Муниципалне обвезнице и војвођанско аутономаштво


Почетком 2009. године, упозорио сам да ће паланачки менталитет војвођанске аутономашке бирократије пожелети да емитује новац чим потроши наше новце. До тога још није дошло, али је вероватноћа већа јер наших новаца више нема. Господари нашег задуживања су, као огледно добро, пред тај посао одабрали Град Нови Сад, а за његовог „ишпана“ одредили првог човека финансијске паланке.

„Пионири малени, ми смо војска права“

Из песме титових комуниста спеване ради идеолошке индоктринације деце.

Док се нешто могло учинити, писао сам како „преживеле бирократске наслаге самоуправног социјализма имају у томе искуство још из доба велике манипулације меницама у СФРЈ. (…) Према томе, на питање: „Ди су наши новци?“, Новом Саду треба одговорити питањем: „А јесте ли умели да их зарадите?“. И то питање треба садашњим новосадским властима да постави цела Војводина.“[1]

Еврозадуживање под привидом Егзита

Међутим, Војводина ово питање аутономашкој бирократији још увек није поставила. Нема времена од силних фестивала, изложби, јубилеја… Затим, на телевизији се стално смењују разне забавне емисије које грађани и сељаци просто морају да погледају, да би на постмодерни начин набили своје главе у пешчани кристал ТВ екрана. Омладина у Војводини, за коју је финансијска реалност данас од животног значаја, задовољава се електронском симулацијом „државе излаза“ на тврђави у којој је (не зна се тачно због чега), робијао Јосип Броз. Са Петроварадинске тврђаве, коју је ради одбране Европе од Османлија подигао Еуген Савојски, је артиљерија револуционарне Угарске током рата 1848-49. године злоупотребила да би потпуно разорила Нови Сад.

Данас је догорело до ноката и бирократија Града Новог Сада, која није кадра да изгради обећани мост[2], ни да оплеви Дунавски парк[3], препустила се финансијским пороцима који потичу још из доба комунистичког финансијског система СФРЈ „по Уставу из 1974. године“: оптеретила је финансијски сопствени град издавајући обвезнице.

Морамо се подсетити да Град Нови Сад до недавно није био међу најзадуженијима у Србији[4]. За владајућу „неолибералну парадигму“ (ово је савремени еуфемизам за начелни „живот на вересију“) то значи да свој несуђени главни град ставља као улог „у пикслу“, да би села за астал у новој рунди глобалне финансијске коцке. Стога није чудо што је два дана након објављивања анализе Ивана Нинића[5] најављено задуживање несуђеног „главног града европске регије“[6]. Градоначелник финансијске паланке је одмах „истакао да Град Нови Сад од 2009. године није кредитно задужен[7]“. Потом је пожурио да упропасти оно што његови претходници нису – финансијску стабилност града којег су му новосађани поверили на старање.

Операција уваљивања Новог Сада у дугове извршена је у форми издавања муниципалних обвезница[8], да се Власи не досете. Суштински се ради о подухвату с ефектом јавног зајма, мада наука ове хартије не убраја у новчане агрегате, пошто их није издала банка.

Муниципалне обвезнице Новог Сада су издате само привредним субјектима, а не грађанима, иако их издаје Град[9]. Члан Градског већа за буџет и финансије, Живко Макарић је пред емисију обвезница најавио: „Емисија обвезница, по закону, неће бити јавни него приватни пласман и сви купци дужничких хартија Новог Сада ће имати обавезу да их годину дана чувају у свом портфолију, што је, по његовом мишљењу, лоша ствар за банке, на пример, које би желеле са њима да тргују[10]“. Дакле, грађанима Новог Сада (приватним лицима) је њихова „муниципална власт“ онемогућила да купе мунципиалне обвезнице без накупца, што би према Макарићевом коментару ваљда требало да буде добро по банке. Дакле, власт финансијске паланке је тиме признала да више води рачуна о добру банака него сопствених грађана.

Историја познаје сличне финансијске подухвате, али у ратно време, или кад власти очекују избијање рата (сетимо се Милошевићевог емитовања републичких обвезница Зајма за привредни препород Србије). Дакле, ради се о очајничком подухвату пред најгору невољу која привреду може да задеси. Српска Војводина је у сличном циљу емитовала „асигнате“, који су суштински одиграли улогу јавног зајма услед финансијских невоља изазваних ратом 1848-49. године[11]. Савремено доба познаје пример Државе Калифорније, која је издавање мунципиалних обвезница спровела из очаја, по препорукама Обаминог пакета мера у борби против кризе, у условима рекордне незапослености и растућег дефицита 2009. године[12]. Већ је јасно колико су америчке мере против кризе биле неуспешне[13], али, за разлику од Калифорније, Војводина не располаже производњом у области врхунске технологије, већ у њој углавном роди кукуруз, а извози нешто ламината и галантерије.

На основу онога што историја показује, издавање обвезница од стране територијалних власти је посао који најављује могућу друштвену и финансијску катастрофу. Али, слично је најавио геније српске економије деструкције, одмах по паду Коштуничине владе, користећи еуфемизам „еврообвезница“. Ово је јавност одмах критички размотрила[14].

Обвезнице су дугорочне хартије од вредности, које по доспећу извршава јавни субјекат исплаћујући обично и високу камату, пошто њихова ликвидност није велика. Обвезницама се може трговати, па њихову наплату може да затражи и неко врло неугодан по интерес ивршиоца обвезнице. Врло је важно подсетити на давни став Мирољуба Лабуса, који је још 1992. године тврдио да је „котирање деоница на тзв. секундарном тржишту капитала нова фаза у коју још увек нестабилна и неприпремљена југословенска привреда није спремна да уђе“ А „обвезница је ризична хартија од вредности. (…) Сваки пораст каматне стопе обара садашњу вредност обвезнице[15]“. До сада је остварен привид стабилности динара, а читаво светско банкарство је крајње нестабилно[16]. Домаћа привреда је скоро сасвим уништена, а курс домаће валуте одржава се већ читаву деценију потрошњом јавних средстава из девизних резерви и страним зајмовима[17]. У том циљу се немилосрдно троши огроман капитал који је стваран генерацијама[18].

Јавности ништа није саопштено о особеностима издатих муниципалних обвезница. Не знамо које клаузуле и права су у њима уписана ради заштите купца од финансијског ризика. Град Нови Сад, односно градска јавна предузећа су у великим финансијским проблемима и вероватно муниципалне обвезнице садрже врло неповољне обавезе по извршиоца, пошто је са становишта банке која их је купила новчани пласман у њих неповољан. Осмех високих банкарских службеника и dolus bonus коментари који не говоре о суштини посла, сасвим су неважни за разумевање проблема.

У међувремену је јавност Србије једино сазнала како су домаћи „економски хитмени“ затегли целој отаџбини „пајван“ еврообвезница око ногу[19]. Владарском милошћу муниципалног поглаварства, аутентични „пајван“ обвезница се нашао око ногу грађана финансијске паланке мимо њихове воље. Владар финансијске паланке се у друштву нових поверилаца Новог Сада обратио јавности поред тотема[20] с натписом „добродошли“ на свим евро-атлантским језицима.

„Градоначелник Новог Сада, Игор Павличић потписао је Уговор о издавању општинских обвезница са председником ИО Уни-Кредит банке, Клаусом Привершеком. Потписивању првог уговора у Србији о финансирању путем емисије муниципалних обвезница присуствовали су шеф Мисије ЕУ у Београду, Њ. Е. Венсан Дежер, директорка Америчке агенције за међународни развој, Сузан Фриц, као и представници Светске банке, Америчке агенције за међународни развој, Сталне конференције градова и општина и други.[21]“ Прва емисија обвезница која ће „усрећити“ Новосађане износи 35 милиона евра, саопштио је том приликом Павличић. Честитао му је шеф мисије ЕУ Весан Дежер, а похвалила га Сузан Фриц, директорка америчке Агенције за међународни развој. Фиксна каматна стопа на та средства биће 6.2% на период 12 година[22], али оброчни и укупни планирани износи пласмана у мунципалне обвезнице нису саопштени.

Да ствар буде још гора, јавност није обавештена о којој врсти муниципалних обвезница[23] се ради. Наиме, општеобавезујуће обвезнце оптерећују сав приход субјекта који их издаје (Града Новог Сада) без ограничења. Приходнe обвезнице садрже важна ограничење средстава наплате. Ове друге се могу наплати само из добити, односно одређеног дела прихода града. Да су издате обвезнице приходне, власти Павличићеве финансијске паланке би се том повољношћу несумњиво хвалиле. Али нису, па муниципалне обвезнице вероватно нису приходне. „Општеобавезујуће обвезнице карактерише обавеза емитента да врати дуг из било којег извора прихода локалне власти. Због таквог њиховог дејства издавању општеобавезујућих обвезница најчешће претходи нека врста референдума или јавне расправе.[24]“ Наравно, никакво референдумско изјашњавање о муниципалним обвезницама аутономашка бирократија није понудила грађанима[25].

Свечаности пред тотемом добродошлице није присуствовао председник тзв. „Владе Војводине“. То може бити врло лош знак за њега, уочићемо касније. „Директорка Америчке агенције за међународни развој, Сузан Фриц је истом пригодом рекла да је Нови Сад пионир у спровођењу пројекта са муниципалним обвезницама...“ Да су представници Града запевали „пионири малени, ми смо војска права“, све би, најзад, било као „по Уставу СФРЈ из 1974. године“. На слици: "Титови пионири" љубе комунистичког диктатора Југославије чији режим се издржавао кредитима земаља НАТО-а, а доспеле обавезе "премошћавао" дугорочно задужујући "младо поколење".

Свечаности пред тотемом добродошлице није присуствовао председник тзв. „Владе Војводине“. То може бити врло лош знак за њега, уочићемо касније. „Директорка Америчке агенције за међународни развој, Сузан Фриц је истом пригодом рекла да је Нови Сад пионир у спровођењу пројекта са муниципиалним обвезницама…[26]“ Да су представници Града запевали „пионири малени, ми смо војска права“, све би, најзад, било као „по Уставу СФРЈ из 1974. године“.

Задуживање несуђеног главног града еврорегије ради евробулевара

Откуд градској власти, која није кадра да финансијски одржи ни сопствени Водовод[27], слобода да најављује велике инфраструктурне радове[28] „усред кризе кад им време није“? Одговор је једноставан. Ради се о „мазању очију“ градској јавности, да би јој представила оптерећење јавне својине као јавну корист.

Ко је добар у том подухвату (qui bono)? Игор Павличић је први градоначелник у Србији који је успешно издавањем обвезница увалио у финансијски проблем нову генерацију суграђана, започео операцију којом ће ускоро и друге локалне бирократије самостално трошити наше будуће новце. То будуће добро Павличић своди на две „капиталне инвестиције“. Прва би требала Новосађанима да обезбеди уживање у благодетима нове градске канализације[29]. Друга инвестиција се зове „Булевар Европе[30]“, а представља завршетак преостала три киломтетра саобраћајнице коју треба спојити с обилазницом око града.

Нови Сад као огледно добро Атлантиде за XXI век

Република је војвођанским аутономашима предала све наше новце остварене највећом (и последњом озбиљном) инвестицијом у Војводини – Гаспромовом куповином већинског власничког удела у НИС-у[31]. Већ марта 2009. године било је јасно да су поводом наших новаца Пајтић и Динкић у дивном складу[32]. На основу њиховог складног деловања, наши новци нису инвестирани у привреду Војводине, као што су аутономашке власти Покрајине обећале[33], већ су преко НБС и покрајинских фондова[34] уложени у послове подобне тајанственим глобалистичким господарима, ради одржавања привида стабилности курса динара и привида финансијске одрживости аутономашке бирократије у Војводини[35].

Знамо да је део наших новаца већ потрошен на крпљење финансијске неспособности аутономашких власти[36] током рушилачког процеса натеривања Корхецовог статута на уставни поредак Србије[37]. Шта се десило са остатком наших новаца, света је тајна за све који се њиме нису „причестили“. Једно је јасно – наши новци остварени у послу са стратешким конкурентом Атлантиде нису смели да заиграју улогу капитала у Војводини. Другим речима, Војводини је забрањено да наши новци зарађени од Руса њој буду плодоносни[38].

Још две ствари су извесне. Прво, око трошења наших новаца постоји савршен консензус војвођанских аутономаша и њихових београдских помагача. Друго, наши новци су већ потрошени, пошто Динкићева партија (под новим именом) убрзано ради на новом политичком консензусу. Њиме би требало пре реституције „вратити“ аутономашима ради распродаје нашу имовину коју су њихови комунистички претходници, прогласивши САП Војводину, отели на тој територији од државе и приватних лица 1945. године. Ово већ најављују крајње безобразно и безобзирно, говорећи да ће тај посао обавити пре реституције имовине конфисковане и национализоване од стране комуниста, коју захтева ЕУ у коју се заклињу.

Уваљивање локалних нивоа јавне власти у дужничко ропство формом емитовања муниципалних обвезница је изгледа нова фаза економске политике широм затворених очију[39]. Економски ефекат оваквих емисија наликује на емисије акција „докапитализованих предузећа“ након чега је следио катастрофални пад вредности тих акција. Тога смо се бар нагледали.

Демагогија о регионализацији је димна завеса која прикрива развој нове фазе јавног задуживања. Већ се ради на закону који би „омогућио“ то што пионирски већ ради Град Нови Сад[40]. Припремајући га, Динкићевци већ најављују да ће у корист локалних, покрајинских и будућих „регионалних“ јавних власти суштински национализовати одређене видове инфраструктуре. Неће они само тако да задуже јавне субјекте власти. Њихов циљ је да „у корист“ тих презадужених субјеката приграбе имовину НИС-а, чији већински власник је постао Газпром. Наше новце, које су од руског купца примили, потрошили су, па хоће гасну и нафтну мрежу НИС Газпром-а законом да претворе у јавно власништво територијалних јединица[41], у циљу да оно постане приватно власништво зеленаша – поверилаца непродуктивних финансијских задужења. Међутим, то није тема овог чланка, иако представља највећу надолазећу опасност за привреду, запосленост, инвестициони амбијент у Војводини, енергетску стабилност привреде и међународни положај Србије.

Данас је већ сасвим јасно да је читав простор Балкана био модел који је Атлантиди[42] служио као полазна тачка за преформатирање једног огромног светског региона[43]. Војводина је, као део претежно балканске државе са извесном средњоевропском историјом, била савршен простор за почетак новог огледа атлантске елите, навикле да врши емпиријску анализу посматрајући свој оглед са безбедне удаљености. Насмешеног градоначелника несуђеног главног града европске регије, кога грађани већ зову „Родни Тротер[44]“, господари Атлантиде управо су промовисали у пионирског предводника задужења свих наших самоуправа. Тај пиоир је њима извршио важан радни задатак нове фазе комуналног уваљивања властитог града у задуженост мунципиалним обвезницама. Успешно је одговорио најновијим зеленашким захтевима, успешно претворио демократски поверен му град у њихово финансијско огледно добро, а да нико од грађана финансијске паланке ни трепнуо није. Тај резултат ће имати веома повољне последице по његову будућу каријеру.

Бојан Пајтић стварним господарима Србије више није потребан.

Његов политички значај је достигао зенит усвајањем Корхецовог статута. Политичка трагедија војвођанског „понтифекса[45]“ је у томе што је, попут онога из басне, поверовао да сунце над Војводину излази по његовом позиву. Уосталом, само једном је сунце послушало човека, а то се десило само по Божијем допуштењу[46]. Пајтић није схватио да „добро јутро[47]“ Корхецовом статуту значи политичко подне његове личне каријере и да ће у бекстејџу глобалистичке позорнице бити замењен подобнијом старлетом. Није ли британски амбасадор управо био у посети Павличићу[48]? Само је питање колико времена Пајтић може одуговлачити свој кафкијански положај у процесу замене првог човека Покрајине. Можемо очекивати да ће баш ради тога убрзо и сам понудити да оптерети сву Војводину покрајинским обвезницама, не би ли одржао личну политичку подобност у очима својих финансијских ментора. Међутим, и у бекстејџу и на сцени политичког шоу-бизниса, којег пројектују господари наше постапокалиптике, важно је бити први, а Пајтић је у Војводини изгубио првенство. Иза њега ће једног дана остати неиспуњена обећања, неодрживи буџет Покрајине, незасађени парк на Фрушкој Гори и „буђав лебац“ на тањирима евросиротиње у градовима и селима Војводине.

bombardovanje novog sada

Душан Ковачев: "Омладина у Војводини, за коју је финансијска реалност од животног значаја, задовољава се електронском симулацијом „државе излаза“ на тврђави у којој је робијао Јосип Броз. Петроварадинску тврђаву, коју је ради одбране Европе од Османлија подигао Еуген Савојски, артиљерија револуционарне Угарске је током рата 1848-49. године злоупотребила да би потпуно разорила Нови Сад." На слици: Кошутова артиљерија бомбардује Нови Сад 12. јуна 1849. Илустрација из књиге Ђерђа Граца „Историја мађарске борбе за слободу, 1848-1849.“, Будимпешта 1905.

Упутнице:


[1] Ковачев, Душан – Новосадска Финансијска паланка, Нема шале 2009.

[2] „Иако су се градски и покрајински челници на сва уста хвалили како ће изградња Жежељевог моста почети у првој половини ове године, по свему судећи, радови на новом мосту неће почети ни до пролећа“, Касни градња Жежељевог моста, Радио 021, 20. 6. 2011. Финансијске установе оних који су током бомбардовања ради заштите албанских цивила на Косову и Метохији уништиле све новосадске мостове, сад ће „помоћи“ Новом Саду да се ували у дугове ради обнове сопствених мостова. Видети: Градња Жежељевог моста почиње у октобру, Радио 021, 8. 7. 2011.

[3] Нема пара за Дунавски апрк, Радио 021, 26. 4. 2011.

[4] Нинић, Иван – Анализа задужености локалне самоуправе, фонд Слободан Јовановић, 11. 5. 2011.

[5] Видети Радове Ивана Нинића објављене сајту Фонда Слободан Јовановић

[6] Танјуг – Нови Сад планира емитовање муниципијалних обвезница, РТВ, 7. 5 2011.

[7] Нови Сад први у Србији емитује муниципалне обвезнице, РТВ, 13. 5. 2011.

[8] Видети: Трајковић, Милан – Компаративна анализа муниципалних обвезница, Инвестициони фондови, 14. 11. 2008. Хрватски сајт под одредницом Муниципалне обвезнице, Обвезнице.цом говори о да суоне добро средство којим се грађанима обезбеђује пензија. Међутим, код нас о томе није било говора!

[9] На примеру Новосадског водовода см омогли видети како аутономашка бирократија хоће да задуживање и продају власничких хартија потури јавности као вид „јавно-приватног партнерства“. видети: Бета – Синдикат против јавно-приватног партнерства у ЈКП, РТВ, 27. 4. 2011 ; Из овог текста се види и ко је консултант „генијалног“ подухвата – Консултантска кућа CSP Berlin. А сазнајемо да је новосадска мунципијална власт на своју руку покушала да у све увуче и једну француску фирму,пошто постоји потреба да се у водовод уложи 200 милиона евра, што је посао око којег се ангажовао и сам градоначелник Павичић. Види: Заустављен покушај приватизације Водовода, Радио 021, 13. 4. 2011. А председник ГО СНС је о симулацији продаје „јавно-приватним партнерством“ дословно рекао: Прво, не постоји законски оквир, нити постоји закон о јавно-приватном партнерству у Србији, тако да је цела ствар незаконита и ради се о приватизацији. Као друго, у питању је нешто штетно за све грађане Новог Сада, што показује и широк фронт политичких странака, синдиката и грађана који су схватили погубност такве идеје”. Да ствар буде гора, портпарол Новосадског водовода (Давор Сантрач) је дирекно навео да је то „неминовност (…) јер иако Скупштина Србије није донела посебан закон о јавном приватном партнерству (…) овакав вид пословања предузећа има свој законски оквир у успостављеним партнерствима“ и позвао се на пример Београда (!) и Европе. Ово би било сувисло да је Давор Сантрач бар формални, ако већ није материјални извор права, али на жалост није. Видети: НС Водовод: Продаја или партнерство, Бе 9221. 6. 2011. Радио О21 је објавио да ће се НС Водовод задужити код Европске инвестиционе банке 15 милиона евра. Види: Д. Б. – Водовод узима 15 милиона евра кредита, Радио 021, 28. 6. 2011. и планира да допринесе незапослености у несуђеном „главном граду европске регије“. Видети: Водовод отпушта 107 радника, Радио 021, 13. 7. 2011. Ради упорног извештавања суграђана, директор НС водовода Бранко Бјелајац, запретио је овом медију милионском тужбом. Видети: Директор водовода запретио милионскм тужбом Радију 021, Радио 021, 1. 4. 2010.

[10] Танјуг – Нови Сад планира емитовање муниципијалних обвезница, РТВ, 7. 5 2011.

[11] Ковачев, Душан, Асигнати Српске Војводине, Динар, Нумизматички часопис, бр. 19 и 20, 2002/2003. година. Поново објавио Видовдан, 20. 2. 2009. године

[12] Балкан магазин – Калифорнија издаје муниципалне обвезнице од 4.5 милијарди долара, Банка, 6. 10. 2009.

[13] Јокић, Н. – Америка банкротира 2. августа, Вести онлајн, 15. 7. 2011.

[14] Обрадовић, Милош – Бизнис, 22. 7. 2008. године. Било је много “позитивних критика” оваквог посла од стране економиста који су сматрали како ће „еврообвезнице” кроз субвенције одржати привредни раст, али их је реалност сурово демантовала. Уосталом, за две године смо сазнали да та емисија уопште не служи одржавању привредног раста, већ, наравно, привида стабилности курса динара: Евро обвезнице „држе“ курс динара, Новости – Бе92, 13. 1. 2011.

[15] Лабус, Мирољуб и Шошкић, Дејан – Основи политичке економије, стр. 400-405, Номос, Београд, 1992.

[16] Јован Б. Душанић .Крах привида стабилности динара и здравог банкарског система, БПШ, Београд 2009. стр 104-116. Професор Душанић је следеће године објаснио како се привид стабилности домаће валуте одржава механизмом монетарног одбора. Видети: Душанић, Јован Б – Деструкција економије, Наука и друштво, Београд, 2010.

[17] Београдски институт за тржишна истраживања је 2010. је навео да суглавни проблеми српске привреде нереалан курс динара и висок спољни дуг“. Видети: Бета – Главни проблеми висок курс динара и висок спољни дуг, Бизнис, 13. 1. 2010. Небојша Катић је још пре шест година писао о штетности од нереално високог курса динара и трајног задуживања. Видети Катић, Небојша – Парадокс јакког динара, лични блог, 11. 5. 2011.; Србију чека траума, лични блог, 3. 11. 2005.

[18] Душанић, Јован Б. – Бећарска економија – транзиција у Србији, Београд, 2008.

[19] Нишавић, Д. – Влада емитује еврообвезнице вредне 700 милиона евра, Блиц, 17. 6. 2011. каматом. Сличан генијалан план „еврозадуживања“ обвезницама је предложио председник паневропске бирократије у „Фајненшел Тајмсу Дојчланд“: Ван Ромпеј предлаже јединствене еврообвезнице, Глас русије, 27. 5. 2011., па зли језици могу рећи како је наш врховни финансијски стручњак пионир економије деструкције читаве Европе. Ван Ромпејева идеја (да ли ју је копирао од Динкића или од Црногораца, који су емитовали 180.000 евра „еврообвезница“ још априла 2011.: Еврообвезнице за 180 миил. Евра, Бе92, 2. 4. 2011.), тиче се само земаља еврозоне, и то, како изгледа, неке посебне групе међу њима. Шеф катедре за хартије од вредности и финансијски инжињеринг у финансијској академији Русије, Борис Рупцов је о Ван Ромпејевом предлогу рекао: „То је, по мени, утопијска идеја. Право да кажем, не видим механизам реализације… (…) …реч није о свим земљама еврозоне, већ о извесној групи. Да, има слабих карика. Проблеми у њима изазивају панику која се шири на економију целе еврозоне. То може да резултира јачањем негативних појава и неоснованим слабљењем евра, чега се боје сви Европљани.”

[20] Маркетиншке поруке на усправном стојећем стубу се у теорији модерног маркетинга заиста зову „тотем“ (прим. аут. ).

[21] Нови Сад први град у Србији који емитује муниципалне обвезнице, Град Нови Сад, 8. 7. 2011.

[22] Нови Сад први град у Србији који емитује муниципалне обвезнице, Град Нови Сад, 8. 7. 2011.

[23] Муниципалне обвезнце, 13. 11. 2008, Инвестициони Фондови .

[24] Муниципалне обвезнце, 13. 11. 2008, Инвестициони фондовиа.

[25] Сви акти аутономашких власти у Војводини су сасвим без демократског легитимитета. Још након пада Милошевићевог режима, Александар Фира је изнео врло негативан став о овом средству непосредне демократије: „Референдум је тек једно од средстава партиципативне демократије, али су стварна дејства референдума ограничена. Подсетио бих на податак да ниједан од великих диктатора у 20. веку није изгубио ниједан референдум који је организовао. Наиме, референдумско питање своди се увек на: узми или остави. А највећи број социјалних и политичких ситуација није такав да се одговара са питањем да или не. Према томе, о таквој идеји претходно треба врло озбиљно размислити.“ Видети: Остварење аутономије не тече као добро режиран филм, Дневник, 19. 11. 2001. Јавност је једва ишчупала од твораца појединости о пројекту Корхецовог статута, али уочи покрајинских и скупштинских избора ни једна владајућа странка владајуће коалиције није најавила измене статуса Покрајине. Аутономашке власти, као ни њихови помагачи нису ни једног тренутка размотрили потребу провере или потврде измене статуса Покрајине средствима непосредне демократије. Чак није било никакве демократски организоване политичке манифестације поводом ступања Корхецовог статута на снагу. A contra, било је протеста, а полиција је на интервенцију једног аутономашког политичара похапсила омладинце који су имали намеру да у „Српској Атини“ изразе неслагање са ступањем тог статута на снагу. Отуд је сасвим у складу с недемократском природом аутономашког поретка да о издавању мунципалних обвезница није референдумско изјашпњавање грађана организовала ни власт финансијске паланке.

[26] Нови Сад први град у Србији који емитује муниципалне обвезнице, Град Нови Сад, 8. 7. 2011.

[27] Политичка препуцавања ок приватизације Водовода, Радио 021, 20. 6. 2011. ; Водовод отпушта 107 радника, Радио 027, 13. 7. 2011. ; Д. Б. – Водовод узима 15 милиона евра кредита, Радио 021, 28. 5. 2011.; Ковачев, Душан – Аутономаши превели Новосађане жедне преко воде на Видовдан, Видовдан, 28. 6. 2011.

[28] Нови Сад први у Србији емитује муниципалне обвезнице, РТВ, 13. 5. 2011.

[29] Врло је изненађујуће да је Павличић пропустио да дође до средстава за обнову градског водовода, пошто је до априла очигледно радио на томе. Заустављен покушај приватизације Водовода, Радио 021, 13. 4. 2011. На сајту Града Новог Сада, објављен је 8. 7. 2011. године Извештај о еколошкој и социјалној анализи (ESRS) и Еколошки и социјални акциони план (ESAP) Међународне финансијске корпорације у оквиру пројекта куповине мултиципалних обвезница Града.

[30] Нови Сад први у Србији емитује муниципалне обвезнице, РТВ, 13. 5. 2011. ; Д. Б. – Ускоро наставак градње булевара Европе, Радио 021, 27. 6. 2011. Истини за вољу, пошто је понтифекс максимус Војводине увео обичај свечаности око макар каквих грађевинских радова, прошле године су он и Павличић већ отворили „пар километара“ незавршеног булевара. Видети: Данас отварање III деонице булевара Европе, Радио 021, 27. 12. 2010. Да би се разумела сва „способност“ господара инвестиционе политике финансијске паланке, мора се знати чињеница како је њихов величанствени подухват у ствари изградња три километра асфалтног пута у више трака са нешто пратеће инфраструктуре у Новом Саду.

[31] М. А. – Руси платили НИС, Политика, 1. 2. 2009.

[32] Ковачев, Душан – Динкић против Пајтића, НСПМ, 18. 3. 2009.

[33] Ђукић: Сав новац од НИС-а за инвестиције, РТВ, 2. 2. 2009. А будући „председник Владе“ САП Војводине, неистинито је обећао: „Завршићемо започете инвестиције: Ургентни центар КЦ Војводине, „Каменицу два…“ (…) „Не бих се сложио да је Војводина уопште у мраку. Покренут је инвестициони циклус какав деценијама није запамћен, годишње смо за 20 одсто смањили незапосленост… Светска криза задесиће и нас, али сигурно нећемо дозволити да Војводини смркне.“ Видети: Бојан Пајтић – Новац од НИС-а одлази у инвестиције, ДС, 21. 2. 2009. Сви смо сведоци чињенице да је Војводини нагло почело да се смркава када се у њој појавио проблем Корхецовог стаута, поводом чијег усвајања је Војводину њен „понтифекс“ поздравио речима „Добро јутро Војводино“, поводом усвајања Корхецовог статута, аутономашког кеца из рукава који је требао Покрајини да донесе благостање. Видети: Ковачев, Душан – Криза у Војводини, Фонд Слободан Јовановић, 19. 5. 2009. ; Бакарец, Небојша – Криза у Војводини, 11. 2. 2009.

[34] Истог дана кад је Ђукић најавио да ће наши новци бити инвестирани у Војводину, гувернер НБС је најавио да ће ова средства бити инвестирана у стране финансијске деривате. Додуше, за то је користио еуфемизам „увећање девизних резерви земље“. Видети: Приход од НИС-а повећава девизне резерве, РРВ, 2. 2. 2009. Јелашића је допунила врло неуспешна министарка финансија Дијана Драгутиновић, која је овај потез правдала „стабилизацијом курса“. Видети: Драгутиновић: Новац од НИС-а ће стабилизовати курс, 6. 2. 2009. Исто, видети: Већ се дели новац од НИС-а, Глас Јавости, 3. 2. 2009. (Доступно на НСПМ)

[35] Новац од продаје НИС-а отишао у Нови Сад, Савез панчевачких сениора, 9. 3. 2010. ; РТВ Панчево, 9. 3. 2010.

[36] Б. Д. : Новац од НИС-а крпи буџет, Дневник, 17. 12. 2009.

[37] Коштуница, Војислав – Сепаратистичка природа Статута АПВ, Магазин Печат, бр. 90, 19. 11. 2010.

[38] Носилац идеје русофобије у нафтној енергетици Србије је поводом стратешког партнерства са Газпромом изјавио да је „руски капитал исто што и карцином за људско тело“.

[39] Ковачев, Душан – Вођење економске политике широм затворених очију, Видовдан, 22. 6. 2010.

[40] Јасно је да су Динкићевци смислили да законитим властима не врате ни имовину, ни новац, већ да им увале безвредне обвезнице презадужене државе и територијалних аутономија и локалних самоуправа: „Не служи нам на част што нисмо вратили имовину старим власницима, али треба подстаћи Министарство финансија да што пре донесе закон. Можемо у пакету да их усвојимо. Реситуција нам је услов за пријем у Европску унију. Хајде да донесемо закон са одложеним дејством, али да буде извесно да ће имовина бити враћена. Сви смо свесни да пара у буџету нема да се обештете сви власници на начин који они очекују. Мора да се нађе механизам да сви на неки начин буду задовољни. Оно што може треба врати у натури и новцу, а остатак у обвезницама”. Међутим, као одани сарадници у аутономашком подухвату у Војводину, они планирају да „врате“ Покрајини имовину која је настала револуционарном пљачком коју је извршила Брозова разбојничка дружина: „Нови Закон о јавној својини треба да омогући Покрајини, градовима и општинама, јавним предузећима и установама да располажу имовином коју тренутно само користе или њоме управљају.“ Да ствар буде још гора, она је најавила да ће Законом поново бити нарушен принцип равноправности свих облика својине, ради привилеговања јавног власништва: „Нови Закон о јавној својини треба да омогући покрајини, градовима и општинама, јавним предузећима и установама да располажу имовином коју тренутно само користе или њоме управљају. Нацртом тог прописа предложено је успостављање два облика својине – јавне, са високим степеном заштите и приватне, за коју важе иста правила као и за физичка и правна лица.“ Ratio овог противуставног плана је, наравно, још дубље задуживање самоуправа: „То би требало да значи да ће локалне самоуправе убудуће моћи да узимају кредите и издају муниципалне обвезнице, то јест општинске хартије од вредности и да се на тај начин задужују. Такође ће моћи да улазе у јавно-приватна партнерства“ . Објављено је чак да су стручњаци Истраживачког института Г17 и Економског института у својој анализи још 2005. године књижили као губитак 4000 нереализованих радних места за бирократију! Изношењем оваквих података на једном месту је госпођа Грубјешић сасвим разоткрила намере своје политичке групације и изричито објавила пун смисао издавања муниципалних обвезница: задуживање. Писменији део нашег народа би требао да јој буде веома захвалан на оваквој транспарентности. Као и иначе, и ова противуставна активност којим се нарушава финансијски поредак Србије, почиње из Војводине. Видети: Сузана Грубјешић: Општине чекају реституцију, Г17+, 15. 7. 2011.

[41] „Према новом закону, јавну својину над одређеним добрима за која постоји јавни интерес, као што су пруге, путеви, разне врсте мрежа (нафтна, гасна, водоводна, канализациона) или градске куће моћи ће да имају само држава, покрајина, град или општина и имаће већи степен заштите од приватне својине. Добра у јавној својини, међутим, имају ограничен промет и он је могућ само међу носиоцима јавне својине (држава, покрајине, локалне самоуправе).“ Видети: Сузана Грубјешић: Општине чекају реституцију, Г17+, 15. 7. 2011

[42] Ковачев, Душан – Српска Атлантида, 2007.

[43] Искендеров, Пјотр – Међународни терористи у улози твораца „Великог блиског истока“, Фонд стратешке културе, 13. 4. 2010.

[44] Бета – Родни из Новог Сада у трци за градоначелника, 24 часа, 6. 6. 2011.

[45] Ковачев, Душан – „Понтифекс Максимус“, фонд Слободан Јовановић, 23. 9. 2010.

[46] „Тада проговори Исус Господу онај дан кад Господ предаде Аморејца синовима Израиљевијем, и рече пред синовима Израиљевијем: стани сунце над Гаваоном, и мјесече над долином Елонском. И стаде сунце и устави се мјесец, докле се не освети народ непријатељима својим. Не пише ли то у књизи истинитога? И стаде сунце насред неба и не наже к западу скоро за цио дан. И не би такога дана ни прије ни послије, да Господ послуша глас човјечји, јер Господ војева за Израиља.“ Св. Писмо, Ис. ХХ, 12-14.

[47] Образлажући Предлог статута пред посланицима Скупштине Војводине, Пајтић је рекао да „нови Статут Војводине није епохалан и није историјски“. „Он нам само гарантује права које смо одавно заслужили, али грађани овај статут виде као јутро после тешке ноћи. Добро јутро Војводино“, рекао је Бојан Пајтић. Види: Бета – Бојан Пајтић: “Статут Војводине је јутро после тешке ноћи” ДС, 14. 10. 2008.

[48] Посета амбасадора Велике британије Новом Саду, Град Нови Сад, 6. 7. 2011.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: