Нови Сад не може да чека европски мост!


О чекању изградње новог новосадског моста уместо оног којег је срушио НАТО

Још од њега леже црепи, али где је онај лепи?

Бранко Радичевић

Они који не памте даље од доручка морали би да се сете како је НАТО 1999. године Новосађанима срушио Жежељев мост. Иако је режим Слободана Милошевића за годину дана на том месту подигао привремни мост, бирократија европске регије, бирократија њеног несуђеног главног града и Европске уније нису биле кадре да подигну трајни мост који су обећале.

Новосадски мост је пројектовао и градио Бранко Жежељ. Тадашње чудо градитељства у чијој је конструкцији употребљен пренапрегнути бетон, бомбама је уништио НАТО априла 1999. године. Данима су га бомбардовали и дуго је одолевао наш мост бомбама атлантски интегрисаних непријатеља. Годину дана касније мост је оспособљен привременом конструкцијом. Иако је од тада прошло скоро тринаест година, мост и даље није трајно обновљен. На слици: Бранко Жежељ

Новосадски мост је пројектовао и градио Бранко Жежељ[1]. Тадашње чудо градитељства у чијој је конструкцији употребљен пренапрегнути бетон, бомбама је уништио НАТО[2] априла 1999. године. Данима су га бомбардовали и дуго је одолевао наш мост бомбама атлантски интегрисаних непријатеља. Годину дана касније мост је оспособљен привременом конструкцијом.

Европа обећала да ће Новом Саду обновити мост којег је срушио НАТО

Иако је од тада прошло скоро тринаест година, мост и даље није трајно обновљен, мада је градоначелник Павличић још 2009. обећао да ће градња трајног моста бити завршена до 2012. године[3]. Прошле године је опет обећао да ће градња почети 2011. године[4]. А још 2009. године је ЕУ наводно обезбедила 30 милиона евра за овај мост, што нам је представљано као половина новаца за обнову моста[5]. Остатак за Жежељев мост требала је да обезбеди тзв. Влада Војводине[6] и то су, разуме се, наши новци. То јест, 20 милиона евра требало је да обезбеди Фонд за капитална улагања АПВ, а 10 милиона евра град[7].

Према подацима из 2011. године, јавности је саопштен „велики успех“ да је постигнута јефтинија цена моста: 45,3 милиона евра, и како је посао уговорила бирократија европске регије са Европском комисијом[8]. Ни по јада што су изградњу моста обећавали Павличић и Пајтић, а хвалио Божидар Ђелић. Изградњу трајног новосадског моста је обећао представник ЕУ Венсан Дежер још 2009. године и најавио почетак градње „с првим лепим данима[9]“. Два лета су прошла, а до сада ни лопата није забодена. Логично је очекивати да она Канцеларија АПВ у Бриселу ради посао ради којег је плаћамо нашим новцима, и да ће питати Европску комисију и Венсана Дежера:

Ди је наш мост којег сте нам обећали да ћете изградити у Новом Саду уместо оног којег смо имали, али сте нам га бомбардовали да би сте смањили патње албанских цивила на Косову?

Изградњу трајног новосадског моста је обећао представник ЕУ Венсан Дежер још 2009. године и најавио почетак градње „с првим лепим данима“. Два лета су прошла, а до сада ни лопата није забодена. Логично је очекивати да она Канцеларија АПВ у Бриселу ради посао ради којег је плаћамо нашим новцима, и да ће питати Европску комисију и Венсана Дежера: "Ди је наш мост којег сте нам обећали да ћете изградити у Новом Саду уместо оног којег смо имали, али сте нам га бомбардовали да би сте смањили патње албанских цивила на Косову?" На слици: Педраг Новиков у друштву европских бирократа вози бицикли у месту.

Војводина не може да чека нови европски мост

Иако је 45 милиона евра јефтиније него 60 милиона евра, и један евро је скуп ако је утрошен ни за шта. По старом обичају који у Војводини опстаје још од јозефинског доба, пажња јавности се скреће на јалову расправу о теми ко је крив. О, да јалове расправе! А нашим аутономашима увек је неко други крив за њихову неспособност и погрешан избор, па је тако и наш шампион задуживања сопственог града за кашњење градње моста оптужио Железнице и потом поново обећао да ће Жежељев мост бити изграђен – и то ове године[10]. Павличић очигледно није био обавештен да са изградњом касне европске фирме.

До сада, градска бирократија је фластерисала обалу испред обећаног моста, односно, „акценат је био на изградњи булевара и Кеја[11]“. Ваљда је то онај велики подухват ради којег су задужили Новосађане, њихову децу и унуке кредитом од неколико стотина милион евра[12]?

Новосадским градским властима „није страшно“ то што касни градња Жежељевог моста[13]. Њима није страшно ни то што су Нови Сад и јавна предузећа задужили стотинама милиона евра, шта више, они су то и славили као успех[14]. Њима је страшно то што је Агенција за борбу против корупције у вези АТП Нови Сад[15] њих назвала „организованом криминалном групом“, ради кога је новосадски градоначелник подигао тужбу[16]. Уистину је ужасно то што наша јавност превиђа основне ствари. Наиме, за кашњење које се приписује Железницама Србије, одговорни су европски партнери домаће бирократије AZVI[17], Tadei[18] и Horta Coslada[19] из европске Шпаније и Италије[20], који до сада још нису израдили пројекат[21].

За кашњење које се приписује Железницама Србије, одговорни су европски партнери домаће бирократије AZVI, Tadei и Horta Coslada из европске Шпаније и Италије, који до сада још нису израдили пројекат.

А зар се друго и могло очекивати? И немачко-аустријско партнерство у изградњи моста код Бешке Србију ће коштати као светог Петра кајгана, пошто „неискусни инжењери“ страних извођача нису били обавештени да мост зидају на клизишту код Бешке. Зашто се слично не би поновило и са шпанско-италијанским извођачима?

Зашто неко од наших аутономаша већ једном не каже својој и европској бирократији како Војводина не може да чека?

А зар се друго и могло очекивати? И немачко-аустријско партнерство у изградњи моста код Бешке Србију ће коштати као светог Петра кајгана, пошто „неискусни инжењери“ страних извођача нису били обавештени да мост зидају на клизишту код Бешке[22]. Зашто се слично не би поновило и са шпанско-италијанским извођачима? Међутим, републичка Влада је како-тако бар завршила изградњу новог моста код Бешке. Чак је и Милошевићев режим био кадар да нађе приватног инвеститора који је имао интереса да обнови стари мост код Бешке, пошто га је НАТО бомбардовање тешко оштетило. Само новосадска градска власт и тзв. Влада Војводине нису биле кадре чак ни да почну градњу.

Зашто неко од наших аутономаша већ једном не каже својој и европској бирократији како Војводина не може да чека?

Европа није кадра да направи мост којег је обећала

Римска империја је била сурова, освајачка сила. Међутим, ради потреба свог напредовања, за разлику од НАТО и ЕУ, она је подигла многе грађевине које су вековима служиле на добробит грађана. Тако је, на пример, Римска империја подигла Трајанов мост[23]. Мехмед Паша Соколовић, велики везир Отоманског царства, премостио је Дрину. Мостове на српском делу Дунава су градиле и Аустроугарска и Југославија, а Србија је недавно завршила најдужи мост на Дунаву код Бешке.

Поредак глобалне корпоративне империје је код нас рушио мостове са или без путника на њима, а потом установио ваздушне пловне путеве за своје војне потребе, на основу foedus-а[24] које су у наше име потписали заточници евроатлантских интеграција.

Међутим, фирме које су наше проевропске власти ангажовале да граде мостове, нама су подвалиле огромне трошкове, или чак нису кадре да почну оно на шта су се обавезале. Јесу ли то они европски стандарди о којима су нам толико причали? Брозова СФРЈ је такве стандарде постигла давно пре Мастрихтског споразума, свима је било мука од тога и завршило се веома ружно.

Бирократија европске регије би радо одговорност свалила на Железнице Србије, али тиме само постиже да јавност схвати како су за кашњење одговорне европске фирме и да се запита коме користи то кашњење. Односно, зар не користи онима који нису били кадри да ангажују поуздане партнере – бирократији ЕУ, бирократији европске регије и бирократији њеног несуђеног главног града, у чијим штековима се обрћу наши новци.

Је ли то она тачка на пљачку о којој су причали наши аутономаши док је Милошевић био жив?

* * *

У стварној реалности Новог Сада још увек постоји само привремени мост, којег је на месту некадашњег Жежељевог моста подигао Милошевићев режим годину дана после НАТО бомбардовања, упркос огромној претрпљеној штети услед мноштва ратова, санкција и бомбардовања из 1999. године.

Ко скида кајмак са наших новаца?

А можда Европa једноставно више не жели да троши своје новце на самопрокламовану европску регију? Или неко из евро-бирократије обрће ове новце, па му се осладило и није рад да их узида у мост? Или је и бирократији Новог Сада и европске регије слатко да обрће овај новац за време док се одлаже градња, а јавност замајава темом „ко је крив“? Заиста, код кога су европски новци за новосадски мост и шта тај ради са њима већ две године? Само по основу камате на штедне улоге по виђењу, за две године би ови новци нарасли као квасац. Ко скида кајмак са наших новаца?

У сваком случају, новосадског моста нема. Бирократија европске регије би радо одговорност свалила на Железнице Србије, али тиме само постиже да јавност схвати како су за кашњење одговорне европске фирме и да се запита коме користи то кашњење. Односно, зар не користи онима који нису били кадри да ангажују поуздане партнере – бирократији ЕУ, бирократији европске регије и бирократији њеног несуђеног главног града, у чијим штековима се обрћу наши новци. Је ли то она тачка на пљачку о којој су причали наши аутономаши док је Милошевић био жив?

Трајни новосадски мост и даље постоји само у виртуелној стварности – у компјутерској анимацији, и тамо изгледа врло симпатично[25]. Али, у стварним животима Новосађана и осталих грађана и сељака Војводине тог моста нема. Је ли то она реалност коју морамо да прихватимо, а о којој су нам толико причали? Ако јесте, зашто не објасне стварним људима како да и они свакодневно живе у електронској симулацији живота? Па ни Егзит не траје годину дана, а како се у нашој Војводини каже: има више дана него кобасица.

У стварној реалности Новог Сада још увек постоји само привремени мост, којег је на месту некадашњег Жежељевог моста подигао Милошевићев режим годину дана после НАТО бомбардовања, упркос огромној претрпљеној штети услед мноштва ратова, санкција и бомбардовања из 1999. године.

Душан Ковачев: "А можда Европa једноставно више не жели да троши своје новце на самопрокламовану европску регију? Или неко из евро-бирократије обрће ове новце, па му се осладило и није рад да их узида у мост? Или је и бирократији Новог Сада и европске регије слатко да обрће овај новац за време док се одлаже градња, а јавност замајава темом „ко је крив“? Заиста, код кога су европски новци за новосадски мост и шта тај ради са њима већ две године? Само по основу камате на штедне улоге по виђењу, за две године би ови новци нарасли као квасац. Ко скида кајмак са наших новаца?" На слици: Представници четири нивоа евробирократије (из ЕУ и Србије), приликом давања неиспуњеног обећања о обнови Жежељевог моста. Фото: Влада Војводине

Упутнице:


[1] Годишњица рушења Жежељевог моста – РТВ, 27. 3. 2011. Видео; Бранко Жежељ, заборављени градитељ, Квадратура круга, Бранко Станковић, РТС, 1. 1. 2011.

[2] Ib.

[3] Нови мост за Нови Сад, Ало, 16. 1. 2009.

[4] Бета – Павличић: Изградња Жежељевог моста 2011. године, Блиц, 29. 12. 2010. ; Усккоро почиње изградња Жежељевог моста? РТВ, 7. 3. 2010. – Видео

[5] Нови Жежељев мост ће коштати 60 милиона евра, Build развој, 15. 2. 2009. ; Жежељев Мост, РТВ, 25. 1. 2011. Видео

[6] Бета – Павличић: Изградња Жежељевог моста 2011. године, Блиц, 29. 12. 2010. Демонтажа постојећег привременог моста кошта преко 19 милиона евра. „Уговор су потписали шеф делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер, председник Владе Војводине Бојан Пајтић, градоначелник Новог Сада Игор Павличић, генерални директор „Железница Србије“ Милован Марковић и представник конзорцијума Хозе Алехандро Серано.“ Видети: Бета – НС: Уговор за нови Жежељев мост, 25. 1. 2011. Žeželj Bridge Construction Contract Signed, www.europa.rs 26. 1. 2011. ; Contract on the construction of new Zezelj bridge signed, Serbian Railways, 25. 1. 2011. Прецизне информације дала је тзв. Влада АПВ: „Вредност читавог посла је око 45,3 милиона евра. Изградњу Жежељевог моста суфинансирају Европска унија, Аутономна Покрајина Војводина и Град Нови Сад. Влада Србије овластила је „Железнице Србије“ да у име државе преузме права и обавезе инвеститора изградње моста. На међународном тендеру за извођача радова изабран је шпанско-италијански конзорцијум, који чине „АЗВИ“ Шпанија, „Тадеи“ Италија и „Хорта Кослада“ Шпанија. Изградњу челичне конструкције Жежељевог моста финансираће ЕУ из бесповратних средстава ИПА фонда, у вредности од око 26,2 милиона евра. Аутономна Покрајина Војводина и Град Нови Сад финансираће демонтаржу привременог и монтажу новог моста, у укупној вредности од око 19,1 милиона евра, тако да ће Покрајина обезбедити 12,7 милиона евра и Град Нови Сад око 6,4 милиона евра. У последњих годину дана Нови Сад је постао град у коме Европска унија и Србија потписују и представљају неке од највећих пројеката које заједнички реализују – рекао је амбасадор Венсан Дежер. Наиме, навео је Дежер, у Новом Саду потписан је програм према ИПА фондовима и за мање од девет месеци успешно су спроведене све тендерске процедуре за реализацију веома важних пројеката. Највећи заједнички пројекат је управо изградња Жежељевог моста. Поред 45 милиона евра који ће бити инвестирано у мост, два милиона евра је коштао пројекат моста и још ће пара бити утрошено за надзор радова, како би се обезбедило да пројекат буде спроведен предвиђеном динамиком. Постоје и планови да ће се пет милиона додатних евра из ИПА програма обезбеди за изградњу приступних саобраћајница за овај мост, рекао је Дежер и навео податке о успешности Србије у коришћењу средстава из претприступних фондова у 2010. години. Прошле године је потписано 300 различитих уговора за коришћење претприступних фондова у вредности 203 милиона евра, што је, „изванредан успех“. Председник Владе Војводине др Бојан Пајтић изјавио је да је Влада Војводине до сада самостално изградила три моста: код Аде, Сремске Раче и Сеферкина. – Сада улазимо у партнерство за изградњу највећег моста у последњих неколико година. Финансираћемо његову изградњу у износу од трећине потребних средстава. Веома смо задовољни што је заједничка комисија успешно урадила тендерску процесуру, па је постигнута уштеда, као и због чињенице што ЕУ планира да кроз ИПА програм пет милиона евра инвестира у приступне путеве, што ће нам омогућити да средства која су намењена за инфраструктуру усмеримо у друге важне пројекте. Изградња Жежељевог моста није значајна само за грађане Новог Сада и Војводине, он има огроман међународни значај. Као део железничког коридора X, он ће дати подстицаје развоју привреде и привлачењу инвестиција. Овај мост ће омогућити да Србија почне да личи на развијене европске земље, рекао је Пајтић. Потпредседник Владе Србије др Божидар Ђелић изјавио је да се данашњим потписивањем уговора конкретизовала европска подршка нашој земљи, а исто тако показује се шта заједно могу да ураде Европа, Србија, Војводина и Нови Сад: Чекало се дуго да се обнови и направи један модеран мост у Новом Саду, који ће обезбедити да наша земља буде стављена на мапу оних земаља које ће у потпуности искористити паневропске коридоре. За изградњу овог моста иницијално је било обезбеђено 60 милиона евра. Конкуренција је урадила своје и уместо тог износа, овај мост ће бити могуће финансирати са око 45 милиона евра. Уштеде ће бити убризгане у прилазне путеве мосту, али и за неколико других инфраструктурних пројеката у нашој земљи, рекао је министар Ђелић. Све активности на изради идејног пројекта, изради тендерске документације и спровођењу тендерске процедуре, водила је Делегација Европске уније у Србији, која је формирала тендерску комисију, састављену од представника ЕУ, „Железнице Србије“ и АП Војводине. На међународном тендеру, који је реализован у 2010. години, по процедури ЕУ, било је десет понуда. С обзиром на то да су понуђачи били углавном конзорцијуми, понудама је обухваћено око 25 компанија. Шпанско-италијански конзорцијум „AZVI“ Шпанија, „Tadei“ Италија и „Horta Koslada“ Шпанија испунио је све захтеване критеријуме и понудио најбижу цену. Изградња Жежељевог моста у складу је са плановима српских железница да модернизују северни железнички крак. Ово предузеће у овој години од Европске инвестиционе банке очекује кредит од 150 милиона евра за модернизацију и изградњу двоколосечне пруге од Старе Пазове до Новог Сада, за брзине од 160 километара на сат – навели су у „Железницама Србије“.“ Видети: Потписани уговори о извођењу радова на изградњи Жежељевог моста, Влада АПВ, 15. 1. 2011.

[7] Вукмировић, Ђ. – Нови „Жежељ“ у Септембру, Вечерње Новости, 2. 2. 2010. У овом тексту се наводи да се у послу појављује Република Србија као инвеститор, иако целу суму за изградњу треба да обезбеде Европска комисија, Покрајински фонд и Град. Портпарол Покрајинског фонда је тада навео да је њиховим финансијским планом за 2010. годину предвиђен трошак од 600 милиона динара, а информативна служба Града да је предвиђен трошак од 300 милиона динара. На шта је то потрошено? Да ли су плочице на дунавском кеју коштале 100.000 евра?

[8] Танјуг – Шпанско.италијански конзорцијум гради нови жежељев мост, Блиц, 24. 1. 2011.

[9] Дневник – Жежељ се насукао на главни пројекат, доступно на Градња РС, 20. 4. 2011.

[10] Игњић, Д. – С мање пара урадили више од претходника, Дневник, 14. 3. 2012.

[11] Оноди, Лариса – Градски оци задовољни учињеним, Прес, 13. 3. 2012.

[12] Ковачев, Душан – Муниципалне обвезнице и војвођанско аутономаштво, ФСЈ, 18. 7. 2011.

[13] Бета – Жежељев мост касни, није страшно, Бе 92, 12. 3. 2012.

[14] Ковачев, Душан – Муниципалне обвезнице и војвођанско аутономаштво, ФСЈ, 18. 7. 2011.

[15] Бета: Град Нови сад тужито Агенцију за борбу против корупције, Блиц, 12. 3. 2012.

[16] Тужба против Агенције за борбу против корупције, Данас, 12. 3. 2012.

[17] Grupo Azvi

[18] Tadei SpA је део Edimo групе.

[19] Horta Coslada

[20] Танјуг – Железнице. Извођачи криви за кашњее у изградњи „Жежељевог“ моста, Блиц, 12. 12. 2011.

[21] Надлежни министар је још почетком септембра 2011. године обавестио домаћу јавност да израда моста касни због тога што извођачи нису извршили обавезу израде пројекта. Видети: Мркоњић: Жежељев мост касни шест месеци,Дневник, 1. 9. 2011.

[22] Ковачев, Душан – Поглед на 2мителојропу“ с моста код Бешке, ФСЈ, 15. 1. 2012.

[23] Јаковиљевић, Ранко – Трајанов мост код Кладова, Пројекат Растко, 17. 1. 2009.

[24] Foedus, Encyclopaedia Britannica; О међународним уговорима СЦГ са ЕУ и НАТО којима је ово омогућено, видети: Кљакић, Љубомир – Криза, стр. 390-406, Фонд Слободан Јовановић и Печат, Књиге слободне Србије, Београд 2011.

[25] Анимација Жежељевог моста

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: