Европске вредности и положај немачке мањине у антифашистичкој Европи


Уводна реч на трибини Фонда Слободан Јовановић

Сведоци смо драматичних промена у Европи, услед којих је Европска унија постала предмет преиспитивања. Поред традиционално скептичних Британаца, за највећег „евроскептика“ централне Европе важио је председник Републике Чешке, Вацлав Клаус, иако је ипак подржао интеграцију Чешке у ЕУ.

ЕУ је у међувремену доживела структурне промене, о којима је октобра 2009. године посетиоцима трибине Фонда говорио бивши француски министар одбране и унутрашњих послова Жан-Пјер Шевенман, изјавивши како је ЕУ постала „играчка глобализације и инвестиционих фондова“.

Јавно мњење се тешко мирило с чињеницом да националне владе у ЕУ препуштају спољну и унутрашњу политику у корист све мање демократске и транспарентнтне „евробирократије“. Државе су се нерадо одрицале елемената свог суверенитета. У 2010. години је чувени немачки економиста Макс Оте упозорио: „Феудалци нашег доба нису више војводе и грофови, већ менаџери великих фирми, председници банака и директори концерна. То је наша водећа каста.“ Вацлав Клаус је, говорећи о данашњем устројству ЕУ навео: „Слично као у комунизму, у њему влада диктатура политике над економијом“.

Сетимо се да су одлучујућу улогу у успону нацизма управо одиграле велике банке и концерни. Да ли је антифашизам још увек европска вредност? Девети мај, дан светске победе над фашизмом и нацизмом у сенци је „дана Европе“. Након Другог светског рата је извршена денацификација Немачке. Да ли је извршена темљно? О чињеници да је денацификацијом у западној Немачкој манипулисано ради америчке доминације, говорио је Бернд Рабел гостујући на трибини Фонда.

Какво је стање у источној Европи? У Естонији и Украјини је дошло до покушаја прекрајања антифашистичке историје Европе. У Украјини је Хитлеров колаборациониста Степан Бандера под режимом Виктора Јушченка накратко проглашен за „националног хероја“. У Естонији је уклоњено важно антифашистичко спомен-обележје и организован „марш ветерана“ – припадника Сила осовине.

Опасност од обнове фашизма и нацизма и стравично искуство Другог светског рата су материјални извор међународно-правног регулисања положаја Немачке мањине у антифашистичкој Европи. Данас се, међутим, радо „заборавља“ како је овај правни режим установљен од све три водеће силе антифашистичке коалиције (СССР, САД и Велике Британије) и да су га спровеле све европске државе, као и сама Немачка. Тај међународно-правни режим је од почетка саставни део права ОУН, а доцније је с њом усклађено и право ЕУ. И данас је неспорно на снази.

Први покушај „ревидирања“ тог режима покушало је удружење судетских Немаца. Чешка је одлучно, у потпуности одбила њихове захтеве, о чему је посебно говорио проф. др Алекандар Илић, бивши амбасадор СРЈ и Држ. Заједнице СЦГ у Чешкој.

Сличне покушаје, одбиле су и друге источноевропске државе.

На жалост, питања „одштете“ припадницима немачке и мађарске мањине због конфискације као кривичноправне мере изречене услед учешћа у нацистичкој окупацији, недавно је покренуто у Србији, иако је и то извршено у склопу спровођења антифашистичких прописа након Другог светског рата. Упркос томе, један угледни правник је изјавио да наш „Закон о враћању имовине и обештећењу почива на концепцији колективне кривице“.

Председник Одбора Скупштине Србије за европске интеграције, изнео је тезу према којој су учесници окупационих власти у Другом светском рату, испуњавајући своју законску обавезу, служили овде једино постојећој власти државе која се може сматрати легалном.

Челник мађарске политичке коалиције у Србији је изнео став да су окупационе власти током рата вршиле суверенитет на нашој територији и да је учествовање у том режиму било законито.

Аустријска влада условљава даље инвестиције у Србију „реституцијом“ имовинских права припадника удружења немачких организација Аустрије, а суседна Мађарска из сличних разлога најављује Србији вето на кандидатуру за улазак ЕУ. Важно је истаћи да Немачка држава не врши нити подржава оваква условљавања.

Домаћи медији су износили тврдње како је питање немачке одштете Југославији окончано споразумом Јосипа Броза и Вилија Бранта.

Ради ове недоумице смо нарочито звали др Зорана Јањетовића, вишег научног сарадника Института за новију историју Србије, који је научно истраживао тему немачке одштете Југославији и њеним грађанима и исељавање немачке мањине из Југославије.

Ко има право да ради неизвесне кандидатуре у ЕУ изврши преседан и наруши антифашистички међународно-правни режим у Европи? Како су друге европске земље поступиле суочене са захтевима са који се управо испостављају Србији? Какво је искуство Чешке по том питању?

Може ли се ревизија одговорности „неуниформисаних припадника окупационих снага“ у служби нацизма и фашизма правдати „европским принципима“? Ко су били антифашисти из редова немачке националне мањине код нас и каква је била њихова судбина? Каква је била историјска судбина припадника немачке мањине? Како је регулисано питање немачке ратне одштете Југославији и њеним грађанима?

О овим и другим питањима, говорили су проф. др Александар Илић и др Зоран Јањетовић.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: