Увод у трибину: Викиликс – тајне београдских депеша


Фонд Слободан Јовановић и „Печат“ објавили су књигу Николе Врзића „Викиликс – Тајне београдских депеша“. Ауторов новинарски истраживачки подухват је резултат систематског истраживања спровођења процеса кога би условно могли назвати окупација Србије, а који води напуштању територијалног интегритета и урушавању уставног поретка. Сецифичност Врзићевог истраживања је у томе што је тај процес посебно осветлио са становишта података који су исцурили из дипломатског апарата империје.

Врзић је у књизи обрадио оно што се о савременом положају Србије сазнало из дипломатских депеша САД, захваљујући Викиликсу.

Феномен Викиликс је јавности добро познат. Јавност треба подсетити да је крајем деведесетих, у спокоју „Pax Americana“ дошло до формирања обавештајне мреже размене информација шест држава у којима се говори енглески језик. Судбина сваке па и обавештајне организације која стекне монополски положај је да се оставши без конкуренције распада на унутрашње, конкурентске картеле моћи. По нестанку совјетске тзв. империје зла, НАТО је трагао за разлогом постојања. Почетком деведесетих, усвојио је концепт „управљања кризама“, којег је почетком XXI века проширио на „претњу од глобалног тероризма“ и укључио бројне организације и савезе. Према споразуму „Берлин плус“ од 2002. године, мисије ЕУ делују у безбедносним подручјима где НАТО не жели непосредно да учествује. Ширењем тумачења појма кризе као области своје надлежности, „НАТО 3“ се, осим војних, почео старати и о прекограничим и социо-економским кризама. Чак је 1991. године у Риму прихваћена доктрина управљања кризама, на основу које су у оквиру стратегије сукоба ниског интензитета примењиване FID операције. Наравно, најпре у Југославији.

Развојем нове концепције, НАТО је морао да развије механизме аутоматског деловања по два начелна основа: Први је Civil emergency planning, тј. план употребе цивилних ресурса у активности НАТО-а. Други је Свеобухватни принцип, који се тицао сарадње НАТО-а са владиним и невладиним организацијама у решавању криза и решавању постконфликтних ситуација (Самит у Риги 2006.). Да ли је укључивање цивилних организација и цивила у војну концепцију НАТО допринело одливу тајних података до Викиликса? Да ли се просто ради о „ароганцији моћи“ која губи меру, на коју је пре пола века упозорио Вилиам Фулбрајт“, а у вези Викиликса нашу јавност подсетио Слободан Рељић? Почетком XXI века на Западу су се јавила узнемирујућа упозорења да међу земљама савезницама сви размењују поверљиве податке без икакве контроле. У глобализованом свету у јавност нису процурили поверљиви документи НАТО-а, обавештајних организација, нити мултинационалних компанија, већ документи најмоћније светске дипломатије – САД.

Врзић је, дакле, у књизи обрадио оно што се о савременом положају Србије сазнало из дипломатских депеша САД, захваљујући Викиликсу. О утицају геополитичког положајa српског народа према НАТО-у, у контексту међународних односа, безбедности и силе, на трибинама Фонда су 2010. године већ говорили др Миломир Степић, генерал-пуковник Бранко Крга, Мирослав Лазански, Слободан Рељић, Александар Митић и други учесници. Међутим, Врзићевим истраживањем је обухваћен преломни период током којег се Алијанса предвођена САД вратила тврдој моћи пошто је мека моћ постала неделотворна, како је најавио Пол Кенеди. Империји је употреба тврде моћи постала нужна, упркос дуго делотворне агресивне пропаганде, о чему је на трибини Фонда пролетос говорио Љубомир Кљакић.

Особеност политике глобалистичких господара света после Хладног рата била је комбиновање тврде и меке моћи на малом Балкану. Јавни говор је њихова пропаганда полако пунила еуфемизмима и флоскулама да би прикрила природу агресивних делатности и нарушавање владавине права које је спроводила компрадорска номенклатура. Још у доба прве демократске владе, пропаганда је збуњивала јавност говором о сукобу легитимиста и легалиста; до данас глобалистичке господаре скрива под еуфемизмом међународна заједница, а њихове захтеве под еуфемизмом реалност. Америчка дипломатија није манипулисала еуфемизмима, већ се трудила да своје шефове обавести шта је стварност у шуми пропагандне манипулације званој реалност. Зато нам и јесу толико битне депеше које је објавио Викиликс, на које се аутор књиге оправдано фокусирао.

Кажу нам, Косово је мит, од тога се не живи. Да мит оставимо по страни. Колико кошта наша имовина на Косову и Метохији? То су већ израчунале мултинационалне компаније које су се тамо одмах стрпале 1999. године. Хиљаду милијарди долара кошта само рудно благо Космета, о чему је писао Слободан Кљакић. Тог богатства, имовинских и других права вредних још неколико стотина милијарди долара Коалиција за европску Србију хоће да се одрекне у наше име за шездесетак милиона долара вредних „ђинђува и огледалаца“. О тачном износу цене преваре зване прихватање реалности сведочи 39. страна Врзићеве књиге.

Никола Врзић је аутор који се с почетка свог медијског рада јавности представио као марљиви новинар истраживач у НИН-у, а потом је рад наставио у магазину „Печат“. Вреди издвојити два његова чланка као илустративне примере: Чланак „РЕКОМ – Пошто Жртве“, обрадио је припрему инсталирања друштвене авангарде с правним имунитетом, у циљу успостављања правде по мери тзв. међународне заједнице. Чланак „Судњи дан за српског сељака“, бави се последицама ССП-а, који је готово упропастио српску пољопривреду, последњи здрави чинилац жилаве српске привреде устројене по оригиналној, домаћој концепцији полова развоја.

Добро и потпуно разумевање стварне природе процеса у политичким, медијским и војним стварима је нужно да би се потпуно схватиле чињенице о којима говоре „Београдске депеше“. Ради тога ће вам се обратити наши гости: Председник ДСС Војислав Коштуница, новинар Мирослав Лазански, председница УНС-а Љиљана Смајловић и аутор књиге, Никола Врзић.

Са трибине Фонда Слободан Јовановић: "Викиликс" - тајне београдских депеша, 9. децембра 2011. године.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: