Успешно српско задругарство и неуспешне европске инвестиције


Они који памте дуће од „фруштука“ можда се сећају како су на самом почетку мандата аутономашке власти у Војводини 2008. године наши аутономаши грдне новце спирили на политику привлачења мађарских инвестиција у Војводину. Додуше, по нека мађарска „инвестиција“ се и појавила. У пољоприведни су малобројне мађарске инвестиције биле углавном неуспешне.

Паори Бечеја и Врањева - успевају својим снагама на својој земљи где нису помогла евроочекивања и страни инвеститори

Паори Бечеја и Врањева - успевају својим снагама на својој земљи где нису помогла евроочекивања и страни инвеститори

Тако су на пример, Мађари купили пољопривредно добро у Перлезу и држали га у парлогу. Није боље прошла ни њихвоа инвестиција у Новом Бечеју. Пошто ништа нису успели да ураде у Соколцу, којег су купили од комунистичког ПИК Севро Михаљ из Зрењанина.

Али, упркос чупања бркова, утеривању у социјалистичке задруте, Сремском Фронту, максимирању земље и монополу на откуп, Брозов режим није успео да уништи банатске паоре. Није их уништила ни примена ССП, а ни моћна конкуренција не успева да савлада њихов предузетнички дух.

На сву Срећу, у сред кризе, кад нису помогле никакве бајке о „европским инвестицијама“, помогло је домаће задругарство. Група паора из Новог Бечеја и Врањева купила је ову земљу да је ради и сасвим сигурно ће успети оно што није успело ни „Мултинови“, а потом ни БД „Аграру“ Ђуре Обрадовића.

Успех наших паора је тим пре већи, када се зна да су се коначно домогли спахијске земље. Наиме, Соколац је настао као угарски спахилук који је потом остао без спахије. Део земље је беземљашима и добровољцима краљевина Југославија поделила у процесу ликвидације феудалних односа, али је Брозов режим феудалну целину ипак очувао у оквиру ПИК „Серво Михаљ“.

Треба бити храбар и заорати ову банатску ритску  црницу која ломи машине, у доба кад је цена сејања по хектару драстично скочила због поскупљења горива, кад држава нема више новаца са субвенционисање репро-материјала, а криза поскупљује кедите.

Свака част банатским паорима! Нису сањали о томе како да се домогну новаца Новака Ђоковића нити су седели на рогаљ кукајући о томе ко им је крив неко други, већ су одлучили да ризикују. Задужили су се ради производње, а не  потрошње. Показали су да је пословица у се и у своје кљусе, на коју нико није рачунао у доба опијености Европском унијом, ефикаснија од политике која нас је годинама уверавала како наше проблеме у нашој пољопривреди може решити неко други.

За крај, најбоље је навести речи једног од купаца, Зорана Марчићева:

Заједнички циљ нам је сама земља, пошто у селу неможе да се купи јер нико не продаје, а ово је била јединствена шанса да се дође до мало веће количине земље. Плаћено је добро, али мислим да се исплатило. Ни ми сами нисмо веровали у почетку да то може да успе, да се 63 људи сложи, да се договори. Ми смо успели јер смо сви имали исти циљ, да дођемо до земље. Сви смо на крају задовољни, неможе нико да каже да није добро прошао. Ја сам купио 12 хектара земље. Хвала богу имам два сина, старији син има 16 година И већ иде самном на њиву И воли то да ради тако да ће он сигурно наставити да се бави пољопривредом.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: