Триста милијарди разлога због којих Србија не треба да уђе у НАТО


 

На слици: Густ облак отровних испарења након НАТО бомбардовања Панчева (стотинама километара далеко од Косова и Метохије), којег су кише обориле на обрадиву земљу, изазвавши трајне последице по екологију и непроцењиву штету по здравље становништва Србије.

Србији није упућен званичан позив да приступи НАТО-пакту, а актуелна власт покушава да покаже како је сасвим природно да Србија буде део овог савеза, истичући да ће поред безбедносне имати и велику економску корист. Међутим, органи домаћих јавних власти се, још увек, нису бавили економским и имовинским питањима на ту тему. Део домаћег„невладиног сектора“ је наклоњен чланству у НАТО-у, али, такође, није поднео јавности ваљан аналитички покушај којим би приказао било какву корист од ступања Србије у исти. Одговоран приступ налаже озбиљно разматрање питања економске исплативости чланства Србије у НАТО-у, при чему се не сме занемарити чињеница да је безбедносни положај Србије према чланицама НАТО-а већ (безуспешно) регулисан правилима ОУН-а, ОЕБС-а и „Партнерства за мир“, а да већи део чланица НАТО-а до данас, непосредно или посредно, крши ове прописе, повређује територијални интегритет Србије и имовинска права ње и њених грађана.

Штета од агресије НАТО-а 1999. године

Илегалном агресијом 1999. године, НАТО-пакт је Србији и великом броју њених грађана начинио огромну штету. Међутим, НАТО никад није прихватио деликтну одговорност, чак ни за очигледан деликт попут бомбардовања пијаце у Нишу, већ ју је прозвао „колатералном штетом“. Штета, коју је само бомбардовање изазвало у Србији, процењује се на око 30 милијарди долара. Овај износ веома наликује нивоу данашње задужености Србије. Занимљиво је, уз то, да су крајњи повериоци данашњег српског кредитног задужења, углавном, из најбогатијих држава НАТО-а.

НАТО и штета од погрома на Косову и Метохији

КФОР (већином састављен од припадника НАТО-држава) није успешно спречио пљачку и уништавање имовине, убијање и прогон неалбанског становништва, након повлачења Војске Југославије са Косова и Метохије 1999. године. Питање деликтне одговорности није разматрано ни у вези погрома над Србима 2004. године. Напротив, под окриљем војне и цивилне управе КФОР-а, на Косову и Метохији, приватизацијом и на други начин, илегално су одузимана неспорна имовинска и друга права држави Србији, српским привредним субјектима и грађанима. Касније збрињавање дела избеглица, финансирање програма повратка грађана чија имовина је тада страдала и обнове цркава, нису накнада штете већ донација.

Узурпација имовине Србије и њених предузећа на делу територије под стварним господарењем НАТО-а

Само вредност две узурпиране косовске термоелектране процењује се на 3 до 4 милијарде долара, а вредност косовских рудника на 3 милијарде. Када се овом износу дода вредност инфраструктуре и јавних добара, штета нанета Србији, проглашењем тзв. независног Косова, износи преко  20 милијарди долара.

ЕПС је услед узурпације своје имовине на Косову, још пре проглашења тзв. независног Косова, претрпео штету од 1,5 милијарди евра. Услед онемогућења коришћења преносних капацитета на Косову и Метохији, годишње ЕПС губи 200 милиона евра добити. 20 милоина евра, годишње, ЕПС исплаћује запосленима на име накнаде, по основу тога што им на Косову и Метохији није омогућено да раде на својим радним местима.

Вредност српских предузећа на Косову и Метохији процењује се на око 3 милијарде евра (Подаци КЦ за КиМ). У ту имовину улази и имовина предузећа НИС, ПТТ Србије, Железница Србије, Србијашума, Путева Србије…

Србија је до сада отплатила 1,8 милијарди  долара дуга јужне српске Покрајине. Србија се (не тзв. Косово) задужила на међународном финансијском тржишту да би инвестирала 17 милијарди долара у привреду Косова и Метохије. У току последњих 50 година, Србија је инвестирала још 17 милијарди долара властитих средстава ради економског развоја своје јужне Покрајине.

Неколико година након насилног протеривања легалне власти, само у Приштини је Катастар злоупотребом решио 15 000 имовинских захтева у корист Шиптара, на штету друштвене и државне имовине. Податак се односи само на „откривене“ злоупотребе. Сличне злоупотребе су правило у читавој српској Покрајини под стварним господарењем НАТО-а, у форми КФОР-а, током протеклих 10 година.

Вредност рудног и минералног богатства отетог од Србије политиком НАТО-а

Вредност минералног богатства Косова и Метохије, Независна комисија за руднике и минерале Рајнера Хенстмана, проценила је на 13,5 милијарди евра. Исти извор тврди да само трепчански рудници вреде 3 милијарде евра. Резерве лигнита на Косову и Метохији су међу највећима у свету (Independent Commission for Mines and Minarals, http://www.lignitepower.com), процењују се на 250 милијарди долара.

Косовски лигнит представља преко 70% укупних српских резерви тог енергента, а према процени Косовског информационог центра, укупне резерве премашују 20 милијарди тона. Исти извор процењује вредност тог лигнита знатно више од Независне комисије – чак на 500 милијарди долара.

Главни протагонисти и помагачи илегалних органа власти тзв. државе Косово, који непосредно врше отимачину имовине Републике Србије, водеће су државе НАТО-а.

Узурпација имовине српских грађана у НАТО-држави Косово

Посебно питање су потраживања српских грађана на Косову и Метохији.Тамо је до сада од Срба узурпирано милион земљишних парцела, чија вредност још увек не може тачно да се процени, али свакако није мања од 50 милијарди долара. Решењима Дирекције за некретнине и власничка права, коју су основале ОУН (HPD), а чија овлашћења данас врши Косовска агенција за имовину, решено је  20.154 захтева за враћање узурпираних кућа и станова на Косову и Метохији. Међутим, само 600 власника је до сада уведено у посед непокретности. На основу Уредбе шефа Мисије ОУН-а на Косову, пре седам година је дозвољено да 10-годишњи држалац непокретности буде укњижен као њен власник. На тај начин се легализује власништво лопова над опљачканом имовином. У атмосфери општих злоупотреба тзв. власти на Косову, поменута Уредба је дозволила да несавесни држалац постане власник туђе имовине.

Претходно питање и искуство економске историје

У време ескалације дуготрајне економске кризе, сасвим је неозбиљно доказивати исплативост уласка Србије у НАТО-пакт. У условима раста нивоа задужености према нивоу БДП-а, може се рећи да би улазак Србије у НАТО опасно угрозио домаћу економску и социјалну политику. Колико је чланство у НАТО-у лоша „инвестиција“ говори нам искуство новоучлањених земаља које су прихватиле „НАТО-стандарде“: куповина новог наоружања и опреме, финансирање својих војника за америчке ратове, гашење сопствене војне индустрије, задуживање ако се нема довољно новца за све ово… Добити нигде.

Поред њиховог лошег искуства, Србија има сопствено, мучно и незаборавно. Не залазећи у питања кршења Међународног јавног права, морала и етике, агресијом 1999. године НАТО-пакт је Србији и њеним грађанима, поред људских жртава, нанео огромну имовинску штету. Године 2008. је већина држава НАТО-а признала илегално отцепљење Косова и Метохије, тзв. независно Косово, чиме је од Србије и њених грађана отето још најмање 300 милијарди долара. Дакле, пре но што почнемо да разматрамо да ли би било корисно, треба да израчунамо колико смо штете, до сада, претрпели од НАТО-пакта коју, до дана данашњег, нико није прецизно утврдио, нити покренуо питање одштете. Не рачунајући штету нанету Србији током бомбардовања, ових 300 милијарди долара је довољан разлог да не градимо безбедносну политику са штетницима. Ово је претходно питање, без чијег решења је разматрање „исплативости уласка Србије у НАТО“ једнако смислено колико и дељење нулом, имајући још у виду и чињеницу да су земље НАТО-а трајно напустиле већину начела међународног безбедносног поретка у корист једне мафијашке творевине на нашем тлу ?

Подсетимо се домаће економске историје „интеграција“, сличних овима које нам се нуде. Путем сличне „интеграције“ је пре неколико векова, у име Српске деспотовине и суседне БиХ, пошла дипломатија деспота и краља Стефана Томашевића. Ради очувања финансија, „интегрисао“ је у Османско царство Србију, а одмах потом и Босну. Узалудно се надајући да ће спасити властиту имовину, изгубио је властиту главу.

Овај чланак је објављен у штампаном издању часописа Видовдан, јуна 2010. године под насловом "300 милијарди разлога против алијансе".

Једина „перспектива“ његових поданика, након тога, била је: најамно ратовање (ангажовање у удаљеним војним мисијама); данак у крви (отимање деце од родитеља), трговина белим робљем и шверц (трафикинг); харач (рекет) и зулум (изузимање окупатора од кривичне и деликтне одговорности). У таквом златном добу Балкана (Ахмет Давутоглу, Отомански вјекови Балкана су успјешна прича, сада је треба обновити, Daily news Montenegro, 29. 10. 2009) Срби су постали „раја“ без власништва, трајно избегла у села економски пасивних „регија“. Једина „алтернатива“ била је да постану обесправљени странци у суседним државама, лишени могућности „инклузије“ у друштво.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: