Најскупље „лицидерско срце“ у Европи


Аутономашка бирократија не може да чека враћање имовине фолксдојчерима и хонведима

БЕЗ РЕЧИ

Nichts ist für dich
Nichts war für dich
Nichts bleibt für dich

Jeder lacht, Rammstein

Војвођански аутономаши већ годинама тајно, а задње три године јавно хоће да формирају своју дипломатију у нади да ће се завући у фотеље ЕУ. Кад им је у Бриселу отворен „дућан“, однели су на поклон Штефану Филеу лицидерско срце. Последица њихове глупости биће утеривање додатног дуга грађанима и сељацима Војводине, који ће их коштати 50 милијарди евра.

Mein herz brennt!

Још у месецу јуну, РТВ је пренела оптимистичке вести о расту штедње Немаца и паду дуга немачких домаћинстава[1]. Зашто би се грађани и сељаци Војводине занимали за овакву вест коју је трапаво склепао новинар не разликујући милијарде и билионе, а допустио је уредник сајта медијског јавног сервиса „европске регије“, која олако представља ствари од животне важности за нас. Уз то, нема сасвим другачијих, поражавајућих вести о Немачкој. На пример, РТВ неће пренети вест да је Немачка дужна 1.593 милијарде (84% годишњег БДП-а), а њен буџетски дефицит износи годишње скоро 8%, па јој треба преко 340 милијарди евра годишње за сервисирање дугова[2]. „Одакле намакнути ова средства?”- пита се наш економиста, Слободан Комазец, који је изнео поражавајуће податке о привреди најмоћније економије ЕУ.

Када сам својевремено писао текст „Црно срце Војводине[3]“, нисам ни слутио у којој мери ћу бити у праву. Аутономашке бирократе са дипломатским амбицијама су, у име своје интересне групе, Штефану Филеу већ „подале“ своје лицедерско срце[4], а лаковерним грађанима и сељацима обећале велику корист од овога[5]. Председник дипломатије покрајинске бирократије, чији народ једе буђав лебац, чак се фотографисао покрај „метер и по срцета“ од теста и шећера, a његов секретаријат је чак снимио и филм о том знаменитом догађају[6]. Фалио је још само Бојан Пајтић, да каже „Добро јутро Војводино!“

Wo ist unser Geld?

Рудолф Вајс: Пописане су и куће, и земља, и фабрике, и млинови, виногради, окућнице, обвезнице, депозити у банкама, клавири, уметничка дела... чак и бицикли. Дакле, све што се може подвести под појам личне имовине. На територији бивше Југославије то је било 65 милијарди долара, што је данас 50 милијарди евра. Део који отпада на Србију је 32,5 милијарде евра и то је оно што боли и једне и друге. Јер, ту рачуницу знамо и ми, а знају и они који су доносили овако накарадан закон који чак изиграва и принцип суспституције. Ово се односи само на имовину Немаца, а где су припадници других народа од чијих је предака имовина такође одузимана?

Аутономашка вашарска смејурија говори колико они немају елементарног осећаја за реалност, пошто у политици никад нико није одобровољен слаткишима. После поменутог међународног израза аутономашке глупости, појавили су се немачки имовински захтеви[7]. Председник Немачког народног савеза Рудолф Вајс, изјавио је да ће Немци тражити да им се врати имовина која је одузета након Другог светског рата. Вајс је навео да је вредност те имовине већ процењeна на 23.5 милијарди евра, додајући: „Опљачкана имовина, докле се год не врати, увек остаје опљачкана имовина. Ово је чист безобразлук према нама и бачена рукавица према свим жртвама ратног и поратног периода“[8]. Из исте вести сазнајемо да „последња процена имовине која је одузета Немцима после рата датира из 1990. године и говори о томе да је вредност одузете имовине у бившој Југославији око 50 милијарди евра, од тога у Србија 32,5 милијарди. Председник кровне организације немачких организација из Аустрије и иницијатор Конгреса немачких удружења, који је недавно одржан у Суботици, Рудолф Рајман поручио је да без реституције неће бити ни инвестиција у Србији.“

„Подунавским Немцима је након Другог светског рата у Војводини конфисковано близу 400.000 хектара земљишта, виногради, фабрике и куће. (…) То је опљачкано, а нешто што је опљачкано треба да се врати по свим моралним и правним законима и разлозима. Зато се надамо да ће и сви Немци једног дана бити поштено обештећени, казао је Вајс. Он је апеловао на своје сународнике да искористе све законске могућности у Србији и да се потом, ако буде потребно, жале Европском суду за људска права у Стразбуру…[9]

Поређења ради, ова цифра износи тек нешто мање од 10% годишње цене сервисирања немачког дуга, према подацима др Комазеца. Није ли смисао „европске регије“ у Војводини да буквално постане „монета за поткусуривање“ Немачке са њеним страним повериоцима?

Када је тојфел однео шалу, прво су прогунђали они који брукају социјалдемократију у Војводини, а потом се хвалили како су „јуначки“ по киши брукали наш антифашизам, симулирали антифашизам јурећи куркућице по свом несуђеном главном граду са себи достојним друштвом[10]. Када их видимо такве, сасвим нам је јасно зашто је антифашизам у Војводини изгубио медијску битку, па се Војводина стиди жртава фашизма[11].

Фама о немачком регулисању одштете са Брозом

Рудолф Вајс: "За време рата у Војводини су разне војске мобилисале овдашњи живаљ, а познато је да је за одбијање позива на мобилизацију у то време казна била само једна - смрт." И то треба да оправда кажњене због учешћа у нацистичкој окупацији? Вили Брант се није бојао Хитлерове смртне казне, већ се с пушком о рамену борио против Хитлерових нациста, Мусолинијевих фашиста и Франкових фалангиста од почетка. На слици: Млади Вили Брант у Барселони 1936. године. Фото: Ханс Гутман


Да питање имовине Немаца није решено никаквим споразумом Југославије и Немачке, подсетио је др Владимир Ивановић[12], аутор књиге „Југославија и Немачка 1965-1973.“, који је, међутим, навео како мисли да је закључен споразум о југословенским „гастарбајтерима“ у Немачкој, али је „из неких разлога извучен“ и „није га добио на увид[13]“. Веома је чудно да истраживач који није видео формалне изворе износи ничим аргументовану тврдњу о постојању документа[14], као и да је Јувославија „током седамдесетих година живела од овог споразума[15]”. Ивановић један могући споразум о кредиту нејасно доводи у контекст „обештећења[16]“.

Или се ради о злонамерном новинару, или је новинар, под утицајем низа сугестија, пишући извештај побркао зајам и накнаду штете. Овакво кофузно извештавање је више малициозно него тенденциозно. Стога опрезно морамо проценити парафразу Ивановићеве тврдње да је на основу једне реченице о немачкој прошлости Вилија Бранта „стављена тачка на питање обештећења, на питање реституције и на све живо[17]“. Наравно, већи део права која потражују наследници имају основ mortis causa. Ако је веровати конфузном новинарском извештају, Ивановић најпре тврди да имовина „дунавских Шваба није ни поменута“ у споразуму о коме он верује да постоји, за којег зна да је „извучен“, у којег није извршио увид, па на основу тога тврди да „Тито наравно никада није нашао за сходно да изађе и објасни људима да су Немци исплатили обештећење везано за Други светски рат и да је тиме то питање завршено и за Југославију и за Немачку[18]“.

Може ли се ex nichilo створити утисак како је Броз некако тајно регулисао питање материјалног обештећења Југославије у сопствену корист. Зар се не ради о производњи фаме[19] да је питање наших одштетних захтева од Немачке решено? Питање јавне и приватне ратне одштете коју је Немачка током Другог светског рата нанела Југославији није решено никаквим обештећењем Југославији и Југословенима. Немачка Selbstgerechtigkeit очигледно „тешко пати“ услед тих неплаћених дугова, нарочито сада када се и у Србији зна да је најбогатија земља еврозоне и њена најзадуженија земља[20]. А ови познати дугови, немачки, су вероватно тек врх леденог брега.

Председник кровне организације немачких организација из Аустрије и иницијатор Конгреса немачких удружења, који је недавно одржан у Суботици, Рудолф Рајман поручио је да БЕЗ РЕСТИТУЦИЈЕ НЕЋЕ БИТИ НИ ИНВЕСТИЦИЈА З СРБИЈИ.“

Када се говори о приватним правима Немаца, која су изгубили након Другог светског рата, говори се о имовинским правима с елементом иностраности, па их је бесмислено бркати са питањем имовине Јевреја. Јевреји су „акцијама“ немачке државе у окупираној Југославији темељно искорењени, па је услед „коначног решења јеврејског питања“ на простору Југославије остало врло мало оних који би могли да потражују одузета имовинска права својих предака[21]. И Рудолф Вајс је свестан овога[22]. Међутим, са Србима (који нису успешно искорењени) ствари очигледно стоје другачије. Вајс је агенцији Бета изјавио да ће Србија, уколико заиста искрено жели да се придружи Европској унији, морати да промени одредбу из нацрта закона о враћању имовине по којој странци не могу бити власници пољопривредног земљишта. „То је опљачкано, а нешто што је опљачкано треба да се врати по свим моралним и правним законима и разлозима. Зато се надамо да ће и сви Немци једног дана бити поштено обештећени`[23].

Нol van a pénz

Пошто се у „Делвидеку“ већ стиде жртава фашизма[24], није чудо што је правосуђе северног суседа Србије ослободило кривичне одговорности[25] последњег преживелог починиоца Рације у Новом Саду 1942. године. Међутим, иако је јављено да је ово вероватно „последње суђење неком ратном злочинцу из Другог светског рата[26]”, а публика поздравила Кепира узвикујући „vivat!“, Господ је ипак својим деволутивним решењем засновао непосредну надлежност у том случају.

Поводом Закона о реституцији се, на срамоту српским евроинтеграцијама, јавности обратио председник Одбора Скупшптине Србије за европске интеграције и посланик СВМ Ласло Варга, протурајући став о легализацији окупационих власти сила осовине у Војводини: „Текст закона о враћању имовине заступа такву идеологију да је мађарска нација, као губитничка нација у рату, као и сви њени припадници који су у рату на било који начин учествовали (sic!) – криви. Чак и онда ако, рецимо, као кувар и није био у могућности да почини ратни злочин, али је служио као хонвед. То значи да београдска политика, и поред тога што је прошло неколико деценија, ни 2011. није способна да на прошлост гледа другачије од координатног система победник-побеђен. Поједине одредбе нацрта закона у вези са тим су неприхватљиве јер то, заправо, значи даљи живот колективне кривице. Нацрт закона каже да онај ко је био у формацији окупационих снага, тај не може да добије назад своју имовину. То значи да они сенћански, кањишки, новосадски или зрењанински Мађари који су између априла 1941. и јесени 1944., испуњавајући своју законску обавезу, служили овде једино постојећој власти државе која се може сматрати легалном, немају право на повраћај своје имовине. (…) Према речима посланика СВМ-а, у том смислу да принцип колективне кривице 2011. године треба да постане ствар прошлости …[27]“. Варга говори неистину. Сви југословенски Мађари који су учествовали у рату ни комунистима нису били криви. Велики број Мађара је учествовао у анатифашистичкој борби у НОВ и ПОЈ. Међународно призната Влада и краљ Југославије су постојали, у Лондону, а у Југославији, на терену Југословенска војска у отаџбини и министар војни. Најзад, Закон о реституцији Мађаре ни не помиње.

Ласло Варга, председник Одбора Скупштине Србије за европске интеграције, сматра да су учесници окупационих власти Хитлера и Хортија, испуњавајући своју ЗАКОНСКУ обавезу, служили овде једино постојећој власти државе која се може сматрати ЛЕГАЛНОМ!

Новинари листа „Мађар Со“ почели су да користе еуфемизам „погубљења Мађара 1944. године“ и открили неколико хиљада лица мађарских имена у документима, који се могу пронаћи „у судовима у Војводини“. Брижљиво су пропустили да помену колико је међу таквима кажњено смртном казном по основу њихове, судски утврђене индивидуалне кривице због злочина које су вршили током окупације. Јесу ли „погубљени“ или је у ствари извршена смртна казна? Може ли се извршити њихова рехабилитација? Тезу о проблему „колективне кривице“ јавно је на конференцији за штампу изнео и председник СВМ, наводећи да се уклапа у политичку тезу о „Рубиконима које никад нећемо прећи[28]“.

Морало се очекивати да ће у вези реституције мађарски политичари у Србији ударити на најслабију тачку својих коалиционих партнера „за европску Србију“ – кандидатуру за чланство у ЕУ. Колико год добијање броја у чекаоници „евроатлантиде“ било апсурдно, оно је Тадићевој пропаганди јако важно, пошто још само на овом пољу његова политика није претрпела пораз.

СВМ је тезу о суверентету окупационе власти отворено изнео: „Било би неправедно уколико би се по аутоматизму одузело право на враћање одузете имовине особама које су пре тзв. окупације имале пребивалиште на територији Србије, а касније су извршавале војну обавезу законом прописану од стране власти које су вршиле суверенитет у том периоду[29]”. Овај бивши члан Брозовог Савеза комуниста је ово образложио: „Да подсетим, 1941. бачки део Војводине окупирала је мађарска војска. Док та војска као окупациона није протерана, она је регрутовала војнике и са ових територија. Формално-правно сви ти људи су искључени из реституције само зато што су морали да се одазову војном позиву – објашњава Пастор и додаје да то не значи да су ти војници били починиоци било каквих злодела[30]“.

Иштван Пастор, некад члан Брозове Комунистичке партије, данас сматра да је Хитлеров, Хортијев и Павелићев режим на окупираној територији Војводине вршио СУВЕРЕНТИТЕТ и да је учествовање у том режиму било ЗАКОНИТО.

У вези овога је Иштван Пастор упутио очајном Председнику ДС и Србије отворено писмо, у којем подваљује да је рехабилитација учесника у окупацији током Другог светског рата стварни смисао Закона о рехабилитацији, и чак у то петља Устав Србије[31]. Такође, подваљује да постоји процес помирења са припадницима поменутих окупационих снага: „Усвојени Закон о враћању одузете имовине и обештећењу прети да обесмисли све наше досадашње заједничке напоре за постизање историјског помирења два народа[32]”. А како рехабилитација и реституција припадника мађарског окупационог режима неће покварити односе овог народа са потомцима и рођацима хиљада обешених, стрељаних и закланих током рација које је вршио окупаторски режим?

Како није могао одмах да изађе на крај са Тадићем, Иштван Пастор се обратио Мађарској[33]. Тамо је прецизирао: „Чланом 5. закона је утврђено да особа која је била припадник окупационих снага у Србији, за време Другог светског рата, као ни његови наследници немају право на враћање имовине или обештећење, без обзира на постојање или непостојање њихове индивидуалне одговорности[34]„. Том приликом нас је обавестио да је „садржај спорног амандмана договорен са потпредседником Владе Божидаром Ђелићем приликом посете мађарског министра спољних послова Јаноша Мартоњија и да не разуме зашто је питање враћања имовине држављанима Србије који су принудном мобилизацијом постали део окупаторских снага толико спорно[35]”. „Ако ме питате да ли сам овим издао своју земљу, мој одговор је – нисам[36]”, додао је Пастор. Именицу „земља“ је Пастор поменуо у једнини. Има ли Пастор два држављанства, односно две земље?

Viribus unitis

Пастор нас је обавестио да се "у наше име" на враћање имовине "особама које су припадале окупационим снагама" обавезао Божидар Ђелић. На слици: Јанош Мартоњи и Божидар Ђелић

У вези Закона о реституцији огласио се и Тибор Варади. Вест о његовој реакцији РТВ је пренела са ставом у најави вести да: „Закон о враћању имовине и обештећењу почива на концепцији колективне кривице, оценио је др Тибор Варади[37]“. Цитат др Варадија о томе није наведен, али се цитира да Закон „не циља на одређену етничку групу, него на војску коју је историја осудила[38]“. Није тачно то што тврд Варади. Окупаторску војску није осудила само „историја“. Осудило је и позитивно међународно кривично право.

„Уколико је неком имовина одузета јер је починио злочине, томе се не враћа и не треба да се врати имовина. Све је то сасвим могуће решити на терену индивидуалне одговорности“, Тврди Варади. Тај став је дубоко нетачан, пошто су починиоци злочина, њихови подстрекачи и помагачи о којима је реч углавном побегли[39] пред трупама Другог украјинског фронта антифашистичке коалиције, претходно систематски уништавајући доказе, чиме су своја дела формално заштитили од доказивања. Варади тумачи Закон о реституцији правећи битну разлику између „окупаторских снага“ и „колаборациониста окупационих снага“, изричито наводећи да се „формулација `окупационе снаге` на ове друге не односи[40]“. Можемо ли једнако широко тумачећи овај термин a contra закључити као Варади да су колаборационистичке снаге сила осовине биле њихова „окупациона слабост?“

Радио 021 парафразирао је Варадијеву изјаву, према вест коју је објавила Бета, о колективној кривици конкретније: „Изразио је уверење да ће Уставни суд Србије прогласити неуставним оне одредбе Закона о враћању имовине које почивају на принципу колективне кривице[41]”. Слично је пренето и у Гласу јавности[42]. Али, обраћањем главном штампаном аутономашком гласилу „европске регије“, угледни професор је најпре крио свој став еуфемизмом „како се колективна одговорност овим законом наговештава, па није у складу са савременим принципима међународног права[43]“. При том је сасвим пропустио да наведе како је питање права немачког становништва након Другог светског рата управо решено међународним прописима.

Председник кровне организације немачких организација из Аустрије и иницијатор Конгреса немачких удружења, који је недавно одржан у Суботици, Рудолф Рајман поручио је да без реституције неће бити ни инвестиција у Србији. “ И сам Председник Аустрије, Хајнц Фишер, подржао је ове захтеве." На слици: Хајнц Фишер, председник Аустрије, предаје председнику ДС и Србије престижно НЕМАЧКО признање. Фото: http://www.zimbio.com

Најзад, пошто није било одговарајуће јавне реакције, Варади је постао отворен. „`Закон о враћању имовине и обештећењу почива на концепцији колективне кривице`, оценио је универзитетски професор међународног права Тибор Варади. `Истина, он непосредно не циља на одређену етничку групу, него на војску коју је историја осудила`, рекао је Варади за данашњи новосадски Мађар со[44].“ Нешто раније, у прилог овој тези, изјаснио се и председник Скупштине „европске регије“ који није кадар да исту сазове[45]. Медијски окупирана српска јавност, сасвим је пропустила да уочи важну чињеницу: Варади неоправданост колективне кривице доводи у везу са кривицом окупаторске војске!

Бивши члан Брозове Комунистичке партије, Иштван Пастор је објаснио да ће питање одговорности припадника окупационих снага бити дефинисано „тако да не означава колективну већ појединачну кривицу онога ко је у том периоду извршио ратни злочин или неку другу радњу због које може да се искључи из поступка враћања имовине.[46]“ А у прилог тезе о „колективној кривици“ умешао се и председник мађарске Владе Жолт Шемјен[47].

Рудолф Вајс је прецизирао: „Немачки народни савез неће стати у својим захтевима да се исправи нова неправда, која се наноси оваквом формом закона. Подсећајући се прошлонедељне прославе 15. годишњице ове организације, он каже да им је том приликом свих четрдесетак немачких удружења из 10 земаља упутило „најлепшу рођенданску честитку“ заједничким ставом да је борба Немачког народног савеза за остваривање својих права – и њихова борба.“ (…) Чињеницу да је држава кроз обвезнице спремна на рок од 15 година да издвоји две милијарде евра Вајс коментарише с осмехом. Каже да су немачки експерти 1990. урадили последњу процену вредности одузете имовине Немаца у бившој Југославији. Пописане су и куће, и земља, и фабрике, и млинови, виногради, окућнице, обвезнице, депозити у банкама, клавири, уметничка дела… чак и бицикли. Дакле, све што се може подвести под појам личне имовине. На територији бивше Југославије то је било 65 милијарди долара, што је данас 50 милијарди евра. Део који отпада на Србију је 32,5 милијарди евра и то је оно што боли и једне и друге. Јер, ту рачуницу знамо и ми, а знају и они који су доносили овако накарадан закон који чак изиграва и принцип суспституције. Ово се односи само на имовину Немаца, а где су припадници других народа од чијих је предака имовина такође одузимана?[48]“ Ипак, Вајс се овог пута уздржао од помињања „геноцида над Немцима“ у Србији, о коме је својевремено говорио у „пријатељском“ Сарајеву[49]. А где је више од милион Срба и где су десетине хиљада наших Јевреја и Рома? Где је њихова имовина? Где је ратна одштета? Јесу ли „немачки експерти“ и о томе свели „рачуницу“?

„`Закон о враћању имовине и обештећењу почива на концепцији колективне кривице`, оценио је универзитетски професор међународног права Тибор Варади. `Истина, он непосредно не циља на одређену етничку групу, него на војску коју је историја осудила`, рекао је Варади за данашњи новосадски Мађар со.“ Нешто раније у прилог овој тези, изјаснио се и Председник Скупштине „европске регије“ који није кадар да исту сазове. Медијски окупирана српска јавност, сасвим је пропустила да уочи важну чињеницу: Варади неоправданост колективне кривице доводи у везу са кривицом окупаторске војске! На слици: Тибор Варади, током заступања имовинских интереса Србије, која му је за тај посао поклонила поверење.

И председник немачких организација Аустрије, још пре две године, је предао захтев за поврећај имовине која је одузета његовим родитељима[50]. „Председник кровне организације немачких организација из Аустрије и иницијатор Конгреса немачких удружења, који је недавно одржан у Суботици, Рудолф Рајман поручио је да без реституције неће бити ни инвестиција у Србији.[51]“ И сам председник Аустрије, Хајнц Фишер, подржао је ове захтеве. Шта више, Танјуг је известио да обвезници обештећења фолксдојчера неће бити само „Власи – сиромаси“, него и „Шокци – бокци“[52].

На крају, слово нам је одржао званични представник мађарске државе у Србији беседећи на ТВ „Арт“. На непријатно питање о реституцији имовинских права немачке мањине лојалне Хитлеру у Чешкој и Словачкој[53], рекао је да се ради о „специјалном случају“. Уместо да одговори на (непријатно) питање новинарке о ослобађајућој пресуди Шандору Кепиру, рекао је да „требамо престати да размишљамо у категоријама победника и побеђених“ и елаборирао став да за злочине могу бити кажњени само они који су „злочине починили у униформама“. Као да Кепиро није наређивао убиства у униформи (sic!). Срби никад не размишљају у оквирима Eroberung[54]-a. То би морао да зна представник државе која је ослободила Кепира од одговорности за злочине у Србији. Наши стари нису могли да буду живи, а да се не супротставе фашистичко-нацистичкој коалицији. То су доказали 1941. године и потом скупо платили. Исто су могли и Мађари, међутим – нису. А да су могли, доказали су устанком против много снажнијег непријатеља од Хитлера, којег је СССР у крви угушио. На жалост, Мађарски народ није дигао такав устанак против Хитлера.

Медијски крешендо прве фазе црног кабареа о рехабилитацији емитовао је РТВ у емисији „Радар“ 4. 10. 2011. године[55], све уз помињање „воза који је донео“ колонисте на имовину подунавских Шваба. „Можемо опростити, не можемо и не требамо заборавити. А то важи за све народе. Сви имају једни другима и шта да опросте и шта да забораве“, закључио је Јанош Тот, очигледно скрнавећи речи Патријарха српског Германа, изречене поводом злочина у Јасеновцу. А Рудолф Вајс је изјавио да је захтев у висини од 32 милијарде евра тек „рачуница из 1990. године“. Је ли новија „рачуница“ Рудолфа Рајмана исправнија?

Коначно решење српског питања у Војводини

Ко ће извршити реституцију одузетих живота припадницима антифашистичког народа? Они нису колективно кажњени чак ни у наказном окупационом поретку. Испаде да су они који су индивидуално били чланови колективних тела која су проповедала расизам и примењивала еугенику били терани на то „под претњом смртне казне“. Боже, како данас цинично звуче Хитлерове речи о Србима: „У том народу живот нема цену!“

Сада знамо чему је служила она стрка аутономашких политичара по Европској унији, Пасторове посете удружењима дунавских Шваба у Улму, и сва европска реторика војвођанских аутономаша плаћена нашим новцима. Понижени и увређени потомци оних чији је апсолутни дух произвео два светска рата хтели би да Србима наплате „недостатак доказа“ против својих предака. Је ли судбина наших комшија да Атилиним корбачем истерују новце српској сиротињи? На шта се свела мађарска политика у пропалој Војводини? Како тужно данас по „Делвидеку“ одјекује питање великог Ендре Адија: „Шта вреди човек када је Мађар?“

То што је три милиона наших предака погинуло у борби против Централних сила и Сила осовине, Европу више не занима. Одавно је Дан победе над фашизмом прикрила Даном Европе. Много је више занимају имовинска права предака њених данашњих грађана, давно одузета по основу учешћа у окупационој власти и другим много горим злочинима, међу којима су и они против човечности. Заборавили су они да су њихови преци били у „командном ланцу“ који се протезао све до Хитлера. Заборавили су да су њихови преци „индивидуално“ били учлањени у колективна тела која су спровела или помогла најстрашнији геноцид у историји Европе, а у XX веку. Најзад, заборавили су да је и сам Вили Брант личним примером показао како савесни Немац из Немачке може с пушком у руци да се бори против Хитлера.

Сада сте довољно пута поражени, задужени а незапослени, секу вам струју јер немате чиме да је платите, а привреда је уништена или распродата богаташима из ЕУ. Ваша деца су рођена на најбогатијој земљи средње Европе, а мисле да је свуда боље него на њој. И ви се већ слажете са децом која хоће да оду у иностранство, заувек. Најсиромашнији међу вама у „европској Војводини“ једу буђав лебац. Турска је продрла у вашу стратешку дубину, и усред „европске регије“ са Аустријом мири историју Османлија и Хабсбурга. Граница Русије је даља него икад, још источније од „Славјаносербије“. Сами сте, у својој лакомислености, гласали за преваранте, који су вам говорили „Европа, Европа“, а увалили вам Корхецов статут, па су вам у сопственој земљи забранили да имате више од 50% национално изјашњених посланика у Горњем дому аутономашке дијете. Гласали сте за оне о којима је још покојни Ђинђић говорио да су „преваранти, који нуде решења, а у ствари нуде зеца из шешира“.

Зашто сте у своје груди ставили зечије срце? И онако немате куд. Па ваши стари су то знали још 1941. године. Зашто сте веровали преварантима да су ваши стари били луди, јер су рекли „боље гроб него роб“? Ви сте много богатији него ваши стари, па зато сте се уплашили? Зар вама да повампирена „Нова Европа“ испостави финансијски рачун којим ће бити „коначно решен“ проблем српског антифашизма. „Нова Европа“ је устала из Untergang-а, чим су јој делегати вашег страха и лакомислености послали најгоре из Војводине.

Душан Ковачев: "Је ли судбина наших комшија да Атилиним корбачем истерују новце српској сиротињи? На шта се свела мађарска политика у пропалој Војводини? Како тужно данас по `Делвидеку` одјекује питање великог Ендре Адија: `Шта вреди човек када је Мађар?`“

Напомена:

Грешком је објављен нелекторисани текст. Ова грешка је накнадно исправљена (уедништво).

Упутнице:


[1] Бета – Финансије свих Немаца вреде 4.5 билиона евра, РТВ, 12. 6. 2011.

[2] Слободан Комазец: Натприродна моћ зелене новчанице, Геополитика, бр. 44, септембар 2011. Доступно на сајту Фонда Слободан Јовановић

[3] Ковачев, Душан – Црно Срце Војводине, Видовдан, 11. 2. 2009. (доступно на мом личном блогу).

[4] Имплементиран пројекат „Европа у Војводини“, Центар за регионализам. Ова неписмена вест (без датума) извештава о догађају из друге половине лета 2011. године. Много је прецизније саопштење Покрајинског секретаријата за међународну сарадњу 15. јуна 2011. године: – Борис Барјактаровић, потпредседник Владе АП Војводине и покрајински секретар за међурегионалну сарадњу је у току претходне седмице присуствовао конференцији у Бриселу, коју је часопис „ЕУ обзервер“ организовао у сарадњи са Владом АП Војводине и институцијама из региона. На конференцији „Where Europe Ends“ („Где се Европа завршава“) изражени су ставови регионалних администрација из земаља западног Балкана везани за тзв. „замор“ у процесу проширења ЕУ. Потпредседник Барјактаровић је том приликом представио потенцијале АП Војводине, као и начин на који Покрајина помаже Републици Србији у процесу евро-интергација. На конференцији је Штефан Филе, европски комесар за проширење, нагласио да ЕУ нема интенције да се стане са даљим проширењима, те да подржава напор покрајинске администрације, као и целе Србије у процесу приближавања Европској унији. У знак захвалности на изреченој подршци потпредседник Барјактаровић је комесару Филеу уручио пригодан поклон – лицидерско срце. Срце димензија 1,5 м са 1,5 м са текстом исписаним на свим службеним језицима АПВ представља, како је наглашено, симбол посвећености Војводине европским интеграцијама Србије, и након уручења комесару Филеу постало је део поставке у холу зграде Европске комисије. Конференцији и уручењу лицидерског срца је присуствовала делегације Војводине, коју су чинили 20 представника, одабраних на недавно расписаном конкурсу Покрајинског секретаријата за међурегионалну сарадњу „Стручна студијска посета институцијама ЕУ“. Посета Бриселу је организована у оквиру пројекта Покрајинског секретаријата за међурегионалну сарадњу „Европа у Војводини“, који већ пар година има за циљ приближавање европских вредности грађанима Војводине. Видети: Саопштење покрајинског секретаријата за међурегионалну сарадњу, Влада АПВ, 15. 6. 2011.

[5] Бета – Новиков: Војводина ће из Брисела на уложен динар донети 10, РТВ, 30. 8. 2011. О том обећању – лудом радовању сачуван је чак и видео запис.

[6] Погледајте видео запис: „Срце у европи, Брисел 2011.“ о бирократској екскурзији ради ношења лицидерског срца у Брисел на поклон, који је постављен на сајт Покрајинског савета за међурегионалну сарадњу и управу. Ради се о кратком филму из кога се јасно види феријални карактер аутономашке дипломатије, која шаље невладину децу да носе урамљено шећерно срце братској бирократији ЕУ и причају о апликацијама, донацијама и пројектима, уверавајући гледаоце да се њихови резултати „виде“, а да нам је ЕУ веома важна због тога што ћемо од ње добити „новаца“.

[7] Пудар, М. – Чекајући праведну реституцију, Данас, 21. 8. 2011; Да ли су Тито и Брант „апсолвирали2 имовину дунавских Шваба, Данас, 26. 8. 2011. (Доступно на сајту РТВ); Бета – Немци траже да им се врати одузета имовина, РТВ, 9. 9. 2011.

[8] Немци у Војводини траже повраћај имовине, Радио 021, 2. 10. 2011.

[9] Бета – Немци траже да им се врати одузета имовина, РТВ, 9. 9. 2011.

[10] Новосађани у шетњи против фашизма, Мондо, 8. 10. 2011.

[11] Ковачев, Душан – Зашто се Војводина стиди жртава фашизма? Фонд Слободан Јовановић, 28. 2. 2011.

[12] Видети: Биографија Владимира Ивановића на институту за савремену историју.

[13] Да ли су Тито и Брант „апсолвирали“ имовину дунавских Шваба? Данас, 26. 8. 2011. Доступно на: РТВ.

[14] „Југославија је била једина социјалистичка земља усмерена на западну Немачку и Брант је захтевао од Тита да се споразум који ће међу њима бити склопљен ни једном речју не назове обештећење, јер је постојала опасност да у том тренутку остале земље источног блока затраже од Немачке да на исти начин на који је обештетила Југославију обештети и њих. То би довело у питање процес нормализовања односа са источним блоком које је било основ политике Вилија Бранта. Видети: Да ли су Тито и Брант „апсолвирали“ имовину дунавских Шваба? Данас, 26. 8. 2011. Доступно на: РТВ.

[15] Новинар контрадикторно преноси да је било „обештећења жртава нацистичких прогона“, али не наводи у чему се то „обештећење“ састојало, као нити ко су субјекти овог права. Ипак, наводи Ивановићеве тврдње о низу привредних аранжмана са примером производње аутомобила у Сарајеву. Међутим, ово све нема никакве везе ни са накнадом ратне штете ни са подмирењем било каквих приватних имовинских захева оштећенх лица. Видети: Да ли су Тито и Брант „апсолвирали“ имовину дунавских Шваба? Данас, 26. 8. 2011. Доступно на: РТВ.

[16] „Југославија је као кредит добила такође и уштеђевину југословенских гастарбајтера насталу до склапања споразума 1973. године, наравно немачка влада је била гарант да ће та уштеђевина бити враћена. Како се то даље развијало, ја то не знам, али је требало да те паре буду инвестиране у привреду Југославије“. Видети: Да ли су Тито и Брант „апсолвирали“ имовину дунавских Шваба? Данас, 26. 8. 2011. Доступно на: РТВ.

[17] „Брант је наиме рекао да Немачка не може да се враћа у прошлост, али да не може ни да заборави своју прошлост и да отворена питања из прошлости треба решити, али тако да обе стране буду задовољне. „Том Брантовом реченицом је стављена тачка на питање обештећења, на питање реституције и на све живо“, закључује Ивановић. Видети: Да ли су Тито и Брант „апсолвирали“ имовину дунавских Шваба? Данас, 26. 8. 2011. Доступно на: РТВ.

[18] Да ли су Тито и Брант „апсолвирали“ имовину дунавских Шваба? Данас, 26. 8. 2011. Доступно на: РТВ.

[19] Нојбауер, Ханс Јоахим – Фама: Историја гласина, Клио, Београд, Предов Љубинка Миленковић, 2010.

[20] Слободан Комазец: Натприродна моћ зелене новчанице, Геополитика, бр. 44, септембар 2011. Доступно на сајту Фонда Слободан Јовановић

[21] Танјуг – Реституција (не) важи за протеране Немце, РТВ, 8. 9. 2010.

[22] „Zadovoljni smo činjenicom da Nacrt zakona tretira pripadnike nemačke nacionalne manjine isto kao i pripadnike drugih naroda, jer smo se pribojavali da će biti diskriminacije na nacionalnoj, verskoj i rasnoj osnovi. Međutim, nije bilo diskriminacije i mi se iskreno nadamo da će nam biti vraćena imovina po istom principu kao našim komšijama Srbima, Mađarima i Slovacima pošto smo i mi građani Srbije. Nismo zadovoljni datumom od kojeg se računa oduzimanje imovine jer se zna da su imovinu Nemcima oduzimali od oktobra 1944. godine. Dakle, tu je problem, kao što je problem i za one građane koji su imovinu izgubili 1941. godine, kada su takođe nanete velike nepravde i kada su nacisti mnogima oduzeli imovinu. Zbog toga bi bilo pravično da taj rok bude pomeren na 1941. godinu.” Видети: Марјанов, Е. – Војвођански немци траже да им се врати имовина, Национални грађански, 11. 9. 2011.

[23] Бета – Немци траже своју имовину од Србије, Бе 92, 9. 9. 2011.

[24] Ковачев, Душан – Зашто се војводина стиди жртава фашизма? Фонд Слободан Јовановић, 28. 2. 2011.

[25] Ослобађајућа пресуда Шандору Кепиру, РТВ, 18. јул 2011. Нарочито је скандалозна чњеница да током суђења мађарски суд није захтевао вештачење ни једне установе или стручног појединца из Новог Сада. „Исти суд је оспорио сведочење Јаноша Наша који је био са Кепиром када је овај наредио директно убиство 30 људи“. Видети: Зуроф – Ослобађајућа песуда катастрофална, Радио 021, 21. 7. 2011.

[26] Танјуг – Скандалозна пресуда: Кепиро није крив, 18. 7. 2011.

[27]

[28] Пастор на жалост очигледно не познаје историју, јер прави погрешну аналогију са Цезаровим освајачким походом, који је постао успешан управо зато што је овај прешао Рубикон. Видети: В. Л. – Пастор: СВМ не одступа од захтева, Данас, 12. 9. 2011.

[29] Раковић, Г. – Пастор – Вратите имовину окупаторима, Курир, 6. 9. 2022.

[30] Раковић, Г. – Пастор – Вратите имовину окупаторима, Курир, 6. 9. 2022.

[31] СВМ тражи од Тадића да врати Закон о реституцији, 26. 9. 2011.

[32] В. Б. – Угрожено историјско помирење, Блиц, 16. 9. 2011.

[33] Војвођански Мађари се жалили Бдимпешти, Прес, 28. 9. 2011.

[34] Бета – СВМ тражи од Тадића да врати Закон о реституцији, РТВ, 26. 7. 2011.

[35] Војвођански Мађари се жалили Будимпешти, Прес, 28. 9. 2011.

[36] Војвођански Мађари се жалили Будимпешти, Прес, 28. 9. 2011.

[37] Бета – Варади о враћању имовине и колективној кривици, РТВ, 5. 10. 2011.

[38] Бета – Варади о враћању имовине и колективној кривици, РТВ, 5. 10. 2011.

[39] Када је ослобођење наших крајева било на видику, скоро половина фолксдојчера је у организацији Вермахта отишла из Југославије, како би и даље бранили нацистичку Немачку. Они који су били у униформама Трећег рајха, повлачили су се све до Берлина и коначног пораза. Партизани, ослободиоци, или ма како се звали они који су се борили против окупатора и њихових помагача, убили су између 1941. и 1944. године око 1.500 домаћих Немаца, те 9.500 од октобра 1944. до маја 1945. године. Разлог: сарадња са окупатором и терор над српским цивилима. После ослобођења, са наше територије испоручено је 12.000 Немаца (8.000 мушкараца и 4.000 жена) у Совјетски Савез да поправљају оно што су Немци уништили. Тамо је страдало 2.000 њих. Остали су се вратили у Немачку (и Аустрију), а не у Југославију. Дакле, у Југославији је остало око 150.000 припадника немачке мањине који више нису имали југословенско држављанство, а ни имовину, јер им је због ратних злочина одузета. Ко је остао? Мало мушкараца и то младих и старих, деца оба пола и жене. Око 40.000 тих лица (по немачким подацима), а 15.000 лица по нашим подацима, умрло је у логорима тј. селима у која су смештени преостали Немци. Боравак у логорима је трајао до 1948. године. Која је структура жртава у тим логорима? То су већином жене и то старије жене. Убијања није било, спаљивања у крематоријумима није било, претње истребљењем није било. Идеја је била да се они иселе из земље коју не воле и против које су ратовали. Ипак, неколико десетина хиљада Немаца је остало у Југославији. Иселили су се из економских разлога, задњи онда када су први наши гастарбајтери кренули пут Немачке. У логорима за Немце није било хуманих услова за живот, али није их било ни за остало становништво. Болести нису косиле само Немце. То је истина. Његован, Драго – Фолксдојчери су своју судбину заслужили, Фонд Слободан Јовановић, 23. 9. 2011.

[40] Бета – Варади о враћању имовине и колективној кривици, РТВ, 5. 10. 2011.

[41] Бета – Варади: Закон на принципу колективне кмривице, Радио 021.

[42] Варади: Закон почива на колективној кривици, Глас Јановсти, 6. 10. 2011.

[43] Малешевић, Љ. – Варади: Закон који је призвао духа из боце, 6. 10. 2011.

[44] Бета – Колективна кривцца заиста темељ Закона о реституцији, Вести онлајн, 19. 10. 2011.

[45] Егереши очекује измену Закона о реституцији, Радио 021, 12. 10.

[46] Пастор: Доказати кривицу, а не невиност, С медиа, 18. 10. 2011. (Видео)

[47] „Закон о реституцији, којим је предвиђено да се припадницима окупационих снага у периоду од 1941. до 1945. године и њиховим наследницима не враћа одузета имовина, представља меру која дискриминише Мађаре који живе у Србији“, рекао је Шемјен. Он је истакао да Мађарска одбацује идеју колективне кривице, која је у супротности са принципима ЕУ, основним људским правима и интересима нације. Шемјен је изразио наду да ће српски парламент изменити делове закона о реституцији, који Мађарска сматра неприхватљивим за етничку мађарску заједницу. „Мађарска има обавезу да подржи оне заједнице које је историја ставила у тежу ситуацију“, рекао је Шемјен, мислећи на Мађаре у Војводини. Види: Због реституције Мађарска разматра подршку српској кандидатури, РТВ, 2. 10. 2011.

[48] Вајс: Немци ће у инат ражити одузету имовину, Твојпортал, 3. 10. 2011.

[49] Рудолф Вајс – Тито и Кидрич виновници геноцида над Немцима, Сарајево-икс ком, 12. 10. 2009.

[50] Вајс: Немци ће у инат ражити одузету имовину, Твојпортал, 3. 10. 2011.

[51] Немци у Војводини траже повраћај имовине, Радио 021, 2. 10. 2011.; Не бојимо се, Мађар со, 26. 9. 2011.

[52] Танјуг – Аустрија подржава захтеве Фолксдојчера, Политика, 26. 10. 2011.

[53] У овим земљама слична иницијатива није прошла. Шта више, Чешка је изнела чињеницу да је скоро сво њено становништво немачке националне припадности пре рата било учлањено у нацистичке политичке организације и учествовало у анексији Чешке. Иако је чешки народ имао мање жртава него српски народ, Чешка држава је јасно ставила до знања да никакве „реституције“ имовинских права њених Немаца неће бити. Шта више, условила је своје приступање ЕУ тиме да се на ово питање стави тачка. Отуд је јасно зашто мађарски политичари и представници мађарске државе не желе да помињу слична решења у ЕУ, већ говоре о апстрактним „европским принципима“ без навода докумената и преседана који потврђују те „принципе“.

[54] Eroberung-надвлађивање, победа.

[55] Радар, РТВ, 4. 10. 2011.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: