Капитално „сомирање“


Сом је риба за коју међу аласима влада опште мишљење да је глупља од свих осталих риба. Храни се макар чиме, цео век проводи у тами, на дну, одакле се подиже кад чује једнолично бућкање справе која се зове "бућкало". Може дуго да живи, услед чега добије много на тежини али нимало на интелигенцији. Такве примерке зову "капиталци", аласи их лове "на струк" и поменуто "бућкало.

Јел` Лало – ко ти је оно на слику?

Лала: Е, то је мој чукундеда, он нам је историјска личност у фамилији!

А  каквим је он значајним делом он постао историјска личност, да се памти?

Лала:   -Тај је пропио и пролумпово сав капитал и биволе и коње и велику и малу кућу и ондак је умро и  остали смо без ичег и памтићемо га докле год смо!

„Метути смо“ на неку светску мапу тржишта капитала.

То је јако важно.

То значи да смо „нешто“.

Нема везе што овде нико не зна каква је уопште то Агенција за кредитни рејтинг која се зове „Мудиз“, али и то нам је доста да се хвалимо „капиталом“?. Шта би смо све дали само да нам „изађе слика у новине“? Рецимо, у „Фајненшл тајмс“ или бар у „Шпигел“. Али, на жалост, нема нам слике ни у Вацовом Дневнику. Немци су љути и хоће да се повуку из новосадског листа. Ни бриге их није што је Војводина сад аутономна. Пре тога су Дневникови новинари штрајковали глађу, а сад би нови штрајк изазвао „локаут“ или српски речено, ако би решили да шртрајкују, (немачки) газда би то једва дочекао, па би лепо закључао фирму и отишао.

Десет година после Слобе, којем није дато наше жито, Војводина је аутономна, пуна полета и апликација за еврообећања, „мулти“ и „више“ је свега. Међутим за извоз има само нешто кукуруза, шећера и (вршачких) лекова из фабрике чији су већински власници како изгледа Немци. Извозимо и нешто тапета, и подних облога. То штои извозимо, највише извозимо у Русију – земљу о чијем капитал је наш „децентрализатор“ својевремено изјавио преко ТВ да је „за друштво исто што и карцином за људско тело“.

Жито, за које се јуначки говорило да га „нећемо дати Милошевићу“, пропало је од поплава, а у години кад је Корхецов статут усвојен, засејано га је мање него икад што памти историја наших ораница. А од посејаног жита у Србији, поплаве ће сигурно уништити пола милиона тона на које се рачунало. А од тога је, ваљда, пола „наше жито“. Глади, кажу, неће бити, јер у републичким резервама има 40 хиљада тона брашна. Невоља је само у томе што је то брашно негдо затурено, па нико не зна „ди нам је“.

Што се тиче „нашег Неше“, за њега знамо „ди нам је“. Он се на путу регионализовања Србије заглавио у негде Лесковцу. Он, што би рекли Банаћани „има доста резерве“ и даће допринос децентрализацији „скаре“ од роштиља.

Пољопривредници (Војводина је традиционално била пољопривредна регија) је у стању социјалног јада. Пољопривредне пензије у нашој земљи су јадне, паори немају „из чега“ да уплаћују доприносе, а њихове „пензије“ су још јадније. Последња значајна помоћ поплављенима је била она од пре неколико година, кад је Влада Србије збринула угрошене у Јаши Томићу. Сад је, превентивно, збринут Нови Сад, једним протипоплавним бетонским бедемом.

У Војводини „све прелива“. Буџетски суфицити су огромни. Да нема извесних знакова како је могућа злоупотреба ових средстава и да нема општег претварања Војвођана у сиротињу, рекли би смо „ала нам добро иде“. Како то да сад покрајина има буџетски суфицит, кад је само пре пар месеци имала огроман дефицит? Још је робна размена у Војводини је за четвртину опала у задњој години, приходи од приватизације су практично пали, а Влада се хвали да није наменски потрошила средства. Откуд сад вишак „наших новаца“ од прошшле године који ће се пребацити у нову буџетску годину, вероватно на нове плате и нове фотеље нових фотељаша. Па зашто нам вређају интелигенцију? Извоз из Војводине опао је за 25%. То нећете прочитати на ружичастим страницама Покрајинског извршног већа које се сад преко ваших леђа зове Влада Војводине.

Још нам председник владе војвођанских фотељаша објашљава како је аутономашки буџет „Штедљив и развојни“. Шта је уштеђено? „Ди су наши новци“? Шта је развијено? Буџетски дефицит који се изненада заврши необјашњивим „суфицитом“? Развијен је спољнотрговински дефицит? Удео буџетских корисника у укупном броју запослених? Број „фотељаша“ са две или више јавних функција? невладин сектор и број послодаваца који запошљавају волонтере док трају субвенције за то? Развијен је број поплављених подручја о којима се нико не брине? Опет је обећано да ће се уложити средства у „Коридор 10“, у „пут којег нема“, а којег уредно обећавају сви они који нас деценију воде „у Европску унију“, које такође нема, а по свему судећи, ускоро је можда неће ни бити. Тако бих волео да је ово све моја зловоља или пакост. али, гле, у читавој овој години божијег друма нигде. Још у октобру прошле године, аутономашка бирократија је Банаћанима као сопствени успех, а народу корист сервирала „вест“ да је „донета одлука“ о изградњи пута Лукино Село – Мужља. „Одлучили“ су да изграде пут тамо где већ постоји, и у ствари само треба да се поткрпи.  Не знам кад је новинарима постала „вест“ то што је неком нешто пало на ум па је то и казао, али је могуће да су инспирисани „Фармом“.

По рецепту Млађана Динкића и његов колега из Новог Сада „отвара“ фабрику у којој ће се склапати хиљаду возила годишње. А то ни мање ни више него треба да буду „Беларус“ трактори. Баш фино, само ште та што су закаснили једно четрдесет година. Једнострана примена ССП је уништила пољопривреду Војводине која је и онако поплављена. Кажу да ће „2014. године производња бити утростручена“. Сигурно, кад пропадну домаћи тајкуни и препродају парцеле странцима, на којима ће они дотерати радну снагу из Азије. Или „искључиво за извоз, ионако по војвођанским пољима неће ускоро имати ко да их тера, моја баба Стаменија кад устане из гроба?“, како стоји на једном још неизбрисаном коментару те вести на Б92.

У међувремену, домаћи аутономаши и њихови обманути гласачи би могли да размисле о старим стиховима Боре Ђорђевића, који су били упућени њиховим идеолошким прецима:

„Лепо је некажњено возити по цвећу и људима“

Лала је цвет, али постоје и Лале који су људи.

Ништа не верујте, све проверите:

____________________________

Вуковац, А: Нови сад на светској мапи тржишта капитала, 24. сата, 1. 7. 2010.

Нови штрајкови у „Дневнику“, Радио 021, 1. 7. 2010.

Катарина Марковић: Талас празних прича, Економист, 1. – 7. 7. 2010.

Е. Б: Кукуруз, шећер и лекови адути Војводине, Блиц, 11. 6. 2010.

Влада Војводине распоређује суфицит од 641 милион динара, РТВ, 13. 5. 2010.

У Војводини за четвртину мања робна размена са иностранством, РТВ, 8. 4. 2010.

Буџетски дефицит премашио 10 милијарди динара, С медиа, 3. 2. 2010.

Пајтићев возач оборио пешака, Сеебиз, 26. 6. 2010.

Возило председника Владе Војводине повредило пешака, Глас Јавности, 26. 56. 2010.

Нинић, Иван: Како аутономаши арче наше новце, Видовдан, 29. 7. 2010.

Ковачев, Душан, Смрт начела неспојивости јавних функција, Фонд Слободан Јовановић, 18. 6. 2010.

Пашић, Слободан: Асфалт меша политика, Вечерње новости, 28. 9. 2009.

Фонет: Чанак у Лесковцу о децентрализацији, РТВ, 3. 6. 2010.

Бета: Трактори Беларус из Новог Сада, Б92, 25. 6. 2010.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: