Понтифекс максимус


Фал`те ме уста, да вас не подерем!

Изрека из Баната

 

"Изгледа да више није довољно само истерати булдожер и уклонити траву с ливада поред градова, да се у "наше њиве" забоду заставе Војводине и ЕУ и у "нашу житницу" забетонира спомен табла с именима страних и покрајинских фондова, украшена шареним грбом три угарске краљевске жупаније. Сад треба додати и име друга председника. Баш као у свакој неоколонијалној територији, којој експлоататори ласкају да ће постати "држава"."

Војводина је на „путу за Европу“ добила много. Добила је „Корхецов статут“, још пре тога нацртали су јој заставу и склепали грб. Добила је и брисање огромног броја незапослених са списка и много виртуелних економских зона на којима се чека долазак „гринфилд инвестиција“, као што се чека долазак господина Годоа. Добила је Војводина од „Коалиције за европску Србију“ и општу задуженост становништва које је запослено и које дугове не може да плаћа. Добила је пропале и затворене фабрике. Добила је и „поплаве“, од којих је најопаснија била она када се, захваљујући једностраној примени ССП-а војвођанско млекарство „удавило“ у увозном „евро-млеку“. Добила је и обећања и тек ће да их добије. Добиће милостињу од ЕУ, која никако да дође. Добиће још дистрибутера и под-дистрибутера гаса. Добиће још бирократа како би јој помогли да постане још аутономнија. Добиће нове, стране мултинационалне компаније који ће да табулирају своје име на нашим њивама, нашим ораницама, да на њима сеју и жању „наше жито“…

Сада, кад је Војводина „аутономнија него икад“, добила је и нове надлежности. „Добила је“ да се Извршно веће зове Влада и да се шеф ове бирократије зове председник, а тако ће се звати можда и онај ко смени Пајтића. Наравно, „сад нам је боље, ал` тако нам и треба“. „Председник ДС Војводине и Владе Војводине“ озбиљно негује своју фотељу. А да би се лагодно у њој седело, мора да изгледа како има бар неког напретка за народ.

Изгледа да више није довољно само истерати булдожер и уклонити траву с ливада поред градова, да се у „наше њиве“ забоду заставе Војводине и ЕУ и у „нашу житницу“ забетонира спомен табла с именима страних и покрајинских фондова, украшена шареним грбом три угарске краљевске жупаније. Сад треба додати и име друга председника. Баш као у свакој неоколонијалној територији, којој експлоататори ласкају да ће постати „држава“.

Плачи мала плачи, ко Лига на Рачи

Обновљен је мост код Сремске Раче. Не, то није мост према Европи.

Сада, кад је коначно Војводина „аутономнија него икад“, председник њене Владе је дао „наше новце“ да се троше на „босанце“ и њихово сликање са „србијанцима“. Сам је дао наше новце, нису му их отели.

Тек кад је све било готово и више није могло да се заустави, реаговала је ЛСВ. Ова странка је била „необавештена“ о тој потрошњи „наших новаца“, иако су „наши новци“ аутономнији него икад и више не „иду у Београд“, него у Нови Сад. Чак и локални одбор ЛСВ из Сремске Раче није приметио обнову моста, док на мосту нису угледали Пајтића са Додиком и Тадићем.

У сваком случају, ни у врху ЛСВ „нису обавештени“ да је Пајтић пре две године од њих украо идеологију. Вредело би им рећи, кад би они иког другог слушали, осим себе самих.

У то време, обновљен је мост код Сремске Раче[1]. Не, то није мост према Европи, али ће можда опет послужити, пошто можда опет њиме крену српске избеглице ка Војводини, по смерници из песме Нелета Карајлића. Уосталом, то је сасвим у складу са остварењем тежњи аутономаша да се обнови САП Војводина на начелима АВНОЈ-евског поретка. Иако је јављено да је подухват остварен војвођанским средствима Фонда за капитална улагања (у коме је „најскупља“ Пајтићева „фотеља“), Председник покрајинске Владе је, ипак, допустио да се уз Додика фотографише прво Борис Тадић. Сада, кад је коначно Војводина „аутономнија него икад“, председник њене Владе је дао „наше новце“ да се троше на „босанце“ и њихово сликање са „србијанцима“. Сам је дао наше новце, нису му их отели.

Тек кад је све било готово и више није могло да се заустави, реаговала је ЛСВ, партија која би да буде лига, а која није била кадра да одговори ни на једно од двадесет постављених питања о аутономашкој политици, протествовала је због овакве потрошње „наших новаца“[2]. Сад је дао „наше новце“ за мост, иако је за те паре могао да отвори неко бирократско тело које би запошљавало лигаше, као на пример „Покрајински завод за статистику[3]“. Александра Јерков је признала да је, уствари, ЛСВ била „необавештена“ о тој потрошњи „наших новаца“, иако су „наши новци“ аутономнији него икад и више „не иду у Београд“, него у Нови Сад. Уствари, „они нису ни знали да се то троши новац из Фонда, јер његов рад није јаван[4]„. Чак и локални одбор ЛСВ из Сремске Раче није приметио обнову моста, док на мосту нису угледали Пајтића са Додиком и Тадићем.

Ко је пропустио да их обавести?[5]. У сваком случају, ни у врху ЛСВ „нису обавештени“ да је Пајтић пре две године од њих украо идеологију. Вредело би им рећи кад би они иког другог слушали, осим себе самих. Да се не укида противградна заштита, морали би смо будно да пазимо како не би случајно политичким договором запала у ресор лигаша. На илинданску „слоту“[6] пуцали би о Божићу.

Псевдоепиграф на врбашком мосту

То што се потписао на једној ћуприји, требало би, ваљда, сву Војводину да увери у постојање некакве развојне политике и бољег живота, док се стандард њених грађана и сељака суновраћује. У Војводини се никад није живело горе него сад кад је она „аутономнија него икад“. Док пропада, Лигаши у Војводини машу по њој заставама, а Пајтић вређа народну интелигенцију изигравајући задужбинара.

Актуелни „Председник војвођанске ДС и Владе Војводине“ има нечег театралног у наступу. Досетио се и он да би, попут Тадића и Мркоњића, могао да подигне сопствену популарност, па је почео да тражи „спрам себе“ мост за самохвалу. И нашао га је. То је мост на Великом бачком каналу, који је и поред најављених „јавних радова“ на обнови и чишћењу[7] канала[8], ипак мастан[9], смрди[10] и не тече. Шта више, попут војвођанских „фотељаша“ самоуправног доба[11], који су једнако сневали да буду феудалне велможе, окитио је и он мост псевдоепиграмом са сопственим именом[12]. Додуше, има тумачења како и он, такође, „није био обавештен“[13] да се на табли нашло његово име. Међутим, то није тачно, јер му то није први пут, пошто је својим именом већ украсио два новосадска здања (Дечју клинику и Студентски дом)[14].

То што се потписао на једној ћуприји, требало би, ваљда, сву Војводину да увери у постојање некакве развојне политике и бољег живота, док се стандард њених грађана и сељака суновраћује. У Војводини се никад није живело горе него сад кад је она „аутономнија него икад“. Док пропада, Лигаши у Војводини машу по њој заставама, а Пајтић вређа народну интелигенцију изигравајући задужбинара.

Чијим новцима ће бити плаћен мост код Бешке?

Иначе, у Војводини се поправља мост код Бешке.

Упркос стотинама пута поновљеној Пајтићевој причи како ће на јавним радовима у Војводини запослити незапослене из Војводине, сазнали смо да ће се на овом послу запошљавати Аустријанци, Енглези, Малезијци, Хрвати…

А мост код Бешке је управо Пајтић назвао „Мост за Европу“, чију „обнову и изградњу“ је узалудно обећавао још 2005. године, и то уз подршку ДКМТ региона.

Иначе, у Војводини се поправља мост код Бешке. Упркос стотинама пута поновљене Пајтићеве приче како ће на јавним радовима у Војводини запослити незапослене из Војводине, сазнали смо да ће се на овом послу запошљавати Аустријанци, Енглези, Малезијци, Хрвати[15]… А мост код Бешке је управо Пајтић назвао „Мост за Европу“, чију „обнову и изградњу“ је узалудно обећавао још 2005. године, и то уз подршку ДКМТ региона[16]. Наравно, мост неће градити домаће фирме. Градиће га аустријска Алпина, пошто смо ми неоколонијална земља и не смемо сами оно што могу и хоће код нас странци. Ово је принцип помоћу кога опстаје финансијски зависна власт и скривен је под називом „извођач из Европске уније“.

На тзв. тендеру је „Алпина“ бољом понудом победила домаћу „Мостоградњу“[17]. Иако је темпо градње уговорен тек годину дана након истека рока завршетка посла, почело се с градњом моста код Бешке. Наравно, домаћа власт то игнорише, уместо да је с несавесним извођачем раскинула уговор. Чијим се „новцима“ гради мост, јавности није никад објашњено. Наводно се не гради „нашим новцима“[18]. Наравно, информације о инвестицијама у пројекат обнове моста код Бешке, владе Војводине и остатка Србије здружено крију „као змија ноге“, упркос давнашњем захтеву повереника за јавне информације Родољуба Шабића[19].

Сад смо скроз аутономни, али су „наши новци“ још аутономнији од нас

 

"Аутономашке власти крију од сопственог народа чији "новци" су уложени у највећу овогодишњу инвестицију. Најављивано нам је запошљавање стотина хиљада људи. Председник војвођанске бирократије је најављивао запошљавање "десетина хиљада Војвођана". Брзо се његова десетина претворила у једнину. Посла нема. Нема га ни око моста код Бешке. То јест има, али је посао у највећој овогодишњој инвестицији на територији Војводине додељен Аустријанцима, Енглезима, Малезијцима, Хрватима... "Ди је сад" та "политика запошљавања Војвођана", о којој су причале аутономашке бирократе?"

Војводини не треба ни хвалисање, ни срамота политичара, а најмање лажна обећања која дају „на камаре“. Народу треба запосленост, инвестиције и напредак да би живео боље. Не требају му бетониране њиве које сада зову „гринфилд зоне“, ни празне хале од иверице и гипсаних плоча. Грађанима и сељацима Војводине треба могућност да раде и радом зараде сопствени новац, а не обећање милостиње у неизвесној будућности. Уместо тога, ова власт ради све да сопствени народ претвори у „кертиса“[20] неких будућих спахија.

Иако је Војводина „аутономнија него икад“ у својој историји, несрећнија је него икад. Као што видимо, нема никакве наше контроле над потрошњом „наших новаца“ из фондова које је приграбила аутономашка бирократија. Нити знамо колико их има, ни ко их и како троши. Ову истину су тек сада изговорили они аутономаши који сматрају да су се лоше „учипили“, па немају „тала“ у расподели „наших новаца“. Власти су радо финансирале махање заставицама по Новом Саду, сликање и „шорање“[21] око Томашевца, али озбиљним и трајним изворима „наших новаца“ нису их припустиле.

Аутономашке власти крију од сопственог народа чији „новци“ су уложени у највећу овогодишњу инвестицију. Најављивано нам је запошљавање стотина хиљада људи. Председник војвођанске бирократије је најављивао запошљавање „десетина хиљада Војвођана“. Брзо се његова десетина претворила у једнину. Посла нема. Нема га ни око моста код Бешке. То јест има, али је посао у највећој овогодишњој инвестицији на територији Војводине додељен Аустријанцима, Енглезима, Малезијцима, Хрватима…

„Ди је сад“ та „политика запошљавања Војвођана“ о којој су причале аутономашке бирократе?

Упутнице:

 


[1] Тадић и Додик отворили мост у Сремској Рачи, 6. 9. 2010.

 

[2] Поповић А. И г. Новаковић: Чанка и Пајтића поделио мост код Сремске Раче, Политика, 10. 9. 2010.

[3] ЛСВ – поново основати покрајински завод за статистику, РТВ, 25. 8. 010.

[4] Поповић А. И г. Новаковић: Чанка и Пајтића поделио мост код Сремске Раче, Политика, 10. 9. 2010.

[5] Ibidem.

[6] „Слота“ је израз за ураганску олују, који се користи у српском Потисју. Догађа се обично другом половином лета.

[7] Живковић, Славољуб и Ђукић, Ђуро: „Лала оживљава Велики бачки канал“, Политика, 18. 9. 2009.

[8] Истиномер, Прес, 3. 9. 2010. Испоставило се, међутим, да су „канали“ у ствари „одводни канали за кишну канализацију“, или просто речено „јендеци“ и то углавном у Мокрину, Суботици и другде. Види „Јавни радови“, Грађански лист, 1. 9. 2009; Још хиљада послова у јавним радовима, РТВ, 9. 6. 2010.

[9] РТВ: Великим бачким каналом опет пливају масне мрље, 15. 7. 2010.

[10] Николић, Оливер: Канализација у сред Бачке, Курир, 19. 6. 2010.

[11] Један стуб Каменичког моста у Новом Саду, изграђен у доба комунистичке власти, био је „окићен“ огромним натписом у бронзи, који је имитирао стил средњовековног ктиторског епиграфа до карикатуралности.

[12] РТВ: Обновљени мост у Врбасу пуштен у саобраћај, 14. 9. 2010.

[13] Пајтић отворио мост и таблу са својим именом, Вести онлајн, 15. 9. 2010.

[14] Јевтић, Жељка и Лакетић, Милан: Пајтић качи табле са својим именом, Блиц, 16. 9. 2010.

[15] Танјуг: Мост код Бешке највећи мост који се гради у Европи, Глас Јавности, 3. 5. 2010.

[16] Мост за Европу, Данас, 16. 6. 2005..

[17] Т. С: Бешка још спава, Вечерње новости, 7. 9. 2007.

[18] Новцем од НИС-а не гради се мост, Грађански лист, 17. 3. 2009.

[19] Шта све крије Влада Србије, Вести онлајн, 11. 3. 2010.

[20] „Кертис“ – локални израз за зависног човека у некадашњој Хабсбуршкој монархији.

[21] Чонградин, Снежана: Бојан Костреш, посланик ЛСВ – „Играм банатске шоре“, Данас, 15. 9. 2010.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: