Дипломатска метастаза аутономашке бирократије


Аутономашке неистине су постале јасне одмах по паду Милошевића, када су новим, демократским властима постали доступни стварни подаци који говоре супротно. Зран Ђинђић је о томе јавност обавестио у Суботици (није само Нови Сад Војводина), још 2001. године. „Ђинђић је о односу централне власти према Војводини рекао да да пљачке није било и да је у припреми извештај о давању Војводине републици и обратно, према коме је Војводина била издржавана."

Војводина ће имати истинску аутономију, по мери својих грађана[1].

Др Зоран Ђинђић.

Републичке власти су надолазећу светску економску кризу игнорисале, а потом су тврдиле да ће она бити „развојна шанса Србије“. Војвођански аутономаши, за разлику од републичких власти, нису чак били ни кадри да схвате шта је то криза. Док су европске земље предузеле мере против кризе, аутономаши су грабили што више привилегија за себе. После годину дана њихова промашена политика се „крунише“ тиме што сами себи дарују дипломатска представништва на народној грбачи.

Аутономашке неистине су постале јасне одмах по паду Милошевића, када су новим, демократским властима постали доступни стварни подаци који говоре супротно. Зран Ђинђић је о томе јавност обавестио у Суботици (није само Нови Сад Војводина), још 2001. године. „Ђинђић је о односу централне власти према Војводини рекао да да пљачке није било и да је у припреми извештај о давању Војводине републици и обратно, према коме је Војводина била издржавана.[2]

У међувремену, војвођански аутономаши су сасвим запоставили економску и социјалну политику у Војводини ради постизања сопствених политичких привилегија. Сада покушавају да та своја достигнућа прикажу као „успех“, па се хвале глупостима као што је њихова противуставна канцеларија у Бриселу[3]. Међутим, потрошило се и сувише пуно времена на доказивање колико су аутономашке  фотеље скупе и беспотребне за Србију а нарочито Војводину. Да њихове фотеље грађанима и сељацима у Војводини добра донети неће, није схватио само онај ко неће да прихвати реалност. Пошто је бесмислено бавити се аутономашким јектенијем које “паки и паки” понавља: Донација, Апликација и гринфилд инвестиција. Боље да размотримо шта кажу чињенице, да видимо је ли наша Војводина игде напредовала поставши „аутономнија него икад“ у својој историји.

Ди је сада наше жито?

Прво тромесечје од усвајања Корхецовог статута, показало је како је извоз из Војводине пао за четвртину, наводно због економске кризе[4]. Још је у претходној, 2009. години рекордно мало површина засејано житом у Србији[5]. Након годину дана од „победе фотељаша“ у борби неуставну аутономију, покрајинске бирократе се ни једном нису осврнуле на чињеницу да су сељаци Војводине успели да засеју „нашим житом“ мање од 250 000 хектара[6], што значи 60 000 хектара мање од планираног, и то по речима Ђорђа Бугарина, секретара Удружења за пољопривреду Привредне коморе Војводине[7].

Сетва је у Војводини закаснила. „Сетва касни зато што касни и берба кукуруза који је скинут тек са 25 до 30 посто површина и зато што паори калкулишу. Више им се исплати да се клип просуши на њиви него да се оптерете високим трошковима сушења. Највећи проблем за сељака заправо је су беспарица, они и поред тренутно високе откупне цене пшенице, једноставно немају готовог новца да без задуживања купе репроматеријал за сетву“, нагласио је проф др Мирослав Малешевић са новосадског Института за ратарство и повртарство[8]. Покрајина нема новаца за субвенције. Али, има новаца да рекламира Развојну банку, Развојни фонд на ТВ програму и да оснива покрајинску дипломатију.

Кукуруз је у Војводини одлично родио (за разлику од жита), добар род по хектару у покрајини ове године био је нарочито изражен у Војводини[9], а укупан род је већи за 7%[10], али то вероватно нема никакве везе са растом покрајинске бирократије. Удео кукуруза  одавно чини пола промета Новосадске прометне берзе. Одавно је забрињавајуће што су тржишни вишкови у Војводини још пре кризе достизали чак 90 посто укупних количина, за разлику од остатака Србије, у којој су ови вишкови учествовали са 10-15% укупне количине[11]. Војводина дакле, обилно производи кукуруз, али не троши, односно не прерађује ни 10% тог кукуруза. Кукуруз је у Војводини јефтин и користи се чак за огрев[12],

Ди је наш извоз?

„Према подацима Привредне коморе Војводине, због последица економске кризе пада цена пољопривредних производа на светском тржишту, извоз из покрајине у 2009. годиние смањен чак за 25 одсто. Прошле године из Војводине је извезено робе у вредности од 2,892 милијарде долара, док је увоз износио 4,382 милијарде долара. То значи да је дефицит у  Војводини лане био 1,489 милијарди,али је за 49 одсто мањи него у 2008. години“[13]. Међутим, шта то значи грађанима и сељацима Војводине, кад сав профит од овог извоза присвајају странци, којима је будзашто распродата привреда покрајине.

„Према подацима покрајинског Фонда за подршку инвестицијама у пољопривреди на територији покрајине тренутно послују 44 стране компаније. Оне су укупно уложиле више од 1,3 милијарде евра и све раде за извоз. Од страних компанија, највећи извозник је лондонски “Ашморинвестмент менаџмент“,већински власник врбаске индустрије меса “Камекс“.Британски инвестициони фонд “Salford“, у чијем саставу послују Новосадска и Суботичка млекара, као и погони у Шиду, Вршцу и Оџацима, велики део млечних прерађевина, посебно сира, пласирају поред земаља у окружењу и у земље ЕУ. Млечне прерађевине, биљне масти и уља извози хрватски бизнисмен Ивица Тодорић, власник “Agro-kora“, у чијем саставу је зрењанинска индустрија уља.Међу значајнијим извозницима прерађеног млека је сомборска млекара која послује у саставу загребачког “Дуката”.- Први на листи пет највећих страних инвеститора и извозника из Војводине, који су уложили 530 милиона евра у агробизнис, јесте белгијска мултинационална компанија “Inbev“, један од највећих светских произвођача пива,која је купила пивару у Апатину. Американци који су у војвођански аграр инвестирали 271,9 милиона евра, највише лане, када је “Pepsi” за 210 милиона евра купио “Марбо продукт”, трећину својих производа извозе. Највеци холандски инвеститор је”Хајнекен“, са инвестицијама од 67 милиона евра, који првенствено ради за познате’ купце из иностранства, а ма-њи део њихове производњеостаје на овдашњем тржишту- каже Гулан.Фармацеутска компанија “Хемофарм” из Вршца један је од водећих извозника Србије и, без премца, највећ иизвозник у Војводини.“ Наравно и она је у страном власништву. Предузећа у домаћем власништву, која нису у рукама странаца или домаћих тајкуна, остварују тек неколико процената у укупном извозау из Војводине. Према томе, ово је „Војвођански извоз“ само на папиру, а у реалности, сва добит од њега припада странцима, који су се те привреде домогли јефтино, у спрези војвођанских аутономаша и њихових републичких коалиционих партнера.

Извоз је помогао и Фонд за рзвој Војводине: „Краткорочно финансирање извоза Фонд за развој АП Војводине одобрио је предузећима „ТРА Дуга”, „Midex K2”, „Bačka” export – import d.o.o., Фабрика акумулатора Сомбор, Мобил продукт д.о.о. и „Soforebo commerc”. Вредност одобрених кредита је 119.592.000 динара – најавио је Недељко Стојисављевић Бајша, представник Фонда у Сомбору.[14]“ Међутим, шта кажу агрегатни подаци? Покривеност увоза извозом у Војводини износи 81.7%, али у земљама CEFTA је ова вредност 308,4%[15]. С обзиром на ову вредност, двоструко повећање извоза у земље CEFTA[16] баш и није импозантно.

 

Ево који су адути Војводине у извозу: Белог шећера (углавном Мишковић) извезе из Војводине за 105.430 долара. Накупци извезу жутог кукуруза по цени 91.380 долара. Подних покривача (угл. Ламината) и нешто тапета, извезу угл. „војвођанске“ фирме у страном власништву за 72.076 долара итд[17].

Ди је наша запосленост?

Још мало о незапослености која је главни уништитељ града и села у Војводини и основни друштвени порок. Ригидном административном методологијом социјалне службе у Србији, па и у Војводини, први и основни задатак постао је да се бришу са списка незапослених они који се по ригорозним критеријумима „неоправдано“ тамо налазе. Ипак, стопа незапослених у Војводини  стабилно расте упркос административном орезивању. Од 2008. године стопа незапослених у војводини се са 13.4% попела чак на 20.9%[18] и поред сталног аутономашког „вла-ба“ о „запошљавању војвођана“, а брисањем са списка није могло да се „почисти“ 198. 410 незапослених грађана и сељака Војводине[19]. Највећи појединачни удео у незапослености чини управо омладина од 25 до 29 година, скоро 13%[20].  Према извештају Центра за стратешка информациона истраживања „Војводина ЦЕСС, „Тржиште рада у АП Војводини карактерише висока незапосленост, велика прикривена незапосленост, ниско учешће запослених у приватном сектору, и недовољна мобилност радне снаге.[21]

Запосленост је у доба владавине аутономаша нашом Војводином опала са 42.7% чак на 35.4%[22] и по свему судећи и даље ће се топити као чварак на рингли. Запослених лица у Војводини, према републичком заводу за Статистику има 478 549[23] и право је чудо како аутономашке службе чак ни ову чињеницу нису биле кадре да правилно представе ову чињеницу, већ су јавности давали још неповољније податке на основу којих је незапосленост у Војводини изгледала чак двоструко већа[24]. На жалост, они који раде у сектору прерађивачке индустрије, чине свега 19.69% запослених[25], а према подацима број запослених рапидно опада са удаљеношћу од центра регије у којој су најмасније фотеље војвођанских фотељаша, па овај пример јасно показује како  „регионализација Србије“ у ствари нема никаквог утицаја на раст запослености у регији.

Напротив.

Достигнућа прве годишњице аутономаштва

Војвођански аутономаши су сасвим запоставили економску и социјалну политику у Војводини ради постизања сопствених политичких привилегија. Сада покушавају да та своја достигнућа прикажу као „успех“, па се хвале глупостима као што је њихова противуставна канцеларија у Бриселу.

За годину дана своје бесмислене, штетне, а скупе владавине, војвођански аутономаши су најпре похапсили српску омладину која се противила противуставном Корхецовом статуту[26], па су затим увалили све српске јавне функционере у срамотни грабеж за функцијама[27]. Игноришући елементарне принципе правне државе[28], снису хтели ни да мисле о мерама борбе против еконмске кризе, [29], осим што су без икакве економске политике врло лоше симулирали бригу за запошљавање[30], показавши чак да њихове надлежне службе у ствари нису кадре да имају тачну представу колико заиста запослених у покрајини. Аутономашке власти су једино биле хитре да национализују „наше новце“ присвајањем „Металс банке[31]“. Од свих аутономашких развојних успеха у војводини, упечатљива је била једино „псевдоепиграфика“ Бојана Пајтића[32], од које је у међувремену,и њега самог постало срамота.

Док грађани и сељаци Војводине имају све мање новаца и запослења, док им животни стандард опада, а перспектива неповратно измиче, аутономашка бирократја „установљава“ противуставну[33] „војвођанску дипломатију“ у ЕУ, наравно, на терет безнадежних и презадужених земљака. Каква је корист, осим штете од тога што ће грађани и сељаци Војводине у будућности морати да плаћају своје европске „пединторе[34]“, и њихове „нотароше[35]“, бединере, собарице и  „форшпане[36]“?

Никакав.

Упутнице:


[1] Зоран Ђинђић: Србија средње класе и добростојећих породица, Глас Јавности, 25. 1. 2001. Аутономија коју је Војводина добила у време владе Зорана Ђинђића, нарушена је усвајањем Корхецовог Статута Војводине у Скупштини АПВ2009. године.

[2] Ђинђић – Војводина је била издржавана, Б92, 1. 6. 2010.

[3] Ускоро канцеларија Војводине у Бриселу, Блиц, 5. 11. 2010.

[4] Извоз из Војводине смањен за четвртину, РТВ, 26. 3. 2010.

[5] Рекордно мање површине под пштеницом, С медиа, 16. 11. 2009.

[6] Јањић, М: Под пшеницом само 70 одсто планираних површина, Данас, 6. 11. 2010.

[7] Јањић, М: Под пшеницом само 70 одсто планираних површина, Данас, 6. 11. 2010.

[8] Посејано мање од 10 одсто површина, Равница рс, 18. 10. 2010.

[9] Танјуг: Рекордан принос кукуруза, РТВ, 16. 11. 2010.

[10] Овогодишњи род кукуруза већи за 7 одсто него лане, Економист, 12. 10. 2010.

[11] Харак, А: Удео кукуруза  чини пола промета Новосадске прометне бурзе, Продуктна берза Нови Сад, 22. 3. 2007.

[12] Суботић, Н: Кукуруз за потпалу, Вечерње новости, 3. 1. 2010.

[13] Блиц: Кукуруз, шећер и лекови адути Војводине, Агробизнис, 11. 6. 2010.

[14] Фонд за развој Војводине помаже извоз: Соинфо, 19. 5. 2010.

[15] Informacioni centar PKV i Saopštenje br.  313 ST 15, Republički zavod za statistiku: Rобна размена АП Војводине са иностранством за период јануар-септембар 2010. године.

[16] Извоз Србије у ЦЕФТА у 2009. два пута већи од увоза,

[17] Саопштење бр. 313 СТ 15, Републички завод за статистику

[18] ЦЕСС: Тржиште рада у Војводини -Преглед – Јул 2010. године.

[19] Ковачев, Душан: „Вла-ба“ о запошљавању Војвођана, Душан Ковачев, 19. 6. 2010.

[20] ЦЕСС: Тржиште рада у Војводини -Преглед – Јул 2010. године.

[21] ЦЕСС: Тржиште рада у Војводини -Преглед – Јул 2010. године.

[22] ЦЕСС: Тржиште рада у Војводини -Преглед – Јул 2010. године.

[23] ЦЕСС: Тржиште рада у Војводини -Преглед – Јул 2010. године.

[24] Ковачев, Душан: Социјално беспуће аутономаша, Фонд Слободан Јовановић, 19. 4. 2010.

[25] ЦЕСС: Тржиште рада у Војводини -Преглед – Јул 2010. године.

[26] Ковачев, Душан: Хапшење у част Статута, фонд Слободан Јовановић, 14. 12. 2009.

[27] Ковачев, Душан: Смрт начела неспојивости јавних функција, Фонд Слободан Јовановић, 18. 6. 2010.

[28] Ковачев, Душан: Напуштање начела дедељивости републике, Фонд Слободан Јовановић, 5. 6. 2009.

[29] Ковачев, Душан: Криза у Војводини, Фонд Слободан Јовановић, 19. 5. 2009.

[30] Ковачев, Душан: Социјално беспуће аутономаша, Фонд СлободанЈовановић, 19. 4. 2010.

[31] Ковачев, Душан: Национализација Металс банке, ФСЈ 12. 8. 2009.

[32] Ковачев, Душан: „Понтифекс максимус“, Фонд Слободан Јовановић, 23. 10. 2010.

[33] Марковић, Ратко: Стварање државе, Магазин Печат, бр. 51, 21. 6. 2009; Чавошки Коста: Статут за отцепљење покрајине, Ibidem, Коштуница, војислав: Предлог новог статута Војводине, Ib.

[34] Пединтор: Особа преко које зависни сељаци (Кертиси) непосредно контактирају свог феудалног господара, подносе му жалбе на поступке његових пандура и молбе за милост. Пединтор се редовно позива у господаров кастел на забаве, а од њега добија видиве, ситне знаке милости (на пр. штап са посребреним врхом, џепни сат, сребрниланац и друго).

[35] Нотарош: Бележник

[36] Форшпан: Возач

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: