Цена најскупље српске речи


Косово је најскупља српска реч

Матија Бећковић

Данашњи жреци Европе не хуле на олтар Азије, већ на изреку „Косово је најскупља српска реч“. Откуд то? Отуд што је реалност развејала њихове сањарије, и мора почети свођење рачуна колико кошта наша отета имовина. Иде време када ће Срби и Албанци схватити да је НАТО на Космет дошао да у име држава чланица, а за рачун васељенских богаташа, отме од грађана Србије њен део вредан више од хиљаду милијарди долара.

Плавозелени опал са Космета, откривен близу границе са Македонијом.

Nuda proprietas

Непријатна истина даље гласи да је албанском становништву Космета дата лажна нада у конвалидацију статуса лажне независности лажне државе Косово, чиме би стање дубоко патолошке хајдучије могло постати правни статус. Што се тиче капитала Космета, имовинска права којима се ова хајдучија нада суштински би постала nuda proprietas[1]. Својинска овлашћења на имовини и богатствима Косова и Метохије одавно расподељује и користи шачица пребогатих империјалиста, на основу услужне делатноти НАТО-а, чијом злоупотребом су фактички овладали капиталом наше јужне Покрајине.

Какву дугорочну корист има албанско становништво на Косову и Метохији од тога што су њихови хајдуци купили наду у голу својину за туђе бубреге[2]? Скоро никакву, осим што ће убудуће, приликом плаћања изнуде, моћи да се споразумевају на свом матерњем језику.

Какву корист имају војници НАТО-а на Косову и Метохији? Привремено су запослени и примају редовне плате за вршење услужне делатности светском ћесару, уместо да седе кући незапослени услед кризе која је увод у коначан финансијски крах Запада.

Сфалерит и пирит са Космета

Корист од овог међународно-разбојничког стања има врло узак круг лица, за чији рачун је Космет стекао лажну независност, а која користе и располажу капиталом наше државе. А да не заборавимо, тај капитал није само имовина државе Србије и српског народа, већ свих осталих њених држављана, укључујући наравно држављане Србије на Косову и Метохији, албанске и других националности.

Од најниже до највише цене отете имовине на Косову и Метохији

И поред медијске блокаде у условима цивилне окупације Србије, домаћа јавност је ипак могла сазнати по нешто о вредности отете имовине на Космету. Још 2005. године се писало о томе да је Светска банка проценила рудна богатства КиМ на 13.5 милијарди евра[3], али др Раде Јеленковић није изнео агрегатне податке који представљају државну тајну[4]. Бојан Пантић је у уводнику свог чланка[5] навео да „у домаћој јавности још није сасвим разјашњено питање интереса Србије на Косову“, а „поједини економски аналитичари тврде да ствари треба посматрати прагматично“.

Заиста, хајде да будемо прагматични. Информацији коју је пред нашу јавност најпре изнело „Време“ не можемо безусловно веровати, пошто је информацију Independent Commission for Mines and Minarals[6] допунила обавештењем да се само резерве лигнита на КиМ[7] процењују на 250 милијарди долара.

Халкопирит са кварцом и калцитом из Старог Трга

Слободан Кљакић је у „Политици“ 2007. године објавио процену да је вредност налазишта олова, цинка, сребра, никла, мангана, молибдена и бора (седам стратегијских руда) на Космету и до 1.000 милијарди америчких долара[8]“, а од ове вредности, према речима покојног др Михаила Станишића, „само резерве косовског лигнита вреде око 500 милијарди долара. Том податку, због кога смо пре више од четири године обојица наилазили и на подсмехе, постепено се приближава вредност коју је проценио `Волстрит џорнал`“[9]. У сваком случају, распродавачи наше имовине на КиМ маме инвеститоре проценама према којима су резерве лигнита на КиМ шесте на свету[10].

Раскорак у износима цене наших имовинских права је упадљив, а кампања „атлантских интеграција“ са штетником иритирајуће неаргументована, па је требало размотрити која су то наша имовинска права узурпирана и покушати да се одреди њихов минимални износ. Током 2010. године писао сам о висини имовинске и неимовинске штете нанете Србији и њеним грађанима услед НАТО бомбардовања, о вредности узурпираних предузећа, државне (и друштвене) и приватне имовине која је отета на КиМ, о вредности јавних добара[11]. Наравно, не смемо губити из вида да се осим просте штете, коју су непосредно или посредно изазвале чланице НАТО-а и њени помагачи, у појам штете урачунава и измакла добит Србије и њених грађана, као и измакла добит услед деценије противправног поступања штетника[12]. Испитујући елементе за утврђивање наших имовинских права, тада сам тврдио како је врло вероватно да најмањи износ штете премашује триста милијарди долара. Никако не смемо заборавити да су и накнадни следбеници узурпације наше имовине такође узурпатори као и њихови претходници, пошто је по међународним прописима (извори ОУН, ОЕБС, међународни уговори итд.) и према унутрашњем праву Србије (заснованом на Уставу Србије из 2006. године) Космет у саставу Републике Србије, а да насиље и отимачина не могу постати право, а ignorantia legis nocet.

Комбинат "Фероникл" Глоговац

Qui bono?

Од проглашења лажне државе на територији Косова и Метохије, Западни стручњаци јавно износе податке о нашим имовинским добрима на њему. Тако је, на пример, US Geological Survey током 2010. године објавио студије Марка Брининстола о индустрији минерала на Косову[13]. Ова студија даје прилично прецизне податке о 2008., 2009. и 2010., па и осврт на раније године.

Извоз основних метала са КиМ је 2007. године износио 9.7 милиона долара, а до 2008. године је достигао 180 милиона. Извоз руда у истом периоду је са 24 милиона долара порастао на 557 милиона. Бирнинстол је дао прецизне податке о структури произведених врста метала, руда и лигнита[14], али и о привредним субјектима у том послу: Adi Nikel (Албанија), Alferon Management Ltd[15] (везан за Eurasian Natural Resources Corporation[16]. из Казахстана), Cunico Resources BV[17] (припада IMR[18]-у, фирми чијег оснивачког удела се домогла претходно наведена казахстанска фирма ENRC[19]) и BSG Resources LTD[20] (из Гернзија, Каналска острва у саставу Велике Британије). Производња и извоз су расли 2009. године[21] и 2010. године[22]. Наравно, мора се поменути да је у руднику Трепча обновљено рударство под руководством британске фирме Selection Trust[23].

ТЕ Обилић

Противправна творевина на територији државе чланице ОУН је септембра 2010. године донела „Закон“ о рудницима и рудним богатствима, којим покушава да симулира конвалидацију противправне експлоатације наших рудника и рудног блага на КиМ[24]. Али, у послове експлоатације и извоза минералног богатства нашег Косова и Метохије ушле су и турске фирме. Да ли знате да је у Смирни (Izmyr) 2009. године одржан Трећи (!) балкански рударски конгрес? Сјем Азије, ђе им је гњијездо, саопштио је да „Косово још увек може да се похвали са 50% резерви никла бивше Југославије[25], 48% резерви цинка и олова, 47% магнезијума и 36% лигнита[26]“. Велике пројекте експлоатације угља на КиМ, у склопу изградње нових термоелектрана мимо правног поретка Србије, „пријатељска“ Турска већ развија (Ciner група[27] и Koç група, конкретно Ciner‘s Park Mining and Koç’s Demir Export[28]). Од 2010. године, међународна корпорација Avrupa Minerals Ltd[29] је почела систематска истраживања минералног богатства Косова и Метохије. Истраживања су већ обављена на пољима Главеј, Каменица, Режанац и Бајгора[30]. У светлу ових чињеница вам је вероватно сасвим јасно и шта је био економски ratio деструктивне дипломатије „европске Србије“ према Турској након 2008. године[31].

Хилдренит из Трепче

Удео олова, цинка, хрома, никла и боксита у цени „најскупље српске речи“

Стратешке информације о нашим минералним резервама на КиМ, које јавности није хтео да саопшти савесни српски стручњак 2005. године, „агенције“ лажне НАТО-државе већ нуде на тацни ради олаке распродаје: „Резерве олова и цинка Косова износе око 48 милиона тона, никла 16 милиона тона. Резерве хрома достижу 89 милиона тона, а резерве боксита 13.2 милиона тона.[32]“. Наравно да податке износе јавно. Па није то њихов капитал да би се савесно понашали према њему? Ако вас више занима, уз помоћ података на сајту Лондонске берзе[33] можете приближно израчунати колики је удео цене поменутих метала у укупној цени „најскупље српске речи“. Почетком 2012. године приближна цена по тони метала износи око 2.000 (цинк), 2.045 (олово), 19.480 (никл), 8.185 (бакар), а хром 21.600 долара (за плаћање у кешу). Што се тиче Трепче, податке је изнео Драгољуб Петровић[34]. Наравно, рачуница мора да узме у обзир трошкове производње и пласмана, удео метала у руди, али морамо знати да је Србија на Косову и Метохији изградила сва одговарајућа индустријска постројења за производњу и прераду (и задужила се ради тога). А српску имовину на Косову и Метохији је НАТО[35] симулацијом установа лажне државе Косово распродао привилегованим купцима.

Галенит и сфалерит из Трепче

Знаменита CIA у свом Factbook-у, у одредници о економском прегледу Косова[36] за 2011. годину, даје још неке занимљиве податке. На КиМ се 2006. године производило 832 милијарде KWh струје, а трошило 4.281 милијарда KWh. У 2009. години се произвело 4.777 милијарди KWh, а потрошило 5.388 KWh. Међутим, раст производње и потрошње су социјално неоправдани, јер је 45% радно способног становништва незапослено[37].

У публикацијама Запада, минерално богатство Косова и Метохије се већ разматра заједно са минералним богатством Албаније[38]. Али, такође се зна и да су Бил Клинтон, Ђерђ Шорош и албански милијардер Сахит Муја ради минералног богатства Косова и Метохије увукли САД у рат на Космету[39].

Захвалност непријатељима

Жречеви српског евроатлантизма деценијама су се гњавили видовданским култом и митоманијом као изразом српског популизма, колективног лудила и слављења пораза. Дуга контракампања је трошила њихову енергију, па су постали идеолошки и финансијски зависни од поменутих фабулација.

Арсенопирит из Трепче

Током деценија неравноправне борбе онемогућили су нас да равноправно користимо иста средства ради заступања наших романтичних ставова и натерали нас да мислимо позитивистички; да користимо легитимна и легална средства која су они заборавили с почетком хладног мира и, уместо епике, употребимо средства заштите сопственог јавног и приватног интереса.

Остало нам је само поље одбране наших права, пошто нас је Бог, хвала богу, уклонио с поља одбране правде чим се српски народ дозвао памети и 2000. године, демократски, коначно напустио комунизам. Сада морамо да утврдимо имовински износ цене „најскупље српске речи“, а цена Косова и Метохије је у овом тренутку много скупља од хиљаду милијарди долара, и биће неупоредиво виша сутра када фјучерси коначно постану наплативи на крају краја историје Запада, када се обезвреди светска монета.

Грумен лигнита са Косова и Метохије

Дугорочна неодрживост режима лажне државе Косово

Ако су наши грађани албанске националности Косово и Метохију предали у руке НАТО-у, ми нисмо. То је наша земља на којој је још Брозов комунистички режим њима доделио аутономију. На тој територији је имовина грађана Србије. Сем тога и Албанцима на КиМ је натурена лажна инсталација на чијем челу су лица која изгледа осећају одговорност само пред локалним и међународним криминалним картелима. Водеће силе Запада су, по свему судећи, сасвим свесне да стање симулације правног статуса режима на КиМ на дуги рок није одрживо[40].

Господари НАТО-а и њихови сарадници су инсталирали правила према којима поред силе правде нема, убеђени да ћемо у евроатлантској кориди ми довека бити шути а они рогати. Њихов агитпроп у Србији управо оглашава да је „Косово воденични камен о врату Србије“. Гле ко то говори! Исти они који нам као једину наду нуде обећања о приступању туђим фондовима и пружају да потпишемо рачун без крчмара за мизерне накнаде[41] и скупе вересије, обећавају донације (милостињу) и апликације (просјачење) у свету где све бајаги може како се хоће, а само „Европа нема алтернативу“.

Ако су наши грађани албанске националности Косово и Метохију предали у руке НАТО-у, ми нисмо.

Ако наша имовинска права у јужној Покрајини заиста коштају хиљаду милијарди долара, зар од тог богатства не би смо сви могли да живимо добро? Зар не би смо могли да будемо запослени и најзад владамо својом судбином? Зар да постанемо просјаци и слепци на Атлантиди која се одавно дави у својој непринципијелности, коју је наравно приписала Балканцима[42].

Душан Ковачев: "Ако наша имовинска права у јужној Покрајини заиста коштају хиљаду милијарди долара, зар од тог богатства не би смо сви могли да живимо добро? Зар не би смо могли да будемо запослени и најзад владамо својом судбином? Зар да постанемо просјаци и слепци на Атлантиди која се одавно дави у својој непринципијелности, коју је наравно приписала `Балканцима`." Упоредна табела светских резерви лигнита, табела објављена на сајту Invest in Kosovo.

Упутнице и коментари:


[1] „Гола својина“, појам својине лишене својинских овлашћења, именован давно у римском грађанском праву.

[2] У прилогу: Линкови ка страним текстовима о трафикингу органа на Косову и Метохији и у БиХ (прикупила Светлана Максовић) и објављеним текстовима и преводима Светлане Максовић на сајту Фонда Слободан Јовановић (прикупио Душан Ковачев).

[3] Kosovareport, 28. January 2005.

[4] Пантић, Бојан – Олово и војници, Време бр. 777, 26. 11. 2005.

[5] Ibitem

[6] http://www.kosovo-mining.org

[7] http://www.lignitepower.com/

[8] Текст је доступан на сајту Видовдан: Кљакић, Слободан – Рат за косметско рудно благо, Видовдан, 14. 11. 2011.

[9] Текст је доступан на сајту Видовдан: Кљакић, Слободан – Рат за косметско рудно благо, Видовдан, 14. 11. 2011.

[10] Investing in Kosovo, Investors guide, 3. Principal industrial in bussnies sectors, 3.6 mining and energy

[11] Ковачев, Душан – Триста милијарди разлога против Алијансе, Магазин Видовдан, 2010. Доступно на: Ковачев, Душан – Триста милијарди разлога против чланства у НАТО, Фонд Слободан Јовановић, 8. 6. 2011.

[12] Приликом овог разматрања, уопште нисам испитивао питање накнаде штете лицима која су оштећена услед илегалне трговине органима у шта су дебело умешане власти илегалне НАТО-државе на Космету. Политичко питање илегалне трговине органима на КиМ је отворено тек усвајањем Извештаја који је поднео Дик Марти, за шта се веома заинтересовала штампа у ЕУ (прилог), али правне последице овог криминала који на простору бивше СФРЈ траје дуже од 10 година, на међународном плану Русија тек има намеру да покрене. Видети: Танјуг – Русија истражује трговину органима, доступно на Бе 92, 23. 1. 2011.

[13] Brininstol, Mark – The mineral industry of Kosovo, US minerals yearbook, US Geological Survey, december 2010. Веома вреди обрадити пажњу на литературу коју користи Бирнинстол, пошто из ње зазнајемо чињенице о томе ко има увид у тачне податке о индустрији производње и прераде руда на нашем Косову и Метохији. Видети такође Бирнинстолове извештаје за 2008. и 2009. годину.

[14] Занимљиво је да се и Бирнинстол позива на процену резерви лигнита коју је изнео Independent Commission for Mines and Minarals, која износи 14.7 милијарди кубних метричких тона, а тај податак се налази и на сајту Ministry of Trade and Industry Investment Promotion Agency of Kosovo: www.invest-ks.org

[15] http://www.cdrex.com/alferon-management-limited-286676.html

[16] http://www.enrc.com/

[17] http://www.rmg.se/RMDEntities/C3/Cunico_Resources_BV_CUNICO.htm

[18] http://www.ims-grp.biz/en/group/imr

[19] ENRC will buy Samancor stake from IMR

[20] http://www.bsgresources.com

[21] Brininstol, Mark – The mineral industry of Kosovo, US minerals yearbook, US Geological Survey, October 2009. Веома је занимљиво да аутор у овом чланку изричито наводи да је „17. фебруара 2008. године српска провинција Косово прогласила независност.“

[22] Brininstol, Mark – The mineral industry of Kosovo, US minerals yearbook, US Geological Survey, August 2011.

[23] Веома је битна чињеница да је једина енглеска фирма која директо учествује у експлоатацији рудног богатства на КиМ она која је у томе учествовала пре доласка комуниста на власт у Србији, наравно тада у складу с правним поретком Краљевине Србије и Југославије. Зашто је то битно, видети упутницу 39.

[24] Elezaj, Zenun, Kosovo Quarry Plan, Ljubljana, 20/22. September 2011. Аутор је био довољно неопрезан да као један од примера природног богатства наведе један каменолом у околини манастира Дечани, из којег је грађевински материјал експлоатисан ради манастира Високи Дечани у XIV веку.

[25] Мисли се на СФР Југославију.

[26] Da Chuna, Aogostina – Turkey Is Moving In On The Balkans’ Nascent Mining Industry, Bysines Insider, 1. November 2010.

[27] http://www.cinergroup.com.tr

[28] http://www.demirexport.com.tr

[29] http://www.avrupaminerals.com

[30] Видети извештај председника и директора Avrupa Minerals Ltd., Paul W. Kuhn-а: Аvrupa Minerals Kosovo Exploration Report, Avrupa Minerals LTD, 1. 2. 1011.

[31] Ковачев, Душан – Резюме дипломатии Вука Еремича, Фонд Слободан Јовановић, 15. 9. 2010.

[32] Подаци Косовске агенције за приватизацију, Ministry of Trade and Industry Investment Promotion Agency of Kosovo: www.invest-ks.org

[33] http://www.lme.com/

[34] Корпоративни стручњаци за руде и минерале саопштили су крајем 2008. процену да резерве олова у „Трепчи“ износе 425.000 тона олова, 415.000 тона цинка и 800 тона сребра; да су резерве никла 185.000 тона и кобалта 6.500 тона; да су у руднику „Гребник“, јужно од Глине, доказане резерве 1,700.000 тона боксита. Четири тоне боксита садрже две тоне глинице, из којих се добија тона алуминијума. „Гребник“ би, дакле, могао да произведе 425.000 тона алуминијума. До сада утврђене резерве фероникла на Космету су 15,000.000 тона, али се процењује да су и много веће, пише Политика. Петровић, Драгољуб – Сорош хоће да експлоатише косовски лигнит, Балкан Магазин, 13. 11. 2011.

[35] Након споразума „Берлин плус” 2002. године су мисије ЕУ укључене у безбедносну структуру НАТО-а, а од 2006. године и цивилне организације и цивилна лица (Самит у Риги).

[36] Kosovo Economy 2011, CIA World Factbook and Other Sources

[37] Kosovo Economy 2011, CIA World Factbook

[38] Large mineral reserves exist in Albania and Kosovo worth hundreds of billions of dollars, I-wire, 3. February, 2010.

[39] Serbia: Kosovo has 1 trillion dollar in coal and mineral reserves, Mila Johanevich, Bussiness, 13. November 2011.

[40] Упадљиво је да британске фирме не учествују у приватизацији на КиМ директно, већ им корист обезбеђују неке фирме с простора Великог Балкана? Зар међу директним „купцима“ игде можете наћи име неког америчког богаташа? Олако заборављамо да Ватикан није признао независно Косово. Осим тога, правно утврђење трајне независности државе господара Србљем је адоптирано у поредак Запада још 1217. године када је милошћу папе Хонорија III Велики жупан и Севастократор Стефан I стекао власт Regis Rasciae. Поред свог зла XX века заборављамо да међународна моћ папа у међународним односима без доследности не би могла да опстане. А дуга историја је пред нама. Шта више, силе Запада се чак нису потрудиле да разматрају икакав легитимитет за отцепљење Косова и Метохије од Србије. Уместо тога, упадљиво су оркестрирано понаваљале да је „Косово јединствен случај“. Будућност ће доказати да је садржина тог случаја голо насиље (nuda potestas). Међутим, случај (case) не може бити преседан. Противправни случај не може бити извор права.

[41] Врзић, Никола, Викиликс, тајне београдских депеша, Фонд Слободан Јовановић и Печат, 2011., стр. 39.

[42] Ковачев, Душан – Балканизација као светси процес, НСПМ, 2007.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: