Властимир Вујић: Мађарска и Србија данас


Властимир Вујић је професор српске гимназије у Будимпешти. Српска јавност га познаје по бројним текстовима о актуелним збивањима у Мађарској, објављеним у НИН-у и недељном магазину „Печат“. У интервјуу за Фонд Слободан Јовановић, професор Вујић нас обавештава о мноштву актуелних чињеница о мађарско-српским односима, економским питањима савремене Мађарске, о мађарској националној политици, о односу према антифашистичком наслеђу у овој, нама суседној чланици ЕУ…

Властимир Вујић: „Уступањем мађарских војних база и ваздушног простора НАТО-у за злочиначку акцију на Србију и Црну Гору, Мађарска је и на самом крају 20. века по други пут постала (са)учесник у злочину над Србима (први геноцид био је 12. априла 1941. године када су фашисти Миклоша Хортија окупирали Бачку и побили преко три хиљаде Срба, а наставили га 21., 22. и 23. јануара 1942. у злогласној новосадској „Рацији“). Премијер Мађарске Виктор Орбан остаће заувек у колективном сећању српској нацији и по томе што је за време агресије НАТО-а изјављивао да му је изузетно драго што се „Мађарска изванредно понашала током конфликта у СРЈ(!?), издржала пробу чланства у Савезу испуњавајући обавезе које из њега проистичу и што је учествовала у једном праведном рату који је вођен за добро мањина – албанске на Космету и мађарске у Војводини“?!“

* * *

Како коментаришете промену политике Мађарске према Србији која је наступила доласком Виктора Орбана и Фидеса на власт?

Вујић: Другим доласком на власт, априла 2010. године, премијер Мађарске (и председник двотрећински владајућег десничарског Фидеса), Виктор Орбан само је заокружио претходно вођену анти-српску политику из свог првог мандата (1998 – 2002). Чак је и своје исте људе поставио на ранија ресорна места, од челника у Министарству унутрашњих послова – Шандора Пинтера, до министра спољних послова Јаноша Мартоњија! Подсетимо, за време Орбанове прве владавине, Мађарска је учествовала у злочиначкој НАТО-агресији на Србију (тадашњу СРЈ), цинично названу „Милосрдни анђео“, која је трајала од 24. марта до 10. јуна 1999. године (у којој је од ваздушних удара погинуло 1.002 припадника српске и црногорске војске и полиције, више од 2.000 цивила, међу којима и 90-торо деце а око 10.000 људи је рањено). Мађарска – која је у Алијансу примљена 8. јула 1997. године – прекршила је Завршни акт ОЕБСА, Париску повељу, Оснивачки акт НАТО из 1949. године, као и Устав своје земље(!), јер је као једна од 18 држава – чланица регионалне војне организације, предвођених Америком, Немачком, Британијом и Француском, учествовала у употреби оружане силе против суверене државе – без одобрења Савета безбедности УН!!! „Анђео“ из Мађарске по Србији је убијао 78 дана…

Уступањем мађарских војних база и ваздушног простора НАТО-у за злочиначку акцију на Србију и Црну Гору, Мађарска је и на самом крају 20. века по други пут постала (са)учесник у злочину над Србима (први геноцид био је 12. априла 1941. године када су фашисти Миклоша Хортија окупирали Бачку и побили преко три хиљаде Срба, а наставили га 21., 22. и 23. јануара 1942. у злогласној новосадској „Рацији“). Премијер Мађарске Виктор Орбан остаће заувек у колективном сећању српској нацији и по томе што је за време агресије НАТО-а изјављивао да му је изузетно драго што се „Мађарска изванредно понашала током конфликта у СРЈ(!?), издржала пробу чланства у Савезу испуњавајући обавезе које из њега проистичу и што је учествовала у једном праведном рату који је вођен за добро мањина – албанске на Космету и мађарске у Војводини“?!

Орбана, који за учешће у злочину никада ни пред једним судом није одговарао, нити брантовским клеком на колена тражио опрост када је први пут (од безброј прелазака границе након тога, сваки пут да подржи свог фаворита Иштвана Пастора и странку СВМ)) долазио на територију Републике Србије, Борис Тадић је јавно називао својим „старим пријатељем“!? (сиц!). Доласком по други пут на чело државе, Фидес и Виктор Орбан доносе нови Устав Мађарске (антиевропски и антидемократски) у којем оживотворавају крајњу десницу и институционализују формирање мађарске политичке нације (што је и крајњи циљ њихове националистичке политике).

Тајним документом Орбанове владе, између осталих, донета је одлука да се мађарски пасоши поделе потомцима свих становника некадашње територије Аустроугарске монархије (без обзира на етничко порекло!), који могу да докажу да су им преци ту живели пре 20. априла 1921. године (јер је тада у Скупштини Мађарске донето решење да се Монархија укине). Званичну одлуку да је за држављанство обавезно знање мађарског језика нико не поштује, пошто је циљ да што више војвођанских Срба постану Мађари (до данас их је преко 20.000 узело мађарско држављанство!). На слици: НАТО разара Нови Сад 1999. године.

Тајним документом његове владе, између осталих, донета је одлука да се мађарски пасоши поделе потомцима свих становника некадашње територије Аустроугарске монархије (без обзира на етничко порекло!), који могу да докажу да су им преци ту живели пре 20. априла 1921. године (јер је тада у Скупштини Мађарске донето решење да се Монархија укине). Званичну одлуку да је за држављанство обавезно знање мађарског језика нико не поштује, пошто је циљ да што више војвођанских Срба постану Мађари (до данас их је преко 20.000 узело мађарско држављанство!). Посебно индикативно је то да нико из Амбасаде Републике Србије у Мађарској, као ни из претходно владајуће Демократске странке Бориса Тадића, ни једном није нашао за сходно да Будимпешти уложи протест што издаје пасоше страним држављанима без икаквог правног основа. Тиха мађаризација бивших „природних граница Велике Мађарске“ због потпуне пасивности Београда све више узима замах. То новоформирана републичка власт, предвођена Српском Напредном Странком, мора имати у свом политичком фокусу.

Попут Србије, и Мађарска је закључила стратешки споразум са Русијом који овој земљи треба да обезбеди стабилно снабдевање гасом. Орбан је, наводно, одолео притисцима са Запада, схватајући да је стабилност снабдевања гасом и изградња „Јужног тока“ кроз Мађарску стратешки интерес његове државе. Какво је стање на том плану данас?

Вујић: Конзервативно – десничарски Фидес, док је био у опозицији, најоштрије је критиковао левичарску владу социјалиста и либерала у Мађарској и премијера Ференца Ђурчања због њихове сарадње са Русијом по питању снабдевања енергентима. Виктор Орбан је 2005. године чак отишао у САД да се жали тадашњем председнику Џорџу Бушу Млађем због повезивања Будимпеште, поред „Набука“, и са „Јужним током“ (заборављајући да чак и једна Немачка има специјалне односе са Москвом по питању снабдевања нафтом и гасом – у њеном случају реч је о „Северном току“).

Ђурчањ, а после и његов наследник, социјалиста Гордон Бајнаји, и поред огромних притисака (касније и претњи!) Вашингтона остали су принципијелни. Нису се одрекли „Јужног тока“. На слици: Председници Влада Русије и Мађарске, Владимир Путин и Ференц Ђурчањ на фестивалу у Саранску (Република Мордивија у Русији) 2007. године. Фото: http://www.e-mordovia.ru

Ђурчањ, а после и његов наследник – социјалиста Гордон Бајнаји, и поред огромних притисака (касније и претњи!) Вашингтона остали су принципијелни. Нису се одрекли „Јужног тока“, а кад су видели да је пројекат ЕУ и САД у све већој „кризи“ капитала, да је трошак већ након прве студије изводљивости порастао са планираних 8 на 11 милијарди евра, уз додатну тешкоћу што постављање гасних цеви на својој територији морају да финансирају свих шест земаља кроз које гасовод пролази и да је питање да ли ће „Вердијева опера“ Набуко уопште бити и „одсвирана“ – предност су дали „Јужном току“! Две су биле одлучујуће. За његову реализацију нису биле потребне инвестиције са стране јер је новац „Гаспрома“ и ЕНИ-ја омогућавао да се пројекат реализује самостално. Дакле, биће и знатно раније урађен од алтернативног гасовода „Набуко“. Након прелиминарних разговора, тада владајућа Мађарска Социјалистичка партија прво је потписала и ратификовала међудржавни уговор са Москвом о снабдевању земље енергентима, а 30. јануара 2010. године (три месеца пред парламентарне изборе које је добио Виктор Орбан) руководство пројекта „Јужни ток“ у Мађарској и њихови руски партнери потписали су споразум и о изградњи мађарске деонице гасовода.

И даље се јавно не зна ко су највећи улагачи са стране у пољопривреду Мађарске!
Ни о куповини обрадиве земље у јавности нема ни једне једине речи!!!

Пре тога, руска енергетска компанија „Гаспром“ са мађарском Развојном банком потписала је споразум о оснивању заједничког предузећа које ће пројектовати, финансирати и градити мађарску деоницу. Тиме је било окончано формирање пакета организационих докумената везаних за полагање тог гасовода. Руско – мађарски споразуми, који су потписани за време посете првог заменика премијера Русије Виктора Зубкова Мађарској, предвиђају и изградњу подземног складишта природног гаса у Мађарској, капацитета од 1,3 милијарде кубних метара.

Инвестиције Западног капитала у Мађарску развиле су аграр. Ко је најозбиљнији улагач у пољопривреду те земље и коме припада остварени профит?

Вујић: И даље се јавно не зна ко су највећи улагачи са стране у пољопривреду Мађарске! Ни о куповини обрадиве земље (вероватно се то ради скривеним уговорима) у јавности нема ни једне једине речи!!! Можда је свега два-три пута у последњој деценији на видело изашао купопродајни земљишни проблем уз западну границу (с Аустријом). Оно што је доступније јавности, то је да странци у овом сегменту више улажу у пољопривредну механизацију…

Општа је оцена, иначе, да је мађарска пољопривредна и прехрамбена индустрија, која је била на гласу пре деведесетих година прошлог века, данас врло далеко од позиција које је некада имала. На слици: „CBA“ – ланац мађарских продавница без иностране робе.

Ипак, оно што се у Мађарској највише зна везано је за присутност иностраног капитала у прехрамбеној индустрији и обради пољопривредних производа. Французи су на том пољу најдоминантнији. Али и против њих има све више приговора, јер експерти сматрају да је куповином млинско-пекарске и месно-прерађивачке индустрије у Мађарској, Париз пре купио тржиште за своју робу него што ће уложити за развој, иначе већ добро развијене мађарске прехрамбене индустрије.

Нису скрштених руку седели ни локални тајкуни. Тренутно један од најбогатијих предузетника у Мађарској – Шандор Чањи (генерални директор регионалне ОТП банке) купио је сегединске прехрамбене гиганте „Пик“ и „Херц“ (најчувеније мађарске комбинате сувомеснатих производа), а акционарски је присутан и у индустрији млека („Мизо“ у Печују). Сви знају, ипак, да се највећи профит из ове области ствара и јавља у трговини прехрамбеним производима, и да ланци супер и хипермаркета (који један део тог профита лично акумулирају) практично диктирају и откупне цене и рокове плаћања. Све је израженији и проблем: да ли ће се (и у којој мери) у тим маркетима продавати мађарски прехрамбени артикли, или ће се увозити роба из других земаља која је јефтинија од домаћих производа.

Општа је оцена, иначе, да је мађарска пољопривредна и прехрамбена индустрија, која је била на гласу пре деведесетих година прошлог века, данас врло далеко од позиција које је некада имала.

Најзначајнији производи у прошлогодишњем српском извозу у Мађарску били су: електрична енергија, конзерве од алуминијума, шећер, осовине приколица и полуприколица, циркуларне пумпе за грејне системе, меласа, сојино уље, сунцокретово семе, делови за клипне моторе и аутомобилске гуме.

Из Мађарске смо највише увозили дизел, кокс, природни гас, апарате за телефонију (мобилне телефоне), уља за подмазивање, ПВЦ, бутан, пропан, полиетилен, плоче и иверице.

Основна карактеристика је велика неравнотежа у корист Мађарске, уз врло мали степен покривености у последњој петолетки, од свега 35%.

Током 2008. године ПИВ АПВ финансирало је промоцију привреде Војводине у Мађарској с намером да побољша домаће пласмане на тржишту те државе и привуче инвестициони капитал Мађарске у Војводину. У Србији је присутна мађарска ОТП банка. Које су то мађарске инвестиције у Србији, посебно у Војводини, и какву корист остварује наша привреда у Мађарској?

Вујић: Доминантна област билатералне економске сарадње Мађарске и Србије још увек је трговинска размена. Од 2007. године долази до значајнијег инвестиционог улагања Мађарске у Републику Србију, посебно у банкарском сектору. Имајући у виду чињеницу комшилука и инфраструктурну повезаност две земље, приоритетне области у међусобној економској сарадњи су: саобраћај, енергетика, пољопривреда, туризам, сарадња малих и средњих предузећа, регионална и прекогранична сарадња. И ако се тренд трговинске размене стално благо увећава, присутан је изразити дефицит на српској страни! Обим размене с Мађарском (која спада у првих 10 најзначајнијих трговинских партнера Републике Србије) у последњих пет година кретао се од 600 до 900 милиона евра. У 2011. години она је износила 914 милиона евра, од чега је српски извоз (са стопом раста од 8,9%) био 249 милиона евра, а српски увоз из Мађарске (са стопом раста од 9,6%) износио рекордних 665 милиона евра! Достигнути ниво размене у прошлој години сврстава Мађарску на седмо место српске партнерске листе (а четврто од земаља ЕУ, иза Италије, Немачке и Румуније!).

Најзначајнији производи у прошлогодишњем српском извозу у Мађарску били су: електрична енергија, конзерве од алуминијума, шећер, осовине приколица и полуприколица, циркуларне пумпе за грејне системе, меласа, сојино уље, сунцокретово семе, делови за клипне моторе и аутомобилске гуме; док смо из Мађарске највише увозили дизел, кокс, природни гас, апарате за телефонију (мобилне телефоне), уља за подмазивање, ПВЦ, бутан, пропан, полиетилен, плоче и иверице.

Што се тиче укупних мађарских улагања у Републику Србију у последњој деценији, она износе око 250 милиона евра. Значајно улагање остварено је у банкарском сектору. ОТП банка постала је власник 75,1% капитала „Цептер банке“, 67% „Кулске банке“ и 83% „Нишке банке“. У приватизационом процесу, Србија је мађарским компанијама продала пет предузећа: ађанску „Обнову“, зрењанинску „Слогу“, „Ваљево пут“, београдски „РАД“ (предузеће металних производа) и новобечејски „ПК Соколац“. У истом периоду мађарска компанија „МОЛ“ отворила је 33 бензинске пумпе на територији Републике Србије. „Masterplast group“ је инвестирала у отварање фабрике за производњу полистирена (пластике) у Суботици, „Fornetti“ је у истом граду изградила своју највећу фабрику у региону(!), а „“Conti Tech“ је купио 70% „Колубаре Универзал“…!

Дакле, основна карактеристика је велика неравнотежа у корист Мађарске, уз врло мали степен покривености у последњој петолетки, од свега 35 %. Ниједна страна не може бити задовољна структуром размене, јер око 47% извоза Мађарске у Србију чине енергенти, док су у српском увозу у Мађарску најзаступљеније сировине и производи за репродукцију.

Што се тиче укупних мађарских улагања у Републику Србију у последњој деценији, она износе око 250 милиона евра. Значајно улагање остварено је у банкарском сектору. ОТП банка постала је власник 75,1% капитала „Цептер банке“, 67% „Кулске банке“ и 83% „Нишке банке“. У приватизационом процесу, Србија је мађарским компанијама продала пет предузећа: ађанску „Обнову“, зрењанинску „Слогу“, „Ваљево пут“, београдски „РАД“ (предузеће металних производа) и новобечејски „ПК Соколац“. У истом периоду мађарска компанија „МОЛ“ отворила је 33 бензинске пумпе на територији Републике Србије. „Masterplast group“ је инвестирала у отварање фабрике за производњу полистирена (пластике) у Суботици, „Fornetti“ је у истом граду изградила своју највећу фабрику у региону(!), а „Conti Tech“ је купио 70% „Колубаре Универзал“…!

За исто то време Србија није успела да инвестира ни један једини евро у Мађарској!

Прва инвестиција, која ће се пласирати у ту земљу, потписана је недавно у Бечу. Нафтна индустрија Србије (генерални директор Кирил Кравченко) и аустријска компанија РАГ ставили су параф на Споразум о истраживању нафте и гаса у јужном делу Мађарске. Циљ Споразума је да се удруже инвестиције и поделе ризици у истраживању енергената, а НИС-у ће припасти 50% у будућој производњи у области Кишкунхалаш, која се налази недалеко од Сегедина. Вредност геолошких истраживања је око 10 милиона евра које ће уложити НИС у Мађарској, док ће две компаније у сам пројекат заједно инвестирати сто милиона евра.

За исто то време Србија није успела да инвестира ни један једини евро у Мађарској!

* * *

Мађарска, с једне стране, има одређених демографских проблема због малог природног прираштаја, а с друге стране, као и многе земље које тек што су прошле транзицију, велику миграцију домаћег становништва на Запад. Може ли се Орбанова политика додељивања мађарских пасоша припадницима мађарске мањине у околним државама тумачити као неки виде националне демографске политике?

Нови Фидесов Основни закон у којем је подвучено да је Мађарска држава мађарске нације, који је на снагу ступио почетком 2012. године, дефинитивно је из Устава избацио националне мањине.

Да би се намерно избегла реч „националне“ (на којој константно за себе инсистирају припадници мађарске мањине у другим земљама) бивши мањинци у Мађарској преименовани су у „народности“ (они који имају матичну државу) и „етничке групе“ (они који је немају).

А сви они заједно су, по речима Виктора Орбана, припадници јединствене мађарске нације!

Вујић: Нови Фидесов Основни закон у којем је подвучено да је Мађарска држава мађарске нације, који је на снагу ступио почетком 2012. године, дефинитивно је из Устава избацио националне мањине. Јер, ако је то земља нације Мађара, о каквим се онда мањинама може говорити.

Да би се намерно избегла реч „националне“ (на којој константно за себе инсистирају припадници мађарске мањине у другим земљама) бивши мањинци у Мађарској преименовани су у „народности“ (они који имају матичну државу) и „етничке групе“ (они који је немају). А сви они заједно су, по речима Виктора Орбана, припадници јединствене мађарске нације!

То је први корак у стварању мађарске политичке нације! Други је био у додељивању мађарских пасоша. Трећи, у отварању посебне канцеларије при Уреду премијера која ће значајно финансијски стимулисати природни прираштај у мађарским породицама (не само у Мађарској, већ и у свим регионалним земљама где Мађари живе).

И на крају, круна Орбанове националне демографске политике је та да је при његовом кабинету основана и Канцеларија за стимулисање повратка свих младих факултетски образованих Мађара из региона и дијаспоре у матичну земљу (коју ће материјално потпомагати неколико фондација, да би повратници имали приближно исте услове под којима би и у Мађарској, као што су у земљама из којих долазе, радили и зарађивали).

Властимир Вујић: „То је први корак у стварању мађарске политичке нације! Други је био у додељивању мађарских пасоша. Трећи, у отварању посебне канцеларије при Уреду премијера која ће значајно финансијски стимулисати природни прираштај у мађарским породицама (не само у Мађарској, већ и у свим регионалним земљама где Мађари живе). И на крају, круна Орбанове националне демографске политике је та да је при његовом кабинету основана и Канцеларија за стимулисање повратка свих младих факултетски образованих Мађара из региона и дијаспоре у матичну земљу (коју ће материјално потпомагати неколико фондација, да би повратници имали приближно исте услове под којима би и у Мађарској, као што су у земљама из којих долазе, радили и зарађивали).“ На слици: Посета председника Владе Републике Мађарске Виктора Орбана (у средини) конзулату Р. Мађарске у Суботици. Сасвим лево – председник СВМ Иштван Пастор. Фото: http://www.svm.org.rs

У Мађарској, под апсолутно владајућим десничарским Фидесом, поред све агресивније борбе за национално јединство, почела је жестока битка и за кориговањем историје и ослобађањем од оптужби оних Мађара који су били активни сарадници немачког Трећег рајха.

Ослобађајућа пресуда деведесетседмогодишњем нацисти Шандору Кепиру (донесена 18. јула 2011.), оптуженом за смрт најмање 1.200 Јевреја, Срба и Рома у познатој Новосадској рацији 1942. године, поражавајућа је порука да сеупркос прикупљеним непобитним чињеницама, злочини и злочинци после извесног времена – не кажњавају?! Мађарска држава овом правосудном фарсом амнестирала је све злочине које је починио мађарски фашистички окупатор на територији Републике Србије. Ради се о класичном историјском ревизионизму. На слици: Ратни злочинац Шандор Кепиро.

И ако докази говоре супротно, премијер Мађарске Виктор Орбан не бира средства да преправи историју, умањи колаборационистичку улогу своје државе у холокаусту, сакрије чињенице о нацистичкој прошлости Мађарске, по сваку цену је трансформише у „земљу жртву“! Ослобађајућа пресуда деведесетседмогодишњем нацисти Шандору Кепиру (донесена 18. јула 2011.), оптуженом за смрт најмање 1.200 Јевреја, Срба и Рома у познатој Новосадској рацији 1942. године, поражавајућа је порука да сеупркос прикупљеним непобитним чињеницама, злочини и злочинци после извесног времена – не кажњавају?! Мађарска држава овом правосудном фарсом амнестирала је све злочине које је починио мађарски фашистички окупатор на територији Републике Србије. Ради се о класичном историјском ревизионизму и покушају мењања историјских чињеница у корист мађарског фашистичког режима. Врло изненађујуће је и то да је више од половине медија у Мађарској ослобађајућу одлуку прокоментарисало оправданом, а шокантно да су листом на Кепировој страни и чланови Мађарске академије наука (МТА)! Завршном изјавом „да је Шандор Кепиро ослобођен не зато што евентуално није починио ратни злочин, већ због недостатка доказа(?), будимпештански судија Бела Варга поручио је Београду да је Суд неподобан за историјске истине и да се Јевреји, Срби и Роми са историјом морају суочити на другом месту. Али где, то није рекао?

Друга фарса догодила се тачно годину дана касније. У елитном будимском 12. кварту, у Ђери улици, након пуне деценије и по тајног и мирног живота у мађарској метрополи, 18. јула 2012. ухапшен је фашиста Смит (Ласло) Чатари (такође деведесетседмогодишњак!). Иако је јерусалимски Центар за хватање нациста „Симон Визентал“ Врховном суду Мађарске 2006. доставио комплетне доказе, а у септембру прошле године и тачну будимпештанску адресу најтраженијег ратног злочинца са своје листе, политичка воља да се Мађар – Чатари, у својој матичној земљи прогласи осумњиченим и нађе пред судом – није постојала. Штавише, влада премијера Орбана (која тек што је истрпела критике жестоке осуде светске јавности због ослобађајуће пресуде Шандору Кепиру) одлучила се за – маневар. Намерни! Није предузимала апсолутно ништа пуних десет месеци, полагајући наду да ће Чатари једноставно – „нестати“.

влада премијера Орбана (која тек што је истрпела критике жестоке осуде светске јавности због ослобађајуће пресуде Шандору Кепиру) одлучила се за – маневар. Намерни! Није предузимала апсолутно ништа пуних десет месеци, полагајући наду да ће Чатари једноставно – „нестати“. На слици: Ратни злочинац Ласло Чатари.

И заиста, Ласло Чатари више се нигде није појављивао, а променио је и адресу становања. Побегао је због суђења и одговорности – исто као и после рата. И онда, посао тужиоца урадили су – новинари! Открио га је репортер британског листа „Сан“. Претходно „Визенталов“ центар исплатио је једном информатору 25 хиљада долара за откривање тачне адресе Чатаријевог боравка у Будимпешти. Најтраженијег мађарског фашисту из Другог светског рата, оптужница терети да је (као високи официр мађарске полиције) имао кључну улогу у екстрадицији око 300 Јевреја из словачког града Кошице (који је тада био под мађарском управом) у логор „Каменец – Подолск“ у Украјини, где су готово сви побијени у лето 1941. године, али и депортовању 15.700 Јевреја из логора „Каша“ (чији је Чатари заповедник био) у Аушвиц 1944. године.

Чатарију, међутим, Орбанов нови Устав Мађарске (који је ступио на снагу 1. јануара 2012. године) – аутоматски брише другу оптужницу! Наиме, уграђивањем у Устав начела да је Мађарска 19. марта 1944. године (када су је Немци заузели) изгубила своју политичку самосталност (тиме и војну!) и да ју је тек 2. маја 1990. године вратила (одржани први вишестраначки парламентарни избори) двотрећински владајући Фидес (који је и писао Основни закон), инситутционално је амнестирао Ласла Чатарија за депортовање 15.700 Јевреја у Аушвиц 16. априла 1944. године!?! Истовремено, из Тужилаштва Мађарске поручили су и да је прва оптужница, за трансфер 300 Јевреја у украјински логор смрти „Каменец – Подолск“ – „на леду“!? Кажу да би „истрага требало да се бави случајем који се десио пре 68 година и то у области која сада потпада под јурисдикцију друге земље. У поменутим околностима, истрага би изгубила целисходност јер би потрајала годинама, обезбеђивање изјава сведока такође би био врло тежак задатак пошто сви они живе у иностранству и није их могуће ничим обавезати да допутују у Мађарску“…?! Заиста, нечувено и крајње некоректно саопштење из мађарског Тужилаштва!

Високи суд Аустралије одлучује да Чарлса Зентаија не изручи Мађарској (амнестира га чак од било какве кривице), образложивши да „у времену у којем га оптужују за недела против човечности у мађарском законодавству није било кривичног дела – ратни злочин“! То је доказ да би га и Будимпешта ослободила кривице да јој је евентуално испоручен…! На слици: Карољ Зентаи

И случај трећи. Суд у Перту 15. августа ове године одбио је захтев за изручење Мађарској Кароља Зентаија, 90 – годишњег Аустралијанца мађарског порекла, оптуженог за ратне злочине у Будимпешти током Другог светског рата. Зентаји, који је на овај континент побегао из Немачке 1950. године, представљајући се као избеглица и променивши име у Чарлс, осумњичен је да је мучио и убијао јеврејске тинејџере у Будимпешти 1944. године зато што нису носили Давидову звезду да би се идентификовали као Јевреји. Ухапшен је у Перту 2005, ослобођен уз кауцију у децембру 2009, а 2010. године Високи суд Аустралије одлучује да Чарлса Зентаија не изручи Мађарској (амнестира га чак од било какве кривице), образложивши да „у времену у којем га оптужују за недела против човечности у мађарском законодавству није било кривичног дела – ратни злочин“! То је доказ да би га и Будимпешта ослободила кривице да јој је евентуално испоручен…!

ПОСЛЕ ОВА ТРИ СЛУЧАЈА, ДУБОКО СЕ ТРЕБА ЗАПИТАТИ – ЧЕМУ СЛУЖИ ПРАВО?

Ренесансом регентовог култа, која је у току, трасира се пут рехабилитацији и кључног савезника фашистичких сила Осовине у Другом светском рату – Миклошу Хортију?

Као и Чатарија, нови Устав Мађарске амнестирао је фашистичког регента Миклоша Хортија за депортовање 400.000 мађарских Јевреја у концентрационе логоре смрти, а на примеру Зентаија (пошто у законодавству Мађарске тада није било кривичног дела – ратни злочин), Хорти је ослобођен кривице и за „Рацију“ из јануара 1942. у Новом Саду, док су из Фидеса поручили да акцију у Делвидеку (како они и дан-данас називају Војводину), сматрају акцијом своје регуларне војске у тадашњој држави!

Као и Чатарија, нови Устав Мађарске амнестирао је фашистичког регента Миклоша Хортија за депортовање 400.000 мађарских Јевреја у концентрационе логоре смрти. На слици: Миклош Хорти, мађарски регент, по угледу на фирера немачког „трећег рајха“ титулисао се као „нађмађаркормањош“.

Виктор Орбан није се зауставио само на томе. Стање у Мађарској данас је готово идентично као и у време Хортијеве владавине!!! На то подсећа и нови закон о црквама и верским заједницама који је наметнуо потпуну клерикализацију државе и псеудохришћанску побожност мађарских политичара. Орбан је показао да жели комплетно да обнови свето мађарско „тројство“ – крст, круну и нацију!

Одвојеност цркве од државе потпуно је нестала, а „видљивост круне“ Сент Иштвана (која подсећа на некадашње земље круне и целовитост мађарства чијим се заштитником самопрогласио Орбан, као својевремено и Хорти!) постала је јасна њеним поновним пребацивањем из „Националног музеја“ у Парламент 2010. године!

Фидес је лане обновио и доделу признања „Корвинов ланац“ који је установио Миклош Хорти, 11. октобра 1930. године, у знак сећања на Маћаша Хуњадија, а које је први пут додељено у фебруару 1931. у част рођења некадашњег угарског краља. После деценије од пада прве Орбанове владе, његов други сазив пре три и по месеца поново је обновио Хортијеву замисао и актуелни председник државе Јанош Адер (Фидес) доделио је пет награда. Добили су их физичар Жолт Бор, учитељ Иштван Јеленич, диригент Золтан Кочиш, операска певачица Ева Мартон и академик Силвестер Визи.

Правни наставци антидемократског система Миклоша Хортија уграђени су и у преамбулу новог Устава Мађарске. Промењени су називи и на установама државне управе. Враћени су они који су били коришћени у Хортијево време (на пример, највиши Суд преиначен је у – Курију).На слици: Формални изглед новог Устава Мађарске која се више не дефинише као Република, обогаћен је илустрацијама средњовековне „Кепеш кронике“

Даљи правни наставци антидемократског система Миклоша Хортија уграђени су и у преамбулу новог Устава Мађарске. Промењени су називи и на установама државне управе. Враћени су они који су били коришћени у Хортијево време (на пример, највиши Суд преиначен је у – Курију). Највећи парадокс направљен је, ипак, код имена државе. Од 1. јануара ове године, наиме, службени назив јој је само – Мађарска, а не Република Мађарска, иако је политички систем и даље остао исти – републикански! Уз то, 4. јун 1920, када је у палати Тријанон у Версају потписан Уговор којим је политички престала да постоји тадашња Угарска, другим доласком Орбана на власт (од пре две године) обележава се као државни празник – Дан националносг јединства Мађара!?

У међувремену, у Мађарској је на делу све раширеније величање Хортијевог култа! Јавни парк у Ђемреу (надомак Будимпеште) добио је недавно име по њему, пре две и по године откривена је и прва Хортијева дрвена биста у месту Кереки (жупанија Шомођи), градоначелник Шеснаестог будимпештанског кварта Петер Ковач и државни секретар Криштоф Сатмари били су крајем маја мецене добротворног бала на којем се прикупљао новац за израду колосалног кипа Миклоша Хортија како јаше на коњу. Одмах затим, у Богословској школи протестантске Реформатске цркве (Калвинистичке) у Дебрецину, откривена је спомен – плоча Хортију коју је освештао главни бискуп те цркве у Мађарској (која има 1,6 милиона верника те конфесије) – Густав Болцај. Демократска јавност у Мађарској тај чин оценила је као још једну тешку провокацију и понижење, али бројни симпатизери онога што је оличавао Миклош Хорти (који се на челу земље налазио од 1920. до 1944. године) – ерупцијом задовољства поздравили су откривање спомен – плоче фашистичком регенту.

Највећи парадокс направљен је, ипак, код имена државе. Од 1. јануара ове године, наиме, службени назив јој је само – Мађарска, а не Република Мађарска, иако је политички систем и даље остао исти – републикански!

Колико је повезана данашња Орбанова ултрадесничарска влада са некадашњом Хортијевом, говори и преамбулум новог Устава који почиње са – „Ми, чланови Скупштине Републике Мађарске, верујемо у то да је Бог владар историје, али ми се исто тако трудимо да нит и путеве историје схватимо и из других извора“!

У Мађарској одавно постоје екстремне десничарске организације попут „Мађарске гарде“ и „Покрета 64 жупаније“, а њихови припадници активни су и у Републици Србији. У којој мери мађарски национализам има утицаја на политику и омладину и колика је његова опасност?

У Мађарској је на делу све раширеније величање Хортијевог култа! Јавни парк у Ђемреу (надомак Будимпеште) добио је недавно име по њему, пре две и по године откривена је и прва Хортијева дрвена биста у месту Кереки (жупанија Шомођи), градоначелник Шеснаестог будимпештанског кварта Петер Ковач и државни секретар Криштоф Сатмари били су крајем маја мецене добротворног бала на којем се прикупљао новац за израду колосалног кипа Миклоша Хортија како јаше на коњу. Одмах затим, у Богословској школи протестантске Реформатске цркве (Калвинистичке) у Дебрецину, откривена је спомен – плоча Хортију коју је освештао главни бискуп те цркве у Мађарској (која има 1,6 милиона верника те конфесије) – Густав Болцај.На слици: Откривање спомен-плоче Хортију на реформатском богословном факултету у Дебрецину.

Мађарски национализам уграђен је у сваку политичку пору те земље! Он је саставни део и политике образовања, политике спорта, културе, медија, па све до највишег нивоа (где је и најизраженији!) до – дипломатије. Званична Будимпешта то не сматра опасношћу за омладину(!?).

Напротив!

„Самим рођењем припадамо некој од нација, зато своју нацију треба волети изнад свега, јер ће се тиме више поштовати и друге нације! Здрав национализам не само да је пожељан, већ је и те како потребан. Зато га ми Мађари константно развијамо“!!! – поручили су владајући из парламентарног здања на пештанском Кошутовом тргу.

Овде, црвеним словима ипак треба нагласити, да је у северном комшилуку Србије граница између здравог национализма и шовинизма, расизма и фашизма према другима – врло, врло танка и порозна! Лако се и често прелази без – икаквих последица!…

Зато, код свих обећања неприкосновеног Фидеса увек треба имати велику дозу резерве. То је пракса показала.

У међувремену, поред нацистичке „Нове Мађарске гарде“, коју је основао парламентарни Јобик (друга по снази опозициона партија!), почетком септембра у Печују је формирана и „Циганска гарда“ (у саопштењу за јавност, подвукла је да ће од „мађарских гардиста“ поред Рома штитити и Јевреје и Србе, јер је историја, која се и данас понавља – показала да су све три нације највише страдале управо од Мађара!).

Истовремено, жестоко је узвратио фашистички „Покрет 64 жупаније“. У близини државне границе Мађарске са Србијом, самоиницијативно и без икаквог одобрења, у подручју Ашотхалома 19. септембра „свечано“ је отворио спомен – обележје под називом – Споменик мађарског мартириума – у знак сећања на жртве србијанске одмазде над Мађарима 1994 – 1945 године у Војводини.

Говорећи у име иницијатора и реализатора незаконито постављеног обележја (високог пет метара, рада Кларе Тобијаш из Сегедина) Ласло Тороцкаји, челник „Покрета 64 жупаније“ рекао је на скупу да ће 2013. године бити изграђен и спомен – парк у знак сећања на „најмање 40.000 невиних жртава, мађарске браће и сестара из Јужних крајева (данашње Војводине)“.

Фидес и Виктор Орбан поводом овог скандала нису се огласили ни једном једином речју у јавности!

Наставиће се…

„Самим рођењем припадамо некој од нација, зато своју нацију треба волети изнад свега, јер ће се тиме више поштовати и друге нације! Здрав национализам не само да је пожељан, већ је и те како потребан. Зато га ми Мађари константно развијамо“!!! – поручили су владајући из парламентарног здања на пештанском Кошутовом тргу. На слици: Парламент Мађарске на Кошутовом тргу.

Властимир Вујић: „У међувремену, поред нацистичке „Нове Мађарске гарде“, коју је основао парламентарни Јобик (друга по снази опозициона партија!), почетком септембра у Печују је формирана и „Циганска гарда“ (у саопштењу за јавност, подвукла је да ће од „мађарских гардиста“ поред Рома штитити и Јевреје и Србе, јер је историја, која се и данас понавља – показала да су све три нације највише страдале управо од Мађара!).“ На слици: Смотра ултранационалистичке „Мађарске гарде“ (коју је формирала парламентарна странка JOBIK, а дозволила Орбанова влада на чијем је челу FIDES) на Тргу хероја у Будимпешти.

Ревизија Националних наставних планова и програма

Чабафи Агнеш и градоначелник Пек Золтан откривају споменик Хортијевом потпуковнику Алберту Вашу (одликован од фирера Трећег рајха са два гвоздена крста) у Сенти 1998. године. Алберт Ваш је окончао живот на Флориди самоубиством 1998. године, годину дана пошто се ипак домогао мађарског држављанства.

Нови Национални наставни план и програм у основним и средњим школама у Мађарској (али и за Мађаре у региону и дијаспори!) у школској 2013-2014. години, који је Фидес усвојио, презентоваће крајње субјективне показатеље који бацају сасвим другачије светло на досадашњи ток историје. Поред нове улоге Миклоша Хортија у уџбеницима историје, потпуно другачији биће и предметни часови из мађарског језика и књижевности. У обавезну лектиру убачена су два екстремистичка мађарска писца и велике антисемите из румунске Трансилваније – Алберт Ваш и Јожеф Њиро.

Алберт Ваш је био потпуковник Хортијеве фашистичке војске, а за ратне заслуге, између осталих, одликован је и са два „гвоздена“ нацистичка крста. У Румунији је проглашен ратним злочинцем и у одсуству осуђен на 20 година, јер је био недоступан правди. Побегао је 1944. године у Немачку, у којој се крио под лажним именом, а 1952. емигрирао је у САД – где је у граду Ејстору 1998. окончао живот самоубиством. У мађарском граду Ђеру полувојна формација – „Мађарска гарда“ – дала је име свом батаљону по њему(!), а у румунском Секељфелду њихова тзв деоница исто се тако зове.

Други мађарски књижевник и писац, око чијег се полагања урне на румунској територији недавно подигла велика бука је – Јожеф Њиро. Румунске власти биле су врло оштро против тога да се урна положи у његовом родном граду у Трансилванији, како његов гроб не би постао место ходочашћа десних екстремиста из Мађарске и Европе, јер Њиро је био у Шопрону члан последњег парламентарног сазива „њилашеваца“ (злогласних „Стреластих крстова“) и до пред сам крај Другог светског рата члан владе фашисте Ференца Салашија. Урна је ипак прокријумчарена преко границе(!), у родном граду Њироа одржан је помен, а наводно само троје људи зна где је пепео заиста завршио.

Одликовања Алберта Ваша која су му уручили фирер Трећег рајха и „нађмађаркормањош“ Миклош Хорти за заслуге, брижљиво су сачувана и најзад публикована 2004. године. Судство демократског поретка Румуније је 2008. године одбило формални захтев за рехабилитацију овог ратног злочинца, што мађарски ултранационалисти и даље желе да прикрију, упорно га представљајући као жртву „чаушескових партизана“. Оваквом „јунаку“ је на територији Србије, у Сенти подигнут споменик 2008. године на срамоту Србије. Књижевност овог „великана“ ући ће у наставни план и програм мађарске мањине и у Србији.

На слици: Јожеф Њиро, члан управе Салашијевих „Стреластих крстова“ (њилаша) који су десетине хиљада мађарских Јереја послали у смрт. Овај „великан мађарског песништва“ је од правде из Немачке избегао у ФранковуШпанију где је безбедно провео остатак живота. Због учешћа мађарског премијера Виктора Орбана на Њировој „репатријацији“ (којом приликом је сахрањена урна с његовим посмртним остацима), као и опште рехабилитације гнусних злочинаца из Другог светског рата, Ели Визел је Орбану вратио одликовања која мује својевремено уручила Мађарска.

„Седми `Хуњади` вафен СС корпус“ установљен је 1044. године. Због изузетног јунаштва и оданости свом фиреру одликован је називом „гренадирски“. Припадници СС корпуса Хуњади остали су одани Трећем рајху чак и пошто је њихов фирер извршио самоубиство. Есесовци на слици су све што је преостало од ове јединице крајем априла 1945. године, када су се фотографисали за успомену и дуго сећање.

Салашијеви „Њилаши“ депортују Јевреје из Будимпеште у смрт 1944. године.

На слици: Почасни дочек урне с посмртним остацима члана управе Салашијевих „Стреластих крстова“ Јожефа Њира у Орбановој Мађарској.

На слици: Родна кућа Серво Михаља, чувеног антифашисте из Војводине српско-немачког порекла. Овај споменик под заштитом државе урушио се због неодржавања крајем 2010. године и до данас није обновљен. Пример је чињенице да се и на Територији Војводине допушта ревизија историје на штету антифашистичког наслеђа.

Видео: Пропагандни спот Покрета 64 жупаније.

На самом почетку се нацистичко убијање родољуба у Панчеву 1941. године лажно представља као вешање „српских комуниста“ 1944. Снимци обилују видео записима нереда које су ултранационалисти поменуте организације изазвали у Румунији и Мађарској (пре Орбанове владе).

Наставак интервјуа Фонда Слободан Јовановић са Властимиром Вујићем

Челници српске заједнице у Мађарској с председником Љубомиром Алексовим (четврти с десна).

Шта нам можете рећи о српском исељеништву у Мађарској? Како се уклапају у мађарско друштво, какав им је однос према традицији, образовању, вери?

Вујић: Највише Срба стигло је у Мађарску током распада бивше СФРЈ. И то не само из Србије, него и из Хрватске и Босне и Херцеговине. Преко 25 хиљада! Више од 15 хиљада их је, међутим, након једне до три године боравка у тој земљи, посредством Комесаријата за избеглице УН, наставило пут Канаде, Аргентине, Аустралије, Новог Зеланда и Исланда где и данас живе. Завршетком грађанског рата у бившој Југославији, око пет хиљада Срба вратило се на своја ранија огњишта у новонасталим државама. Од око, нешто више од четири хиљаде, колико их је остало да живи у Мађарској, њих око хиљаду (углавном због послова и поседовања некретнина) одржава стални контакт са Србијом и често у њој борави. Оних преосталих, новопридошлих три хиљаде, да би у Мађарској егзистенцијално опстали, морали су у пуној мери да се интегришу (или како овде то називају – „институционално“ асимилирају) у њено друштво.

Приликом храмовне славе будимпештанске православне цркве Св. Ђорђа

Реч је о корпусу Срба чијих припадника највише има у средњем грађанском слоју (неких и у нижем), који су због мало плаћених послова свакодневно приморани да раде и додатно, што им онемогућава континуитет било каквог активног праћења српских културних догађања у тој држави. Децу су, нажалост, у српске васпитно – образовне институције уписивали само у првим годинама боравка у Мађарској (док нису квалитетно научила мађарски језик), а потом су их преписивали у мађарске средње, више и високе школе јер, како су тврдили, када им потомци заврше школе са мађарским предзнаком, пошто је поменута земља њихово трајно животно станиште – много лакше ће се у њој и запослити.

Неки од родитеља својој деци, уз крштено име, додали су још једно – мађарско, које користе искључиво у комуникацији са Мађарима. Тако да у пракси има пуно примера да се Србин или Српкиња зову – Залан (Богдан) Петровић, Арпад (Милан) Обрадовић, Река (Бојана) Арсенијевић, Илдико (Србислава) Деспотовић!…

Око половине њих има само периодичне контакте са српском заједницом, док је остатак, нажалост – потпуно нестао из српског видокруга у Мађарској. И национално и политички потпуно су се „утопили“ у већинску нацију. Постали су Мађари!

Генерације Срба које су у Мађарску стигле у оба миграциона таласа, и 1990 – тих и 2000 – тих година, што још једном показује погубност по њихов изворни верски идентитет полувековног југословенског комунизма, углавном су атеисти или агностици! Дакле, неверујући. Православне храмове, у почетку су најчешће из знатижеље походили само за Божић, Ускрс, евентуално црквену славу. Временом су упознали и обичаје породичних православних слава, изабрали свог патрона и напослетку, видевши како то раде Срби – староседеоци у Мађарској, почели и сами да га славе! И док су десетинама година раније, на својим претходним огњиштима, били без изворног верског ослонца, то су искористили емисари разних других вера и Србе дискретно „преводили“ у неке друге! Зато на крају треба истаћи и то, да више од трећине чистих националних Срба (уз то верујућих), који су у поменута два миграциона таласа у Мађарску дошли из неколико бивших југословенских република, укључујући и матичну Србију, не практикује своју изворну православну – већ неку другу веру!!!

Српска мањина У Мађарској присутна је вековима. У каквом је она положају данас и са којим мањинама у тој држави – Срби сарађују на очувању своје културе и идентитета?

Вујић: Српска мањина на просторима данашње Мађарске присутна је колико и већинско становништво, Мађари – више од миленијума! Вековима су нажалост, Срби били принуђени грчевито да се боре против принудне асимилације. Прво немачке, а потом, све до данас – мађарске. Све идентитетске „нокауте“ доживљавали су стамено, на ногама, не посрћући. Последице тих неравноправних битака, међутим, биле су врло брзо видљиве. Из деценије у деценију на угарској територији Срба је било све мање и мање.

По попису из 2001. године (пошто резултате последњег пребројавања становништва из 2011-те још једино у Европи Мађарска није објавила!?), Срба је било 3.583, иако их према проценама у тој земљи данас има близу 10 хиљада (а пре нешто више од три века само на тим просторима Срба је било близу четврт милиона, тачније 248.000!!!).

Дефинитивни завршни ударац српској (и свим осталим мањинама, којих у Мађарској има 13 званично признатих) задат је 1. јануара 2012. године ступањем на снагу новог Устава те државе (који су написали апсолутно владајући десничарски Фидес и његов председник Виктор Орбан). Националне мањине су званично и з б р и с а н е из Основног закона Мађарске!!! Оне бивше мањине које и данас имају своју матичну земљу – постале су народности, а оне које је немају – сада су етничке групе!?

Припадници и народности и етничких група по новом мађарском Уставу – немају право заступништва у државном Парламенту (за њих је задужен омбудсман, искључиво Мађар, који има биро при кабинету премијера и периодично одржава састанке са председницима свих 13 Земаљских мањинских самоуправа, а проблем у Парламенту износи само ако не постигне договор с њиховим челницима!).

Почетак школске године у српској школи Никола Тесла у Будимпешти

Мањинцима није дозвољено ни страначко организовање(!), а њихове програме још једино финансира фонд „Векерле“, којем је Виктор Орбан прикључио и конкурсе Мађара у региону, тако да велики део новца који је до сада припадао активностима мањина које живе у Мађарској – данас одлази на финансирање рада Националних савета Мађара у региону!!!

Погледи Срба у Мађарској (који од мањина, на очувању свог националног и културног идентитета највише сарађују са братским, православним Грцима и Бугарима) грозничаво су упрти према југу – ка Србији, матици. Јер, након недавне, крајње узнемирујуће изјаве из табора апсолутно владајућег Фидеса да „ако нека земља у Мађарској, држави, Мађара, хоће да има своју народност – нека о њој води бригу“! – порука је врло јасна.

Националне мањине су званично и з б р и с а н е из Основног закона Мађарске!!!

Оне бивше мањине које и данас имају своју матичну земљу – постале су народности, а оне које је немају – сада су етничке групе!?

Без пуне помоћи Србије, Србима у Мађарској прети дефинитивни и брзи национални нестанак!

Каква је ситуација са исељеним Мађарима из Србије у Мађарску? У коликој мери су прихваћени од староседелаца и како су се уклопили у мађарско друштво?

Вујић: Процена је да се деведесетих година прошлог века из Србије у Мађарску иселило око 40 хиљада Мађара, а деценију касније још око три и по хиљаде. Близу две трећине њих трајно животно станиште пронашло је у матици свих Мађара, четвртина их је одселила у „треће“ земље, а око 10 одсто и данас живи на релацији Мађарска – Србија.

За Савиндан се најзаслужнијим Србима свечано додељују светосавске награде.

Они који су се одлучили за останак, лако су се уклопили у мађарско друштво. Превасходно због знања језика, обичаја, исте вероисповести и жестоке Фидесове кампање о – јединственој мађарској нацији! Врло брзо су добијали и запослења, а она су им омогућавала административно завршавање прво, привременог, па сталног боравка у тој земљи. Касније и држављанства Мађарске. Тиме су стекли услов за добијање кредита за решавање стамбеног питања, право на дечије додатке, школске стипендије и све друге бенефиције.

Куриозитет је, нажалост тај, да нико од придошлих Мађара, више не говори српским језиком, а ни њихови потомци немају никакву жељу да га (на)уче! Разлог је у томе што га у породичној комуникацију не практикују. Уз то, и када долазе у Србију (домовину у којој су рођени!) да обиђу ширу фамилију, углавном у места са пет до десет одсто мађарског становништва у укупном проценту, сви одреда међусобно причају искључиво на матерњем, мађарском језику (јер га због учења свега два часа недељно у школама у Србији као „страног језика“ својевремено, а тако је нажалост и данас – нису ни на елементарном нивоу научили!?).

У Мађарској, свакој немађарској школи, државној или приватној свеједно – законски је забрањено да буде чисто мањинска или страна.

Свака, па тако од 1. септембра 2012. и једина дванаесторазредна Средња школа Срба у Мађарској, будимпештанска Српска основна школа и гимназија „Никола Тесла“, по сили Орбановог „реформског“ просветног закона , од школске 2012-2013. године постала је обавезна – ДВОЈЕЗИЧНА – мађарско – српска школа!!!

Очигледно да га нове генерације мађарских ђака у Србији неће знати ни у најосновнијем степену, јер је власник свих мађарских васпитно – образовних институција постао – Национални савет Мађара (који је, уз претходни сазив, крајње инертног Министарства просвете Републике Србије, а видимо да је и у новој влади министар образовања остао исти – потпуно мађаризовао школске образовне програме!).

У Мађарској, свакој немађарској школи, државној или приватној свеједно – законски је забрањено да буде чисто мањинска или страна. Свака, па тако од 1. септембра 2012. и једина дванаесторазредна Средња школа Срба у Мађарској, будимпештанска Српска основна школа и гимназија „Никола Тесла“, по сили Орбановог „реформског“ просветног закона , од школске 2012-2013. године постала је обавезна – ДВОЈЕЗИЧНА – мађарско – српска школа!!!

Како видите развој мађарско – српских односа у будућности?

Вујић: Београд је, нажалост, у превеликом дефициту за успостављањем било каквог паритетнијег односа са Будимпештом у скоријој будућности!!! И то на готово свим пољима. Крајња снисходљивост, подаништво и кукавичлук претходне Цветковићеве партократске владе коју је из сенке спиновао тадашњи државни председник Борис Тадић, Србију је на унутрашње-политичком и међународно-дипломатском плану готово уништило.

Свака манифестација почиње овим знамењем

Иако су владајући српски напредњаци затечено катастрофално стање у свим областима почели да поправљају, Србија ће у билатералним односима с Мађарском још дуго бити у подређеном положају, без довољно ауторитета да се у сваком тренутку заштити од уцена које ће се с Кошутовог трга „катапултирати“ када год то Будимпешти буде одговарало! То је, нажалост, сурова реалност, а не мој лични или нечији други песимизам!

Примера је безброј. Треба се сетити да је управо Фидес и актуелни министар спољних послова Мађарске Јанош Мартоњи (који је исту функцију обављао и у првој Орбановој влади, од 1998 до 2002, и био највећи заговорник НАТО бомбардовања Србије и Црне Горе 1999. године) недавно поново припретио Београду опструирањем добијања предприступног термина за чланство Србије у ЕУ, изнудивши тиме да се у српском Закону о повраћају имовине (реституцији) угради и пратећи закон о рехабилитацији којим се амнестирају и Мађари који су на територији Републике Србије у Другом светском рату починили – ратни злочин!

римера је безброј. Треба се сетити да је управо Фидес и актуелни министар спољних послова Мађарске Јанош Мартоњи (који је исту функцију обављао и у првој Орбановој влади, од 1998 до 2002, и био највећи заговорник НАТО бомбардовања Србије и Црне Горе 1999. године) недавно поново припретио Београду опструирањем добијања предприступног термина за чланство Србије у ЕУ, изнудивши тиме да се у српском Закону о повраћају имовине (реституцији) угради и пратећи закон о рехабилитацији којим се амнестирају и Мађари који су на територији Републике Србије у Другом светском рату починили – ратни злочин! На слици: Јанош Мартоњи и Божидар Ђелић 2011. године након „договарања“ враћања имовине припадницима мађарских окупационих снага из Другог светског рата о чему наша јавност не зна скоро ништа.

Или, најсвежији пример, о овогодишњем јунском оштром реаговању Владе Мађарске, као и председника Скупштине Војводине Иштвана Пастора (политичара Србије и двојног држављанина који је пасош матичне земље добио након полагања заклетве на верност Мађарској – апсурд без преседана!?) због тога што за четворо припадника мађарске народности, кандидата за упис на Правни факултет Универзитета у Новом Саду, није омогућено да полажу испит из матерњег језика.

Ови кандидати и њихови родитељи жалили су се Националном савету Мађара да нису успели да се упишу на буџетско финансирање јер су имали лошије резултате само зато што им није омогућено да полажу историју и матерњи језик, него су полагали историју и српски језик на мађарском језику.И председник Савета Тамаш Корхец експресно се жалио владајућима у Мађарској!? А Виктор Орбан, што је нечувено, прескочио је комуникацију са државом Србијом(!) и веома грубо и директно насрнуо на аутономију факултета и на аутономију Универзитета који није у Мађарској, већ у другој земљи!!! Уз то још намерно „заборављајући“ да су се сви студенти који су положили пријемни испит и уписали. Од осам кандидата припадника мађарске народности који су конкурисали, свега двоје чак и да су добили максимум бодова на пријемном (а били су далеко од тог збира) – не би ушли у буџетску квоту.

Ако је Орбан, уз Пасторову и Корхецову жељу намеравао да мађарске кандидате убаци под „посебним“ условима, да их упише на факултет и убаци у буџетско финансирање путем позитивне дискриминације, запостављајући притом комплетно аутономију универзитета, онда је то јавно требао да саопшти!

Лакше је међутим, остати „анониман“ и из другог плана, направити жесток политички притисак, уз велики адут из „рукава“ да је реч о – дискриминацији припадника народности!!! У Мађарској, иначе, на свим државним факултетима сви пријемни испити, без обзира да ли је кандидат припадник националне мањине или странац – полажу се искључиво на м а ђ а р с к о м ј е з и к у!!!

„За нас Мађаре најзначајнији је искључиво – национални интерес! Наглашавам да мађарска влада, мађарска држава стоје иза Иштвана Пастора и Националног савета Мађара у Војводини и од новоизабраног српског шефа земље императивно ћемо тражити поклоњење сенима мађарских жртава у Војводини, изградњу меморијалног споменика убијеним и погинулим невиним мађарским жртвама и – ослобађајуће пресуде групи мађарских младића из Темерина, који су раније осуђени на вишегодишње временске затворске казне због убиства једног Србина!?“ На слици: Жолт Шемјен током посети СВМ. Фото: Мађар Со

И још једно, најновије упозорење Србији, с највише инстанце, из здања Парламента Мађарске. Да Будимпешта према Београду неће мењати понашање од оног што је имала из времена Тадићевог режима (дакле, председник Николић треба да промени понашање према Будимпешти од оног што га је имао Тадић, да би га и Мађари почели мењати!) управо је с Кошутовог трга поручио и заменик мађарског премијера Жолт Шемјен пред предстојећу новембарску посету председника Томислава Николића.

„За нас Мађаре најзначајнији је искључиво – национални интерес! Наглашавам да мађарска влада, мађарска држава стоје иза Иштвана Пастора и Националног савета Мађара у Војводини и од новоизабраног српског шефа земље императивно ћемо тражити поклоњење сенима мађарских жртава у Војводини, изградњу меморијалног споменика убијеним и погинулим невиним мађарским жртвама и – ослобађајуће пресуде групи мађарских младића из Темерина, који су раније осуђени на вишегодишње временске затворске казне због убиства једног Србина!?…“

… Да ли изјаву Жолта Шемјена треба посебно коментарисати, или је само (не)вешто прећутати? И од Мађара (на)учити како се у пракси заиста треба – понашати! Без обзира о ком другом је реч!

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: