Две деценије аутономаштва Лиге социјалдемократа Војводине


Лигаши у Новом Саду. Прослављају ли чињеницу да у Војводини најзад има више буџетских корисника него свих осталих запослених

Војводина је данас „аутономнија него икад“. Међутим, од кад је стекла „право на аутономију, у њој се живи много горе. Идеологија војвођанског аутономаштва је чувана и брижљиво развијана у Лиги социјалдемократа Војводине две деценије. Сад, када је остварена, било би умесно да се постави питање: је ли сва прича о војвођанском аутономаштву, социјалдемократији, европејству, мултикултуралности, евроинтеграцијама, развоју, бољем животу,  децентрализацији, у ствари, само још једна превара?

Да ли је дошло време да се аутономашка идеологија коначно прикаже онаквом каква стварно јесте, као што је пре две деценије разобличен комунизам, идеологија Савеза Комуниста Југославије, социјалистичко самоуправљање, југословенски федерализам,  „Братство и јединство“, пут, дело и лик „Друга Тита“?

ЛСВ је две деценије била настављач и главни промотер идеологије војвођанског аутономаштва. Има велике заслуге што су водећи војвођански политичари „Коалиције за европску Србију“ поверовали како је високи степен аутономије Војводине од Србије „лако решење“ благостања, развоја и економског раста. За кратко време, владајућа коалиција у Војводини је прихватила аутономашка уверења. Пре две године, владајућа коалиција је поверила Тамашу Корхецу да уобличи ту идеологију Статутом Војводине. Тај акт је након тешке и дуге јавне расправе републичка власт конвалидирала, иако је очигледно неуставан и незаконит. На основу тог акта су аутономашки политичари Војводине приграбили неке привилегије које у Војводини ни у Титово доба бирократи нису имали.

Међутим, током успешне борбе аутономаша за привилегије бирократије, војвођански политичари су сасвим запоставили проблеме грађана, сељака, привреде и пољопривреде Војводине. Ради борбе за усвајање Корхецовог статута, пропуштено је време током којег су власти требале да одбране интерес и социјални статус обичног човека, и запосленост у Војводини. Запостављена је економска и инвестициона политика у Војводини, иако је, и те како, било средстава за то. Борећи се за Корхецов статут, нове надлежности, нова бирократска тела и представништва Покрајине у иностранству, аутономаши су напустили решавање важнијих проблема, као што су лоша приватизација, војвођански дефицит на растуће сиромаштво. Да ли је данас претерано закључити како су аутономаши у борби за бирократске привилегије, изгубили душу?

Приређивати славље и низ скупих свечаности у условима привредне пропасти, сасвим је неукусно. Пошто је ЛСВ наводно социјалдемократски опредељена, у условима општег финансијског, привредног и социјалног краха у Војводини, јесу ли њене „рођенданске“ свечаности ругање Војвођанима.?

Комунистичко аутономашко руководство Војводине је у условима револуционарног насиља, диктатуре, планске привреде и друштвене (државне) својине, довело до осиромашења и привредног слома Војводине за неколико деценија. Обновљено, војвођанско аутономаштво, у условима капитализма, вишестраначке демократије, тржишне економије и приватизације, довело је Војводину у још горе стање за само две године. Житељи некад богате Војводине сада најгоре живе. Најбрже пропадамо сада кад из покрајинских органа не избијају представници европских држава и привреда, да по рамену тапшу неспособне аутономашке бирократе. А све су прилике да ће се живети још горе, јер аутономаши не одустају од политике распродаје и задуживања.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: