Поглед на „мителојропу“ с моста код Бешке


Направили нам „шанадан[1]“ мост, па још хоће трипут скупље да нам га наплате

Највећи европски мост на Дунаву изграђен на је на рачун Србије у Војводини. Инжењери „мителојропе“ су га направили на клизишту за које „зна и баба Мара“. „Мустре бечке“ би сад од грађана Србије да наплате сопствену бруку и неспособност, иако су на време упозорени од домаћих инжењера да мост не треба да граде на клизишту. Немци се моле да их нико ништа не пита, а Енглези ћуте.

Аутономашка пакост због моста код Бешке

Сада је већ ноторна чињеница да аутономашка бирократија није била кадра ни динара да издвоји за највећи мост на Дунаву, којег ће, а усред Војводине, у потпуности платити Србија, о чему сам већ писао[2]. Медијско ћутање јавног сервиса европске регије о мосту код Бешке злурадо је прекинуто тек кад су обавештени како „Све грађане Србије мост код Бешке може коштати и читавих 100 милиона евра[3]“. РТВ је злурадо објавио новости из Војводине о којима је, по обичају, сазнао „из писања београдских медија“.

Агитпроп аутономашке бирократије се сетио да има материјал којег може да прозове својим „истраживањем“[4], а који датира од пре две и по године и тиче се моста код Бешке. Да је „истраживања“ РТВ било, нашли би у архиви и чињеницу како је свих покрајинских чорба мирођија баш овај мост назвао „мост за Европу[5]“, или би и овог пута подсетили како је стари мост код Бешке изградио претходни, аутономашки режим титоиста. Једино што би се могло назвати новинарским истраживањем о овој теми је, кад је било време за то, предузео Миодраг Пирошки на блогу сајта „Вреле гуме[6]“.

Цитирајући вест из Политике о додатних 50 милиона евра, која спекулише да би „Близанац“ код Бешке могао коштати читавих 93 милиона, објављујући изјаву Верице Бараћ како „претпоставља да постоји тајни договор“ у вези накнадне цене моста и поново емитујући прилог с изјавом инж. Милана Корице који је предложио да се изврши увид у тендерску документацију, медијски сервис европске регије у Војводини је из све снаге треснуо рукавицу у лице „председнику ДС и Србије“ Борису Тадићу.

Зашто?

Зато што је управо он јавно, баш преко РТВ изјавио да му је саопштена информација о цени коштања „Близанца[7]“, која се веома слаже с ценом о којој смо и ми били обавештени захваљујући информацији ЈП „Путеви Србије“[8]. Потом је изјавио да је мост „фантастично архитектонско грађевинско дело и да заслужује да медији пишу о томе, да се праве песме и филмови. По његовој оцени, мост код Бешке је `херојско дело` јер су људи који су га градили ризиковали животе[9]”. „За овакве ствари живим“[10]. Међутим, Тадићев коалициони партнер и министар Мркоњић проговорио о цени овог моста (50-60 милиона) нешто касније, иако је с Тадићем присуствовао отварању моста.

Да ли Тадић живи за уваљивање грађана Србије у растућа задужења по основу „грешке“ аустријских и немачких фирми у Србији, којима се музу грађани Србије? Хајде да видимо шта још домаћи медији кажу о појединостима.

Ко не да на мосту, даће на ћуприји

Да, око трошкова изградње моста код Бешке свакако нису чиста посла. Упечатљив пример наглог раста цене моста се могао видети и на примеру „Великог Београда“. Наиме, мост изнад Аде Циганлије гради такође аустријска фирма[11]. Овај мост је, падом Коштуничине владе, такође „преко ноћи“ поскупео са пројектованих 90 на 118.6 милиона евра, с тим што уз изградњу његових приступних обилазница цена може да достигне читавих 300 милиона[12]. А Сава је мирнија, ужа река од Дунава.

Што се тиче моста усред Војводине, занимљиво је да се због цене „Близанца“ за сада буни само ALPINE Maureder Bau GmBH[13]. Други партнер у послу, JW DSD Brückenbau GmBH[14], за сада ћути. Ћути сад и београдска „Мостоградња“, али њени инжењери нису ћутали кад је било вајде говорити. О томе ћемо касније. „Брикенбау“ је немачка фирма.

Пре него што се нашла финансијско-правна мана „Близанцу“, некада најтиражнији дневни лист Војводине, „Дневник“ (сада у немачком власништву), објавио је да мост има физичку ману. Необично је да немачка новина проглашава „грбавим[15]“ највећи мост на Дунаву којег је градила једна немачка фирма, јер то је штетно за интересе немачке индустрије. Ако инжењери фирме ALPINE Maureder Bau GmBH и JW DSD Brückenbau GmBH нису кадри да на Дунаву подигну ваљани мост, ко ће их после ангажовати на сличним пројектима? Није то нека ћуприја чијом изградњом су управљале некакве балканске, турске или кинеске фирме. Па зар ово није највећи дунавски мост у Европи, којег су градиле најугледније фирме мителојропе? Главни пројекат израдили су инжењери из Србије, Немачке и Аустрије, а на изградњи су били ангажовани радници из Србије, Аустрије, Мађарске, Хрватске, Норвешке, Шведске, Енглеске и Холандије[16]“.

Дит­мар Алу­та Ол­тјан по­но­си се ти­ме што су кон­струк­ци­ју и про­је­кат из­ра­ди­ли баш њи­хо­ви ин­же­ње­ри“.

Ди­рек­тор аустриј­ске „Ал­пи­не“ и су­вла­сник те ком­па­ни­је Дит­мар Алу­та Ол­тјан[17] по­но­си се ти­ме што су кон­струк­ци­ју и про­је­кат из­ра­ди­ли баш њи­хо­ви ин­же­ње­ри[18]“. A contra, „ис­ку­сни гра­ди­те­љи мо­сто­ва, ме­ђу ко­ји­ма је био и Љу­би­во­је Костић, још пре из­град­ње мо­ста упо­зо­ра­ва­ли су на то да је ин­же­њер­ски кон­цепт ло­ше по­ста­вљен и да је због кон­фи­гу­ра­ци­је те­ре­на и бли­зи­не су­сед­ног мо­ста бе­тон­ски мост тех­нич­ки те­шко из­во­дљив. Мно­го без­бол­ни­ја би би­ла из­град­ња че­лич­ног мо­ста, као што је пред­ла­гао до­ма­ћи кон­зор­ци­јум, с `Мо­сто­град­њом`[19]“ Испоставило се да се „Балканци“ боље од Немаца и Аустријанаца разумеју у Дунавске грађевинске стратегије. Београдска „Мостоградња“ није фирма са територије европске регије у Војводини, па је „истраживање“ РТВ сасвим прећутало стручне ставове њених инжењера, наводећи тек став инж. Корице из Новог Сада.

Посебно је битна чињеница да је домаћа јавност имала мало прилика да сазна ставове инжењера о неодговарајућем терену на коме је грађен мост.

РТВ се преварила, па је објавила изјаву инж. Корице о томе да је за изградњу „Близанца“ изабран лош терен и поред упозорења да мост треба градити два километра даље. Најутицајнији немачки лист у Војводини нас је обавестио да су и инжењери „Мостоградње“ имали исте примедбе.

На проблем терена су очигледно упозоравали јавност само домаћи инжењери. Зашто су Алпина и Брикенбау пристали да граде највећи мост на Дунаву тамо где тло није одговарајуће? Јесу ли два водећа евроопска партнера намерно почела градњу тамо где су знала да ће тиме изазвати „додатне трошкове“? Српски инжењери су своје рекли, па се ипак приступило лоше изабраном терену.

Закључак информације РТВ о поскупљењу цене новог моста код Бешке наводи да коначна цена зависи од надзора енглеске корпорације „Скот Вилсон[20]“ која на то има право по уговору, као и да ова фирма није хтела да коментарише ништа у вези цене моста док се по том питању не огласи „Алпина“. Шта ће се десити кад стручњаци „Скот Вилсона“ открију оно што већ претпостављамо, да су извођачи изабрали неповољан терен упркос јавно изнетим стручним упозорењима.

Mehr zahlen sie!

Танјуг је 4. 11. 2011. године јавио да је у току “рад надзорних органа и стручних служби ‘Путева Србије’ и независне предарбитражне комисије, који по процедури FIDIC -а (Међународног савеза инжењера консултаната – Fédération International Des Ingénieurs – Conseils[21]) прегледају документацију о изведеним радовима“, а Блиц да Алпина тражи додатних 50 милиона евра. Сазнали смо и да је за „Близанца“ до сада већ исплаћено целих 43 милиона евра, као и да ЈП „Путеви Србије“ тек сада обавља процедуру ради коначног утврђивања цене моста[22].

Портпаролка „Алпине“, Невенка Синђић није добила одобрење да говори о цени, али је директор ЈП „Путеви Србије“ Зоран Дробњак изјавио да надзорни орган (енглеска кућа „Скот Вилсон”) треба да утврди шта је урађено и испостави коначни рачун колико то кошта. Он признаје да је понуђена цена моста на тендеру била ниска, али су правила кредитора, у овом случају Европске банке за обнову и развој[23] и Европске инвестиционе банке[24], таква да се бира понуђач који нуди најнижу цену радова[25]“.

Сазнали смо да су „проблеми“ настали убрзо након престанка мандата министра Велимира Илића: „озбиљни радови на изградњи почели су у јесен 2008. године. Изградњу овог моста пратили су проблеми са ангажовањем неискусних пројектаната (због чега је Министарство за инфраструктуру у два наврата формирало комисију да утврди шта се и како ради на овом градилишту) и појава клизишта. Завршетак радова најављиван је неколико пута што је, такође, прекорачено[26]“. Најзад, „Вреле гуме“ су сазнале да „и баба Мара из Бешке јако добро зна да је на тој локацији клизиште које је `изненадило` инжењере и пројектанте“ и изнеле чињеницу да је цена рада у Србији бар четири пута мања од цене рада у ЕУ[27]. Проблеми су били толико тешки да је 2009. године запретила опасност да се уговор са „Алпином“ раскине[28].

Јесу ли аустријска и немачка фирма намерно послале неискусне градитеље чији рад је морао да надзире Милутин Мркоњић?

Ако јесте, зашто је то урадила?

Ако је аустро-немачка грешка изазвала проблеме и додатне трошкове, зашто њихову цену Алпини треба да плати Србија?

Како то да „најнижа цена радова“ по критеријумима EBRD и EIB одједном постане тако скупа?

Медијски сервис европске регије, наравно, уопште није навео проблем ангажовања неискусних европских стручњака, иако је „пажљиво“ анализирао „писање београдске штампе“. У ствари, гледаоцима су предочени подаци из две претенциозно насловљене вести. На слици: Детаљ рушевине покрајинске телевизије, коју су агресорске земље НАТО 1999. године прогласиле "легитимним ратним циљем" и попут свих новосадских мостова уништиле ради "заштите цивила на Косову".

Ради ли се о европревари?

Медијски сервис европске регије, наравно, уопште није навео проблем ангажовања неискусних европских стручњака, иако је „пажљиво“ анализирао „писање београдске штампе“. У ствари, гледаоцима су предочени подаци из две претенциозно насловљене вести Политике и Бе 92 – „Бешка: Добили један, плаћамо два[29]“. Наравно, нисмо ништа „добили“, већ ћемо скупо платити.

Наравоученије

Немци нису више што су били, чим медији које су купили називају дело њихових сопствених градитеља „грбавим“. Грађевински проблеми при изградњи моста су настали након јесени 2008. године, пошто су партнери ангажовали „стручњаке“ без искуства, иако су на време упозорени од трећег (српског) партнера и стручне јавности да мост не треба градити на месту „где и баба Мара зна да је клизиште“. „Непредвиђени трошкови“ настали због клизишта уопште не могу бити непредвиђени, пошто инжењеру, макар и без искуства, мора бити јасно оно што зна једна сремачка баба. Чак да је ниво познавања геодетске струке аустријског партнера испод бабиног, зар Србија због тога треба да плати огроман трошак којег је изазвао.

Је ли и то она „одговорност“ о којој су нас толико подучавали?

Или је то неки нови „европски стандард“, о којима смо толико слушали?

Лепа Европа.

Одлуку о „непредвиђеним трошковима“ донеће енглеска корпорација. Чисто сумњам да ће брукати сопствени углед, доказујући да инжењери „Алпине“ нису били обавештени о сремском клизишту. Уосталом, стручној јавности је све одавно јасно. Уз то, и немачке колеге из „Брикенбау“ се уопште не журе да подрже колеге из Олтјанове фирме, која им је сигурно морала бити добро позната у вези проблема са фудбалским стадионом у Минхену[30]. Ако Немци нису што су били, мустре Бечке су остале што су биле.

Најзад, није чудо што аустријска фирма хоће да наплати Србији мост „ко Светом Петру кајгану“. Осоколили су се одмах пошто је аустријски премијер Хајнц Фишер подржао захтеве немачких удружења, у име којих је Рудолф Рајман поручио да без реституције имовинских права наследницима Фолксдојчера „неће бити ни инвестиција у Србији“[31]. Ма, неће тих инвестиција бити никако, али не из разлога принципијелности, већ зато што је ЕУ пред финансијским колапсом. О свему томе аутономашка бирократија Војводине ћути, а мађарске странке подржавају аустријску политику[32].

Они који највише брукају медијску сцену Војводине, а плаћамо их за то нашим новцима, покушавају да исмеју Србију због изградње најскупљег моста у Европи како би сакрили сопствену бруку и срамоту.

Коју бруку?

Бруку што су аутономаши после десет година вратили милошевићев СПС на власт, у ком пакету је стигао и Милутин Мркоњић.

Бруку што њихова бирократија није била кадра ни један динар да потроши за највећи европски мост у Војодини.

Бруку, што ћемо потомцима припадника окупационог режима морати да рефундирамо бар 50 милијарди евра накнаде за имовину која им је одузета по основу учешћа у фашистичкој окупацији, кршећи антифашистички правни режим који је ту ствар регулисао још 1945. године у име принципа које нам неко лажно представља као „европске“.

Шта практично Срби могу да науче из овога?

Никаквим „дунавским стратегијама“ средњоевропских политичара не треба веровати, јер и инжењери мителојропе, после хиљадугодишње градитељске традиције, игноришу реалност и хоће нама да наплате штету насталу услед њихове неспособности. Шта ће нам тек наплатити њихови политичари? Њихови инжењери нам направили грбави мост да би нас због тога одрали, а њихови политичари би на нашу грбачу да натоваре накнаду за историјски пројекат својих дедова који је средином XX века усмртио 1.700.000 људи у Југославији, а скоро све остале завио у црно.

Хоће ли Енглези да се упуштају у аустријски марифетлук помажући таквима, макар уз масну легалну дишкрецију[33]? Чисто сумњам. Британија је на време повукла своје финансијске инвестиције из евро-зоне. Енглеска политика је увек била рационална, па ни 1918. године, када су били највећа светска сила, нису хтели да се петљају у послове „мителојропе“ да би спасавали имовину некакве „Куће Хабзбург“.

Колико год висока била цена накнадних, непредвиђених или ванредних трошкова, финансијску одговорност за њих треба да сноси онај ко је мост направио на погрешном тлу, упркос упозорења српске стручне јавности, а никако грађани Србије. Аустрија је као војно неутрална земља сачувала углед пред Србима, пошто 1999. године није учествовала у агресији којом је НАТО уништио све мостове на Дунаву у Новом Саду и околини, с изговором да „брани цивиле на Косову“. Зашто данас нарушава свој углед пред сиротињом Војводине, процениће Војводина сама. Агитпроп „европске регије“ не може да чека да сазна коначну цену моста код Бешке коју ће платити Србија.

Историја се понавља, или…

.

Душан Ковачев: "Хоће ли Енглези да се упуштају у аустријски марифетлук помажући таквима, макар уз масну легалну дишкрецију? Чисто сумњам. Британија је на време повукла своје финансијске инвестиције из евро-зоне. Енглеска политика је увек била рационална, па ни 1918. године, када су били највећа светска сила, нису хтели да се петљају у послове `мителојропе` да би спасавали имовину некакве `Куће Хабзбург`.“ На слици: Детаљ из филма Јиржија Менцла "Obsluhoval Jsem Anglického Krále" снимљеног 2006. године по књижевном делу великог чешког писца Јарослава Хашека.

Упутнице:


[1] Локални израз, који значи „непотпун“, „фаличан“, „нечитав“.

[2] Ковачев, Душан – Поглед на Војводину с моста код Бешке. Фонд Слободан Јовановић, 4. 10. 2011.

[3] Прилог о мосту код Бешке, дневник РТВ у 17h, 14. 11. 2011.

[4] Наравно, не ради се о истраживачком новинарском подухвату. Уместо „истраживања“ објављен је прилог из видео архиве РТВ од 14. 4. 2009. у коме инжењер Милан Корица говори да ће мост код Бешке коштати „у оптимистичкој варијанти“ 100 милиона евра. О „истраживању“ видети: РТВ: Алпина за Бешку тражи два и по пута више пара, 4. 11. 2011.; Колико ће Србију косштати мост код Бешке, РТВ, 14. 11. 2011. (Видео); Отоворен мост код Бешке, 3. 10. 2010. (Видео)

[5] Мост за Европу, Данас, 16. 6. 2005..

[6] „То што су остали кратких рукава у концесијској превари века није их одвратило од новог марифетлука на градњи моста код Бешке. Уместо домаћег конзорцијума на челу са доказаном Мостоградњом, овај посао изградње моста, финансиран од међународног кредита, добила је фирма која сада са својим конзорцијумом тужи државу Србију на име наводних потраживања поводом отказа концесије на изградњи пута Хоргош-Пожега. Наравно, све то не би више ни била вест да није исцурила информација о пробијању буџета и до сада потрошених 20 милиона евра од укупно одобрених четрдесетак за изградњу целокупног објекта код Бешке. Процене стручњака су поражавајуће. Уколико Алпина настави овим темпом и технологијом, рок изградње ће се прекорачити за више од годину дана уз најмање двоструке трошкове од уговорених. Остаје нејасно ко је одговоран са стране инвеститора за одобрење исплата по овој динамици радова и ко ће сносити кривицу ако због кашњења радова, постојећи мост тренутно падне у Дунав као последица неблаговремено обављене санације драматичних статичких и техничких мањкавости које су на њему уочене?“ Пирошки, Миодраг – Златна ћуприја, Вреле гуме, 11. 5. 2009. РТВ се за ове чињенице тада уопште није занимала док у Војводини није пукла брука како бирократија европске регије ни динара није дала за највећи мост у Европи, а усред Вовјодине.

[7] Отворен мост код Бешке, РТВ, 3. 10. 2011. (Видео)

[8] Видети прилоге: Ковачев, Душан – Поглед на Војводину с моста код Бешке. Фонд Слободан Јовановић, 4. 10. 2011.

[9] Мост код Бешке дупло скупљи?, СиБиз, 4. 11. 2011. СиБиз је нагађао да ће мост код бешке Србију коштати 40 милиона евра.

[10] Мијушковић, М. – Отворен мост код Бешке, 14. 11. 2011.

[11] Porr Technobau und Umwelt Aktiengesellschaft

[12] Нинић, Иван – Како је „скакала“ цена ћуприје преко Саве? 31. 8. 2010.

[13] Видети сајт фирме ALPINE Maureder Bau GmBH. Конзорцијум је најпре био Аустријско-шпански, а шпански део је након почетка радова у Србији купила аустријска фирма Porr. Видети интервју: Nevenka Sinđić, direktorka Alpine Beograd i Koncesionog preduzeća sever-jug : „Još tražimo pare“, Екапија (чланак преузет из Економиста), 27. 10. 2007.

[14] Веб сајт DSD Brückenbau GmBH

[15] Даутовић, Р. – Нова „Бешка“ „грбава“ због слегања, Дневник, 1. 9. 2011.

[16] Мијушковић, М. – Отворен мост код Бешке, Политика, 14. 11. 2011.

[17] Вреди погледати чланак „Ханделсблата“ о „Алпинином“ скандалу у вези Минхенског фудбалског стадиона и процесу који је поведен против Алута Олтјана: Aluta-Oltyan soll 2,8 Millionen Euro bezahlt haben, um von Karl-Heinz Wildmoser junior geheime Informationen aus dem Vergabeverfahren für das neue Stadion zu bekommen. Wildmoser junior war am Freitag zu viereinhalb Jahren Haft verurteilt worden. Der Prozess gegen Aluta-Oltyan wird nach Einschätzung der Staatsanwaltschaft noch in diesem Jahr beginnen. „Es war Schmiergeld und keine Provision wie bei einem Makler“, unterstrich Winkler. Mitangeklagt ist ein Geschäftsführer der deutschen Alpine-Tochter. Ihm wirft die Anklage Beihilfe zur Bestechung im geschäftlichen Verkehr und Beihilfe zur Untreue jeweils im besonders schweren Fall vor.

Chef des Baukonzerns Alpine im Münchener Stadion-Skandal angeklagt, Halnelsblatt, 17. 5. 2005. ; Alpine-Chef zu Bewährungsstrafe verurteilt, Frankfurter Allgemeine, 2006.

[18] Даутовић, Р. – Нова „Бешка“ „грбава“ због слегања, Дневник, 1. 9. 2011.

[19] Даутовић, Р. – Нова „Бешка“ „грбава“ због слегања, Дневник, 1. 9. 2011.

[20] Веб сајт корпорације Scot Wilson

[21] http://www.fidic.org/

[22] Путеви Србије: До краја године знаћемо цену моста код Бешке, Блиц,4. 11. 2011.

[23] European Bank for Reconstruction and Development

[24] European Investment Bank

[25] Алпина тражи још пара за мост код Бешке, Мондо, 4. 11. 2011.

[26] Алпина тражи још пара за мост код Бешке, Мондо, 4. 11. 2011.

[27] Пирошки, Миодраг – Мост код Бешке двоструко скупљи!, Вреле Гуме, 5. 11. 2011.

[28] „Алпна неће ометати израдњу аутопута, РТС, 10. 1. 2009.

[29] Бешка. Добили један, плаћамо за два, 5. 11. 2011.

[30] Видети упутницу бр. 17.

[31] Ковачев, Душан – Најскупље лицидерско срце у Европи, Фонд Слободан Јовановић, 28. 10. 2011.

[32] Исто.

[33] Локални израз. У овом тексту значи накнаду или награду.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: