Колапс Развојне банке Војводине


Задуживање Војводине ради покривања политичких губитака „европске регије“

Металс банку нису упропастили ни ратови ни санкције деведесетих. Упропастиће је „европска регија“ која је ту банку фактички национализовала, да би њеним капиталом финансирала своју сулудо засновану развојну политику, без изворних прихода. Управо прети опасност да је, као воденични камен, вежу за целокупну имовину наше Војводине.

 

Направио Јова кола без точкова

Стих истоимене српске народне песме

Ко с ђаволом тикве сади…

Пошто је на тржишту вредност акција Металс банке 2007. године преувеличана[1] (у том послу се муњевито брзо, кратко и по сопствене интересе врло корисно појавио Ротшилдов капитал[2]), падом друге Коштуничине владе, у њој су 2008. године Динкићеви кадрови из НБС извршили контролу и завели принудну управу[3]. Извршена је промена управљачког кадра банке. Сагласје финансијских интереса политике Пајтића и Динкића, на којег је ретко ко обратио пажњу[4], изгледало је одрживо. Маркетинг-менаџери банке су се на сва уста хвалили успешним пословањем банке. Претходни директор банке, Ананије Павићевић је кривично гоњен[5].

Фактичком национализацијом[6] Металс банке, новосадска „финансијска паланка[7]“ је саму себе убедила да се „на вечито“ докопала новаца некадашњег Металс концерна, употребивши за то наше новце којима је Газпром платио 51% власништва у НИС-у[8]. Металс банка је 2011. године преименована у Развојну банку Војводине (РБВ), тако да је бирократија АПВ помоћу Динкића[9] формално стекла[10] оно што ни Република Србија нема – сопствену развојну банку. Исте године је металска индустрија у Војводини остала без новаца[11].

„Сналази се у ходу, укрупњавај!“

Без обзира на промену назива, РБВ није променила начин пословања, већ је наставила да послује комерцијално. А из којих извора би финансирали развој? АПВ  нема изворних прихода, о којима њена бирократија Републици никакав предлог никад није послала. Проглашење „развојног банкарства“ без изворних прихода је, према томе, била сулуда замисао, баш као кола без точкова. Логично, већ половином 2011. године је јавност сазнала да РБВ послује са губитком и да су јој акције у хроничном паду[12]. Током 2012. године је против РБВ поднета пријава за приведни преступ од стране Управе за спречавање прања новаца[13]. Шта су „фенси паори[14]“ банкарства „европске регије“ урадили поводом свега тога? Поступили су по принципу из филма „Радио вихор зове Анђелију“ из 1979. године: „Сналази се у ходу, укрупњавај“.

Августа месеца 2011. године је АПВ била пред банкротом и око тога су се препуцавали Пајтић и Пастор[15]. Крајем лета је ситуација била толико заоштрена да није могла бити сазвана ни седница АПВ[16].  „Европска регија“ је тада повукла коначно поднети Предлог закона о изворним приходима којег је у име АПВ израдила после 11 „дугих година узимања-давања“. „Кривица“ за слање Предлога закона је приписана Бојану Кострешу из ЛСВ, а јавност обавештена да је он Предлог послао на своју руку. Не дај боже да Република Србија „европској регији“  дозволи неке приходе, па да стекну и одговорност за њихово трошење.

У јесен 2011. године је „нај-европљанин[17]“ и „понтифекс максимус[18]“ АПВ изостао са отварања највећег европског моста на Дунаву, а којег је подигла републичка влада без макар једног уложеног динара АПВ. Није могао да дође јер је спасавао Фонд за развој АПВ. Проблем Фонда је коначно решио почетком 2012. године – „укрупњавањем“. Развојни Фонд је гурнуо „под тепих“ РБВ. Тиме је РБВ додатно оптеретио спровођењем промашене развојне политике која је покрајински Фонд упропастила[19].

Задуживање Покрајине ради крпљења пропалих пласмана

Одмах затим је извршен ребаланс буџета АПВ, да би се „европска регија“ задужила, како би губитке РБВ одложила за период после избора. Бирократија је у име Војводине фебруара 2012. године емитовала обвезнице у вредности четири милијарде динара[20], како би велики садашњи проблем на кратко одложила стварајући много већи проблем који ће наступити мало касније. У основи, „европска регија“ је са РБВ урадила исто што и Павличићева власт са Новим Садом[21] – одложила наступајући банкрот увећавајући будући дуг – дуг који ће плаћати неко други.

Већ јуна исте године, РБВ је осумњичена за кривично дело прања новца[22], а јавност сазнала за нове, огромне губитке РБВ[23], банке без развојних прихода. Нешто више од два месеца је требало да НБС предузме контролу рада РБВ[24]. Бранко Павловић је тада објавио: „За Развојну банку Војводине извесно знамо да је тамо лоша актива, дакле пљачка (sic!) исказана на нивоу око 85 милиона евра, и да је додатно докапитализована са 35 милиона евра у готовини (укупно око 120 милиона евра).[25]

Губици су последица лоших пласмана. Односно, банка је давала кредите онима који нису успели да реализују финансијски капитал којег су позајмили од ње. Пајтић упорно ћути о наводима да је 75% пласмана РБВ ненаплативо[26]. Упркос томе има намеру да АПВ ували у додатно задуживање емитовањем обвезница, којима би грађани и сељаци Војводине платили финансијске промашаје неспособне банкарске бирократије[27]. Ради тога, „европска регија“ је донела одлуку о новој докапитализацији РБВ у вредности 15 милијарди динара[28]. Стварни трошкови су знатно већи. Наиме, до сада је на РБВ потрошено 200 милиона евра, а „европска регија“ планира да у ову „врећу без дна“ убаци додатних 350 милиона евра[29]. Ове чињенице медији који пропагирају „европску регију“ у нашој Војводини углавном игноришу[30]. Шта више, баве се проблемом Агробанке, пропуштајући да се баве проблемом РБВ[31]. Али, чији лепљиви прсти дочекују наше новце испод „вреће без дна“?

Закон о преузимању банака и пласмани РБВ

Питање структуре и корисника пропалих пласмана (не само РБВ, него и Агробанке), била је и остала табу-тема. Динкић је био упадљиво бесан када му је у Скупштини Србије Горица Гајић (ДСС) поставила ово питање. „Домаћа памет је упропастила ове банке. РБВ је тотално политички вођена“, било је Динкићево реаговање на питање уместо одговора[32]. Министру бише Цветковићеве владе, која је допустила национализацију Металс банке, не прија да саопшти – qui bono?

Динкић се, као министар финансија и привреде изричито супротставио вољи покрајинских власти да докапитализују РБВ[33]. Одговарајући на посланичка питања 26. септембра 2012. године, изјавио је да је ове године из Репуличке касе сав новац намењен капиталним инвестицијама у АПВ потрошен за покривање дубиозе у РБВ, посебно се обраћајући Балинту Пастору, који се стално буни због ниског износа ових средстава.

Приликом расправе о Предлогу закона о преузимању имовине и обавеза одређених банака ради очувања стабилности финансијског система Републике Србије, Динкић је 24. октобра 2012. г. изјавио да је РБВ докапитализована уочи избора са 150 милиона евра и нагласио да 67.000 грађана Војводине зависи од РБВ. „Ситуација у РБВ је критична и покушава се решити аматерски, против упутстава ММФ и централне банке.“

Динкић је тврдио да би по основу предложеног Закона требало преко Поштанске штедионица уложити 240 милиона евра у РБВ, али се изричито успротивио улагању додатних 150 милиона евра од стране АПВ ради покривања дубиозе у РБВ. Према Динкићу, главни проблем РБВ су неосигурани депозити који се налазе у тој банци (Липакс, Нектар, град Београд, Панчево, Зрењанин, Нови Сад, Суботица, Сомбор…). „Ако градови Војводине повуку те депозите, РБВ ће пропасти“, рекао је Динкић. Сазнали смо да се у РБВ налази 180 милиона евра осигураних депозита, али и да се „неосигурани депозити задржавају политичким уценама“. Нико од колега из ДС није демантовао Динићеве тврдње, Гордана Чомић је коментарисала како „држава тражи начин да не уложи 250 милиона евра“. Динкић је ту тврдњу одбацио, али остао категорично при ставу да Поштанска штедионица неће преузети неосигуране депозите РБВ.

Пропаст РБВ у доба преговора око средстава за покрајински буџет

Докапитализација РБВ није зауставила пад акција, али је најава нове докапитализације изазвала тренутни раст њихове цене.

Графикон 1: Цена акција РБВ АД 30. 9. 2012 – 29. 10. 2012. Извор: http://www.ac-broker.rs

То што на месечном нивоу изгледа импозантно, дугорочно не значи ништа. С обзиром на лоше пласмане (њихови корисници су и даље табу тема), сумњу у прање новца и већинско власништво АПВ настало фактичком национализацијом, најава докапитализације је сигнал ситним шпекулантима да улажу у нову партију берзанског покера, која ће веома кратко трајати. „Европска регија“ је упропастила финансије Војводине и жели још једном да заради у последњој тури шпекулације. Пад који неминовно предстоји, приписаће њени пропагандисти Динкићу, Београду, „ружним, прљавим и злим“ Србијанцима, као и иначе. Њих не занима оно што су могли већ да виде – ни предизборно улагање 85 милиона евра у кешу, које је извршила Републичка дирекција за осигурање депозита преко Бриџбанке није спасло Агробанку[34]. „Европска регија“ би без обзира на реалност, баш на исти начин потрошила три пута више наших новаца у узалудном подухвату крпљења губитака РБВ.

Новац, као и увек, говори само истину. О неуспешном руковођењу говори кретање тржишне цене акција РБВ пошто се већинског власништва над њом докопала бирократија „европске регије“, упркос прикупљеним депозитима и докапитализацијама.

Графикон 2: Цена акција Металс Банке, ондосно РБВ АД 20. 12. 2006. – 29. 10. 2012. Извор: http://www.ac-broker.rs

Пајтић је дочекао последњи тренутак да крене у преговоре с републичком владом о финансирању АПВ[35]. „Пркосни[36]“ раст акција РБВ на дугорочном нивоу практично није видљив, што је јасно из приложеноих графикона.

Док је било наших новаца који су се могли национализовати и расипати, демагогија аутономаштва је „европској регији“ била много кориснија од финансијског споразумевања с Републиком. Запосленима на удруженом подухвату инсталирања „европске регије“ у нашој Војводини било је много важније да грађанима и сељацима сугеришу како их „Србија пљачка“. Покрајински медији су зато годинама били пуни кукњаве о 7% којом „зла Србија“ путем Устава пљачка Војводину. Нико од њих није хтео народу да прочита шта заиста пише у чл. 184. Устава Србије[37], а камо ли да предложи Скупштини Србије Закон о покрајинским изворним приходима и учешћу Војводине у делу републичких прихода. Никад до сад нису покушали да се нагоде о буџетским средствима, а и садашњи Пајтићев покушај је мотивисан предстојећим банкротом РБВ. Узалуд, прекасно и са Динкићем.

Одбрана и пропаст РБВ у четири бурна годишња доба

Као и у случају Агробанке, тако и у случају РБВ, на видику нема никог ко би јавност информисао о основном питању: ко су корисници пропалих пласмана домаћих комерцијалних банака? Очигледно је да се проблем ликвидности платног биланса појавио већ уочи избора и да су последице неликвидности одложене трошењем огромних јавних средстава. Пајтић је изгубио политичку власт над већином општина у Војводини (Динкић је изричито употребио израз „уцена“), које синхронизованим повлачењем неосигураних депозита заиста могу лако да упропасте РБВ. И шта ће после? Да ували АПВ у судске процесе против општина ради наплате потраживања? Тада би „мали Београд“ коначно показао своје правно лице. Међутим, тога бити неће. Процеси пред „ефикасно реформисаним правосуђем“ би били дугорајни, а погубни за маркетинг „европске регије“. Што је још важније, њој су потребни велики новци, сад и одмах.

Јасно је да проблем није наступио недавно. Може ли се ико искрено надати да ће приватно банкарство спасти „експерт“ који је пре више од деценије каријеру у економској политици почео ликвидацијом домаћег државног инвестиционог банкарства, а потом континуирано држао полуге финансијске власти у доба кад држава није доносила завршне рачуне (на шта је доследно упозоравала Борка Вучић)? „Експерт“ који је најпре тврдио да ће Србија избећи светску економску кризу, а затим тврдио да је та криза „економска шанса“ Србије.

„Експерт“ који је са републичког нивоа власти омогућио илегалној „европској регији“ развојну банку, какву није омогућио Републици Србији. Додељивање наших новаца бирократији која је игнорисала кризу у Војводини[38] с надом да ће развити покрајинску привреду је било шарена лажа. Фактичка национализација Метал банке је омогућила да за свега годину и по дана покрајинско „развојно банкарство“ под руководством те исте „европске регије“ послује с губитком, да се потом додатно оптерети губицима Пајтићеве развојне политике претходне деценије, да буде кривично осумњичено за прање новца[39], политички сумњичено за уцењивање“ депонетанта и почне с задуживањем наше Војводине бесомучним издавањем обвезница АПВ[40].

У блиској будућности, РБВ ће банкротирати, или ће фактички пасти шакама бог зна којих (страних) поверилаца. Међутим, ко би улагао у банку у чијем портфолиу је 75% ненаплативих потраживања? Нико. Зато „европска регија“ држи РБВ на вештачким плућима. Чиме? Нашим будућим новцима. Односно, њиховим супститутом – обвезницама, којима у наше име „европска регија“ задужује имовину грађана и сељака Војводине и њихових потомака на рок од 30 година, како би РБВ, захваљујући трећој докапитализацији, опстала још који месец или нешто дуже.

Економска криза (боље рећи крах савременог финансијског и привредног система), по свему судећи ће напредовати, пошто су се сва оптимистичка надања Западних „експерата“ у опоравак, на жалост, показала као нереална. На жалост, иста реалност одавно показује да „Атлантида[41]“ неминовно тоне. Истиче време у коме је могуће да напустимо лажно религиозно уверење како ће нас спасти „пријатељи“ из ЕУ и САД и почнемо самостално да тражимо алтернативе, јер нам може измаћи чак и прилика да наши будући партнери не буду чак ни из групе BRIKS. Динкић имовину наше Војводине већ нуди Арапима[42], док потомци окупатора у саставу сила Осовине захтевају имовину по цени од 50 милијарди евра, у вези чега је Божидар Ђелић „у наше име“ прихватио обавезе о којима појма немамо[43].

Крајње је време да се ратосиљамо и илегалне „европске регије[44]“ и економске политике „затворених очију[45]“. Морамо да схватимо како је РБВ у шакама „европске регије“ претворена у сатни механизам паклене машине за финансијско уништење наше Војводине. Ненаплатива потраживања (75%) су ТНТ, а обвезнице АПВ су бризантни пластични експлозив ове паклене машине. Ако тај механизам у РБВ не буде хитно демонтиран, врло брзо ћемо се наћи у реалности која ће очигледно показати истинитост народне пословице:

„Ко неће брата за брата, имаће туђина за господара“.

Прилог:

Предлог закона о преузимању имовине и обавеза одређених банака ради очувања стабилности финансијског система Републике Србије

Видео: Сцена из филма „Биће скоро пропаст света“ Александра Петровића из 1968. године.

Упутнице:


[1] Докапитализација Металс Банке, Бе 92, 21. 2. 2007.; Р. Б: Одобрена емисија акција Металс банке од 36 милиона евра, Данас, 1. 10. 2008.; Губитак Металс банке у 2008. четири милијарде динара, Бета, 15. 5. 2009.  Важни купци великог броја акција Металс банке били су “НС ДОН 2006 доо“, „Победа ИМО“, „АД Продуктива“, „АД Кооператива“, „Пан комерц“ и „Металс комерц“.

[2] Краткотрајни обрт Потшилдовог капитала у Металс банци доводи се у везу са кфирмом „Харисон солиситерс“ из Британије. Посебно је значајано што су се у власничкој структури Металс банке сместили професионални инвеститори, попут скандинавског инвестиционог фонда „Ист капитал“ и компанија „ЈНР Лимитид“ у власништву породице Ротшилд.Извор:http://www.harrison-solicitors.com/sr/home/, више није доступно на интернету.

[3] Народна банка увела принудне мере у Металс банку, Бета, 24. октобар, 2008; Акције Металс банке ослабиле 0.8%, Бе 92, 26. 8. 2008.

[10] Динкић је у Скупштини Србије недавно изјавио да покрајина располаже са око 80% посто капитала у тој банци, а Р. Србија са свега око 20%.

[19] Стапање РБВ и Фонда за развој Војводине, Бизнис новине, 27. 2. 2012.; Агенције – РБВ преузима улогу Фонда за развој, РТВ, 26. 2. 2012.; Ипак, Фонд за развој АПВ још увек постоји на интернет страницама: http://www.vdf.org.rs Чланови управног одбора заслужни за пословање које га је упропастило 2012. године и које ће „укрупњавањем упропастити РБВ и наше новце у њој су: др Бојан Пајтић, Иштван Пастор, др Атила Ченгери, проф. др Драгослав Петровић, Мирослав Васин, мр Андор Дели. Сачуван је и Извештај о раду Фонда за равзој АПВ у прериоду од 2002. до 2012. године (издат фебруара 2012. г).

[21] Ковачев, Душан – Муниципалне обвезнице и Војвођанско аутономаштво, ФСЈ, 18. 7. 2011. (Доступно на личном блогу аутора)

[26] Скупштина Војводине усвојила је, већином гласова, одлуку о покретању поступка за емитовање дугорочних хартија од вредности ради јачања финансијског потенцијала Развојне банке Војводине (РБВ) у износу од 15 милијарди динара. (…) Поводом податка о ненаплативости чак 75 одсто кредита РБВ који је претходног дана саопштио министар финансија Млађан Динкић, Пајтић је истакао да је „слична или иста ситуација у скоро свим државним и приватним банкама“ у Србији, оцењујући то као последицу светске економске кризе. Скупштина Војводине усвојила ребаланс буџета, РТВ, 25. 10. 2012.

[27] Скупштина Војводине усвојила је, већином гласова, одлуку о покретању поступка за емитовање дугорочних хартија од вредности ради јачања финансијског потенцијала Развојне банке Војводине (РБВ) у износу од 15 милијарди динара. (…) Поводом податка о ненаплативости чак 75 одсто кредита РБВ који је претходног дана саопштио министар финансија Млађан Динкић, Пајтић је истакао да је „слична или иста ситуација у скоро свим државним и приватним банкама“ у Србији, оцењујући то као последицу светске економске кризе. Скупштина Војводине усвојила ребаланс буџета, РТВ, 25. 10. 2012.

[31] Емисија „Радар“, РТВ, 30. 10. 2012. године.

[32] Скупштина Србије, РТС II, 24. 10. 2012.

[34] Емисија „Радар“, РТВ, 30. 10. 2012. године.

[35] Танјуг – Пајтић-Динкић: Договор о Војводини, Бе 92, 4. 10. 2012. Ништа конкретно о садржини преговора не знамо. Ни на сајту тзв. „Владе АПВ“ није могуће наћи одговарајућа обавештења.

[37] Финансијска аутономија аутономних покрајина, чл. 184. Устава Републике Србије:

Аутономна покрајина има изворне приходе којима финансира своје надлежности.
Врсте и висина изворних прихода аутономних покрајина одређују се законом.
Законом се одређује учешће аутономних покрајина у делу прихода Републике Србије.
Буџет Аутономне покрајине Војводине износи најмање 7% у односу на буџет Републике Србије, с тим што се три седмине од буџета Аутономне покрајине Војводине користи за финансирање капиталних расхода.

[38] Ковачев, Душан – Криза у Војводини, ФСЈ, 19. 5. 2009. (доступно на личном блогу аутора)

[39] ПокрајинскисекретарзафинансијеЗоранРадоманкажедауРазвојнојбанциВојводиненемакриминалаинапомињедасенепротивитомедабудеобављенаистрагаопословањутебанке. Видети: Радоман: У РБВ нема криминала, Каматица, 1. 11. 2012. Премијер и министар унутрашњих послова Р. Србије Ивица Дачић је изјавио: „У Развојној банци Војводине проневерено је на десетине милиона евра. Инсистираћу на томе да се та пљачка истражи јер се ради о једној од највећих у Србији. Они који су проневерили тај новац мораће да одговарају“. Видети: Где је криминал: У Металс или Развојној банци, Каматица, 2. 11. 2012. ; Вујошевић, Д. – Криминал остао у Металс банци?, Дневник, 1. 11. 2012.

[41] Ковачев, Душан – Атлантска дипломатија на српском беспућу, НСПМ, мај 2007. (доступно на личном блогу аутора)

[43] Ковачев, Душан – Најскупље лицидерско срце на свету, ФСЈ, 28. 10. 2011. (доступно на личном блогу аутора)

[44] Ковачев, Душан – Илегална „европска регија“ у Војводини, ФСЈ, 12. 7. 2012. (доступно на личном блогу аутора).

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: