„Јавни“ или „јадни“ радови


Један примерак успешно "запосленог Војвођанина" на јавним радовима. Мера успеха борбе за Корхецов статут, током које је протраћено драгоцено време за борбу против економске кризе у покрајини.

Ево га, ено га, са` ће, са` ће

Банатска песмица којом дедови забављају малу гладну децу

Избезумљена у неразумевању ситуације у којој се нашла, а изгубивши компас у бројним неистинама, аутономашка бирократија упорно наставља да их емитује, очајно покушавајући да увери Банаћане, Сремце и Бачване како води рачуна оњима а не о себи.

Громогласно ћутећи о паду стварног броја запослености, аутономашка Влада се хвали „јавним радовима“ у којима је упослила „велики број Војвођана“. Од кад су победили на изборима, до тада прикривени аутономаши из „Коалиције за европску Србију“ упорно су рециклирали причу о својој намери (пројекту) да запосле 1800 до 1900 „Војвођана“ у јавним радовима.  Међутим, данс покрајински „фотељаши“ могу да се хвале тиме што су запослили 1600 „Војвођана“ и прећуткују како је је под њиховом управом преко 200000 Банаћана, Бачвана и Сремаца изгубило посао. У доба кризе, њихова политика је „спасла“ од незапослености тек 0.7 ‰ грађана и сељака Војводине. Да се ради о наталитету, ово би био успех у Војводини. Али не, ради се о промилима грађана „спасених“ од незапослености привременим радовима.

А какве је то „јавне радове“ огрганизовала покрајинска бирократија. Ради се углавном о запошљавању „геронто-домаћина“ и на чишћењу одводних канала. Ово прво је „фенси“ назив које су „фенси паори“ смислили за посао који се у Војводини сматра апслолутно понижавајућим и назива се синтагмом коју је непристојно и помињати. Други „јавни рад“ којег је у стању да организује Пајтићева влада, је канализациони. Још Пајтић иде по Војводини и „слика се“ за телевизију, хвалећи се „јавним радовима“, решењу незапослености које траје онолико док „јендеци“ не буду ископани, канализација отпушена, док стари не умру…

У ствари, највећи број обећаних радних места у тим „јавним радовима“, никад није ни отворен. Пајтић је у септембру 2009. године, на Фрушкој гори, током борбе за усвајање Корхецовог статута, обећао 30000 зљпослених на јавним радовима до краја године. Већина од њих требало је да ради на пошумљавању Фрушке. Наравно, то је била још једна од неистина у низу. Сремце новосадска бирократија није  није претворила у горане, иако је Преседника Извршног већа АПВ претворила у председника Владе .

Математика је проста:

30000

– 1600

_____

= 28400

Ова разлика показује колико је обећаних запослења изостало.

Пајтићева бирократија је тек 5.5% обећања свог шефа успешно остварила. Осталих 94.5% Пајтићевог обећања било је „лудом радовање“.

За толико запослења је „омано“ шеф покрајинске Владе по Корхецовом статуту.

Иако је Покрајинско извршно веће постало Влада Војводине, иако је руски новац плаћен за НИС стигао у Војводину и иако се покрајинска биоркратијха хвали „Развојним банкарством“ и „развојним фондовима“, које ни Србија немаСремци, Бачвани и Банаћани од тога немају ништа.

Разлог је једноставан. „Наши новци“ су у Новом Саду, акумулирани и уложени да служе покрајинској бирократији и њиховим ерегбирошима по Срему, Бачкој и Банату.

Суботица, други по величини град у Војводини, погођен је кризом на њеном самом почетку. Хиљаде суботичана је игзубило посао. После две године, новосадска бирократија се хвали тиме што је омогућила да нешто очајних суботичана запосли на послу којег се мање стиде од глади.

Дивна перспектива, нема шта.

Чега се паметан стиди…

Зашто Влада новосадских бирократа не организује јавне радове макар на брању кукуруза, или у пољопривреди. Ако смо се прогласили за „традиционално европску регију“, ваљда нам је традиција пре свега пољопривредна, то сви знају.

Покојни Макс Вебер је писао почетком 20. века како пољска девојка ни за какве новце неће да буде шваља у родном селу, али ће радо живети у предграђу Берлина као шваља за неколико филера.

Лажови су Бачванима, Банаћанима и Сремцима нудили пре две године „раст стандарда“, „стотине хиљада нових радних места“, „нова запослења“, „нове инвестиције“, „приступ европским фондовима“, и „европску перспективу“.

Шта смо од тога добили?

Незапосленост, повлачење инвеститора, нестанак инвестиционих фондова, општу презадуженост.

Да ли је данашња перспектива Сремаца, Банаћана и Бачвана да преко Подунавске федерације, ДКМТ региона постану „геронто-слуге“ остарелих потомака дунавских Шваба или да одржавају холандске канале сутра?

Давно, пре више од двадесет година, причао ми је један човек: „Током окупације, уочи битке код Стаљинграда, срео сам у Бечкереку др Фрајца Рајта. Били смо пре рата школски дургови, а он је после постао адвокат. Током окупације, постао је СС генерал и крајскомандант Баната. Рекао ми је: – Ништа ти не вреди факултет, после рата нећеш моћи у Банату ни свиње да чуваш.“

Данас у целој Војводини све мање производе свиње. Не исплати се производња је скупља од цене производа, због једностране примене ССП-а. Јефтиније је свињско месо којег су произвели субвенционисани пољопривредници из ЕУ, или из Латинске Америке.

Без страних инвестиција у производњу нема озбиљног запошљавања. Без протекционистичких мера никад нико у Војводини неће улагати озбиљне новце у производњу. Очекивање милостиње из фондова допринеће само богатству бирократије, а „Војвођанима“ остаје само да буду робовска радна снага негде у иностранству које је давно у кризи.

Ништа не верујте, све проверите:

______________

Још хиљада послова у јавним радовима, РТВ, 9. 6. 2010.

И у Суботиици озваничени јавни радови, РТВ, 17. 6. 2010.

Извештај о јавним радовима у Срему, РТВ, 16. 6. 2010.

Ковачев, Душан, Социјално беспуће аутономаша, Фонд Слободан Јовановић, 19. 4. 2010.

Јавни радови у социјали, Грађански лист, 18. 9. 2010. Доступно на „Наслови нет„.

Танјуг: Почели јавни радови на Фрушкој гори, Бизнис новине, 2. 9. 2009.

Одобрено више јавних радова, посао за више од 1904 Војвођана, 24. часа, 14. 8. 2009.

Г. Нонин: Више посла на одређено време, Данас, 13. 8. 2009.

На јавним радовима посао за 1800 Војвођана, 20. 7. 2009.

Нега старих лица као јавни радови, РТВ, 30. 6. 2009.

Бета: Покрајина финансира 199 пројеката јавних радова, ЕМГ.рс, 24. 6. 2009.

Ковачев, Душан, Криза у Војводини, Фонд Слободан Јовановић, 19. 5. 2010.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: