„Европска регијо“, да ли се стидиш Бојане Бокоров!?


На жалост, медијска атракција, лаке теме и актуелности одлично служe владајућим медијима да јавности скрећу пажњу и са трајних, најтежих проблема пред којима су сви једнаки. Један од њих је корупција у здравству. Зашто Војводина трпи корумпирано здравство? Где су нестали „наши новци“ намењени овогодишњим инвестицијама у здавство Војводине? Зашто Војводину не забрињава прогон докторке чији посао је да њене грађане и сељаке годинама отима од смрти, и која то жели да ради савесно? Зашто ћути Војводина?

Своју снагу препознаћеш по томе
Колико си у стању
Да издржиш самоћу.

Мика Антић, новосадски песник родом из Мокрина, који је умро од рака

„Листе чекања смрти“

Докторкa Бојанa Бокоров је доценткињa на катедри за онкологију Медицинског факултета у Новом Саду[1]. Октора 2010. године, заједно са још две храбре жене јавно је иступила на конференцији портала „Пиштаљка“ који је организован поводом „Десет година (не)успеха у борби против корупције[2]. Тада је ова храбра жена изнела веома непријатне чињенице: „Од око 6.000 оболелих пацијената у Војводини који чекају на радиотерапију њих чак 3.500 због малих капацитета и трговине листама чекања у Институту не добије шансу да се лечи. Упркос трагичној ситуацији, прошле године у марту почели смо са зрачењем пацијената из других држава, углавном из бивше Југославије[3]. Листе чекања на којима су били наши пацијенти су једноставно нестале, односно на њиховим местима нашли су се пацијенти из иностранства. Ствар је у томе што су ти пацијенти плаћали и што су моје колеге тежиле великој заради.[4] (…) Осим тога, „Европски и светски стандарди налажу да постоји један апарат на 250.000 становника. То значи да 3.500 грађана Војводине не стигне на радиотерапију због малих капацитета, трговине листом чекања и не добије шансу за лечење од малигног обољења”, рекла је лекарка том приликом[5].

Тако је у својству „инсајдера“ обавестила јавност о злоупотребама у покрајинском здравству, али и о репресији коју она и колеге трпе због тога што су се супротставили овим злоупотребама којима није могао ни суд да се супротстави. Већ тада је било очигледно да је докторка Бокоров остала сама[6] у борби против злоупотреба у Институту на коме је запослена. Међутим, она тада није клонула духом већ се обратила Скупштини, Одбору за здравље и породицу и министру здравља, када против ње „почиње прави линч[7]“. На срамоту новинарства у Војводини, њену причу „нико није хтео да објави“, јер је то била „забрањена вест“. Доживела је дисциплински прогон, стизала су јој претећа писма због тога што је јавности изнела оно што погађа све грађане и сељаке Војводине: „Апарати су купљени од војвођанског новца (страни држављани у томе нису учествовали), тако да пацијенти из иностранства не могу да имају предност у лечењу у односу на држављане Србије. Наши грађани нису дочекали зрачење – умрли су не стигавши на ред. Ја сам послала имена умрлих људи који су били на листи чекања али нису дочекали лечење“. (…) „Страни држављани долазе или као хитни случајеви или као преостали са листа за чекање из 2009. године, са којима је потписан међународни уговор у Републици Српској. Наравно да су људи који су 2009. били на списку или нашли алтернативно зрачење или више нису живи. То вам тврдим, јер 24 године радим као онколог.” Тврдње о великом броју странаца лечених на клиници током 2009. године је потврдио и њен директор, др Душан Јовановић[8].

Годину дана агоније

Све наводе о наставку пријема пацијената из Републике Српске, након истицања уговора окончањем 2009. године, јула 2010., демантовао је Марко Ерак[9], у име Института Војводине за онкологију[10]. Директорка Агенције за борбу против корупције, Зорана Марковић, навела је да је др Бокоров тражила заштиту од Агенције, али и да „је управо добила судско решење којим треба да плати таксе од 2.200 евра за које адвокати кажу да су измишљене[11]“.

Данашњи властодршци Војводине додељују титулу најквалитетнијој роби, али не најквалитетнијим људима у Покрајини. На слици: Др Бојана Бокоров. Фото: Прес

Након свог иступања у јавности, докторка Бокоров је малтретирана и на послу. Заштита Омбдусмана практично јој није помогла, баш као ни Основни суд у Новом Саду (толико о „успешно“ реформисаном правосуђу). „Колегиница Бокоров је добила заштиту републичког Омбдусмана, међутим, то у пракси заштите онога ко пријављује корупцију уопште није ефикасно. Она и даље доживљава репресију на сваком кораку[12]”, рекла је Драгана Јовановић, председница удружења Доктори против корупције[13]. Сазнало се да је злоупотреба о којој је реч „тешка“ 1.2 милиона евра[14], али је колегијум Клинике за радиолошку терапију „потврдио“ да др Бокорова „ради на смишљеном и континуираном нарушавању међуљудских односа и угледа куће у којој ради“ и захтевао да се „с обзиром на то да је даља стручна сарадња са њом немогућа (…) против ње предузму законом предвиђене мере”[15].

Против докторке се већ три пута водио дисциплински постпак у установи у којој ради, и у којој постоје злоупотребе, на које је упозорила јавност. Да настави борбу, ускоро би се изложила аутоматском добијању отказа, формално у складу с дисциплинским прописима радне установе, иако је одлукама Омбдусмана и Одбора за здравље утврђено постојање злоупотребе[16]. Да иронија буде већа, докторка Бокоров је, према сопственим речима, „реаговала на нешто што је етички и законски неприхватљиво (…) – да се пацијенти који су оболели од малигних болести који имају додатно да плате лече одмах, а они који немају да чекају и умиру[17]”. Дакле, реаговала је на повреду начела медицинске етике. Чињеница да је поступала у складу с начелном етиком и материјалним и процесним прописима више правне снаге, а да органи који поступају по њима немају фактичку моћ да је заштите, а против ње радна установа „успешно“ злоупотребљава дисциплинске прописе ниже правне снаге, врло је типична у збрци правног поретка Републке и параправног поретка војвођанских аутономаша.

Да ли су чести дисциплински поступци у установи у којој др Бокоров ради уствари мобинг вршен од стране управе Института у коме је запослена[18]? Је ли практична примена дисциплинских прописа притисак на њен радни статус? Мобинг је данас озбиљно кривично дело.

У међувремену, све до јуна 2011. године, ипак се тврдило да у Војводини умре 1.600 корисника здравственог осигурања са „листе чекања“, пре него што су подвргнути терапији на коју имају право[19]. Ради се о периоду током којег је докторка Бокоров подвргавана дисциплинском поступку. „Дисциплинско зрачење“ примењено на докторку је дало ефекта. Недавно је обавестила јавност: „Мој садашњи савет свим здравственим радницима је да им не препоручујем да пријављују корупцију. Проћи ће кроз пакао, да би на крају остали сами, без икакве подршке, тако да ја практично не знам која је уопште сврха постојања тих силних агенција које би требале да нас заштите[20]“.

Бранко Мишковић, великодушни мајстор који је бесплатно решио један "нерешиви" проблем покрајинске онкологије желећи да допринесе лечењу тешко оболелих људи. Фото: Љ. Петровић, Блиц.

Али, на Институту у Каменици је дошло до квара на апарату „Вариан“, баш кад је републичко Министарство здравља најзад донело одлуку да „ни један онколошки центар у Србији, нити у редовном нити у допунском раду, неће моћи да прима на лечење пацијенте из суседних земаља, међу којима су до сад најбројнији били оболели из Републике Српске и Црне Горе. Та одлука је донета управо због Каменице, која је у радно време зрачила 80 одсто пацијената из Републике Српске на уштрб наших грађана. (…) Др Периша Симоновић, државни секретар Министартва здравља објашњава да ће та одлука важити све док у овим установама постоје листе чекања за пацијенте из Србије, али да је одлука само привремена[21]“. Уствари, када је републички орган донео одлуку о обустви пријема страних пацијената, изненада су се покварила сва три апарата за зрачење[22]. Упркос присуству сервисера из „Сименса“ у Институту и објашњењима директора проф. др Душана Јовановића о сложености квара, отклонио га је сервисер Бранко Мишковић из Сремских Карловаца, који свој рад није желео да наплати из хуманитарних разлога, а и таква „поправка кошта између 1.000 и 2.000 динара[23]“.

О чему се све ћутало у здравству Војводине?

Вести о докторки Бокоров и злоупотребама у здравству Покрајине редовно су преносили београдски, а само изузетно медији из Војводине. Једини изузетак је однедавно локални новосадски Радио 021 и један чланак Грађанског листа, давне 2006. године[24]. О злоупотребама у здравству је јавност само једном, на врло уопштен и штури начин, такође 2006. године известио новосадски Дневник[25] („Лекари против корупције“ тврде да је било покушаја савесних новинара овог медија да такве вести објаве). Наравно, о свему ни покрајински медијски јавни сервис – РТВ никад није обавештавао јавност. Постојање злоупотреба на новосадској онкологији никако није први случај да информације од покрајинског значаја њен јавни сервис игнорише, јер њихово објављивање није повољно по углед власти[26]. Ради тога сам пажљиво пратио извештавање медија Војводине, како би се уверио у којој мери ће се њихово ћутање наставити.

Умирање 1.600 грађана и сељака Војводине због сумње у злоупотребу здравствене заштите је несумњиво од значаја за целу Покрајину. Али, проблематично поступање у организацији терапија се наставило упркос утврђењу покрајинског омбдусмана о постојању злоупотреба. Да ли је медијски сервис „Европске Војводине“ био „необавештен“ о томе шта му се догађа испред носа? Ово би било погрешно постављено питање. РТВ је била дужна да буде врло добро обавештена и да обавештава Војводину о томе.

Али, истог дана кад се појавила вест о малтретирању др Бокоров[27], РТВ је пажњу посветила једном другом конкретном случају мобинга. Шта више, РТВ је пренела[28] вест о пресуди против др Миленка Перовића због мобинга баш са Радија 021 и то истог дана кад је онамо објављена и вест о малтретирању др Бокоров! А она је по својој радној функцији личност од покрајинског значаја, чији значај далеко надилази значај др Миленка Перовића. Докторки Бокоров, наиме, долазе сви грађани и сељаци Војовдине ради лечења од смртоносне болести, а Перовићу само они студенти који морају да положе Етику на Филозофском факултету, као и последипломци који и поред свега хоће да имају посла с њим. РТВ је, напросто, игнорисала главну тему дана и тиме заобишла проблем корупције у здравству Војводине. Шта више, РТВ је два дана касније објавила аутентичну (не пренету) вест о посети републичког министра здравља Суботици, као и вест о градњи Одељења за реанимацију новцима републичког (не покрајинског) НИП-а.[29] Како то да покрајински медијски сервис обавести Покрајину чак и о министровој посети једној суботичкој апотеци (министру за ово свака част), а игнорише нову вест о папреној злоупотреби покрајинских средстава за здравство!?

Истог дана је Радио 021 известио јавност: „Војвођански Секретаријат за здравство, само у једном случају куповине медицинске опреме за две болнице, оштетио је покрајински буџет за око 200.000 евра, јер опрема за коју су дали новац никад није испоручена, незванично сазнаје Радио 021. Како објашњава извор Радија 021 близак истрази, имовина овог преваранта није могла бити заплењена, јер у време када је кривично дело почињено закон није дозвољавао ту могућност. Покрајинске власти тендер наводно нису расписивале, јер је понуђач рекао да ће за куповину два медицинска апарата из Јапана један добити у виду донације. Проверено је да се понуђач раније бавио увозом медицинске опреме, што је све покрајинске власти навело да дају сагласност на потписивање уговора. Након плаћања, опрема никад није стигла у болнице, а није познато да ли је буџет оштећен због непрофесионализма покрајинских власти, или зато што је понуђач опреме, са неким из власти, испланирао превару. Нешто раније, СНС је „поднела кривичну пријаву за организовани криминал против директора Клиничког центра Војводине Драгана Драшковића“, о чему покрајински секретар за здравство, Атила Ченгери тада „није био обавештен“[30] О свему томе није ни један дневник РТВ, нити било која информативна емисија покрајинског јавног сервиса известила јавност о овој злоупотреби. Уместо ње, 23. маја, у први план истакли су вест о једној страној инвестицији о којој би било боље да су ћутали[31].

Траг ка извору злоупотреба у здравству оне „који памте дуже од доручка“, неминовно упућује ка прошлости и скреће им пажњу на грандиозна обећања покрајинских власти у здравству, које је најавила (првоаприлског дана ове године) тзв. „Влада Војводине“ на челу са Бојаном Пајтићем у присуству новог министра здравља Зорана Станковића. Ради се о објекту у изградњи „Каменица 2“. Том приликом Пајтић није пропустио да подсети како је “у протекле четири године преко осам милијарди динара инвестирано у здравство Војводине и како је изграђен низ важних институција у здравству”. [32] Пошто је објавио цену укупног износа улагања, а 8:4=2 и евро кошта око 100 динара, значи да годишње Покрајина у просеку у здравство инвестира око двеста хиљада евра. А управо двеста хиљада евра је онај износ за који је „уштинуто“ покрајинско здравство, према наводу Радија 021. О томе сигурно много зна главни хвалиша покрајинског улагања у здравство, јер никада није пропуштао да наведе тачан износ цене оваквих улагања[33].

Уместо да објасни јавности о чему се стварно ради, Пајтић се огласио тек када се о афери у војвођанској онкологији повела истрага: „Уколико суд утврди да је неко одговоран, да је неко прекршио закон и да неко треба кривично да одговара, сасвим је сигурно да тај не може да се налази на позицији на којој се налази. Али не треба ми да будемо ти који ће судити, јер се у супротном ствара атмосфера хајке[34]”. Сличну изјаву није дао поводом хајке на Институту у Каменици против докторке Бокоров, која се упорно наставља[35]. Шта више, министар здравља и Пајтић су дали сасвим опречне изјаве. Док је министар Станковић рекао да „наводе о трговини листама чекања пацијаната оболелих од рака треба да истраже покрајински органи”, Пајтић је рекао да „случај о наводима о корупцији на Институту за онкологију треба да истражује полиција”[36], која је још увек неометано републичка. Очигледно би обојица веома „врућ кромпир“ злоупотребе радо пребацили ван своје надлежности, али се треба сетити да се произвољна (и противуставна) збрка надлежности догодила пре двеипо године када су војвођански аутономаши повели борбу за Корхецов статут, потом су ово стање (такође противуставно) конвалидирале њихове београдске колеге[37]. Без обзира на све, полиција још увек поступа по својој уставној надлежности и истражује случај корупције на Институту[38], као и на нивоу целе Републике.

Медијски јавни сервис „Европске Војводине“ о табу теми од покрајинског значаја и даље ћути као заливен, надајући се да је јавност у Војводини глува и слепа. Ипак, захваљујући полицији, јавност већ зна и за тајне рачуне једног онколога са спорног Института у Каменици[39].

Ала је све ово различито од уверавања од пре годину дана, када се децидно тврдило да корупција у покрајинском здравству не постоји, већ да је у питању „медијско пумпање[40]“.

Покушај реконструкције проблема у покрајинској онкологији

Пошто је др Бокоров са колегама изнела проблем о покрајинској онкологији и захваљујући раду неколико медија, установа и удружења, можемо делимично реконструисати његово порекло, развој и системске везе. Ради што веће непристрасности и објективности, током седам месеци сам пратио писање, ТВ обавештавање и ћутање медија који су се бавили или били дужни да се баве тиме.

По свему судећи, покрајински Институт за онкологију је у доба међународних санкција и ратова доспео у катастрофално стање, о коме је 2002. године јавност обавестило републичко Министарство здравља. Падом Милошевићевог режима, санкције су уклоњене, али су дакле последице остале и било је веома тешко оспособити онколошко одељење клиничког центра у Каменици да би се квалитетно бавило здравственом заштитом у области онкологије.

Проблем је изгледа покушао да реши председник ПИВ, Бојан Пајтић, када је са председником Владе Републике Српске јула 2006. године потписао уговор којим је отписан дуг Институту КВБ од 235.000 евра. Не залазећи у питање правне моћи уговарача и сагласности система здравствене заштите (о чему би морали да постоје уговори у архиви републичког Министарства здравља, Секретаријата за здравље ПИВ, као и надлежних установа Републике Српске), изгледа су ускоро формиране злогласне „листе чекања“ корисника здравственог осигурања из Војводине. Према томе, целисходност покрајинске онколошке политике је спорна, али Пајтић је већ почетком 2007. године објавио да су се „листе чекања смањиле“. Будућност га је сурово демантовала, као и његове бројне изјаве о скорим роковима извршења покрајинских подухвата у здравству које је давао од 2008. до 2010. године.

Јавности није јасно какви су уговорни аранжмани у области здравства везивали покрајинску онкологију за Републику Српску. Раст интересовања за ову тему датира тек с краја 2009. године, када је министар здравља Томица Милосављевић изјавио да је било прекршаја закона у покрајинској установи за радиотерапију и када су се у штампи појавили натписи о томе колико је и којим категоријама пацијената радиотерапија наплаћивана. На проблем је стручну јавност, Министарство здравља и председника Републике упозорило Удружење ”Доктори против корупције”. Институт за онкологију Вовјодине је потом одговорио како је пријем страних пацијената из Српске био заснован на уговору закљученом 25. марта 2009. године, по „основу потписаних уговора о посебним везама РС и Србије, као и РС и Војводине.“

Раст медијског занимања за тему корупције у каменичкој онкологији, развио се још више почетком 2010. године, када је престало важење уговорног режима лечења који је установљен са Р. Српском, а „листе чекања“ се, по свој прилици, нису смањиле. Питањем корупције на Институту за онкологију у Каменици оптеретила се јавност у Војводини, али су о томе и даље извештавали београдски, а врло ретко војвођански медији („Доктори без граница“ тврде да је на РТВ било ТВ емисија о томе). Тек тада је јавност сазнала и да је из каменичког Института раније „отерана“ др Вања Карађиновић, која се није мирила са корупцијом у тој установи. Бојан Пајтић, човек који је до детаља упућен у цене улагања у покрајинско здравство, јако је добро умео да чува свој имиџ од овако непријатних ситуација и оставио је руководство Института у Каменици да се само брани од прозивке колега за корупцију, као…

С јесени 2010. године је пут до јавности коначно прокрчила др Бојана Бокоров, изјављујући да је настављено лечење странаца по основу веза и хитности. Примани су мимо протокола, и њима је чак преко медија неистинито обећавано зрачење новим машинама и наплаћивана услуга. Листе чекања су постајале све дуже, а око 3.500 корисника здравственог осигурања из Војводине је по њеним речима умрло не дочекавши терапију. Надзор републичког министарства је тек крајем 2010. године успео најзад да обустави незаконит пријем страних пацијената, а услови за редовну терапију на Институту су остварени тек када су почетком 2011. године отклоњени изненадни „неотклоњиви кварови“ на онколошким уређајима.

Иако се др Бокоров обратила надлежним установама које су требале да је заштите, није заштићена чак ни од гоњења на нивоу радне установе. Доведена до опасности за сопствено радно место и огромних трошкова, остала је сама против корупције и објавила да одустаје од „јуришања на ветрењаче“. Правни поредак у Војводини одавно је захватила „прогресивна парализа“ и на њеном примеру се види како је примена супсидијерних прописа ефикаснија и бржа од примене општих. У тој временској разлици се отворио простор за злоупотребу права над њом.

Истог тренутка, забашурен је случај злоупотребе финансија у здравству, овог пута у неспорној надлежности неспособне покрајинске бирократије. Ради се о проневери у вредности годишњег износа инвестиција у здравство Покрајине, о чијој цени је елементе јавно дао Пајтић не схватајући значај својих речи. Међутим, није рекао коме је дао „наше новце“ за здравство. Уместо тога, изјавио је да му у покрајинском здравству смета „атмосфера хајке“, мада му иста није сметала против докторке Бокоров. Остаје да се види хоћемо ли у расплету афере на Институту за онкологију видети и неке од оних који брукају социјалдемократију у Војводини, јер је један њихов члан[41] до гуше упетљан у аферу на Институту за онкологију. У том смислу не смемо заборавити да су на почетку истраге у покрајинској онкологији они покушали кампању којом би се из републичке у покрајинску надлежност пренела и полицијска власт[42].

Банкрот основних људских вредности у Покрајини

Није реално да обичан човек сагледа прогресивну парализу поретка којом је аутономашка бирократија разболела Војводну. У задње три године је огроман број грађана и сељака Војводине оболео од разних социјалних болести, јер су незапослени и доспели у сиромаштво горе од албанског, до којег их је довела повампирена аутономашка бирократија. Међутим, грађани и сељаци Војводине за сада ћуте.

Социјална болест Војводине није на време лечена и она је метастазирала захвативши њено здравство. Док се републичке власти муче да реше проблем злоупотреба у онкологији, криминал је озбиљно захватио и покрајински Секретаријат за здравство, а здравство сваком треба.

Војводина, коју аутономаши називају „Европском регијом“, има један једини Институт за онкологију. Правно и политички коректним речником говорећи (на шта будно мотри око невладиних господара Србије), морамо рећи да постоји основана сумња да су извршена кривична дела, пошто је цела ствар у истражној фази кривичног поступка. Али, док дође до истраге, касно је. Што је још горе, проблем на Институту је тек „врх леденог брега“ злоупотреба у здравству Покрајине и њени грађани, и сељаци не би смели да се понашају као они из песме који се боје „да добију рак од размишљања“.

Војводина је пуна „европске“ реторике и политичара који је заводе причама о светлој европској будућности, обећавајући лаковернима европске стандарде. Пуна је партија, независних новинара и „невладиних организација“ који терају куркућице[43] док се стварни проблеми продубљују, гомилају и умножавају. Рак може да буде свачији прблем, а проблем свих нас је почела да решава др Бојана Бокоров и истрајала у томе годину дана. Сурова реалност каже да после утврђеног обољења, болесник од микроцелуларног карцинома плућа обично живи веома кратко и да терапија мора да се предузме хитно, без чекања. Упркос лекаркиним проблемима у борби за наше здравље, два милиона грађана и сељака „Европске регије“ држи своје главе у песку. Коначно је и лекарка одустала не желећи да заврши као Јозеф К. из Кафкиног романа, јер не може да чека како би се у проблем упустили надлежни републички органи и заинтресовао тек један једини локални радио.

Наши аутономаши би требало да знају две ствари:

Прво, на онколошку терапију Војводина не може да чека и стога нека престану већ једном да пуцају у погрешну мету, него нека се баве стварним проблемима своје „регије“, како је сад зову.

Друго, није то први пут да се дешава прогон честитих лекара „у традиционално европској регији[44]“. Првог српског школованог лекара[45], једног савесног и неустрашивог човека, Нови Сад је отпустио из службе зато што је био сувише православан. И тада је, као и данас, „благочестивима“ сметала „контаминација“ Новог Сада православљем. Да ли смо нешто научили из прошлости? Данас је Апостоловићева бронзана биста пред Пастеровим институтом у Новом Саду, али у Војводини и данас, на срамоту њене самохвале културом и нивоом, једнако прогањају неустрашиве лекаре. Како на то реагује Војводина? Ћутањем! Да ли су колеге подржале докторку Бокоров? Један мали број јесте. Правници? „Мало руках, малена и снага“. Новинари? Док је Медијски јавни сервис Покрајине громогласно ћутао, „независна новинарска удружења“ су се бринула о неприликама колега са којима су заједно „јурили куркућице“, а јавност је о злоупотребама у покрајинском здравству обавештавао један новинар са једног радија и то од недавно. Јесу ли реаговали грађани и сељаци Војводине, оболели и родбина оболелих од рака, ради чијег права на здравствену заштиту и живот се хајци изложила докторка Бокоров? Таман посла! Гунђање у запећку се не рачуна.

Све је ово је велика срамота и ако хоћета тежак грех свих, без обзира на веру, народност и политичку опредељеност, пошто смо пред болешћу сви сасвим једнаки, без обзира колико маштали да живимо у „Европи“, која нам је очигледно синоним за очекивано самозадовољство. То је грех, без обзира на осећај страха и депресије.

"Ти имаш рак душе. Оперисаће те, извадиће ти душу и зрачиће је". На слици: Лив Улман у улози особе оболеле од тешког социјалног поремећаја, сцена из филма "Персона" и Ингмара Бергмана из 1966. године.

Упутнице:


[1] У бази података Покрајинског секретаријата за науку и технолошки развој можете наћи податке о научно-истраживачком раду др Бојане Бокоров – APVNT0633 . Докторка је са Божицом Вујошевић коауторка рада Radiotherapy: past and present , учествовала у раду Постоперативна брахитерапија cervix uteri carcinoma итд.

[2] Докторка Бојана Бокоров из Института за онкологију у Сремској Каменици говорила је о проблемима и притисцима с којима се сусреће откад је јавности и одбору за здравље у Народној скупштини указала на злоупотребе у лечењу због којих умиру пацијенти из Србије. Она је нагласила да због лошег стања у тој болници све више стручњака одлази из Србије у Црну Гору и Босну и Херцеговину. Десет година (не)успеха у борби против корупције, 6. 10. 2010. Видео запис излагања др Бокоров је доступан у прилогу овог текста пренетог на сајту Фонда Слободан Јовановић, од 21. 10. 2010, а о конференцији Пиштаљке на којој је говорила Др. Бокоров, известила је и РТС – „Пиштаљком против корупције, 6. 10. 2010, Бе 92 – Корупција, зло које је најмање лечено после 5. октобра, Бе 92, 7. 10. 2010. Пре других, на злоупотребе је Бојана Бокоров упозорила јавност још јула 2010. године. Видети: Многи оболели од рака не добију ни шансу за лечење, Економист медиа груп, 22. 7. 2020.

[3] Помињу се пацијенти из Републике Српске: “…у августу ове године објављено је да је у последњих шест месеци у Институту у Сремској Каменици зрачено око 240 иностраних пацијената, при чему је по пацијенту наплаћивано између 3.000 и 5.000 евра. Институт и појединци су, користећи државну имовину, зарадили између 700.000 и милион евра! (…) „Министар здравља Томица Милосављевић тада је изјавио да су надлежни у Каменици прекршили закон, али није објаснио шта је предузето да се одговорни казне.“ (…)“Председник скупштинског Одбора за здравље и породицу доктор Паја Момчилов сматра да није у реду што у Институту нису постојале листе чекања наших пацијента.
– То се водило у приватним блоковима лекара. Због недостатка тих листи неко је закључио уговор између Србије и Републике Српске о зрачењу оболелих од рака. Инострани пацијенти се и даље зраче по цени од пет-шест хиљада евра, а то се спроводи кроз форму вечерњих клиника или од 18 часова поподне. Наши људи нису могли да дођу на ред да се зраче, јер су се зрачили ови други. Директори су на основу тога добијали плату преко пет хиљада евра – констатује др Момчилов.“ (…) У истом тексту, проф. др Марко Ерак је демантовао да се у институту чији је тада био управник, лече пацијенти из Републике Српске: „Проф. др Марко Ерак, управник Завода за радио-терапију Института за онкологију у Сремској Каменици, негирао је да РЗЗО исплаћује било какве одштете њиховим пацијентима, као и то да домаћи пацијенти умиру или чекају на зрачење, јер они зраче пацијенте из Републике Српске.
– То су чисте лажи! Што се тиче листа чекања оне скоро и да не постоји. Зашто ти посланици нису дошли код нас и уверили се у Институту шта се дешава.“ Видети: Бриза, П. – Каменичка црна листа, Глас Јавности, 29. 12. 2009.

После ванредног стручног надзора над радом Института за онкологију и радиологију у Сремској каменици, надлежна комнисија је утврдила да се у тој институцији поступа по прописаним протоколима, али да „има техничких и ванредних проблема“. У истом тексту се тврди „Питање: како је могуће да се у Каменици лече инострани пацијенти, иако у Србији постоје листе чекања за оболеле од малигних болести, јавно је покренула проф. др Драгана Јовановић, координатор Удружења ”Доктори против корупције”. Она је, да подсетимо, ово питање, уз констатацију да је трећина пацијената, од 450 колико их је било на листи чекања, преминула, упутила министру здравља Томици Милосављевићу, али о томе обавестила и премијера Србије и Министарство унутрашњих послова.“ Међутим, проф. др. Марко Ерак, који је пре годину дана рекао да су неистините тврдње о пацијентима из Српске, овог пута је изјавио: „На нституту за онкологију у Сремској Каменици лане су зрачена 303 пацијента из Републике Српске, али то је рађено у допунском радном времену и строго у складу са уговором потписаним са тамошњим републичким Фондом за здравство – објашњава проф. др Марко Ерак, управник Клинике за радиолошку терапију у Сремској Каменици. – Допунски рад организован је после 18.00 и одговорно тврдим да ниједан пацијент, осим оних које је слао Фонд из Бањалуке, није зрачен, нити је од било кога узиман новац.“ Ивана Мишић, из Министарства здравља је изјавила: „Мнистарство здравља Србије је у септембру прошле године преиспитало допунски рад Института у Каменици, и у намери да се оним пацијентима који су већ ушли у процес пружања услуге, омогући наставак лечења, дозвољено је да се допунски рад у области радиотерапије обавља до 31. 12. 2009. године.“, дакле три месеца пре негошто је проф. др Ерак ово демантовао. Она је такође изјавила да „Мишићева наглашава да је намера била да у допунском раду на радиотерапији, буде 60 одсто пацијената из Србије, а остатак из РС, јер је предочен проблем да ови пацијенти немају могућност да радиотерапију добију ни на једном другом месту.“ Међутим, проф. др Драгана Јовановић је упозорила да „по закону здравствене установе могу да се баве допунским радом, али само у случајевима када немају листе чекања. – У Институту за онкологију и радиологију у Каменици, наши пацијенти могли су да приме зрачну терапију само до 11.30. Зато им није продужено то време, па Институт за онкологију и радиологију Србије спроводи зрачење чак у три смене.” Из истог извора сазнаје се да су „цене услуга из допунског рада су, истичу у Институту за онкологију и радиологију Војводине пословна тајна, и биле су око 30 одсто веће од цена које је за домаће пацијенте плаћао Републички фонд за здравствено осигурање. Од разлике исплаћиване су стимулације лекарима и медицинском особљу за допунски рад.” Видети: Миросављевић С. И Вукмировиђ, Ђ. – Новац бира пацијенте, Вечерње новости, 15. 7. 2010.

Огласили су се и пацијенти, па је против др Душана Јовановића, директора института за онкологију још априла 2009. године покренут прекршајни поступак, јер је пацијентима наплаћивана услуга допунског рада, иако он није у то време у овој установи постојао, а оптужбе су се односиле на пријем пацијената из Републике Српске, који су наводно плаћали од 1.200 до 1.500 евра и „прескакали листе чекања за зрачење на којима су били пацијенти из наше земље“, када је др Драгана Јовановић, као координаторка удружења „Доктори против корупције“ писмено затражила од председника Србије Бориса Тадића, премијера Владе Мирка Цветковића и потпредседника Ивице Дачића да испитају одговорност здравствених власти због трговине листама“. Тада је дирекно изјавила: „Директор Института у Сремској Каменици је уговором, који је склопио са Републиком Српском, довео до тога да велики број грађана Србије не дође на ред на радио-терапију, због чега је трећина њих умрла. Овде се ради о злоупотреби службеног положаја и угрожавања здравља људи“. Из текста сазнајемо: Почетком априла (2009.) Министарство здравља добило је нове притужбе на рад Института у Сремској Каменици, због чега је и урађена ванредна стручна контрола, чији су чланови били недавно ухапшени др Ненад Боројевић и др Зоран Томашевић, као и садашњи в.д. директор Института за онкологију Србије др Душан Милеуснић. Председник клуба „Здравље“, Мирослав Петровић, навео је да „Подаци кажу да половина од 6.000 Војвођана оболелих од рака не може ни да дође у Институт јер ова болница нема довољно капацитета, а онда ова установа склопи уговор и прими скоро 500 пацијената из Босне. На месту тих 500 је исто толико становника ове земље којима је ускраћено право на лечење”, али сазнајемо да је Одбор за здравље и породицу Скупштине Србије оценио да се на Инсституту за онкологију у Сремској каменици поступа по прописаним протоколима, али да има техничких и кадровских проблема. „Члан те комисије др Душан Милеуснић је у извештају навео да су проблеми у тој установи везани за стање опреме и да је кадровска ситуација критична. Према његовим речима, у тој клиници ради седам онколога, а годишње дође 2.500 нових пацијената. Он је казао да када је Комисија посетила институт у тој установи, није било ниједног пацијента из Републике Српске и да су од надлежних добили информације да су они у клиници лечени 2009. године.“ Најзад, „Блиц“ је недвосмислено обавестио јавност о здравственом аранжмануса Републиком Српском: „Директор Института за онкологију Војводине професор др Душан Јовановић каже како је све урађено уз дозволу Министарства здравља. – Уговор са Фондом здравственог осигурања Републике Српске склопљен је 25. марта прошле (2009.) године на основу потписаних уговора о посебним везама РС и Србије, као и РС и Војводине. Месец дана након тога 29. априла Министарство здравља нам је забранило пружање и наплаћивање услуга пацијентима из иностранства. У мају смо тражили од Министарства да утврди да ли испуњавамо услове за допунски рад, који нам је одобрен поново од 25. септембра па до краја године. Од тада ми више не лечимо пацијенте из иностранства – наводи др Јовановић.”

С.Т. – М.М. – Љ. П. – Лекари радили без дозволе а наплатили пола милиона, Блиц, 16. 7. 2010. Међутим, др. Бокорова је изричито рекла: „Страни држављани су наставили да долазе као везе овог или оног лекара или угледника или као хитни случајеви. За овакво понашање финансијска добит је била пресудна. Приметила сам бројне неусаглашености у раду почев од тога да није било протокола, пацијентима се чак и преко медија обећавало зрачење новим машинама које подразумевају софистицирану методу зрачења која максимално штеди здраво ткиво. И то је била лаж. Због пребукираности зрачени су старим апаратима, а наплаћивано им је између 3.000 и 5.000 евра за наводно зрачење конформалном 3д прецизном терапијом зрачења. Листе чекања су постајале све дуже и дуже. Назвали смо их: листе чекања смрти, јер у онкологији нема места за чекање. Три недеље након постављања дијагнозе карцинома мора се почети са цитостатицима или зрачењем. Располажем именима појединих домаћих осигураника који су прескакали листе чекања за око 1.500 евра. Други су, међутим, чекали више од шест месеци. Када би их звали да после тог времена дођу на зрачење сазнавали смо да су мртви.“, Милосављевић, Марина – Листе чекања смрти, Пиштаљка, 13. 10. 2010.

Треба имати у виду да је јавност о „листама чекања“, како изгледа, први обавестио тадашњи председник ПИВ, Бојан Пајтић. Видети: Здравство – Краће листе чекања, Дневник, 12. 1. 2007. – из ове вести се јасно види да је Пајтић знао за проблем листа знатно пре него што га је објавила јавности Др Бокоров, а да је помоћница министра здравља, Ивана Мишић изјавила да су радиотерапијски центри 2002. године били у катастрофалном стању и пред затварањем, а да је касније у градњу објеката за радиотерапију уложено близу 150 милиона динара и набављани линеарни акцелератори, основан ПЕТ центар у Клиничком центру Србије, итд. Видети: Многи оболели од рака не добијуни шансу за лечење, Економист магазин, 22. 7. 2010. Председник ПИВ Бојан Пајтић је потписао споразум са председником Владе Републике Српске о сарадњи у области здравства, којим је отписан дуг Институту КВБ од 235.000 евра. Видети: Отписан дуг Институту КВБ у Сремској Каменици од 235 хиљада евра, Данас, 1. 7. 2006.

[4] Милосављевић, Маријана – Листе чекања смрти, Пиштаљка, 13. 10. 2010. Ради се о пацијентима углавном из Републике Српске.

[5] Многи оболели од рака не добију ни шансу за лечење, Економист медиа груп, 22. 7. 2010.

[6] Др Вања Карађиновић је остала без посла на Институту у Сремској Каменици и без судске заштите, пошто јој се поступак непрестано одлагао, иако је реч о хитном поступку. Видети: Декић, Д и Зечевић, Т: Докторку неправда отерала из Србије, Вести онлајн, 7. 10. 2010. Такође, са клинике су отишле и др Соња Виторовић и др Божица Вујошевић, али оне јавно нису иступале против злоупотреба на клиници у Сремској Каменици. Видети: Вукмировић, Ђ. – Онколози узвраћају ударац, 15. 8. 2010.

[7] : Декић, Д и Зечевић, Т: Докторку неправда отерала из Србије, Вести онлајн, 7. 10. 2010.

[8] Вукмировић, Ђ. – Онколози узвраћају ударац, 15. 8. 2010.

[9] Марко Ерак је члан ДС.

[10] „Пацијенти оболели од малигних болести из Републике Српске више се не лече у Институту Војводине за онкологију, јер је уговор о њиховом лечењу био на снази до 31. децембра 2009., рекао је данас Марко Ерак из Института Војводине за онкологију”. (…) Ерак је на конференцији за новинаре о радиотерапији у Институту Милан Јовановић Батут рекао да је лечење пацијената из РС извођено по уговору склопљеном на основу два међудржавна споразума Србије и РС. Према његовим речима, ти пацијенти нису били смештени у стационару, већ је њихов смештај плаћала РС. Пацијенти из РС су зрачени после 18 часова, а Ерак је истакао да је у тим терминима зрачено и 80 пацијената из Србије и демантовао наводе да је реч о 450 осигураника из РС. Према његовим речима, из РС је било 303 пацијента”. Пацијенти из Републике Српске се више не лече у Војводини, Магазин Економист, 21. 7. 2010.

[11] Радомировић, Владимир, Како заштитити дуваче у пиштаљку, Пиштаљка, 5. 5. 2011.

[12] Совиљ, Миодраг – Малтетирање лекарке која је проговорила о корупцији, Радио 021, 21. 5. 2011. Ову вест пренео је сајт НС.инфо.

[13] www.healthcareanticorruption.org . Ово удружење преноси и прати медије који пишу о корупцији у домаћем здравству, видети страницу „Ми о корпцији“. Захваљујући овом удружењу, НИН је објавио како су трошене донације ЕУ. Видети:Петрушић, Сандра – Како смо потрошили туђе паре, НИН бр. 3128, 9. 12. 2010. Интегрални текст вез скраћења, објављен је на сајту удружења и доступан овде.

[14] Ђорђевић, С. – Ко је узео 1.2 милиона евра, Ало, 23. 7. 2010. Ова вест је пренета и на сајту Уније просветних радника Србије. Реаговале су и Е-новине, за које је ово „корупција у српском здравству

[15] Вукмировић, Ђ. – Онколози узвраћају ударац, 15. 8. 2010.

[16] Удружење Доктори против корупције ме је упутило да материјал нађем на сајту Обдусмана, али и након пажљиве претраге нисам успео да га нађем.

[17] Совиљ, Миодраг – Малтетирање лекарке која је проговорила о корупцији, Радио 021, 21. 5. 2011.

[18] Рачић, Љ. – Начелник из освете кињи докторку, Прес, 14. 8. 2010.

[19] Давидов-Кесар, Д. – Оболели од рака умиру чекајући терапију, Политика, 3. 6. 2011.

[20] Совиљ, Миодраг – Малтетирање лекарке која је проговорила о корупцији, Радио 021, 21. 5. 2011.

[21] Петровић, Љубица и Тодоровић, Соња – Апарат за зрачење изван функције због 1000 динара, Блиц, 22. 1. 2011.

[22] Покварен и трећи апарат за зрачење у Каменици, Радио 021, 27. 1. 2011.

[23] Петровић, Љубица и Тодоровић, Соња – Апарат за зрачење изван функције због 1000 динара, Блиц, 22. 1. 2011.

[24] Ракић, др Јован – Лекарска комора – колика је цена заблуде, 15/46. 4. 2006.

[25] Здравство и даље међу најкорумпиранијим секторима друштва, 11. 12. 2006.

[26] Ковачев, Душан – Зашто се Војводина стиди жртава фашизма, Фонд Слободан Јовановић, 28. 10. 2011.

[27] Совиљ, Миодраг – Малтетирање лекарке која је проговорила о корупцији, Радио 021, 21. 5. 2011.

[28] Срна, Радио 021 – Професор етике Филозофског факултета осуђен за мобинг, РТВ, 23. 5. 2011. РТВ је, такође, касније пренела вест Бете: Професори Филозофског факултета: Перовић није спроводио мобинг, РТВ, 2. 6. 2011. О малтретирању др Бокоров, РТВ ниша није објавила до данас!

[29] Министар здравља у суботици, РТВ, 23. 5. 2011. (Погледате Видео)

[30] Д. С. – Секретаријат за здравство оштетио буџет за 200 000 евра, Радио 021, 23. 5. 2011; КЦВ проневерио 12 милиона евра, 16. 6. 2011. Половином маја инспекција је забранила да КЦВ наплаћује анализе. Видети: Клиничком центру забрањено да наплаћује анализе, Радио 021, 16. 12. 2010. Исти чланак пренет је на портал Лиге доктора.

[31] Ради се о инвестицији Muehlbauer Holding AG & Co. KgaA,у Старој Пазови, коју су покрајински медији најавили као инвестицију у области софтвера: “Muehlbauer Holding AG & Co. KGaA“ је предузеће које је светски лидер у иновативним системима и софтверским решењима за производњу и персонализацију картица, пасоша и РФИД апликација. Његово присуство у општини Стара Пазова ће створити услове за рад и развој нових технологија и биће изванредна препорука за даље привлачење нових инвестиција.” У ствари, ради се о погону који ће израђивати микрочипове за личне документе, о чему се у Србији водила дуга полемика која још није окончана. РТВ на свом сајту није оставио трага о тој вести, али се читалац може обавестити на: Немачки „Муехлбауер Холдинг“ планира изградњу технолошког центра у Старој Пазови – Инвестиција од 2,5 мил ЕУР Екапија, 21. 5. 2011.

[32] Барбузан, Ј, Каменица 2 до краја године, Дневник, 1. 4. 2011. Додуше, Пајтић је неистинито обећао 2009. да „Каменица 2“ треба да буде завршена до краја 2010. године. Видети: Барбузан, ј. – Јави се Томице, адресу знаш, Дневник24. 3. 2009. Из ове вести се види да је Пајтић добро упућен у пословне проблеме онкологије у Војводини. Наравно, Пајтић је, такође неистинито, фебруара 2008. обећао да ће „Каменица 2“ бити завршена у првој половини 2010. године. Види: Барбузан, Ј. – Здравство: биће један од најмодернијих на континенту, Дневник, 12. 2. 2008.

[33] Екапија – “Отворена етажа 5“ Опште болнице „Ђорђе Јоановић“ у Зрењанину, 24. 3. 2011; Бета -Пајтић – Војводина улаже у здравство, Бе 92, 10. 2. 2011. (Вест преноси да је Покрајински фонд за капитална улагања већ уложио у безданску бању 48.5 милиона динара и да је потребно још 25 милиона); Д. Ј. – Пакети здравља за малишане, Данас, 27. 1. 2011; Танјуг – Војвођани добили нови апарат за магнетну резонанцу, Глас Јавности, 19. 6. 2010. (уложено 150 милиона динара из Покрајинског секретаријата за здравство, а исту Танјугову вест је пренела и РТВ, са напоменом да ће се смањити листе чекања на Институту за онкологију! Погледајте Видео); Д. Ј. – Потребно запослити још 220 радника, Данас, 20. 8. 2010. (Бојан Пајтић, председник покрајинске Владе, која је, преко Секретаријата за здравство и Фонда за капитална улагања Војводине, издвојила 3,7 милијарди динара за овај капитални пројекат.); Танјуг – Пајтић – Важно завршити Ургентни центар Клиничког центра Војводине, РТВ, 14. 5. 2010. (Пајтић је у лето 2007. неистинито обећао да ће тај Ургентни центар бити завршен у зиму исте године. Види: Ургентни цента ће бити завршен ове зиме, Данас, 29. 6. 2007.); Танјуг, Отворена јединица за лечење можданог удара у зрењанинској болници, РТВ, 5. 5. 2010. (видео); Отворена нова школа у Зрењанину, Бе 92, 1. 9. 2009. (Ради се о медицинској школи, а Пајтић је тим приликом обавестио јавност да је „укупна пројектна вредност зграде је 220 милиона динара, а до сада је уложено 192 милиона динара.“; Напредак у трансплантацији органа, Бе 92, 9. 5. 2009. (Покрајински премијер Бојан Пајтић је, након обиласка пацијенткиња трансплантационог центра и радова, рекао да је у последње три године у војвођанско здравство уложено више новца него у претходних тридесет.); Пајтић заочување производње у „Југоремедији“, Бизнис, 16. 4. 2009. (У зрењанинску „Југоремедију“ је прошле године из Покрајинског фонда за инвестиције уложено 35 милиона динара и биће предузете све мере за очување производње у тој фабрици лекова, изјавио је председник Извршног већа Војводине Бојан Пајтић.); Нови информациони системи и РТГ апарат, Национални грађански, 17. 2. 2008. (Доступно у архиви Наслови нет); У Суботици отворен нови дијагностички центар, РТВ, 1. 20. 2008. (Видео), „Инвестиција је вредна 50 милиона динара, а средства је обезбедио Покрајински фонд за капиталне инвестиције. Пајтић је, отварајући овај објекат, најавио много већа улагања у здравство Севернобачког округа из покрајинских фондова како би суботичка болница достигла европске стандарде у лечењу.“; У мају 2009. Нови Сад добија Ургентни центар, Бизнис новине, 1. 9. 2008, Фонд за капитална улагања је на основу одлуке Управног одбора, на чијем челу се налази председник Извршног већа Бојан Пајтић, обезбедио средства за реализацију овог пројекта у износу од 1,3 милијарде динара (…) пре оснивања Фонда за капитална улагања Извршно веће преко ресорног секретаријата за здравство издвојило још 500 милиона динара за тај пројекат (…) Ово није усамљен случај да Покрајина улаже у здравство. Преко Фонда за капитална улагања уложено је још у 77 других пројеката у области здравства на територији Војводине који су вредни 4,8 милијарди динара.; На дијализу по европским стандардима, 23. 5. 2008. Национални грађански, 23. 5. 2008. Барбузан, ј. – Здравство: Јетре и бубрези чекају закон о донирању, Дневник, 7, 5. 2008. Том приликом је Пајтић изјавио: „За опрему је уложено 100 милиона динара, а за реконструкцију још 30 милиона.“; Чворков, И. – Развој Војводине покреће 612 Пројеката, Дневник, 5. 4. 2008. ; Здравство – Краће листе чекања, Дневник, 12. 1. 2007. – из ове вести се јасно види да је Пајтић знао за проблем листа знатно пре него што га је објавила јавности Др Бокоров). Најзад, Пајтић и даље наставља сарадњу са Додиком у области здравства, и то уз присуство министра Јеремића. Тада је рекао „да је сарадња АП Војводине и Републике Српске веома успешна у многим областима, од образовања и здравства…“Видети: Пајтић разговарао с Додиком и Јеремићем, РТВ, 16. 5. 2011.

[34] Совиљ, Миодраг – Политичари коче истрагу на Институту за онкологију? Радио 021, 14. 6. 2011.

[35] Милосављевић, Маријана, Пиштаљка, 20. 6. 2011.

[36] Совиљ, Миодраг – Политичари коче истрагу на Институту за онкологију? Радио 021, 14. 6. 2011

[37] Ковачев, Душан – Конвалидација аутономашких жеља, Фонд Слободан Јовановић, 10. 11. 2009.

[38] Том приликом је Председник удружења „Право на здравље“ изричито изјавио: „Ми овде не причамо о појединачним корумпираним лекарима, већ о системским законима о здравству. Значи ти људи, шта год да су радили, неко им је то дозволио. (…) Када вам лекар тражи новац, то није корупција. То је изнуда, то је рекет, то се решава у најближој полицијској станици. Значи, дајте да видимо како је дошло до ове ситуације, како је то могло по закону и шта у том истом закону треба изменити како они не би уопште били у привилегованој позицији за узимање мита”, а о свему јеконачно обавештен и шеф делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер. Мирослав Петровић је том приликом најавио да очекује претње због свог учешћа у борби против корупције. Види: Совиљ, Миодраг, Полиција истражује корупцију на Институту за онкологију, Радио 021, 25. 3. 2011.

[39] Ради се о директору Института за онкологију Ненаду Боројевићу. Што је још важније, расплет ове афере врши се у полицијској акцији „Краба“ која има за циљ спровођење истраге у целом републичком здравству. Видети: Онколози имали тајне рачуне, Радио 021, 5. 6. 2011. ; Основаност сумње у кривична дела се јавила још крајем 2010. године. Видети: Т. М. С – Оптужница против директора Института за онкологију, Блиц, 30. 12. 2010.

[40] Јерков, Милена – Лекари: У новосадском здравству нема корупције, Радио 021, 14. 6. 2010.

[41] Др Душан Јовановић је члан Лиге социјалдемократа Војводине, видети: Совиљ, Миодраг, Политичари коче истрагу на Институту за онкологију, Радио 021, 14. 6. 2011. Ради се о лекару који је јавност уверавао да је квар на институту за онкологију веома компликован, а поправио га је за џабе сервисер из Сремских Карловаца. Видети: Петровић, Љубица и Тодоровић, Соња – Апарат за зрачење изван функције због 1000 динара, Блиц, 22. 1. 2011.

[42] Тражи полицију Војводине, Курир, 14. 3. 2011; Симић, Ј. – Чанак би војвођанску полицију, Вечерње новости, 13. 3. 2011; Д. С.- Полиције, корак до Републике Војводине, Радио 021, 14. 3. 2011; Чанак у петак с Цветковићем, РТВ, 23. 3. 2011; Хоћемо имовину, новац и полицију, Данас, 30. 3. 2011; Чанак: Имовина, новац и полиција, Бе 92, 29. 3. 2011; Г. Н. – А. П. – А. И – Чанак тражи координатора полиције за Војводину, Политика, 31. 3. 2011.

[43] „Куркућица“ – Сујеверни људи у Банату се плаше духова, који, по веровању, могу да се настане у кућама, обично по таванима, шталама или на салашима, ређе по собама, па производе чудне звукове, померају ствари и изазивају кварове и пометњу. Веровало се да могу бити отерани великом галамом и бајањем. Данас се за човека који решава неважан или непостојећи проблем каже како „тера куркућице“.

[44] „Војводина је регија у којој се традиционално негују вишекултуралност, вишеконфесионалности и други европски принципи и вредности.“, Чл. 1. ст. 2 Статута АПВ.

[45] Јована Апостоловића, лекара који је успешно сузбијао колеру у Бачкој и Банату, отпустило је из службе Градско веће Новог Сада 1765. године, јер је био „шизматик“. Потом је морао да обавља лекарску праксу у Београдском пашалуку.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

One Response to „Европска регијо“, да ли се стидиш Бојане Бокоров!?

  1. bačka topola says:

    Kakva kazna bi bila primerena za ovakve ljude,robija je malo.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: