Немачка тражи признање „председника Косова“?


Шта Србима није поручио Кацин, па мора да објашњава Маас?

Који су то сличи проблеми Срба и Немаца? Шта Немци „траже“ од Срба, а што су већ сами урадили? Зашто Немачка тражи од Србије да успостави са Косовом односе на нивоу шефова држава? Је ли био у праву Макс Оте кад је рекао „личимо на СССР“? Када је та сличност постала политичка, а не само економска? Је ли BRD постала DDR? Хоће ли после Косова тражити да признамо Палестину „корак по корак“?

Von der Maas bis an die Memel

Стих немачке химне који се више не пева

За разлику од дипломатских подухвата Роберта Купера, немачко нестрпљиво наступање у дипломатији навођења Србије да призна тзв. Републику Косово „корак по корак“ (К1) звучи као марш на Стаљинград. Нарочито кад под цокулма осети правац Берлин – Багдад. На слици: Волфрам Маас.

Не тражимо да признате, само урадите оно што смо и ми, а ми смо признали

„Не тражимо од вас да признате Косово”, казао је Маас и додао да Немци разумеју српски народ јер су били у сличним проблемима. „Не тражимо од вас нешто што већ ми нисмо урадили[1].“

Али, Бундесрепублика је одмах признала лажну државу Косово на територији Србије[2]. Данас Бундесвер са положаја Вермахта штити поредак те творевине противне Међународном праву, коју Срби и већина чланица ОУН неће да признају. У ствари, Маасова изјава је толико провокативна за Србе да пре свега изгледа како скреће пажњу Срба са много озбиљнијег захтева – за одређени конкретан вид признања, симулиран еуфемизмом „дијалог“. Уосталом, и Борко Стефановић и саветници Томислава Николића су обавештени да „дијалог“ треба да се подигне на „што виши ниво[3]“.

Флоскула да се од Србије неће тражити признање тзв. Републике Косово је према томе само еуфемизам, у складу са оксиморонима у дискурсу постмодерног доба[4]. Чланице НАТО-а су већ довољно пута директно тражиле од српских власти директне акте формалног признања сепаратистичких установа на КиМ, али досада не и изричито формално признање независности тзв. Републике Косово.

„Упитан да прокоментарише изјаву Јелка Кацина о томе да би требало одржати састанак косовске „председнице“ Атифете Јахјаге и српског председника Томислава Николића, Маас је рекао да није упознат са тиме и да би Кацин то требало да објасни[5].“

Како је Јелко Кацин раскринкао немачке намере

Велико хвала специјалном известиоцу Европског парламента за Србију Јелку Кацину који је навео немачког амбасадора да иступи директно. Тиме је разобличио садашњу немачку политичку вољу према Србији – да Србија успостави односе са Косметом на нивоу шефова држава и на тај начин настави признавање независности тзв. Републике Косова – корак по корак. Данашњи српски дипломати не би били у стању да овако успешно изведу на чистину немачке дипломатске намере као што је успео Јелко Кацин, ни да им дају милион долара у кешу! На слици: Јелко Кацин.

Шта је то о чему је немачки амбасадор необавештен, али зна да би то требало да објасни словеначки евробирократа?

Дипломатија Вука Јеремића је ради „дијалога“ у процесу „мирног решавања проблема“ већ изршила инклузију установа лажне државе Косово из унутрашњих у међународне односе, додуше „под фуснотом“.

Потом је „успешни српски дипломата“ истурио Борка Стефановића у подухват установљења границе и режима царинске контроле све са печатом лажне државе, тамо где је у складу с Резолуцијом 1244 била демаркрациона линија трупа КФОР и ВЈ. Иако је све ово директно у супротности с Међународним правом и Уставом Србије, у Србији нико није покренуо чак ни питање политичке одговорности Јеремића и Стефановића.

Стратегија „К1“ наших непријатеља, заснована на изнуђивању српског признања државности Косова, сад треба да оствари следећи корак: директно, неизричито признање установе „Председника Косова“.

Овако је признат и земљишно-књижни поредак, статусни поредак, чак и поредак регистровања власништва над покретним добрима (регистарске таблице) – све корак по корак. Следећи корак очекују да изведе Томислав Николић у својству председника Р. Србије. Корак којег нису захтевали чак ни од Бориса Тадића.

Сада покушавају да увуку Председника Србије у формални сусрет са шефицом ове НАТО-творевине[6]. Због упорног одбијања Срба са КиМ да тај беспоредак признају као поредак, немачки, аустријски, мађарски и други припадници КФОР-а су већ више пута војном силом растурали протесте грађана на северу зоне под заштитом СБ ОУН, брукајући на тај начин ОУН и њену мисију. Јеремић ни једном није осудио такво поступање, нити је икад икоме послао дипломатску ноту због примене војне силе против демонстраната који су мирним начином протестовали против повреде својих људских и имовинских права, али и због повреде Међународног права.

ЕУ очигледно треба да постигне подизање нивоа неизричитог директног признања тзв. Републике Косово са нивоа Министарстава спољних послова на ниво шефова држава. Од Председника Србије се очекује да наседне и тиме избрише и Боркову фусноту, па доврши оно што је Јеремић почео водећи руку Борка Стефановића.

Једноставно речено: Тома треба да шије тамо где је Борко штеповао као калфа по кроју Вука Јеремића.

Зашто је то битно? Господарима НАТО-а се жури да легализују тековину приграбљену отимачином преко 1000 милијарди долара вредне имовине Србије, њених грађана и привредних субјеката на Косову и Метохији[7]. То је већ јасно из „инвестиционог“ подухвата Веслија Кларка на нашој имовини[8], од чега су озбиљни светски инвеститори зазирали препуштајући овакве послове турским, албанским, средњоазијским и off-shore субјектима[9]. Пројекат стварања „Велике Албаније“ очиглено није остварив и може се развити на штету важних чланица НАТО-а[10]. Отуд НАТО-стратези размишљају како да продуже трајање лажне државе Косово и њен утицај на пројектованом простору „Велике Албаније“. Најновија идеја са тим циљем је да лажну државу Косово удруже са Црном Гором, Македонијом и Албанијом у неки нови вид симулиране балканске федерације[11].

ЕУ очигледно треба да постигне подизање нивоа неизричитог директног признања тзв. Републике Косово са нивоа Министарстава спољних послова на ниво шефова држава. Од Председника Србије се очекује да наседне и тиме избрише и Боркову фусноту, па доврши оно што је Јеремић почео водећи руку Борка Стефановића. Једноставно речено: Тома треба да шије тамо где је Борко штеповао као калфа по кроју Вука Јеремића. На слици: Председник Србије Томислав Николић. Фото: Курир

Да ли ће Николић обући „царево ново одело“ које је Јеремић скројио да би се брукао Тадић?

Многи наши новинари би волели да Јеремићево именовање буде и њихов Zusammenglück. То заиста изгледа могуће онима који не би да памте дуже од доручка, па уживају у радости наде. Реалност, а изнад свега Самит НАТО-а у Београду, царина на граници са КиМ, РОСУ на северу Космета и продор неоосманске политике у Србију, показала је како је политичка прогноза Јеремићевог успеха од пре две године, на жалост, била више него тачна:

Јеремић је, на челу српске дипломатије, перфектно обавио посао повратка неоосманизма на Балкан. Уколико би западни империјализам заиста довршио овладавање „средњим простором“ на Балкану и ставио га под своју пуну контролу, Јеремић би у окупираној Србији заузео важну позицију у неком новом српском квазинационалном политичком покрету, којег би креирали НАТО-господари. Будућом мером Јеремићеве успешности могли би смо мерити дубину окупације Србије, без обзира хоће ли у међувремену, можда, изигравати „жртвеног јарца“ Тадићевог режима ради своје популаризације у патриотским круговима[12].

Да ли се ико данас сећа како је Група 200 (бивши Покрет несврстаних) протестовала против Србије када су Тадић и Јеремић пристали да измене Предлог нове резолуције о Косову и Метохији, под притиском дипломатија САД, Немачке и Британије? Уједињене земље „трећег света“ су тада донеле резолуцију против преседана којим је Јеремићева дипломатија отворила пут неоколонијалном поретку у Међународном праву, допуштајући мешање великих сила у унутрашње ствари суверене државе. Али, пошто је Јеремић глобалистичким господарима био изванредно користан на штету спољног положаја Србије (претварања српске унутрашње политике у спољну), наградили су га церемонијалном функцијом на највишем светском нивоу.

Али…

…Срб и Турчин не сложе се нигда, но се приђе мора ослачити.

Када су чланови преговарачког тима Србије о статусу Косова и Метохије открили да један дипломата у тиму води „паралелне“ преговоре о Космету мимо преговарачког тима, шеф српске дипломатије је спретно искористио Борка Стефановића да обави ствари на којима се губи част и углед код куће.

Зар сад Тома треба да буде Вуков Борко, у свету где више ни Јелко неће да буде Маасов Кацин?

„Осим тога од Србије се очекује и да у даљим преговорима буде кооперативна и омогући додељивање посебног телефонског позивног броја Косову, али и да дође до сусрета на највишем нивоу Београда и Приштине. О томе је већ неколико пута разговарано, потврдио је и Оливер Ивановић.[13]“ Дакле, одавно је договорено, још у доба Вука Јеремића и Бориса Тадића, али су чекали да тај „врућ кромпир“ увале Томиславу Николићу. Шиптари из Приштине пишу да је на списку услова ЕУ Србији и отварње канцеларије Приштине у Београду и Београда у Приштини; Мирослав Лајчак то потврђује, а Борко Стефановић поручује да он о томе није обавештен[14]. О сусрету Николића и Јахјаге је, међутим, Роберт Купер обавестио и Борка Стефановића и Николићеве саветнике[15].

Зар сад Тома треба да буде Вуков Борко, у свету где више ни Јелко неће да буде Маасов Кацин? На слици: Вук Јеремић

Ко ће нас коначно обавестити шта су све и у чије име тајно пред бирократама ЕУ обећали и потписали Тадић, Јеремић и Стефановић?

Шта Срби и Немци могу да науче из „јединствених случајева“

Свет није тек воља и представа. Историја је показала да метаморфоза у надчовека увек даје малограђанина као резултат. Можда би водећем немачком историчару, једном од стварних господара апсолудног духа постмодерне, било корисније да се уместо измишљања косовског мита (идеолошки конструкт није наш) бавио Митом двадесетог века? Али, лакше је замишљати зло у туђој кући, него га савладати у својој.

Космет никад није Србима био мит. Напротив, Космет нама представља стварну вредност, кошта нас много више од 1000 милијарди долара и сваким даном расте цена штете коју разбојници увећавају продужавајући трајање отимачине.

Еврошпекуланти су Србију одвели у стање банкрота. Имамо права на Космету, чија је цена огромна, а камчимо сићу од отимача који нам је дају у виду кредита под зеленашким условима.

И Немцима би ваљало да озбиљно размотре у чијем су друштву. Швиндлери полако уплићу у своје зеленашке мреже европску сиротињу. Немачка је најкрупнија риба око које се та мрежа плете.

Историја је пуна неочекиваних обрта. Ми на Балкану то веома добро знамо. Немци и остали који припадају НАТО-пакту то не знају, јер у противном не би и сами балканизовали своју политику[16], нити би други пут ушли у блокхаузе између Берлина и Багдада[17]. Имовина на Косову и Метохију није предмет venditio sub hasta Тевтонског реда. Уосталом, ни Ватикан није признао независност Косова. Тзв. независно Косово је привремени плен међународне банде која се деценијама бавила илегалним трафикингом, и крајем XX века излобирала највећу војну силу за остварење својих интереса.

Ни Срби, ни Немци не би смели да буду саучесници у отимању и признавању туђе државе. Неповољне последице би се могле појавити већ сутра, ако би се јавила сила која би хтела да понови косовски случај у сред Берлина, када тамо превлада становништво задојено, на пример, неоосманском идеологијом. Већ су у Бечу закупили кућу Еугена Савојског. Наша држава се у складу с Међународним правом, од самог почетка (VII век) налазила на Косову и Метохији, а то је доба кад није постојала никаква Пруска држава. Кад је српска држава окупирана, успостављен је османлијски беспоредак у југоисточном делу Европе, који је трајао пола миленијума мучећи читаву Европу. Након сто година, повратку тог беспоретка пут утиру глобалисти силом НАТО-а.

Није ли статус Берлина до само пре две деценије био „јединствен случај“ Међународног права? На слици: Немачки гастарбајтер током привременог рада на српском Косову, на блокхаузу Вермахта из Другог светског рата. Фото: Зоран Влашковић

А није ли статус Берлина до само пре две деценије био „јединствен случај“ Међународног права?

Живи, живи дух словенски, живеће веков`ма

Велико хвала специјалном известиоцу Европског парламента за Србију Јелку Кацину који је навео немачког амбасадора да иступи директно.

Тиме је разобличио садашњу немачку политичку вољу према Србији – да Србија успостави односе са Косметом на нивоу шефова држава и на тај начин настави признавање независности тзв. Републике Косова – корак по корак.

Данашњи српски дипломати не би били у стању да овако успешно изведу на чистину немачке дипломатске намере као што је успео Јелко Кацин, ни да им дају милион долара у кешу!

На тај начин, Јелко Кацин је доказао да међу словенским дипломатама на балкану још живи дух највећег визионара ослобођења Балкана, који је пре више од сто година разобличио опасне немачке империјалне намере – српског дипломате и творца Балканског савеза, Милована Миловановића. Његово дело није умрло и надамо се да ће доћи дан када ће Балкан заиста припадати балканским народима.

За разлику од дипломатских подухвата Роберта Купера, немачко нестрпљиво наступање у дипломатији навођења Србије да призна тзв. Републику Косово „корак по корак“ (К1) звучи као марш на Стаљинград.

Нарочито кад под цокулма осети правац Берлин – Багдад.

Видео изнад: „Tanz mit Laibach“, Mute Rec., 1992, London

Упутнице:


[1] Бета – Волфрам Маас: Услови за придружење Србије ЕУ су већ познати и јасно изнети, 21. 6. 2012.

[2] Бета – Немачка признала Косово, 20. 2. 2008.

[3] На састанку Купера са Бориславом Стефановићем и саветницима Томислава Николића усаглашено је да се дијалог подигне „на што виши ниво“. Из Брисела за то време стижу најаве да се припрема терен за сусрет Николића и Атифете Јахјаге. На порталу ЕУ Обзервера објављен је предлог да се Албанија, Косово, Македонија и Црна Гора удруже у неку врсту Бенелукса, а не „Велике Албаније“. Видети: Ћировић, Данијела – Брисел припрема терен за сусрет Николића и Јахјаге, 22. 6. 2011.

[4] Термин „постмодерна“ је поштапалица која служи да се на јединствен начин артикулишу појаве које означавају општу декаденцију модерног вредносног поретка. Никако не треба гајити илузију да се процеси декаденције одвијају према неким апстрактним начелним токовима.

[5] Бета – Волфрам Маас: Услови за придружење Србије ЕУ су већ познати и јасно изнети, 21. 6. 2012.

[6] Овај сусрет треба да се одржи већ у јесен ове године, а „Известилац Европског парламента Јелко Кацин изјавио је да је Николић спреман за сусрет са Јахјагом, а приштински медији истог дана су објавили да у ЕУ „има оптимизма“ да се тај сусрет може организовати.“ Видети: Ћировић, Данијела – Брисел припрема терен за сусрет Николића и Јахјаге, Балкан магазин, 22. 6. 2011.

[7] Ковачев, Душан – Цена најскупље српске речи, ФСЈ, 23. 1. 2012.

[8] Бета – Весли Кларк заинтересован за косовски угаљ, 12. 6. 2012. Доступно на сајту Актер

[9] Ковачев, Душан – Цена најскупље српске речи, ФСЈ, 23. 1. 2012.

[10] „И ви и ми смо забринути због проблема формирања “Велике Албаније”. Јако нас брине покушај формирања ентитета, можда и државе на територијама на којима живе Албанци. То је јако опасан пројекат зато што је опасан и за земље у регији, и зато што је опасан као преседан. Током историје се десило да један народ живи у различитим земљама, на пример Курди којих је 20 милиона. Ми ћемо се супротстављати пројекту ‘Велике Албаније’.“ Изјава амбасадора РФ у Србији Александра Конузина на трибини Фонда Слободан Јовановић. Видети: Садашњост и будућност српско-руских односа, ФСЈ, 5. 6. 2012.

[11] Бета – Албанија, Косово, Црна Гора, Македонија као Бенелукс. Доступно на: Политика, 21. 6. 2012.

[12] Ковачев, Душан – Резюме дипломатии Вука Еремича, ФСЈ, 15. 9. 2010.

[13] Пешић, М.- Косовско слепило, Политика, 21. 6. 2012.

[14] Шеф преговарачког тима Владе Србије, Борислав Стефановић такође каже да у дијалогу који је београдски тим водио са Приштином никада нико није поменуо отварање канцеларије косовских властио у Београду, нити Србије у Приштини. – То никад није била тема дијалога ни формално, ни неформално, а и да јесте наш одговор би био јасан – казао је Стефановић. Брисел тражи признање Косова?, Вести онлајн, 20. 6. 2012. Појава „канцеларија“ у међународном представљању је важно обележје декаденције међународног права и заслужује посебну анализу.

[15] Ћировић, Данијела – Брисел припрема терен за сусрет Николића и Јахјаге, Балкан магазин, 22. 6. 2011.

[16] Ковачев, Душан – Балканизација као светски процес, НСПМ, 2007. Доступно на личном блогу аутора.

[17] Влашковић, Зоран – Немци поново у Хитлеровим бункерима на Косову и Метохији, ФСЈ, 5. 10. 2011.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: