“Племенита мржња” лажног инсајдера


Душан Ковачев: " `Инсајдер` је у српском друштву способан једино да игра параноидну улогу медијског Илије Чворовића, уобразивши да је ДСС Војислава Коштунице његов зли подстанар, а Црква, Двери и други су од стране тог подстанара "заведени" на путу "непријатељске делатности". Баш као њихови идеолошки преци из бољшевичког агитпропа, тако и ови садашњи врше медијску сатанизацију `унутрашњег непријатеља` у нади да ће се однекуд појавити они који ће уместо њих извршити њихове језиве замисли за чије извршење они сами нису способни." На слици: Бољшевички ликвидатор пун "племените мржње", непосредно уочи акције.

– Ала волим да мрзим!

Из драме “Радован Трећи” Душана Ковачевића

Прошло је много времена од објављивања чувеног комунистичког чланка “Племенита мржња”у “Борби”, органу КПЈ, и тада утемељеног става да је “једино мерило величине љубави према народу несавладива мржња према непријатељу”[1]. Папир трпи све, али и филм трпи све. Својевремено, снимали су се чак и “лажни документарци” који су једно време постали популарни жанр ове уметности. Због уверљивости “лажног документарца”, по имену “Холокауст људождера”[2], аутор је чак био под истрагом. А ево, снимљен је и код нас “документарни” филм, који је монтажом измешао бабе и жабе како би доказао непостојећу заверу иза које стоје “зли Коштуница” и његов ДСС.

“Образ је важио за подмладак СПЦ, а сад су то Двери”, став је аутора “Инсајдера”, иако им је отац Александар Ђаковац објаснио да “Двери српске” нису део црквене организације. За “Инсајдер” нема везе ни то што чланови старешинства Двери  баш нису прва роса младости. “Инсајдер” је тврдио и да постоји “верска школа при храму Св. Александра Невског” у Београду која је образовала неке руководиоце ДСС-а и у том смислу су изношене сличне глупости. Немања Милиновић је бубнуо за емисију “Инсајдер”: “Син тог цара Лазара Београд је добио као свој поклон, и то од кога, од Мађара.” Све је, наравно, сасвим нетачно, пошто кнез Лазар није био цар, а његов син, српски деспот Стефан Лазаревић је примио на управу град Београд 1403. или 1404. године од цара Сигисмунда Луксембуршког. Али, истина је да је Немања теолог- блогер Б92.

“Двери се годинама финансирају кроз пројекте које плаћају грађани Србије”, тврди “Инсајдер”. Зашто би тако нешто било спорно и да је истинито? Присетимо се само шта је све протеклих година финансирано новцем грађана Србије? Узалуд је отац Александар Ђаковац навео: “Мислим да ови из Двери, никада нису позивали на насиље, дакле критиковали, не знам, и тако даље. А нису позивали на насиље, док ови из Образа, богами јесу”. Јован Бајфорд неће да види елементарне разлике: “Ја не видим уопште никакву разлику између онога што говоре Двери и што говори Српска православна црква”. Sanctga simplicitas! На литургијама се хришћани и моле како би их Господ одржао у “јединомислију”. “Инсајдер” се, затим, потрудио да докаже како су “Двери с Црквом институционално повезане”, што је аргументовано постојањем пословног односа неколицине чланова старешинства Двери и црквених тела, који је правно регулисан и сасвим транспарентан. А шта би било да је “Инсајдер” открио како је ове људе та иста Црква крстила, баш као што је крстила и већину чланова ДСС-а, а који се сви често чак и причешћују, и у кућама држе иконе? Многи су чак и венчани у Цркви и редовно траже благослов од духовника Цркве, вери у Бога подучавају сопствену децу, неке је Црква побратимила и окумила. Хоће ли таква “злодела” бити тема неког од наредних наставака серије “Инсајдер”?

У емисији су прозивани министри бивше владе, високи политичари, сви редом из ДСС-а (и неки из СПО) и гледаоцима је импутирано како они у ствари стоје иза Двери, а ни на чему засновани ставови су праћени непрестаним понављањем сцена насиља са тргова, улица и трибина стадиона, без икаквог стида и срама, од исте телевизије која је годинама симпатисала и награђивала навијаче и хулигане. Од исте телевизије која је годинама гледаоцима објашњавала како “полиција министра Јочића” користи “прекомерну силу” против истих тих навијача, који тада нису никако били хулигани, већ награђени сарадници “Петог октобра”.

Констатовано је и како су Двери (наравно, општи закључак аутора је да иза Двери стоји ДСС) “екстремистичка” организација, након чега је самодоказана таутологија: десничарске организације су екстремистичке, десничари су дакле екстремисти. Баш као у доба пропаганде “ТВ Бастиље”, од које су се научили занату, шетња улицом је за њих вид екстремистичког понашања. Аутори “Инсајдера” нису могли да нађу ни једну једину реч позивања на насиље, ни један једини акт подршке насиљу ни међу представницима Цркве, нити од Двери, ни од ДСС-а. Напротив, било је много позива на уздржавање од насиља, али “Инсајдер” је све то прећутао. Ипак, “Инсајдер” је пренео изјаву Слободана Радовановића: “Истраживали смо Двери”, што значи да ни Тужилаштво до сада није могло наћи никаквих елемената њихове кривичне одговорности. У вези насиља на београдским улицама, нико из ДСС-а није ни осуђен, нити се против њега води поступак, баш као нити против чланова старешинства Двери. Али, зашто би аутора “Инсајдера” занимало да утврди чињенице које се не уклапају у његов стереотип о “екстремистима” којег шире уз звуке америчког хорор филма?

Шалу на страну, осим таутологија и музике из хорор филма, боље аргументације “Инсајдер” нема. Али, зашто режимској телевизији треба да, себи на срамоту, од шетача прави насилнике и утврђује како иза свега стоји ДСС, странка која већ две године није у власти и која је (једина у последње две деценије) мирно ту власт напустила? Па зато што за сваку паљевину у Београду треба оптужити Коштуницу, да би се прикрила чињеница да су он и његова странка једини остали доследни у политичким вредностима које заступају, нарочито у погледу борбе за уставност, законитост и територијални интегритет Србије. Уосталом, зар перманентно подсећање на присуство унутрашњег непријатеља од стране медијски надмоћне и режимски подобне машинерије није обележје тоталитарног поретка? Зар нису ДСС-у, без икаквих аргумената, пришивали да “стоји иза убиства премијера”, да би огорчени одустали од ове будалаштине настављајући да сатанизују Војислава Коштуницу као “ствараоца атмосфере у којој је убијен премијер”?

Данас “Инсајдер” развлачи кору за нови, лажни медијски бурек српском народу. У овом буреку се Србима нуди “месо” хулигана, дојучерашњих миљеника Бе 92, које су они читаву деценију, након револуционарног паљења Скупштине злоупотребљавали, хвалили, мазили и подстицали против “Милошевићевих”, па потом против “Јочићевих полицајаца”. Данас они њихово “месо” хоће да потуре гладном, задуженом и незапосленом српском народу као ДСС-ово масло.

"Је ли судбина истраживачког новинарства у овој земљи да остане верно псето режима, дресирано агитпроповским поукама добро утувљеним из оног тоталитарног, бољшевичког доба и да не може без параноидног страха од "унутрашњег непријатеља"? На слици: Данило Стојковић тумачи лик Илије Чворовића у филмованој драми "Балкански шпијун" Душана Ковачевића.

Наравно, ни речи о незапослености, ни речи о презадужености и лоповским приватизацијама. У “Инсајдеру” је прећутано како је наше друштво изгубило елементарни дијалог са омладином која  је, у “том врлом новом свету” на путу ка “ЕУ која нема алтернативу”, изгубила сваку перспективу. Ни о наркоманији, ни о катастрофалном паду стандарда, ни о исељавању из Србије, ни о расту криминала, нити о било којој социјалној болести која погађа грађане Србије који нису “подобни” за “позитивну дискриминацију”. Медијском атракцијом и етикетама, ТВ серија “Инсајдер” скрива продају Телекома којој сигурно неће бити посвећене њене наредне епизоде, баш као што је у доба Милошевића певао Рамбо Амадеус “не причај ником да је мала плата“. “Инсајдер” је у српском друштву способан једино да игра параноидну улогу медијског Илије Чворовића, уобразивши да је ДСС Војислава Коштунице његов зли подстанар, а Црква, Двери и други су од стране подстанара “заведени” на путу “непријатељске делатности”. Баш као њихови идеоло0шки преци из бољшевичког агитпропа, тако и ови садашњи врше медијску сатанизацију “унутрашњег непријатеља” у нади да ће се однекуд појавити такви који ће уместо њих извршити њихове језиве замисли за чије извршење они сами нису способни.

У време Чворовића није било нитроглицерина у апотекама. Међутим, у Србији чија ТВ Бастиља је постала ТВ Бе 92 нема ни перспективе, ни запослења, ни раста стандарда грађана. Нестао је и друштвени дијалог са омладином. Једино што стабилно расте у Србији је њена задуженост и хронично незадовољство омладине. То су прави проблеми Србије, који никако неће престати нестанком ДСС-а, Двери и српске Цркве, нити оних који другачије мисле и хоће то да кажу. Напротив. У међувремену, наше друштво би морало да се упита: је ли судбина истраживачког новинарства у овој земљи да доживотно остане верно псето режима, дресирано агитпроповским поукама добро утувљеним из оног тоталитарног, бољшевичког доба и да не може без параноидног страха од “унутрашњег непријатеља”?

Упутнице:

_________

[1] Ђилас, Милован, “Племенита мржња”, Борба, број 23, стр. 1, 8. октобар 1942.

[2] „Cannibal Holocoust“, Ruggero Deodato, 1990.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

One Response to “Племенита мржња” лажног инсајдера

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: