијски ревизори, инспекције и полиција. А РБВ су удавили нереализованим пласманма они који су наше новце давали на зајам онима који зајмове нису враћали.

Можда питомце Берлинске правно-економске школе заиста уче како је непристојно јавно питати ко је позајмљена јавна средства приватно потрошио, па сад не може или неће да их врати.

Код нас се каже: „Не пита се за уже у кући у којој се неко обесио“.

Међутим, РБВ се није обесила сама.

У овом другом случају за уже питају новинари, финансијски ревизори, инспекције и полиција. А РБВ су удавили нереализованим пласманма они који су наше новце давали на зајам онима који зајмове нису враћали.

Која би банка могла да буде банка икс у друштвеној улози[37] спаситеља финансијског пословања „европске регије“? За разлику од „модела“ Агробанке[38], чије финансијске послове (за сада) спасава домаћа Поштанска штедионица, појавила се могућност да обавезе РБВ преузму и стране финансијске инсталације оних земаља које су нашу Војводину оковале у звезде ЕУ. Новосадски „Дневник“ је први навео кандидате за „спаситеље“ пропалих пласмана РБВ: АИК банка, Ерсте банка и Сосиете женерал. „Данас“ такође сматра да ће ову улогу заиграти АИК банка, „ако Динкић нареди“ (sic!). Актер је јавио да иза АИК банке[39] стоји главом и брадом Миодраг Костић[40]. РТВ је потом такође навела да су за посао „заинтересоване“ претходно наведене банке, али и Уникредит банка. Том приликом се први пут сазнало да треба решити „проблем Фонда за капиталне инвестиције[41]“ АПВ. Дакле, Фонд за развој АПВ и РБВ очигледно нису једине покрајинске финансијске установе које је „европска регија“ упропастила у нашој Војводини. Списак није коначан. Зна се само колико се планира да упропашћење РБВ кошта буџет АПВ у 2013. години[42].

Ко је крив?

Ваља се сетити Пајтићевог коментара на изјаву Иштвана Пастора, автуста 2011. године, када је Пастор обавестио јавност да је Покрајина пред банкротом. „Истина је да је стање тешко, али је оваква изјава преурањена“, невољно је одговорио тада Пајтић.

Уистину, ни прошлог лета није било прерано, али ове јесени је свакако било прекасно да се решава „тешка ситуација“. Може сад „европска регија“ до миле воље да окривљује „Србијанце“, мрзи фендераше и накнадно пуни своја уста Уставом. Паланачка фама се лако и радо бави туђом кривицом, па ће та јалова расправа обузимати медије у Војводини, али неће решити системске проблеме у које је „европска регија“ још 2008. године увалила Војводину игноришући кризу. „Свак` зна да куне, не уме свак` да нариче“, кажу у Војводини о таквим приликама и додају – „ни једно ни друго никог није вратило“.

Упркос искуству штеточинства у управљању Фондом за развој АПВ и РБВ, бирократија „европске регије“ у договору с Динкићем управо ради на закону којим би добили на управу нову квазиразвојну установу, и разуме се, преостале наше новце и другу имовину.

Ово је сасвим у складу с начелом награђивања неуспешног финансијског менаџмента за лоше пласирање капитала које влада у евроатлантском банкарском свету.

Ни клетве, ни нарицаљке Војводини неће вратити наше новце који су завршили у џеповима корисника пласмана РБВ и покрајинских Фондова.

Смртовница за наше новце

Према најави републичког министра финансија, сви депозити РБВ ће бити осигурани како ваља, што у датом случају значи обвезницама Републике и АПВ, код републичке агенције за осигурање депозита. Република и АПВ ће их емитовати у сразмерној вредности према власничком уделу у пропалој РБВ. Иштвану Пастору је остало једино да гунђа[43]. Узалуд и прекасно.

Динкић је рекао да ће „депозити РБВ бити сигурни“, да ће бити „обезбеђена средства за развој Покрајине“ и бити „спасен здрави део портфолиа“ РБВ. Из пропале РБВ је могуће издвојити око сто милиона евра „здравог новца“ (Динкићев израз) и тим средствима ће бити формиран нови развојни фонд АПВ[44]. Дакле, упркос искуству штеточинства у управљању Фондом за развој АПВ и РБВ, бирократија „европске регије“ у договору с Динкићем управо ради на закону којим би добили на управу нову квазиразвојну установу[45], и разуме се, преостале наше новце и другу имовину. Ово је сасвим у складу с начелом награђивања неуспешног финансијског менаџмента за лоше пласирање капитала које влада у евроатлантском банкарском свету. Ваља се подсетити и на чудну чињеницу да, упркос утапању Фонда за развој Војводине у РБВ, сајт овог Фонда континуирано постоји на интернету[46], о чему сам већ писао[47].

Лисице су већ испразниле неколико кокошињаца, а сугерише нам се како ће најновији савесно да чувају.

Дакле, лисице су већ испразниле неколико кокошињаца, а сугерише нам се како ће најновији савесно да чувају. Пајтићеву најаву инвестиционе политике у Војводини[48] директно је напао Слободан Мараш[49] (УРС). Према Марашу, Пајтић најављује изградњу аутопутева као инвестиције АПВ, иако је средства за њих одвојила републичка Влада[50]. Док се нижи функционери ДС и УРС јавно супротстављају[51] (да се Власи не досете), највиши функционери тих странака се савршено договарају.

Погреб наших новаца

Хоће ли корисници пласмана РБВ остати скривени „до даљњег“?

* * *

Колико наших новаца је укупно већ сфућкано кроз Фонд за развој АПВ?

Хоће ли корисници пласмана РБВ остати скривени „до даљњег“[52]?

Уочи банкрота, капитализација[53] РБВ је износила нешто мање од милијарду евра. Колико наших новаца је укупно сфућкано кроз Фонд за развој АПВ, јавност не зна. Питање је времена када ће се деценијски гојено зло питање наших новаца поставити и Фонду за капиталне инвестиције АПВ. Можда чак исто питање буде постављено у вези пословања покрајинског Фонда за подршку инвестицијама – ВИП. Ипак, у будућности, пажњу јавности ће одговорни оптерећивати расправом: јесу ли буџетски трансфери Републике приход АПВ или не, иако та расправа има везе с реалношћу колико и расправа да ли је старија кокошка или јаје.

Пајтићевци су сами уредили финансијске путеве Војводине тако да сви иду ка Динкићу. Остаје им сепаратизам, али „клот“.

Ништа им друго и не преостаје ако и даље буду одбијали да дају одговор на старо зло питање од којег дрхте престрављени:

Ди су наши новци?

Пошто је „понтифекс“ изарчио фискус и ерар наше Војводине, остају му само покрајински медији, невладине организације и бројна бескорисна а штетна бирократија обешена о врат. Вероватно ћемо се још наслушати невладино-новинарских нарицања и клетви у служби ЕПП ЕУ, којима ће хранити став јавности Војводине да је једини спас у одвајању од Србије и приближавању ЕУ, насупрот реалности која јасно показује да је свака чланица ЕУ много задуженија од Грчке. Смисао пајтићевско-динкићевског финансијског пословања поводом Војводине образложио је Бранко Павловић у сјајном чланку „Војводина, али озбиљно“[54]. Пајтићевци су сами уредили финансијске путеве Војводине тако да сви иду ка Динкићу. Остаје им сепаратизам, али „клот“.

Ништа им друго и не преостаје ако и даље буду одбијали да дају одговор на старо зло питање. Уосталом, Душко Радосављевић је већ јавно рекао портпаролу УРС Марку Селаковићу: „Молим Вас да не вадимо костуре из ормара[55]“.

Упркос свему, у Србији је опстао поредак правне државе са установама које примењују право, које ће стога онима који су одговорни, а који су током свих ових година кршили Устав и законе, на крају поставити питање од којег дрхте престрављени:

Ди су наши новци?

 

Уместо посмртног говора о нашим новцима

Наша Војводина је под управом Пајтићевих пајташа у договору с Динкићем постала мртви капитал.

У приповетки „Гвоздена воља“, руски писац Николај Љесков је описао дивљење једног Енглеза према руском народу – којег је овај стекао сазнавши садржину Гогољевог романа „Мртве душе“ – „Па зар се неко може надати да победи такав народ из којег је поникао такав подлац као што је Чичиков?“

Има ли ово везе с Војводином и причом о нашим новцима? Могуће је да има. Наша Војводина је под управом Пајтићевих пајташа у договору с Динкићем постала мртви капитал.

Зашто?

Зато да не дође до промене у поретку међународне редистрибуције важног енергента[56] који ће у будућности бити много важнији и скупљи.

Зато што је наша Војводина најважнија раскрсница на старом геополитичком путу Берлин – Багдад (via Истамбул). Усред Војводине су пре два века интегрисани бедеми које османски беспоредак више није могао да пређе. Данас је „европска регија“ широм отворила капију на овим бедемима[57].

Напомена: У заглављу текста је употребљен видео запис извођења Моцартовог Реквијема (D minor). Wiener Singverein, Wiener Philharmoniker. Диригује Херберт Фон Карајан, бивши главни директор Државне опере (Берлин), бивши шеф симфонијског оркестра државне капеле и капелмајстер Великог немачког рајха.

Душан Ковачев: „У приповетки „Гвоздена воља“, руски писац Николај Љесков је описао дивљење једног Енглеза према руском народу – којег је овај стекао сазнавши садржину Гогољевог романа `Мртве душе` – `Па зар се неко може надати да победи такав народ из којег је поникао такав подлац као што је Чичиков?`Има ли ово везе с Војводином и причом о нашим новцима? Могуће је да има. Наша Војводина је под управом Пајтићевих пајташа у договору с Динкићем постала мртви капитал.“ На слици: Александар Каљагин тумачи улогу Чичикова у филму Мојсеја Швајцера из 1984. године, екранизације Гогољевог романа „Мртве душе“

Електронске адресе на којима се налазе јавности доступне значајне чињенице о РБВ:

РБВ на “АЦ-Брокер” www.ac-broker.rs

http://www.ac-broker.rs/akcije/MTBN

РБВ на сајту „Белекс“ www.belex.rs

http://www.belex.rs/trgovanje/hartija/dnevni/MTBN

Белекс информатор: http://www.belex.rs

http://www.belex.rs/trgovanje/informator/MTBN

РБВ, статистички приказ власништва на у Централном регистру хартија од вредности http://www.crhov.rs

http://www.crhov.rs

http://www.crhov.rs/?Opcija=1&odabraniemitentjmb=2ACCCCCDFDC604EF&isin=48A7B3B99BB172E74FDFFBC6

Прилози:

Неревидирани финансијски извештај РБВ, 1912. г.

Полугодишњи финансијски извештај РБВ за период 01. 01. – 30. 06. 2012. г.

Предлог закона о Развојном фонду АПВ

Изводи:

Основни показатељи РБВ 1. 10. 2012. belex

Актива РБВ 1. 10 2012. belex

Пасива РБВ 1. 10 2012. belex

Биланс успеха РБВ 1. 10. 2012. Belex

Редослед првих петнаест акционара РБВ, Централни регистар хартија од вредности

Упутнице:


[1] Ковачев, Душан – национализацаија Металс банке, ФСЈ, 12. 8. 2009.

[2] Ковачев, Душан – Дикић против Пајтића?, НСПМ, 18. 2. 2009.

[3] Ж. Л. – Новац од НИС-а купује Металс банку; Блиц, 27. 6. 2009.

[4] Ковачев, Душан – Колапс РБВ или задуживање Војводине за покривање губитака, Нови стандард, 2. 11. 2011.

[5] Једини њихов „сукоб“ је, како се показало, био фингиран. Видети: Ковачев, Душан – Дикић против Пајтића?, НСПМ, 18. 2. 2009. Због промена у Металс банци једном су се буниле Е-новине: Лазић, Живан – Од врха до дна, Е-новине, 29. 10. 2011. На жалост Лазићеви доцнији чланци о РБВ били су сасвим штури (Видети: Лазић, Живан – Фолирање надлежности, Е-новине, 6. 10. 2012.), а аутор се посветио теми кестена као немачког обележја у амбијенталној култури Војводине. Изузетак је недавно одбјављени чланак Буџетске паре у страначке касе, Е-новине, 21. 12. 2012.

[6] Уставом је утврђен минимални износ АПВ и према том минимуму је одређена минимална стопа капиталних расхода АПВ: „Буџет Аутономне покрајине Војводине износи најмање 7% у односу на буџет Републике Србије, с тим што се три седмине од буџета Аутономне покрајине Војводине користи за финансирање капиталних расхода.“ Пошто буџет АПВ не утврђује Р. Србија, него АПВ, пошто АПВ расподељује средства за капиталне расходе, овим се утврђује се обавеза Покрајине. Нигде у Уставу није утврђена минимална стопа финансирања АПВ из републичког буџета, већ се у чл. 184. ст. 1 – 3 прописује да се учешће АПВ у делу прихода Р. Србије и врсте и висина изворних прихода утврђује законом.

[7] О овоме сам објавио истраживање још 2011. године у Геополитици. Видети: Ковачев, Душан – Фама о „србијанској пљачки“ Војводине, Геополитика, новембар 2011. и Република Србија издржава пољопривреду Војводине, Геополитика, децембар 2011.

[8] Костреш – Закон о имовини Војводине до краја маја, Правда, 27. април 2011. ; Костреш: Закон о имовини Војводине до септембра, ЛСВ, 21. 4. 2011.

[9] Изјавио Ненад Боровић (ДС). Видети: Емисија „Сучељавање, РТВ, 20. 12. 2012. У истој емисији је Марко Селаковић (УРС) директно говорио о нереаговању владе АПВ пре 2012. године на нереализовање покрајинских обавеза републике.

[10] Ђукић је обављао дужност првог човека АП Војводине задуженог за покрајинске финансије све до последњих избора, и то у два мандата покрајинске Владе, тачније у последњих осам година колико је и Бојан Пајтић на челу Владе Војводине. Видети: Умро дугогодишњи Пајтићев секретар за финансије, Актер, 11. 11. 2012.

[11] „На основу налаза контроле, НБС је донела и решење о привременој мери у Развојној банци Војводине. Што се тиче најављене докапитализације ове банке од стране покрајинске владе, о којој је одлука донета и на основу налаза НБС о утврђеном финансијском стању, објашњено је да НБС није овлашћена да даје сагласност за такву одлуку када се ради о акционару који у капиталу банке има учешће веће од 50 одсто, што је овде случај. Дакле, није реч о запостављању својих надлежности од стране НБС, како се то сугерише у тексту, већ о законској норми која се мора поштовати. НБС у складу са својим надлежностима, утврђеним Законом о НБС и Законом о банкама, врши контролу банкарског и финансијског сектора, предузима потребне мере, укључујући и одузимање лиценци финансијским институцијама, када то оцени потребним. У случају Развојне банке Војводине њен већински акционар одлучио се да докапитализује банку, управо зато што је НБС контролама утврдила да је она поткапитализована и дала рок да се то исправи”, кажу у НБС.“ Видети: Реаговање НБС, Политика, 31. 10. 2012.

[12] Премијер инсистира на истрази пљачке у РБВ, РТВ, 1. 11. 2012.; Е. Д. – тужилаштви истражује РБВ, Данас, 5. 11. 2012.; РБВ у истрази, Бе 92, 6. 11. 2012.; НБС извршила контролу РБВ, записник иде у тужилаштво, РТВ, 6. 11. 2012.

[13] Динкић: РБВ зрела за одузимање дозволе, упозорио сам Пајтића пре неколико недеља, РТВ, 2. 11. 2012.; Вучинић, Даница – „Један на један“, гост: Млађан Динкић, РТВ, 3. 11. 2012.

[14] Сукоб двеју влада око РБВ!, Ало, 2. 11. 2012.

[15] „Добар промет од 9,6 милиона динара регистровала је новосадска Развојна банка Војводине (МТБН) која је скочила готово 60 процената, просечно на 883 динара. Акције те банке која послује с великим губитком у петак су стизале до нивоа од 950 динара, као директна последица шпекулације улагача да ће спровођење докапитализације од АП Војводина носити са собом и могућност да акционари продају акције по књиговодственој вредности.“Видети: РБВ скочила 60%, Дневник, 12. 11. 2012.

[16] Пресек стања и перспективе пословања РБВ, Бг. Медиа центар, Београд, 22. 8. 2012. (видео прилог); Видео прилог Горана Костића о кредитима РБВ (Видео); Горан Костић о НБС (Видео).; „Аргументи који се пласирају у јавност не стоје. Ни проценти лоших пласмана који се наводе нису тачни. Нити се јасно каже да је то део наслеђа Металс банке, предузећа у реструктурирању (поништених приватизација) и имовине одузете од извршилаца кривичних дела. Све то се, свесно или несвесно, намерно или ненамерно, изоставља.” Није наведено колико пласмана је ненаплативо.

Водети: Изјава председника Извршног одбора РБВ, РБВ, 2. 11. 2012.

[17] Преписка Динкића и Развојне банке: Где одоше еври, Вечерње новисти, 24. 11. 2012.: РБВ – Штета од Динкићевих изјава мери се милионима, Новине новосадске, 24. 11. 2012.

[18] Ковачев, Душан – Војвођански фронт, ФСЈ, 8. 10. 2012.

[19] Суботић, Ђорђе – Војводина пред банкротом, Војвођански клуб, 5. 10. 2012.

[20] Влада Војводине. Подносимо оставке ако је било малверзација у РБВ, РТВ, 2. 11. 2012.; Танјуг -Табаковић: Финансијски систем Србије није угрожен, РТВ, 2. 11. 2012.; Државни функционери руше РБВ, Каматица, 2. 11. 2012.; У Кабинету премијера рекли су РТС-у да изјава није добро пренета, да је премијер рекао да је истрага у току и да је мислио на бившу Металс банку коју је пре две године преузела Развојна банка. Влада Војводине као већински власник Развојне Банке одбацује оптужбе. „Метал банка није постојала у последње две године, значи ако је Покрајинска влада заједно са претходном републичком владом већ убацила 150 милиона евра у последње две године. То значи да треба испитати зашто је тај минус настао. Са аспекта дубиоза та банка је зрела за одузимање дозволе за рад“, рекао је министар финансија и привреде Млађан Динкић. Видети: Неспоразуми око РБВ, РТС, 2. 11. 2011.; Вујошевић, Д. – Влада Војводине ће поднети оставку ако Дачић докаже проневере, Дневник, 2. 11. 2012.; ДокминистарфинансијасматрадајеРазвојнабанкаВојводинезрелазаодузимањедозволепредседникизвршногодборабанкетврдидајенекобациоокона8.000 хектараплодногземљиштаупоседубанке. Видети: Што се Динкић „намерачио“ на Развојну банку, Мондо, 3. 11. 2012. ; Динкић: РБВ зрела за одузимање дозволе за рад, Каматица, 3. 11. 2012.; Роткварац, Лазар – Београд циљно ровари РБВ, Слободна Војводина 3. 11. 2012. ; Рабреновић, Ј. – Опоравак банке без „живог“ динара, Политика, 5. 11. 2012. ; Јоргованка Табаковић не спроводи закон и штити Пајтића, Вести нет, 6. 11. 2012.; Костић: Враћено поверење у РБВ, депозити стабилни, Дневник, 7. 11. 2012.; Раберновић, Ј. – Држава опоравља РБВ, Политика, 7. 11. 2012.; Војвођански секретар за финансије Зоран Радоман оптужио је министра финансија Србије Млађана Динкића да је „прекршио договор“ о заједничкој изради нацрта закона о финансирању покрајине и најавио да ће због тога Влада Војводине самостално написати нацрт тог закона. Видети: Наставља се „сукоб“ Динкића и Војвођана, Вести онлајн, 7. 11. 2012. Коментаришући „случај Развојене банке Војводине“ Пајтић је за „Дневник“ изјавио да је „очигледно да није било никаквих злоупотреба у Развојној банци Војводине“, а да су медијски написи и реакција Тужилаштва „последица наводне изјаве премијера Ивице Дачића да су проневерена нека средства у РБВ“. „Међутим, он сам (Дачић) је ту изјаву демантовао и казао да се она односила на Металс банку. А када тако каже министар полиције, то је више него довољан доказ да у РБВ није било злоупотреба, нити их је могло бити јер је Покрајина ефективно преузела Банку пре око две године и од тада су тамо константне контроле и покрајинских органа и Народне банке Србије и полиције, која се бави питањима и проблемима везаним за Металс банку“, рекао је Пајтић и поновио да је

Влада Војводине најавила колективну оставку „у случају да се покаже да је издат и један кредит мимо закона и без ваљаног обезбеђења“. Пајтић је устврдио и да „Грађани Војводине и штедише РБВ ипак неупоредиво више верују Покрајинској влади него оним републичким функционерима који су ту Банку клеветали и у односу на период у којем је Покрајина преузела бригу о њој“. Видети: Пајтић: Војводина постоји и то држава мора поштовати, РТВ, 11. 11. 2012.; Танјуг – УРС: Скретање пажње са дубиоза у РБВ, РТВ, 11. 11. 2012.

[21] Изгледа да је Развојна банка Војводине крива за све недаће и ситуацију у Србији свих ових година. РБВ је као једна мала банка постала одједном камен спотицања и кривац за девастацију српске економије. То апсолутно није тачно! Одлука војвођанске владе да уђе у ову банку је била да сачува оне комбинате и предузећа које је Металс банка довела у проблем. Очекујемо да сачувамо Развојну банку и повећамо њен потенцијал. Видети: Марковић, Радован Ж. – Озбиљан отпор влади Србије, Прес, 10. 11. 2012. (Интервју са Гораном Јешићем)

[22] Врло штура вест о формирању Радне групе за израду Закона о финансирању АПВ. Видети: Уговор о финансирању Војводине, 5. 11. 2012.; Да ли ће покрајина учествовати у изради Закона о финансирању Војводине, РТВ, 6. 11. 2012.; Бета – Образовано Координационо тело за сарадњу с Владом Србије, Блиц, 7. 11. 2012. ; Бета – Образовано Координационо тело за сарадњу с Владом Србије, Блиц, 7. 11. 2012.; Бета – Поповић: Надам се бољим односима две владе, РТВ, 9. 11. 2012.

[23] Прихваћен предлог Владе Србије, Блиц, 7. 12. 2012.; Решење за РБВ, РТС, 6. 12. 2012.

[24] Рабреновић, Јована – „Развојна“ врећа без дна, Политика, 27. 10. 2012.; Красић, Зоран – Не може се сакрити: Металс банка – РБВ, Новинар.де, 8. 12. 2012.; Петровић шеф тела за сарадњу са Владом Србије, РТВ, 8. 11. 2012.

[25] Удео проблематичних кредита у банкарском сектору Србије је 19,5 одсто. У Развојној банци Војводине – 75 процената. Видети: Динкић нуди модел Агробанке, Данас, 7. 11. 2012.

[26] Првих шест месеци 2012. РБВ је завршила са губитком од око шест милијарди динара, због чега је, у договору са претходном владом Србије, отписала ненаплативе кредите исте вредности. Они су пренети Агенцији за осигурање депозита, а за покривање губитака, односно докапитализацију РБВ, покрајина је емитовала обвезнице у вредности од 2,83 а република од 3,68 милијарди динара. То је била трећа докапитализација РБВ од када је АПВ њен већински власник – прва је извршена у децембру 2010. (две милијарде), а друга у марту 2012. (4,28 милијарди). Све у свему, до сада је у њу упумпано више од 13 милијарди динара. Пошто ни то није стабилизовало пословање, Скупштина АПВ је, упркос противљењу Министарства финансија, пре десетак дана донела одлуку о новој докапитализацији, и то са 15 милијарди. Став министарства да је нова докапитализација Развојне банке Војводине економски неоправдана образложен је тврдњом да је чак 75 одсто њених пласмана ненаплативо. У самој банци, међутим, кажу да је он мањи и да сви њени проблеми проистичу из лоших пласмана Металс банке. – Проценат кредита од чијег рока наплате је прошло више од 90 дана у овом тренутку је 63,49 одсто – прецизира Костић. – Са новом докапитализацијом РБВ може да постане стабилна и успешна банка, а кампања која се против ње води наноси штету и држави као већинском власнику, нашим клијентима и целокупном банкарском систему земље. Видети: Ђ. В – Ненаплативе две трећине кредита РБВ, Вечерње новости, 3. 11. 2012. ; Првих шестмесеци 2012. РБВјезавршиласагубиткомодоко шестмилијардидинара, због чега је, у договору са претходном владом Србије, отписала ненаплативе кредите исте вредности. Они су пренети Агенцији за осигурање депозита, а за покривање губитака, односно докапитализацију РБВ, покрајинајеемитовалаобвезницеувредностиод 2,83 арепубликаод 3,68 милијардидинара. То је била трећа докапитализација РБВ од када је АПВ њен већински власник – прва је извршена у децембру 2010. (две милијарде), а друга у марту 2012. (4,28 милијарди). Све у свему, до сада је у њу упумпано више од 13 милијарди динара. Пошто ни то није стабилизовало пословање, Скупштина АПВ је, упркос противљењу Министарства финансија, пре десетак дана донела одлуку о новој докапитализацији, и то са 15 милијарди. Видети: РБВ „појела“ 13. милијарди динара, стиже још 15, Каматица, 7. 11. 2012.; Стевановић, М. Н. – Гаси се РБВ, Данас, 7. 12. 2012.; „Удомљавање“ Развојне банке, РТС, 7. 12. 2012.

[27] Пајтић је негирао да је Међународни монетарни фонд (ММФ) против докапитализације Развојне банке Војводине (РБВ). „ММФ није дао такву оцену и не постоји ни један акт ММФ-а који говори о томе“, рекао је Пајтић за и додао да је Влада Војводине проценила да је за РБВ боље решење докапитализација од припајања некој другој банци. Видети: Војводина до Нове године у минусу од 9 милијарди, Радио 021, 4. 11. 2012. Пајтић: „Прелиминарне процене говоре да ћемо само ове године, уколико се приливи не повећају и ситуација не поправи до 31. децембра, бити у минусу око девет милијарди динара. Ако се то догоди, нажалост, бићемо приморани да „пресавијемо табак”.

Ресорни министар предложио нам је да држава исплати укупно више од 25 милијарди динара да би РБВ била угашена, односно, да би једна приватна банка преузела клијенте и портфолио РБВ. Проценили смо да је боље решење да се у ту банку уложи 15 милијарди, дакле, десетак милијарди динара мање, па да банка буде стабилна, респектабилна, и да настави да расте и напредује као што већ расте и напредује. Видети: „Војводина не угрожава стабилност Србије“, Вести онлајн, 5. 11. 2012.

[28] Р. Д. – РБВ стопама Нове Агробанке, Данас, 29. 11. 2012; Република има удео од 28 одсто, а Војводина 72 процената у Развојној банци Војводине. Динкић је рекао да би од кредитног портфеља Развојне банке Војводине био формиран развојни фонд Војводине, у коме би такодје Република имала удео од 28 одсто, а Покрајина остатак. Видети: Ускоро решење за РБВ, Актер, 30. 11. 2012. ;

[29] http://www.ekapija.com/website/sr/page/602681

[30] „Цена (де)централизације“, емисија „Сучељавање“, РТВ, 8. 11. 2012. Гости: Бранислав Бугарски и Слободан Мараш. У овој занимљивој Емисији, Мараш је изнео тврдњу да је „управо тих 7% за Војводину у Устав ушло захваљујући Динкићу“, али и на чињеницу да је „…Ђукић (дугогодишњи секретар за финансије АПВ током Пајтићеве владавине) сваке године упозоравао да тих 7% не долази у Војводину.“Бугарски је у истој емисији признао: „Немам информацију о томе ко су чланови радне групе за израду Предлога закона (о финансирању Војводине), али је касније у току емисије навео ко ради на предлогу закона: Андор Дели, Зоран Радоман и Драган Петровић. Захваљујући томе, Војводина ипак може да зна кога је „европска регија“ задужила да угоји финансијско прасе у Војводини пред њен тринаести демократски Божић. Дакле: Мр Андор Дели: потпредседник Владе и покрајински секретар за образовање, управу и националне заједнице тел: 021/487-4213 ; fax 021/421-366 , E-mail: andor.deli@vojvodina.gov.rs . Андор Дели рођен је 2.05.1977. у Бечеју. Правни факултет и магистарске студије завршио је у Новом Саду. Током 2003. године боравио је у Немачкој као стипендиста Фондације за међународно правну сарадњу. Од 2010. године обавља функцију покрајинског секретара за прописе, управу и националне заједнице. Говори мађарски, српски, енглески и немачки језик. Проф. др Драгослав Петровић потпредседник Владе и покрајински секретар за науку и технолошки развој тел: 021/487-4641; fax: 021/456-044

E-mail: dragoslav.petrovic@vojvodina.gov.rs . Рођен 1. маја 1949. године у Ковиљу. Дипломирани је физичар, а магистарску тезу радио је на Институту за минералогију и геологију у Берну у Швајцарској. Докторирао је 1980. године на природно – математичком факултету у Новом Саду из области нових материјала. Од 1991. године редовни је професор на Департману за физику Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду. Био је директор Института за физику ПМФ у Новом Саду, в.д. директор Института за нуклеарне науке Винча, проректор Универзитета у Новом Саду, секретар Фонда за науку Војводине, председник Већа за развој Универзитета у Новом Саду итд. У два мандата (од 2004. до 2008., односно 2008-2012.) обављао је функцију покрајинског секретара за науку и технолошки развој. Зоран Радоман: покрајински секретар за финансије Зоран Радоман рођен је 12.02.1954. године у Суботици. Дипломирани је економиста – пословноправног смера. Од 2004. године обавља послове директора Регионалног центра Нови Сад, као организационог дела Пореске управе. Национална алијанса за локални економски развој додељује му признање реформатора године 2010. године. 2012. године је био добитник је признања „Капетан Миша Анастасијевић“ за високе домете функционисања пореског система. Извор: Влада АПВ – чланови Владе . Међутим, сазнало се за још једног, најважнијег члана Радне групе. „На челу радне групе бићу ја“, изјавио је Млађан Динкић. Видети: Ћирковић, Р. – Како војводини тако свим регионима, Данас, 17. 12. 2012. Учествују још КостаЈосифидис, редовни професор Економског факултета у Суботици; СнежанаБлашковић, помоћник покрајинског секретара за финансије и ЖивкоМакарић, помоћник директора Управе за заједничке послове покрајинских органа. Видети: Покрајина утврдила кандидате за Динкићеву радну групу, Блиц, 19. 12. 2012.

[31] Танјуг – Потест радника РБВ, Бе 92, 20. 12. 2012.

[32] Војвођански дневник, 20h, 20. 12. 2012.

[33] Влада Војводине је одустала од докапитализације. Развојна банка Војводине са нових 150 милиона евра, што је био предмет спора са Министарством финансија, и прихватила предлог Владе Србије да РВБ пређе под ингеренцијом неке друге банке, изјавио је Мирослав Васин, покрајински секретар за привреду, запошљавање и равноправност полова за Радио-телевизију Војводине. „Развојна банка Војводине, вероватно, у овом облику неће постојати„, изјавио је Васин у емисији „Један на један“ и објаснио да је Влада Војводине прихватила иницијативу Владе Србије да се разговара о статусу РВБ, при чему се дошло до сагласности да РВБ пређе под ингеренцијом неке друге банке, која понуди најбоље услове. (…) Споразумом је такође предвиђено оснивање, по хитном поступку, Развојног фонда АП Војводине, у којем ће учешће и управљачка права остваривати АП Војводина и Република Србија у односу 78,11% АПВ и 21,89% РС (идентичном односу у емисији обвезница) и на који ће бити пренет део активе (кредитни портфолио правних лица и стална имовина) РБВ. АП Војводина ће иницирати доношење закона о Развојном фонду АП Војводине по хитном поступку. Овим законом ће се основати и уредити положај, начин финансирања, послови, управљање, контрола рада, надзор и друга питања од значаја за рад Развојног фонда АП Војводине. Видети: Постигнут договор око РБВ, РТВ, 7. 12. 2012.; Још када је летос почело да се шушка о проблемима у РБВ-у, почеле су и спекулације о могућем стратешком партнеру. Као веома заинтересовани за јачање позиције у Војводини помињане су АИК банка, Ерсте и Сосијете женерал. Хоће ли оне бити део решења за РБВ тек ће се видети.

За докапитализацију РБВ-а неопходно је обезбедити 150 милиона евра и ту је, по свему судећи, запело те се тражи решење. Та кућа нашла се у проблему због ненаплативих кредита који су достигли чак 75 одсто у њеном портфолију. Те зајмове банка је, како се чује, добро обезбедила хипотекама и залогама: зградама, обрадивим земљиштем. Већина несолвентих дужника су предузећа која су се након лоших приватизација нашла у процесу реструктурирања или стечају. Видети: Д. В. – На помолу решење за РБВ, Дневник, 1. 12. 2012.; Ускоро модел за РБВ, Каматица, 3. 12. 2012.; Решење за РБВ, РТС, 6. 12. 2012.; Красић, Д. И. – Развојна иде стопама Агробанке, Вечерње новости, 3. 12. 2012.; „Удомљавање“ Развојне банке, РТС, 7. 12. 2012.

[34] Предлог је да Република и Покрајина заједнички емитују обвезнице у вредности од осам милијарди динара за неосигуране депозите, сразмерно уделу у тој банци – објаснио је министар. (…) Од кредитног портфеља РБВ био би формиран развојни фонд Војводине, у коме би Република имала удео од 28 одсто, а Покрајина остатак. Видети: Пајтић крив за пропаст РБВ, Вести онлајн, 4. 12. 2012.

[35] Емисија „Један на један“, РТВ, 6. 12. 2012.

[36] У вези осигурања депозита, Васин је навео како ће „у потпуности бити осигурани депозити“, а ради тога „бити издате обвезнице АПВ и РС према уделу у власништву“. Васин је, попут Пајтића и супротно реалности поступања „европске регије“ своју реторику почео да пуни флоскулама о поштовању устава и Закона. Тако је, по њему „Фонд за развој (био) уклопљен у РБВ да би се испоштовао закон“, а не да би се избегао његов банкрот (sic!), свађа с републичким властима око РБВ и буџета (која је довела до поступка оцене уставности) названа је „шумовима“ који су „постојали између две владе“ (Устав Србије не познаје унутар Р. Србије другу владу осим Владе републике Србије), Војводина „иде на привремено финансирање“, итд.

[37] Алузија на стил Ралфа Дарендорфа није случајна.

[38] Динкић нуди модел Агробанке, Данас, 7. 11. 2012.

[39] Структуру АИК банке видети на http://www.aikbanka.rs/struktura

[40] Миодраг Костић преузима РБВ, Актер, 9. 12. 2012.

[41] „Најављује се претрес рада Фонда за капиталне инвестиције и покрајинске управе“, изјавио је политиколог Душко Радосављевић након полемике с Марком селаковићем (портпарол УРС). Видети: Видети: Емисија „Сучељавање, РТВ, 20. 12. 2012.

[42] Усвојен нацрт покрајинског буџета, РТВ, 19. 12. 2012.

[43] Пастор: РБВ питање кредибилитета, Правда, 10. 12. 2012.; Пастор: Шта се десило са РБВ, РТВ, 10. 12. 2012.

[44] Радоман: Закон по хитном поступку па Развојни фонд Вовјдине, РТВ, 7. 12. 2012.; Развојну банку затворили – фонд отворили, Политика, 10. 12. 2012.; Бугарски: Коначно смо нашли решење за Развојни фонд Војводине, Бета, 14. 12. 2012.; Лакетић, М. – Вовјодина оснива фонд који је угасила, Блиц, 13. 12. 2012.: „За нас је од пресудног значаја било да добијемо могућност да помажемо привреди у Покрајини. И у томе је разлика у односу на раније предлоге о моделу решавања питања РБВ-а. Нисмо се ми борили за банку, већ за то да добијемо могућност да помажемо војвођанску привреду. И у томе смо успели, јер ћемо имати фонд с почетним капиталом од 18 милијарди динара – рекао је Радоман.“ Видети: Савић, Б. Д. – Војвођански развојни фонд пред посланицима у петак, Дневник, 12. 12. 2012.

[45] Влада Војводине утврдила нацрт закона о Развојном фонду, РТВ, 12. 12. 2012.; Усвојен Нацрт закона о Развојном фонду Војводине, 14. 12. 2012.

[46] Сајт Фонда за развој АПВ.

[47] Ковачев, Душан – Колапс РБВ или задуживање Војводине за покривање губитака, Нови стандард, 2. 11. 2011.

[48] Влада Војводине: Нема значаја да ли су средства од пореза или од Ексим банке, РТВ, 13. 12. 2012.

[49] ДС реаговао на “неистине и клевете” Слободана Мараша, РТВ, 14. 12. 2012.; УРС: Пајтић тражи кривца за своје неуспехе, 14. 12. 2012.

[50] „`То је врхунац цинизма према грађанима Војводине. Нетачно је да ће војвођански буџет бити допуњен са 12 милијарди након Пајтићевих интервенција и лажне борбе. Војводина добија оно што јој следује и Млађан Динкић је показао да држи реч`, навео је Мараш. Пајтић је, додао је, пропустио да призна и да ће први пут од 2007. године, захваљујући Влади Србије и Министарству финансија и привреде, Војводина добити Уставом загарантована средства. `Истина је да су та средства већ предвиђена републичким буџетом, и да ће се реализовати пројекат аутопута до Руме. Република Србија даје гаранцију Кинеској банци за овај пројекат. Дакле, аутопут није ни договорио, нити ће га градити Бојан Пајтић, већ то чине Влада Србије и Министарство регионалног развоја и локалне самоуправе`, навео је Мараш. Функционер УРС је казао да треба одговорити и на питање ко је крив што се Војводина води као неразвијени регион и први пут у историји има нижи бруто друштвени производ од пепубличког просека. `Јасно је да републичка влада и Министарство финансија за то нису криви, јер су њихове намере према Војводини искрене и честите. Да ли је крив Бојан Пајтић или неко трећи, нека препознају грађани. Они су најбољи судија. Само нека отворе очи и погледају како живе`, навео је Мараш.“ Видети: УРС: Пајтић тражи кривца за своје неуспехе, РТС, 14. 12. 2012.

[51] „Сучељавање“, РТВ, 20. 12. 2012.

[52] Живан Лазић наводи како није могуће да нереализовани пласмани потичу из доба руководства из доба пре него што је заведена принудна управа: „Међу измештеним су и пласмани фирми DTM Relations преко које је наркобос Дарко Шарић купио „Митросрем“, кредити контраверзном бизнисмену за куповину хотела „Војводина“ и „Путник“, те кредит NPCO, предузећу које се везује за високе функционере СПС и које је основано у јулу, а већ у новембру добило позајмице од чак 19,5 милиона евра. Сви аранжмани су реализовани за време док је Принудна управа управљала банком, па се руши у јавности стално наметана прича да „невоље потичу из периода старог руководства“. (…) Објављено је да ће новчани износ будућег развојног фонда Војводине бити прескромних 10 милиона динара. Међутим, ова институција ће управљати и оним пласманима РБВ које не преузме нека од пословних банака. То су кредити Душану Боровици, чије фирме су од увођења принудне управе дограбиле и четвртину укупних пласмана РБВ, фирмама под управом брата високог покрајинског функционера ДС, неки од кредита фирми NPCO… управо они чије би пословање, тачније невраћање кредита, власт желела да и даље прикрива. Међутим, ту су и многи пласмани можда тренутно теже наплативи, али на дужи рок потенцијално изразито уносни послови. Тако ће у будућем фонду остати кредити обезбеђени хипотеком на збирно 10-14.000 хектара најквалитетнијих војвођанских ораница или са 33 хектара грађевинског земљишта поред кога је недавно изграђен аутопут, такозвана Северна обилазница Новог Сада. Власницим будућег фонда, АПВ и држава Србија у сразмери 78:22, немају никаквих обавеза, а остаје им онолико колико успеју да наплате од преосталих аранжмана.“ Видети: Лазић, Живан – Буџетске паре у страначке касе, Е-новине, 21. 12. 2012.

[53] О појму капитализације Видети на пример: http://wmd.hr/rjecnik-pojmovi-k/web/kapital

[54] Павловић, Бранко – Војводина, али озбиљно, Нови стандард, 19. 12. 2012.

[55] „Сучељавање, РТВ, 20. 12. 2012.

[56] Ковачев, Душан – Велика светска гасна игра и Војводина, НСПМ, 24. 10. 2008.

[57] Ковачев, Душан – Неоосманизација „европске регије“, ФСЈ, 2. 4. 2012.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: