Неоосманизација „европске регије“


„Лажу вас када кажу да је Милошевић укинуо Војводину. Покрајину су укинули они који су 2009. године на њеној територији инсталирали творевину звану европска регија, ради обнове бирократских привелегија својих идеолошких и биолошких предака – титоиста. У ваше име су вас гурнули под вазалство евробирократије, надајући се да ће на вечито остати ерегбироши нових спахија. Потрошили су све ваше новце. Хоћете ли им допустити да подводе вашу децу у остварење циљева дипломатије неоосманске стратегијске дубине?

Отуд иду Турци јаничари

из српске народне песме „Орање Краљевића Марка“

Неоосманлије под Петроварадином


Домаћој јавности је познато како је евродемагогија владајуће коалиције од 2008. године увукла Турску у унутрашње ствари Србије. На слици: Председника Републике Турске Абдулаха Ђула, председник ДС и Србије Борис Тадић и председник тзв. „Владе Војводине“ воде у разгледање Петроварадинске тврђаве.

Домаћој јавности је познато како је евродемагогија владајуће коалиције од 2008. године увукла Турску у унутрашње ствари Србије. Плод Давутоглуове дипломатије стратегијске дубине смо могли видети приликом „историјског измирења“ Аустрије и Турске 2008. године на Везирцу, у којем су учествовале власти Новог Сада. Исто су покушали да понове 2009. године на истом месту, уз ревизију историје којом би изједначили османлијске злочинце и окупаторе са бранитељима Европе и цивилним жртвама над којима је османлијски башибозук искалио бес због пораза.

Мало је рећи да је Србима само жао услед аустријске и мађарске лакомислености, која је због турских новаца себи допустила да неоосманска дипломатија закупи кућу Јевгенија Савојског у Бечу, и у Мађарској зида споменик и хамам ради спровођења доктрине стретегијске дубине. Нама Србима је јасна чињеница да су и Аустрија и Турска актима помирења изразиле жељу да успоставе континуитет политике феудалних империја од којих су се пре скоро сто година одрекле. Савршено нам је јасан значај и тежина речи Ангеле Меркел која је отворено рекла: „Мултикултуралност је мртва“. И сигурно је турски амбасадор добро учинио што је одустао од подухвата на Везирцу услед „притиска дела јавности“, како нам је образложио његов аустријски колега. Сигурно је неоосманска дипломатија потом претресла архиве и старе извештаје, јер, како је више пута поновио Дарко Танасковић, ради се о „једној од технички најспособнијих дипломатија у свету“. Добро би било да се подсете како ни Османлије ни Хабсбурзи нису имали бољих савезника на југоистоку Европе од Срба, док их, коначно, нису од себе одбацили сопственим зулумом, односно, отказивањем привилегија које су Србима сами прописали.

Неоосманизам

Постојање неоосманизма је недвосмислно и општеприхваћено у политичкој науци. Једино турска дипломатија упорно негира његово постојање. Наука као доктринарног творца неоосманизма сматра академика, дипломату и садашњег министра спољних послова турске Ахмета Давутоглуа. Давутоглу је начела и стратегију неоосманизма навео у књизи „Стратегијска дубина“, објављеној 2001. године. Феномен неоосманизма је обрадио др Дарко Танасковић у својој књизи Неоосманизам – повратак Турске на Балкан, 2010. године.

Међутим, није добро. Продор неоосманске Турске у Србију је по свему судећи дефинитивно договорен на евроатлантски начин, на бирселском форуму 2010. године, а врата отворена Истамбулском декларацијом, и Резолуцијом Скупштине Србије о Сребреници којом Србија, противно одлуци МСП, саму себе окривљује за злочин над ратним заробљеницима. Председник ДС и Србије је непосредно пред заседање Бриселског форума водио председника Турске Абдулаха Ђула у обилазак Новог Сада, Петроварадина и Капеле мира (у Капели мира су европске силе 1699. године утврдиле Карловачки мир са османлијским султаном, а након Битке на Везирцу 1716. године је под петроварадинском тврђавом Еуген Савојски показао како Европа боље него уговором може да заштити своју безбедност).

Три века касније, неоосманско наступање у правцу Везирца није могло проћи незапажено јер су Срби дигли џеву, услед које аустријски и турски дипломати нису могли сербес да прогласе изгинули башибозук за ратнике, и свима је постало јасно да се мултикултуралност овде користи да се османлијске убице и окупатори назор прогласе за жртве (војска гневних османлија је по бекству са Везирца искасапила десетак хиљада становника Срема, а за то недело их је казнила војска Еугена Савојског).

Неоосмански упад у петроварадински шанац

T.I.C.A. у Новом Саду

Захваљујући „Викиликсу“ знамо да је још пре неколико година у безбедносној политици Србије потписивање Меморандума о разумевању са Ахметом Давутоглуом уочено као велики проблем. По том основу је дозвољен рад Турској државној агенцији за развој и помоћ (T.I.C.A), а забринутост за безбедност је наступила „због нетранспарентности, мањка сарадње са српским властима и `неприкладних активности`, што је могућа алузија на српску бојазан да је T.I.C.A. продужена рука турских безбедносних снага“.

Ове зиме, група успаљене деце из разних постојећих и непостојећих новосадских невладиних организација је упала у касарну „Арчибалд Рајс“ у Новом Саду и тамо сеирила, док није захладнело и док нису озбиљно замољени да игралиште нађу на другом месту. Наравно, Андреја, Вишња, Александар, Ивана, Јелена, Предраг, Ненад и њихови другари нису имали појма о чему се стварно ради, и нису имали зле намере када су правили журке у празној касарни. Једнако нису појма имали ни њихови имењаци и преци пре много векова када су следбеници Хаџи Вели Бекташија, по наредби Мурата I, почели да отимају децу од силом покорених хришћана и одводе их у елитне османлијске трупе, које су касније крволочно побиле, поробиле и опљачкале безмало пола хришћанске Европе.

Упаду невладине деце у касарну у Новом Саду претходио је медијски пројекат о потребама младих у невладиним организацијама Новог Сада. Врхунац пројекта био је приказивање филма „Отворене касарне[1]“ којим је јасно маркирана (туђа) касарна „Др Арчибалд Рајс“ као место које може задовољити потребе невладине деце за простором у Новом Саду. У филму су учествовали многи сасвим одрасли протагонисти ове идеје, међу којима и други човек НДНВ и председник Суда части тог удружења, Недим Сејдиновић. Већи део филма се бавио prae hoc легитимизацијом евентуалног преузимања касарне од стране „младих“ и приказао распоред објеката у њој, наводећи, да се Власи не досете, сличне примере из европскијих држава – Хрватске и Словеније. Месец дана по приказивању тог филма у јавности, невладина деца Новог Сада су провалила у ту касарну у Новом Саду.

T.I.C.A. промовише нову НВО у касарни у Новом Саду?

Крајем прошле године одсек T.I.C.A. из Тиране је учествовао у пројекту „Отворене касарне“ у коме је касарна „Др Арчибалд Рајс“ у Новом Саду једним пропагандним филмом означена као место које би омладинске НВО могле да претворе у свој „Друштвени центар“.

Ту идеју су у филму промовисали Недим Сејдиновић, високи функционер НДНВ, Ласло Вегел, и многи други.

Они који су рођени и одрасли у Војводини, углавном размишљају критички. Отуд нам пада на памет да можда није све баш тако ко што кажу на филму. У менталитету нам је да у вези општих ствари најпре проверимо ко је дао новце за тај подухват. Наиме, потписани продуцент филма о преузимању касарне у Новом Саду је „Центар за нове медије Куда.орг“, чедо чудноватог новосадског НВО-а званог „Друштво за борбу против друштва“, које је, логично, одмах по оснивању најпре уништило само себе. Тешко да је из таквог друштва ико могао бити кадар сам да осмисли подухват провале у касарну, иако су се у Новом Саду невладина деца заиста успалила верујући да ће проваљивањем и запоседањем касарне стећи лепо место за своје журке и биоскоп, којег несуђени главни град европске регије није кадар да издржава. У филму „Отворене касарне“, наведено је ко је подржао подухват снимања филма: Швајцарски програм за културу за западни Балкан, Секретаријат за културу АПВ и European Cultural Foundation, Amsterdam. Иначе, како се у самом филму наводи, ради се о делу колаборативног регионалног пројекта „Индивидуалне утопије некад и сад“, који се реализује кроз сарадњу три независне организације: SCCA/pro.ba из Сарајева, T.I.C.A. из Тиране и Центра за нове медије Куда.орг из Новог Сада. Занимљиво је то друштво које се удружило са остацима остатака Друштва за бору против друштва.

Наиме, у депеши 09BELGRADE847 коју је објавио Викиликс, америчке дипломате су евидентирале бојазан у Србији због потписивања Меморандума о разумевању са Ахметом Давутоглуом, а у вези дозвољавања рада Турској државној агенцији за развој и помоћ (T.I.C.A) у Србији. Наводно је речено да „ће Београд пажљиво пратити активности ТИКА-е, забринут због нетранспарентности, мањка сарадње са српским властима и `неприкладних активности`, што је могућа алузија на српску бојазан да је T.I.C.A. продужена рука турских безбедносних снага“. О разлозима бојазни говоре депеше 06ANKARA4822, 09ASHGABAT1630 и 07BELGRADE1644 (Врзић, Никола – Викиликс. Тајне београдских депеша, Фонд Сл. Јовановић и Печат, стр. 68). Али, као што видимо из материјала, албански одсек T.I.C.A. је бар посредно био активан у снимању филма који је претходио провали невладине деце Новог Сада у објекат од значаја за јавну безбедност и његовом запоседању. Откуд у пропаганди тог подухвата челни човек НДНВ-а и благонаклони став медија Војводине према једној провали у војни објекат? Откуд у свему учешће Ласла Вегела и других одговорних појединаца који су јавно иступили, а пропустили су да невладиној деци напомену како је провала кривично дело? Чиме је мотивисана неистинита тврдња председника Скупштине града Новог Сада, Александара Јовановића (ЛСВ) да касарне у Новом Саду и у Петроварадину не припадају Војсци Србије, већ граду? Не би чудило да сутра постану субаше, несуђени главни град европске регије претворе у оријенталну касабу, а европску регију уведу у Велики Блиски исток. То би било у складу с актуелним трендом европских дезинтеграција, а и привукло би младе.

Каква корисна поука може да се изведе из свега?

Провала у касарну и проглашење „Друштвеног центра“:

Убрзо након емитовања филма „Отворене касарне“, група омладинаца из правно непостојећих новосадских НВО провалила је у зграду касарне у Новом Саду и запосела је да би ту прогласила „Друштвени центар“.

Председник Скупштине Новог Сада, Александар Јовановић (ЛСВ) изнео је потом неистиниту тврдњу да касарне у Новом Саду и Петроварадину нису власништво Војске, већ Града Новог Сада, а Војска их „само користи“.

T.I.C.A је међу нама и врло је активна, посредно повезана са провалом у касарну у Новом Саду. Тобож ради косовских албанаца, НАТО је 1999. године уништио све новосадске мостове, рафинерију и зграду РТВ, коју аутономаши немају намеру да поправе. Евро-оријентална машинерија тренутно сматра како више нема потребе да нас бомбардује. Али, Војводину не оставља на миру. Очигледно се плаши српских касарни у њој, иако су празне. И неће нас никад оставити на миру колико год штетних обавеза европска Србија и европска регија натовариле на нашу грбачу.

Мађари би ваљало да се сете како су Османлије успешно користиле остатке Златне Хорде да истребе скоро све Мађаре у деловима Угарске којима су непосредно владали. Вазална аутономија у Ердељу ни мало није ублажила страшну судбину Мађара под Турцима. Уосталом, Ердељ одавно није Мађарски, а Орбан га користи, као и Војводину, да увезе што више Мађара у презадужену дунавску чланицу ЕУ, чије становништво горе него становништво Србије коси лични банкрот, емиграција и бела куга.

Војвођански Срби би морали добро да размисле ко им је осладио евроинтеграције, и запитају се зашто исти сада, када се Европа дезинтегрише, новосадску омладину подводе у службу политике стратегијске дубине неоосманлијске дипломатије. Новосадски родитељи би требало да воде рачуна са ким су у друштву њихова деца. Не би смели допустити да њихову децу у осетљивом адолесцентном добу васпитавају огризине „Друштва за борбу против друштва“.

А пошто се у филму „Отворене касарне“ помињу и имена официра Војске Србије који су припустили промотере претварња касарне у „Друштвени центар“, нашим војницима би ваљало да погладају научно-фантастични филм Кристиана Дугаја из 1995. године, Вриштавци (Screamers). У том поучном филму је приказан модел инфилтрације деце у објекте побеђене војске ради уништења последњих упоришта војне безбедности.

„Ко би одолео промрзлом детету које тражи помоћ?“

* * *

Напомена:


[1] Отворене касарне, Центар куда орг и сарадници, 16. 11. 2011.

Извори:

________

Активисти заузели касарну Арчибалд Рајс, Мондо, 23. 12. 2011.

Активисти „провалили“ у касарну у Новом Саду, РТВ, 22. 12. 2011.

Отворене касарне, Центар куда орг и сарадници, 16. 11 2011.

Акција за друштвени центар, Е-новине, 21. 12. 2011.

Траже да касарна буде дом НВО, РТВ 22. 12. 2011

Траже да касарна буде дом НВО, РТВ 22. 12. 2011. Видео: Активисти „провалили“ у касарну у Новом Саду

Бурић, И. – Поново „усељена“ касарна „Арчибалд Рајс“, Дневник, 22. 12. 2011.

Интернет презентација Друштвеног центра Нови Сад: http://drustvenicentar.org

Касарна постала Сквот, Е-новине, 13. 12. 2011.

Новосадске НВО провалиле укасарну, Вести онлајн, 22. 12. 2011.

Представљање поезије из фрижидера, 27. 12. 2011.

Друштвини Центар – Видео билтен 01, 25. 12. 2011.

Шинковић, Норберт – Војска и десничари против новосадског Друштвеног центра, Радио Слободна Европа, 28. 12. 2011.

Марковић, Б – Добро јутро, Нови Саде: Место под сунцем, Дневник, 23. 12. 2011.

НС: настављени програми у касарни, Бе 92, 12. 2011.

Ковачев, Душан – Аутономаши превели Новосађане жедне преко воде на Видовдан, 28. 6. 2011.

Ковачев, Душан – Муниципалне обвезнице и војвођанско аутономаштво, Фонд Слободан Јовановић, 18. 7. 2011.

Ковачев, Душан – Муниципалне обвезнице и војвођанско аутономаштво, ФСЈ, 1. 8. 2011.

Младима недостаје простор у Новом Саду, РТВ, 26. 12. 2011.

Нонин, Гордана – Независна културна сцена је плус града, 28. 12. 2011.

Отворене касарне, Центар куда орг и сарадници, 16. 11 2011.

Грађанске иницијативе подржавају настајање Друштвеног центра у Новом Саду, Пробјаве – саопштења за јавност, 27. 12. 2011.

Грухоњић за РТВ: „Заузимање“ касарне – искра револуционарности, РТВ, 29. 12. 2011.

Освојена касарна, Домино магазин, 25. 12. 2011.

Новосадске НВО провалиле укасарну, Вести онлајн, 22. 12. 2011.

Уметници заузели напуштену касарну, Бе92, 23. 12. 2011.

“Србска акција”. Видети: Бета – Екстремисти прете активистима из касарне у Новом Саду, Бета, 25. 12. 2011.

Нецин, Горан – Фашисти прете заузимањем касарни, Е-новине, 27. 12. 2011.

Касарну претварају у друштвени центар, Правда, 25. 12. 2011.

Бета: Активисти шести дан у касарни у Новом САду, Курир, 27. 12. 2011.

Министарство: Касарне се не могу користити без накнаде, РТВ, 27. 12. 2011.

Хуманитарни концерт у“окупираној касарни“, Мондо, 29. 12. 2011. ; Бета: Хуманитарни концерт укасарни „Арчибалд Рајс“, Курир, 29. 12. 2011.

Без дочека нове године у бившој касарни Арчибалд Рајс, РТВ, 31. 12. 2011.

Шинковић, Норберт – Полиција ушла у Друштвени центар понов катанац на касарни, Радио слободна Европа, 2012.

Здјеларевић, Ј. Војна полиција наредила, активисти отишли, Дневник,1 . 2012.

Бета – Полиција растерује активисте Друштвеног центра из касарне, Курир, 1. 2012.

Активисти покушали да се врате у касарну, Вести онлајн, 1. 2012.

Полиција истерала активисте из касарне, Е-новине..1. 2012.

Писци подржали активисте Друштвеног центра, 24 сата, 10. 2. 2012.

Игњић, Д. – Друштвени центар: Спремају акције и очекују подршку града, Дневник, 11. 1. 2012.

Бивша касарна није у власништву војске, 17. 1. 2012.

Бета – Нови Сад – Касарна није власништво војске? Курир, 17. 1. 2012.

Без одлуке о избацивању, Данас, 17. 1. 2012.

Тражи се солидарност војске, Мађар со, 18. 1. 2012.

Идеја друштвеног центра добила подршку, Радио 021, 19. 1. 2012.

Јовановић: Касарне припадају Новом Саду, Радио 021, 18. 1. 2012.

И Зрењанин би преузео касарну, Дневник, 20. 1. 2012.

Цветковић, Јелена – Трибина „Отворено о јавним просторима“, 31. 1. 2012.

Јовић, Мирослав – Активисти Друштвеног центра чистили испред касарне, 6. 2. 2012.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: