Увод у трибину Фонда Слободан Јовановић: „Дух Самопорицања“


Професор Српске књижевности XVIII и XIX века и председник Задужбине Милоша Црњанског, проф. др Мило Ломпар је својом новом књигом поново пажњу српске јавности скренуо на питање њеног сопственог културног идентитета.

Иако се чињенице о континуираној крађи српског језика, књижевности и граматике у корист октроисане хрватске културе континуирано нижу од доба НДХ до доба Фрање Туђмана, др Ломпар подсећа како то српска „инфантилизована јавна свест не жели да види“. На слици: Књига Мила Ломпара "Дух самопорицања"

Југославија је нестала, револуционарни терор је престао, промовисана је демократија и објављена обнова вредности грађанског друштва. Насиље режима не постоји, али његове тековине нису прошле и инерција разградње српског културног идентитета се наставља.

Носилац српског националног самопорицања данас је српска такозвана „елита“, која свој народ оптерећује лажним статусом кривца. „Није случајно што је садашњи нараштај интелектуалне елите, однегован у титоизму, један од најсрамотнијих нараштаја у историји српске културе: његово понашање би могло ући у историју као класичан пример темељне људске и интелектуалне неодговорности према било чему што превазилази лични интерес“, подсећа др Ломпар. Овај нараштај је носилац идеолошког конструкта који чињеницу да „смрт нема алтернативу” силом гура у центар живе српске културне стварности.

Велики је број аутора који се баве садашњим односом Срба према свом језику и писму, мазохистичком и нихилистичком односу према сопственој култури. Фонд Слободан Јовановић имао је част да убрзо након оснивања, јануара 2010. године на свом сајту објави један од радова др Ломпара у коме је аргументовао постојање организованог развојног тока деструктивног става српске такозване „елите“ према српској националној култури из сарадње хрватске културне политике с титоизмом. Иако се чињенице о континуираној крађи српског језика, књижевности и граматике у корист октроисане хрватске културе континуирано нижу од доба НДХ до доба Фрање Туђмана, др Ломпар подсећа како то српска „инфантилизована јавна свест не жели да види“. Инфлација нових квазинационалних књижевности, језика, писама и култура на телу културе српског народа дубоко оптерећеног самопорицањем није тек последица декаденције, већ организованог и трајног деловања поменутих сила.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: