Душан Ковачев: Поглед на Војводину с моста код Бешке


„Близанци – све заједнички осећамо“

Ђура Чворовић, брат близанац Илије Чворовића

Дугорочни пројекат изградње Моста у Бешкој развила је влада Војислава Коштунице, која је на власт дошла 2004. године, када су војвођански аутономаши били подељени. Изградња новог моста код Бешке је започета у доба када најагресивнијих аутономаша није било у власти да сметају, када политичари ДС још нису напустили визију Зорана Ђинђића и када се поштовао његов Омнибус закона за Војводину. Наших аутономаша нигде није било када је у нашој Војводини отваран најдужи европски мост на Дунаву.

Душан Ковачев: Данас су Европа, Србија и Војводина добиле нешто веома корисно и веома лепо – нови мост код Бешке - „брата близанца“ старог, некад најдужег европског моста код Бешке. Стари мост је изграђен новцем СИЗ-а САП Војводине. Ради новог моста задужила се Србија, а не бирократија „европске регије" која располаже „развојном банком“ и бројним фондовима којима се хвали.

Чији новци су подигли највећи мост у нашој Војводини?

Данас су Европа, Србија и Војводина добиле нешто веома корисно и веома лепо – нови мост код Бешке – „брата близанца“ старог, некад најдужег европског моста код Бешке. Стари мост је изграђен новцем СИЗ-а САП Војводине. Ради новог моста задужила се Србија, а не бирократија „европске регије“ која располаже „развојном банком“ и бројним фондовима којима се хвали.

Очекивали смо да се, по обичају, Пајтић први похвали мостом у Војводини који је изграђен новцима ЕБРД које је позајмила Република Србија[1] (не Пајтићева евро-бирократска регија). Дакле, за разлику од аутономашке бирократије, Србија, која нема развојну банку „тешку“ скоро милијарду евра“, задужила се да би у сред наше Војводине нешто направила, што није празна прича. И то није крај, Република Србија учествује у пратећим трошковима за изградњу – плаћа експропријационо трошкове потребног додатног земљишта у зони моста за изградњу[2].

Аутономашка бирократија у овај мост није уложила ништа[3].

Дугорочни пројекат изградње Моста у Бешкој развила је влада Војислава Коштунице, која је на власт дошла 2004. године, када су војвођански аутономаши били подељени. То је било доба кад је мађарска коалиција остала без представника у Скупштини, па је пожњела „горке плодове“ погрешне процене да јој заједничка листа са онима који брукају социјалдемократију у Војводини може донети више гласова, те су заједнички чекали нове изборе. Изградња новог моста код Бешке је започета у доба када најагресивнијих аутономаша није било у власти да сметају, када политичари ДС још нису напустили визију Зорана Ђинђића и када се поштовао његов Омнибус закона за Војводину.

То је било доба када је Бојан Пајтић још хтео да се зове само Председник извршног већа АП Војводине и када је будући „понтифекс[4]“ био само одушевљен градњом мостова. Он је тада само покушао да нови мост код Бешке назове „мост за Европу[5]“.

Није се примило. Заиста, тада је ово био највећи мост који се гради у Европи[6], а Пајтић није испољавао знаке да ће се претворити у будућег извршиоца Корхецовог статута (чији аутор је по Агоштону Тамаш Корхец), нити да ће постати промотер бирократске контрареволуције која је довела до општег сиромаштва, и крунисана подизањем споменика крвавом непријатељу наше Војводине[7] у „Делвидеку“ којег данас јавно зову „европска регија“.

Строго контролисани мостови

Што се тиче моста код Бешке, наши медији су непотпуно и неправовремено извештавали јавност пропуштајући битно. Појединости које су поводом изградње моста код Бешке од значаја за јавност, касније су нам разјаснила најодговорнија лица[8].

Наиме, уговор о грађењу[9], захваљујући којем је изграђен мост код Бешке, закључен је између ЈКП Путеви Србије 22. 8. 2006. године са JW DSD Brückenbau GmBH & ALPINE Maureder Bau GmBH, а подизвођачи по основу уговора су Leonhard и партнери, као и Мостоградња. Уговору је претходила тендерска понуда, расписана 27. 5. 2005. године. Цена уговора је износила 2.883.918.838 динара (без ПДВ), што значи више од 35 милиона евра по тадашњем курсу. Нова, Цветковићева влада је, по основу два накнадна анекса, уговорила додатне трошкове због истражних и додатних радова и извршила корекцију цена по клизној. Посао је завршен.

Изгледа да је постојао важан проблем у вези информисања јавности о овом уговору, према тврђењу Вести онлајн[10]. Штампа нас умало није довела у заблуду. Чини се да није било популарно извештавати о томе ко ће плаћати дугове за овај величанствени градитељски подухват у Војводини. Међутим, још годину дана раније је штампа тврдила да „наши новци“ реализовани продајом НИС-а нису уложени у изградњу новог моста код Бешке[11]. Логично, прегледајући штампу и поредећи датуме, питао сам се зашто није раскинут уговор ако је прекорачен објављени уговорени рок од 24 месеца од увођења у посао.

Одговорна лица су нам скренула пажњу на оно о чему наши медији нису имали појма. Извођач је одмах по потписивању уговора приступио изради пројекта, а 24-оро месечни рок је у старту померен (суштински, ради се о продужењу рока) у складу с прописима. Такође, и анекси уговора су у реду, пошто је потписани уговор типа „Пројектуј и изгради“.

Србија мост преко Дунава није подигла код Београда, него код Новог Сада.

Зашто се аутономашка бирократија сакрила од моста код Бешке?

Управо је свечано отворен нови мост код Бешке[12].

Наших аутономаша нигде није било, „ни близу“, када је у нашој Војводини отваран најдужи европски мост на Дунаву. То је врло необично, јер су они коалициони партнери Владе Србије.

Није било ни оних који брукају социјалдемократију да пред камерама покажу бригу за „наше новце“, уз претње да ће се бацити под парни ваљак или булдожер ако се у нашој Војводини буде градио ауто-пут. Јесу ли они нешто подигли у тој нашој Вовјодини која им је непрестано у устима? Подигли су хиљаду застава да се не виде њихове старе пароле на којима стоји обећање: „Тачку на пљачку“. Подигли су билборде на којима сугеришу грађанима како да се изјасне на попису[13]. Подигли су и неколико сајтова да прикрију њима сада врло непријатно питање које је почело да се и интернетом ваља: „ди су наши новци“ у „европској регији“ која је аутономнија него икад. Најзад, подигли су неколико ватромета да скрену пажњу незапосленима, који уз светлост свећа једу аутономашки новитет у војвођанској исхрани – буђав лебац.

Није било ни Иштвана Пастора, јер у нашој Војводини за њега има важнијег посла. Наиме, на основу непостојеће аналогије са немачком мањином[14], овај бивши члан Савеза комуниста Војводине[15] управо политички иступа говорећи о некаквој „колективној кривици“ војвођанских Мађара у доба комунистичке власти, која није постојала. О томе је чак је послао „отворено писмо“ свом коалиционом партнеру, председнику ДС и Србије, иако је овај раније био великодушан и потписао Корхецов статут. А шта су подигли политичари војвођанских Мађара у Војводини? Подигли су један споменик крвном непријатељу Војводине, Јаношу Дамјаничу и сугеришу својим сународницима да подигну мађарске пасоше као и они[16], претећи тужбом против државе у којој су они, њихови очеви, дедови и прадедови живели, радили и стицали.

Није било ни градоначелника крај чијег града је подигнут најдужи мост на Дунаву у Европи. Није било човека који је ради пар километара булевара и нове канализације задужио унуке и праунуке новосађана[17], првог човека несуђеног „главног града“ чије јавно предузеће умало није лишило сопствене грађане водовода[18].

Мост код Бешке без „понтифекса“ европске регије

Овог пута није било Бојана Пајтића, шефа све бирократије аутономашке, несуђеног кума најдужег европског моста који је подигнут баш у сред његове „европске регије“, новцима Европе претвореним у дуг Србије. На слици: Бојан Пајтић са признањем "Златни мост", рад вајара Љубише Манчића.

Најзад, није било ни Бојана Пајтића, шефа све бирократије аутономашке, несуђеног кума најдужег европског моста који је подигнут баш у сред његове „европске регије“, новцима Европе претвореним у дуг Србије; руководиоца „европског пута Војводине“ који је раније волео да се са странцима слика по обновљеним мостовима[19] , дајући чврста уверавања о користи од евроинтеграција и сигурном напретку и бољитку Покрајине. Ваља се сетити да је Пајтић носилац „престижног“ признања „Златни мост“, којим су га окитиле Привредна комора Србије, привредна комора Војводине и агенција „Медиа инвент“[20].

А и чиме да се похвали данас? Да неко упореди мост којег је изградила Србија са његовим „мостоградитељским“ доприносима? У том погледу ствари су му ишле све горе и горе. Додуше, док је био само председник ИВВ, обезбедио је из покрајинског буџета око 130 милиона динара за обнову моста код Сефкерина[21]. Неславно је прошао отварајући мост на Великом бачком каналу са епиграфом самом себи на Сави, а већ је био у сенци Тадића кад је обновљен мост код Сремске Митровице – веза са Републиком Српском[22]. Када је отворио „леп али непотребан[23]“ мост на Тиси код Аде, вредан 2.2 милијарде динара, радило се о подухвату за којег је Немачка дала оно најскупље – гвоздену конструкцију. Пајтић је приликом отварања могао само да констатује како је инвеститор моста била општина Ада, а „изградња је финансирана преко Фонда за капитална улагања Војводине[24]”. А овај Фонд је управо сад у неславном стању.

„Пуна празнина“ у извештавању медијског јавног сервиса Војводине о Бешкој

РТВ је у својим извештајима ипак морала да наведе чињеницу да се у „европској регији“ отвара најдужи дунавски мост у Европи. Од функционера из Покрајине, поменут је једино Оливер Дулић[25]. За овог српског министра гласина тврди да је шеф једног од два одбора ДС у Војводини који се не покоравају председнику Пајтићу. Други је, наводно, суботички одбор, којег контролише министров брат. Без обзира да ли се ради о „гласини одозго“, у овом случају занимљиво је да у недостатку свих других отварању моста присуствује Оливер Дулић.

Упркос обиљу вести о новом мосту у Бешкој, које су се могле наћи на интернету и у штампи, РТВ је објавила изненађујуће мало. Ипак, РТВ (настала буквално пљувањем првог међу онима који брукају социјалдемократију по РТС-у) подсетио је гледаоце да је „стари мост“ код Бешке изграђен средствима СИЗ[26] САП Војводине и да је тада био најдужи мост на Дунаву у Европи. Гледаоце је РТВ подсетила да су тај мост обновиле београдска Мостоградња и Бачкапут[27].

Након првог дневника РТВ, 2. октобра 2011. године, логично је било очекивати специјалну емисију о пуштању у саобраћај новог моста код Бешке. Није мала ствар кад „најдужи мост на Дунаву у Европи“ добије брата „Близанца“, како га већ зову. Али, уместо ове теме, медијски јавни сервис „европске регије“ посветио је ударно време једној теми актуелној у Београду. Одавно је познато да се „Мали Београд[28]“ бави великим Београдом уместо оним што му је под носом.

„До-довече“ је првобитна „Фонетова“ вест о пуштању новог моста у саобраћај на сајту РТВ позамашно проширена[29]. У оквиру ње, дубоко у „бекграунду“, потиснута је вест да је „Уговорена вредност радова за изградњу моста на путном правцу Е-75 била је 33,7 милиона евра, а финансиран је из кредита Европске банке за обнову и развој[30]“. Међутим, вест РТВ ни речју (sic!) није поменула да се ради о кредиту ЕБРД којег ће враћати Република Србија.

Наравно, медијски јавни сервис „европске регије“ прећутао је разлог због којег се могло рећи да је Пајтић „оправдано одсутан“. Наиме, изгледа је „европска регија“ заиста пред банкротом[31]. Они немају шта да славе. Ако не сва Војводина под управом аутономашке бирократије, Фонд за развој изгледа путује у банкрот иако ни динара није дао за „Близанца“. Међутим, РТВ је и ову вест прећутала.

„А сада нешто сасвим другачије“ – ди су наши новци!?

Самопоуздање наших аутономаша било је на врхунцу уочи усвајања Корхецовог статута, када је Пајтића у Карловцима посетила делегација „Швајцарске конституенце[32]“. Тачно две године касније, аутономашка бирократија је нашу Војводину под фирмом „европске регије“ довела до финансијске пропасти. И то упркос чињеници да је капитализација Металс банке у шакама аутономаша тек нешто мања од милијарде евра[33].

Баш као и новце целе „европске Србије“, и наше новце њене још европскије регије бирократија је, по свему судећи, улагала у компликоване финансијске производе светских берзанских мађионичара, који, брзо ће се испоставити, не вреде ништа. Други удар финансијске кризе већ прети да разбије финансије ЕУ[34], а наше новце, нашу производњу, наш извоз и своју душу су аутономашке бирократе везале за ту Европу и њеног прекоокеанског ментора.

У основи, Цветковићева влада је успела да заврши мост којег је почела да гради претходна Влада. Али, на отварању није било ни Војислава Коштунице ни Велимира Илића који су ту градњу започели. Баш као и рад на Коридору 10, односно аутопуту Суботица-Београд.

Завршетак ове градње је чврсто повезао Београд с Новим Садом. Ову везу ће убудуће бити могуће прекинути само политичком или неком гором силом. Ипак, не треба бити превелики оптимиста, пошто нам предстоји време када ће евро-атлантски свет да погоди много гори финансијски цунами од оног 2007-2008. А већ једном је тај исти свет срушио све новосадске мостове, међу њима и „старијег брата“ овог моста који је управо пуштен у саобраћај.

Србија се убрзано задужује. Војводина је пред банкротом. Али, све ово ће проћи.

Надајмо се да ће се наш народ дозвати памети и уместо фанатички, почети о евроинтеграцијама да размишља критички, а да ће штета коју нам је нанела бирократија и нова класа моћи да се поправи.

Надајмо се добру.

Душан Ковачев: "У основи, Цветковићева влада је успела да заврши мост којег је почела да гради претходна Влада. Али, на отварању није било ни Војислава Коштунице ни Велимира Илића који су ту градњу започели. Баш као и рад на Коридору 10, односно аутопуту Суботица-Београд. Завршетак ове градње је чврсто повезао Београд с Новим Садом. Ову везу ће убудуће бити могуће прекинути само политичком или неком гором силом" На слици: Нови мост "Близанац" код Бешке. Фото: Вечерње Новости.

Прилог:

Одговор на захтев за приступ информацијама од јавног значаја I

Одговор на захтев за приступ информацијама од јавног значаја II

Одговор на захтев за приступ информацијама од јавног значаја III

Упутнице:


[1] Међународни кредит ЕБРД, 20. 5. 2005, уг. Бр. 32190.

[2] Видети прилоге.

[3] Видети прилоге.

[4] Ковачев, Душан – Понтифекс максимус, Фонд Слободан Јовановић, 23. 0. 2010.

[5] Мост за Европу, Данас, 16. 6. 2005..

[6] Танјуг: Мост код Бешке највећи мост који се гради у Европи, Глас Јавности, 3. 5. 2010.

[7] Јованов, Миленко . Зашто смо прекрили споменик Јаношу Дамјаничу, Нови стандард, 28. 3. 2011.

[8] Видети прилоге

[9] Бр. Уг. 252/06, одн. ЈП ПУТЕВИ СРБИЈЕ 454-01-1119/22.06.2006

[10] Шта све крије Влада Србије, Вести онлајн, 11. 3. 2010.

[11] Новцем од НИС-а не гради се мост, Грађански лист, 17. 3. 2009.

[12] Бета – Отворен мост код Бешке, РТВ, 3. 10. 2011.

[13] Позив да се изјасне као Војовђани – стварање нове државе, ДСС, 3. 10. 2011.

[14] Мађари штите фолксдојчере, Прес, 2. 10. 2011.

[15] Ову чињеницу признао је сам Иштван Пастор новинару НИН-а. Вредело би подсетити на речи Ласла Вегела: „СВМ је, захваљујући коалиционим партнерима, од ЛСВ-а до ДС, увео својеврстан једнопартијски систем међу Мађаре у Војводини. Он држи власт у свим институцијама. Знате, партија која је свемогућа, која има монопол, увек заврши у великој кризи. Две ствари урушавају сваку партију: ако монополски располаже новцем или ако монополски држи власт. Па, то смо већ видели!” Вегел, Ласло – Због Војводине губитник је цела Србија, Аутономија инфо, 27. 1. 2007. Постоји ли каузална веза измемђу монистичког одлучивања у СВМ и оног наученог у једнопартијском социјалистичком друштву у доба диктатуре пролетаријата?

[16] Срна – Српски политичари, а пасош мађарски, Мондо,16. 3. 2011.

[17] Ковачев, Душан – Муниципалне обвезнице и војвођанско аутономаштво, Фонд Слободан Јовановић, 18. 7. 2011.

[18] Ковачев, Душан – Аутономаши новосађане превели „жедне преко воде“ на Видовдан, Видовдан, 28. 11. 2011.

[19] Сусрет мр Бојана Пајтића и Жака Бароа на Мосту слободе, ИВВ, 8. 5. 2008. „Сусрет на Мосту слободе уприличн је и због симболике, јер је ЕУ са 65 милиона евра финансирала изградњу овог моста, измуљивање Дунава и изградњу тунела, тако да је ово мост који повезује Бачку и Срем, али је и наш пут ка ЕУ – истакао је председник ИВВ мр Бојан Пајтић“.

[20] Пајтићу уручено признање Златни мост, РТВ, 26. 12. 2008. Том приликом је саопштено да је Статуа „Златни мост“ рад академског уметника Љубише Манчића, а то признање интернационалног је карактера, јер су га установиле привредне коморе Балкана у пројекту „Партнери – пријатељи“. На жалост, сајт „Медиа инвента“ је у припреми, па се из техничких разлога не може наћи међу упутницама.

[21] Бојан Пајтић отворио мост код Сефкерина, РТВ, 21. 10. 2009. (Видео)

[22] Ковачев, Душан – Понтифекс максимус, Фонд Слободан Јовановић, 23. 9. 2010.

[23] Бета – Мркоњић: Мост код Аде леп, али непотребан, ВЕсти онлајн, 31. 8. 2011.

[24] Пуштен у саобраћај мост на Тиси код Аде, Мондо, 24. 12. 2010.

[25] Бета – Отворен мост код Бешке, РТВ, 3. 10. 2011.

[26] Овај, као и све остале комунистичке јавне фондове, формирали су Брозови аутономаши на основу отимачине приватне и државне имовине. Део имовине су, као у осталим републикама и покрајинама Брозове Југославије, предали на коришћење војвођанским аутономашима. Управо се налазимо у тешком и сложеном процесу реституције. На срамоту цивилизацијском напретку, аутономашка бирократија данашњих аутономаша покушава да повампири део ових противприродно установљених комунистичких права на туђој имовини и РТВ им даје велики простор ради пропагирања тог подухвата. A contra, медији самозване „европске регије“ уопше не помињу к а к о је настала „имовина“ САП Војводине којег садашњи аутономаши хоће да се домогну, иако тај начин формално критикују. Ова coincidentia opositorum је одавно видљива међу савременим војвођанским аутономашима и одавно сам почео да подсећам на то да је у питању реликт криво схваћене употребе дијалектике која потиче из марксистичког схватања дијалектике.

[27] Јавност која памти дуже од „фруштука“ сећају се овог предузећа и по штрајку почетком септрембра, пошто упркос вредном и савесном раду нису примили плату. Види: Петровић,Љубица – Штрајк на коридору 10, 2. 9. 2010.

[28] „…и политичари који иначе имају добру намеру што се тиче Војводине, нису схватили шта сам хтео да кажем. Они би пошто-пото хтели да од Новог Сада створе некакав „мали Београд“, и тај „мали Београд“ се сукобљава с „великим Београдом“. Осим што је тај „мали“ унапред осуђен на губитничку позицију, све то је јако досадно. Проблем војвођанског аутономаштва управо је тај сан о „малом Београду“, а тај сан се зове провинцијализам.” Вегел, Ласло – Због Војводине губитник је цела Србија, Аутономија инфо, 27. 1. 2007.

[29] Отворен мост код Бешке, РТВ, 3. 10. 2011. (Видео)

[30] Отворен мост код Бешке, РТВ, 3. 10. 2011. (Видео)

[31] Наиме, Фонд за капитална улагања АПВ је у тешким финансијским приликама и угрошена су сви привредни субјекти који зависе од њега. Пастор је изјавио да је прилив новца у тај фонд смањен за 15%, а дугови привредних субјеката се гомилају О дуговима Фонда после ребаланса, Радио 021, 3. 10. 2011. Пастор је јавност још пре пар месеци упозорио на то да је Војводина пред банкротом, видети: Пастор: Драговић Савић, Бранка – Војводина пред банкротом, Дневник, 21. 7. 2011.

[32] Цела Вест: Нови Сад, 2. октобар – Председник Извршног већа Војводине др Бојан Пајтић поздравио је високу делегацију чланица Конституенце Швајцарске, која је у својој посети Републици Србији боравила у Сремским Карловцима. Република Србија ове године је први пут била домаћин на састанку земаља чланица Конституенце Швајцарске коју чине Швајцарска, Пољска, Србија, Азербејџан, Киргизија, Таџикистан, Туркменистан и Узбекистан. Конституенца представља изборну групацију у оквиру Међународног монетарног фонда и Светске банке преко које чланице остварују своја права иинтересе у раду ових институција. Поздрављајући госте, међу којима су били и гувернери Народних банака Швајцарске, Пољске, Киргизије, Таџикистана и Србије, председник Пајтић је у свом обраћању истакао да је Војводина регија са највише службених језика у Европи а Сремски Карловци, поред тога што су вековима били престоница српске културе, просвете и духовности, су и синоним мира и на европском нивоу, јер су овде, пре више од 300 година, две цивилизације после вишевековних ратова потписивањем мира, кренуле путем мира и сарадње. Видети: Председник Пајтић примио делегацију Конституенце Швајцарске, 2. 10. 2009, Иначе, ова вест је врло занимљива и по својој концепцији. У њој постоји прецизнији навод о споредним, а не о главним гостима.

[33] Ковачев, Душан – Зашто металска индустрија Војводине нема новаца? Фонд Слободан Јовановић, 28. 9. 2011.

[34] Кругман, Пол: Ситуација у којој се Европа нашла је заиста застрашујућа, Пословни хр, 2. 10. 2011. (пренето из New York Times). ; Рубини, Нуриел: Још само три месеца за спас, С Медиа, 30. 9. 2011.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: