Мирољуб Мијушковић: (Не)спорни симболи Војводине


Нови Сад – Јесу ли у грб Војводине уграђени аустро-угарски симболи, чиме је занемарено хералдичко наслеђе српског народа, као аутохтоног на овом подручју? Зашто застава Војводине уместо историјских носи нетрадиционалне геометријске симболе и да ли су је „цртали“ неки од актуелних домаћих политичара? Хоће ли ови, како се наглашава, „шарлатански пропусти“ бити исправљени, питања су која се поново намећу у јавности.

Мирољуб Мијушковић: „Зашто застава Војводине уместо историјских носи нетрадиционалне геометријске симболе и да ли су је `цртали` неки од актуелних домаћих политичара? Хоће ли ови, како се наглашава, `шарлатански пропусти` бити исправљени, питања су која се поново намећу у јавности.“ Фото: Политика

Повод за расправу је недавна одлука Уставног суда Србије да одбаци иницијативу Владимира Керлете из Зрењанина за утврђивање неуставности и незаконитости одлука покрајинског парламента из 2002. и 2004. године, којима су дефинисани грб и застава наше северне покрајине. Иако му је требало пуних осам године, суд на крају није имао тежак задатак, јер се иницијатва грађанина Келете односила на Устав из 1990. године.

– Новим Уставом је предвиђено постојање војвођанских знамења, али је проблем што она то нису. Суштински, то су знамења „европске регије“ инсталиране у Војводини, и знамења једне странке. Није им претходила јавна расправа, већ се расправа, напротив, водила пост хок. Један од наших највећих хералдичара Мирко Стојнић проблеме у вези знамења је оценио као крајње шарлатанство, дилетантизам и несавестан приступ задатку. Потпуно се слажем се са њим – каже Душан Ковачев, извршни уредник сајта Фонда „Слободан Јовановић“.

Ковачев истиче да су спорна знамења представљена у Музеју града Новог Сада без блазона (описа). Међутим, музеј никада није открио ко је творац знамења, нити се и једна установа културе која неспорно представља АП Војводину о њима јавно изјаснила.

– Да ли би данас објаснили зашто су ћутали читаву деценију? Музеј Новог Сада репрезентује културу града, а не Војводине. Јасно је да нико није смео да јавно призна ауторство спорних знамења „европске регије“ – категоричан је наш саговорник.

Ковачев објашњава да се на историјском грбу и застави Војводине налазе знамења српског народа који је још крајем 18. стекао право на аутономију. Штит са четири оцила је, као национални симбол Срба, асимилацијом унет на попрсје грба Хабсбурга. Тако је настао велики грб Војводине. На слици: Велики грб Српске Војводине – Војводства Србија 1848 – 1849. године. Сремски Карловци.

Он објашњава да се на историјском грбу и застави Војводине налазе знамења српског народа који је још крајем 18. стекао право на аутономију. Штит са четири оцила је, као национални симбол Срба, асимилацијом унет на попрсје грба Хабсбурга. Тако је настао велики грб Војводине.

Застава српске Војводине садржи тај грб на српској националној тробојци чија поља су у правилној пропорцији, на којој је извезено: „С вером у Бога – за цара и отечество“. Застава Српског Војводе с горњим и доњим рубом, на коме су троугаони мотиви, у црно-жутој је боји, у складу с бојама заставе Хабсбурга. На њој је истакнут велики грб Војводине.

– Историјска хералдика Војводине недвосмислено изражава оданост централној власти и националну аутономију српског народа засновану на праву. Симболи „европске регије“ противрече основној идеји твораца симбола Војводине. Идејно решење садашњег симбола „европске регије“ је развијено из економско-забавног штива немачке фирме за продају колонијалне робе „Кава Хаг“, издате у доба успона нацизма – наглашава Душан Ковачев.

Спорна знамења, према његовим речима, не садрже обележја Србије, сем извитоперења српске тробојке у корист боје заставе Европске уније. На застави Војводине су и симболи (звезде) који су геометријски идентични са симболима Лиге социјалдемократа Војводине само се разликују по боји.

Застава Војводине из 1948. године сачувана у Градском музеју у Сомбору

Данашњи грб Војводине, који је изгласан на инцијативу председника ЛСВ-а Ненада Чанка, састоји се из три поља, два усправна и једним положеним, у којима су смештени грбови Бачке, Баната и Срема У левом пољу је грб Бачке – Свети апостол Павле који држи у десној руци мач, а у левој књигу. У десном пољу је грб Баната на којем је златни лав са сабљом у десној шапи, а у положеном пољу је грб Срема – три траке које представљају реке: Босут, Саву и Дунав, уз јелена и чемпрес.

Професор универзитета др Ранко Кончар истиче да је неопходно сагледати не само историјски контекст у којем су настајали грб и застава, већ и сама идеја Војводине. Ова врста симбола има упориште у револуцији 1848. године, и у српском националном покрету у то време, када је први пут створена територија са овим именом и са амбицијама да буде политичка. (Српска Војводина је проглашена на мајској скупштини 1848. године и постојала је до 1849. године, када је трансформисана у нову круновину Аустријског царства названу Војводство Србија и Тамишки Банат).

– Ту симболику, а нарочито идеју аутомоније, мађарске власти ће радикално потискивати од такозване Аустроугарске нагодбе шездесетих година 19. века, као што ће потискивати и све оно што је српско. Та аутономије је имала више уставних нацрта, којима је исказивала свој политички и национални идентитет. Куриозитет је и да су 1848 – 1849. године Војвођани имали свој пасош, што је такође неки део аутономног статуса – каже историчар Кончар.

На застави земунске гарде из тога времена стоји грб Војводине, који је везан за Србију, са крстом на средини и четири оцила. Састављен је од грбова Бачке, Баната, Барање и Срема, делова који су ушли у Војводство српско и који су се сматрали територијом Војводине. Исти појам и оквир ће се појавити и 1918. године када се они присаједињују Србији, али се не каже Војводина, већ Банат, Бачка и Барања. Војводина се изоставља да би се избегли проблеми разграничења са Мађарима и Румунима, а Срем да се не би доводило у питање формирање будуће југословенске државе.

– Између два рата, званично се потискује се појам Војводине, које нема у Видовдаском уставу, а самим тим и њених симбола. Међутим, политичке странке, онај део либерално политичког грађанства који баштини ту историјску димензију, идеју Војводине ставља у свој политички програм. Комунисти, такође, нису имали сензибилитет за ту врсту симболике, али су је компезирали снажењем политичких основа аутономије. После „јогурт револуције“, питање грба и заставе поново се покреће – објашњава Кончар.

Велики грб Војводине са српских асигната 1848-1849. године – првих „наших новаца“ у виду папирних апоена.

Као историчар, који се овим питањима дуго професионално бави, он тврди да никада идеја и сиболика Војводине нису ишле за тим да она буде засебна држава.

– Нагласак је на историјском, а не на државном идентитету. То је пракса и у свету: свака држава у САД има свој грб, само се код нас то укључује у страствене политичке борбе. Да је наша земља од 1918. године била демократски уређена, на модерним уставним принципима, можда би се то историјски и изгубило. Али када постоји намера да се то потискује, а то јесте био један бруталан однос, и у краљевини, и у каснијим временима, 1988 – 1989 године, онда се обнавља потреба за чувањем тог историјског идентитета – рекао је за наш лист проф. др Ранко Кораћ.

Застава Српског војводе (стандарта). Истицање стандарте означава се лично присуство инокосног органа власти у месту где је истакнута. Фото: Музеј града Панчева. Застава налик овој (са нешто другачијим рубом) чува се и у Музеју Војводине у Новом Саду.

И наши новци сведоче о идентитету Војводине. На слици: Велики грб Војводине на српском асигнату из 1848. године.Фото: Н. Бјелош, Нумизматички часопис „Динар“, Градски музеј Панчева. Аутор ликовног решења првих „наших новаца“ био је Петар Чортановачки.

Мали грб Војводине из њеног службеног билтена 1948. године.

Реконструкција грба земунске гарде према снимку заставе земунске гарде. Вољом твораца САП Војводине, након 1945. године је Земун остао ван граница ове комунистичке територијалне јединице. Историјски грб градске гарде и грб Војводине су два различита симбола. Фото: Крстарица

Грб Баната на забату Магистрата у Великој Кикинди. У Банату постоји живо хералдичко народно предање о овом грбу који се сматра алегоријом на јунаштво банатског Србина Јанка Халабуре који је на мегдану победио турског пашу и тиме спречио велики сукоб у коме би изгинуло мноштво војске и народа.

Изворник текста: Политика

Напомена: Ликовну опрему чланка пренетог на сајт Фонда и коментаре на фотографије приредио Душан Ковачев

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: