Увод у трибину Фонда: Српско-руски односи на раскршћу


Српско-руске везе су дуготрајне и бројне. Иако је географски и политички положај Србије одувек био сложен, Србија и Русија се никад нису нашле у међусобном сукобу током своје историје. Шта више, Русија је у Првом светском рату дословно спасла Србију.

Са трибине Фонда Слободан Јовановић

О искуству СССР и Југославије историја још није дала завршну реч. Данас са сигурношћу можемо рећи да, без обзира на верску, културну и језичку блискост Руса и Срба, национални романтизам није довољан основ међудржавних односа, већ је потребан реални и трајни интерес.

Својевремено је велики енглески историчар Еудард Гибон рекао да је најбољи гарант пријатељских односа обострани, дуготрајни интерес. Данас, овакав интерес Русија и Србија сигурно имају.

Међутим, за разлику од прошлих епоха, сагласност интереса Русије и Србије не може да штети никоме трећем. Напротив, може да користи многима, а пре свега балканским народима, недовољно или касно интегрисаним у ЕУ или највише изложенима удару светске економске кризе.

У том погледу, напредак развоја стратешког руско-европског пројекта „Јужни ток“, значи и дугорочни развој економије и стабилизовање безбедносног поретка у југоисточној Европи, а потом у целом Медитерану и средњој Европи.

Реални и рационални интерес Србије за развојем економских односа с Русијом огледа се још по два важна основа. Србија би могла сасвим обновити и потом развијати своју пољопривреду, користећи Споразум о спољној трговини са РФ. Русија је, са своје стране, расположена да инвестира у српску инфраструктуру, пре свега у железнички саобраћај. Иако могућности постоје, чини се да ове две велике развојне прилике Србија упорно заборавља, иако је већ свима јасно у којој мери криза отежава стање у коме се налази.

У Србији се управо испољила штетност монистичког модела развоја међународних односа, оријентисаног искључиво ка евроатлантским интеграцијама. Ако се испоставило да су наде у корист од тих интеграција биле илузије, зашто се реалне развојне шансе Србије у односу са Русијом и даље игноришу?

Ако је Србија формално-правно војно неутрална земља, зашто своју економску политику не води рационално, тражећи алтернативне моделе развоја међународних односа чији је Русија важан субјект? Шта Русија може да значи за Србију и Балкан у алтернативним моделима развоја економије и безбедности?

Економска криза је показала да су се српско-руски односи нашли на важном раскршћу.

Зашто Србија не користи прилике да развије своје економске односе с Русијом, када су сличне прилике већ искористиле друге, знатно боље интегрисане нације ЕУ?

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: