„Вла – ба“ о запошљавању „Војвођана“


Сајам запошљавања у Новом Саду

Хоћете лепо време – хоћемо лепо време

Хоћете лепе ствари – хоћемо лепе ствари,

Ајајајајајај!

Лаки пингвини

Кад у Војводини пнеко прича много, једно те исто, а што више нема везе с логиком и стварношћу, кажу за њега: „он говори вла – ба“.

А стварност је веома непријатна.

Упркос томе што војвођанске власти нису способне да управљају аутономијом у стварности, оне нису способне ни да погледају стварности у очи.

Опет, по ко зна који пут, говоре о томе како „доприносе смањењу броја незапослених“ и „боре се против незапослености. Требало би у то да нас увери поново рециклирана статистичка прича, како је у Војводини запослено 16500 „Војвођана“. Од тога, трећина је „самозапослена“, што значи, ради неке „помоћи при самозапошљавању“, прихватили су да оду са бироа на родно сеоско имање. Још толико је „запослено“, захваљујући покрајинским „субвенцијама“, што значи да их је неки послоцавац запослио у некој форми и држаће их запослене док има интереса.

Преосталих, око 500 запослених, не помињу се. Не знамо где су запослени. Не би смели да буду запослени као буџетски корисници. Ваљда их зато не спомињу.

У задњих годинуна „програме“ запошљавања, у џепове новосадске бирократије и њима блиских „привредника“, којима се лиферује вишак статистички незапослених, потрошено је нешто више од 150 милиона динара идо краја године, биће потрошено још 100 милиона динара „наших новаца“.

Баш лепо. Новосадски Денвник има да пише о нечему „лепом“. Има о чему „лепом“ да нас обавести и РТВ и сајт покрајинске владе.Кад гледа вести, човек има утисак да у Војводини све пршти од запослености. На све стране сајмови запошпљавања, бирократске квочке у „пословним инкубаторима“ производе запосленост, а великодушни посланици (који гомилају функције) не умеју а да не потроше сваки динар на запосленост.

Баш лепо.

Штета само што је све то „вла-ба“ бившег покрајинског Извршног већа, које је од свега успело да се „закити“ именом „Влада“. „Имам блузу, ал је зовем рêкла“, тако су за „таке“ говорили наши стари.

Штета што је све ово само ушминкана прича за новине и телевизију. Штета што је народ у Воводини тако очајан да још увек верује како аутономаши „уму“ да направе „од бабе девојку“.

„Може ли бити од бабе девојка“?

Баба је једном била девојка, али нема натраг.

Натраг нема од 1918. године, кад се жито из Канаде и САД пробило на европско тржиште. А за житом кукуруз и сунцокрет.П онда и индустријски производи.

У Војводини ради само десет посто њених становника.

У тај број се рачунају и волонтери и самозапослени. Дакле, они који раде за бадава и они који себе саме хране пилићима и парадајзом које сами праве, код куће.

Кад покрајински медији, које контролишу аутономашке бирократе морају да пишу о незапослености, они пишу „Србија“. Кад неког запосле, они пишу „Војводина“. Тако, на папиру, лако је бити успешан.

„Вац“, одлази из Србије. Отићи ће и из Војводине, која је све мање у Србији, али о томе нико не пише. Пишу како ће бити ливница у Сремској Митровици. Не пишу шта је с Кикиндском ливницом, која, све су прилике, више никад прорадити нећће. А стала је баш кад су аутономаши запели да „прође“ Корхецов статут.

У Војводини је преко двесто хиљада људи остало без посла. И остаће их још.

Више од пола запослених не раде упроизводним занимањима.

То до сад  није било.

То није било ни под Милошевићем.

То крије покрајинска влада, као змија ноге, баш као што крије колико је нагојила бирократију и колико функција је ко нагомилао.

Све то крије покрајинска влада, чији је једини успех „Корхецов статут“.

Корхец је био запослен. Сад ће на боље радно место. Биће председник националног савета војвођанских Мађара.

А где ћете ви?

Не верујте ми, проверите:

___________

За годину дана посао добило 16.650 Војвођана, Дневник, 16. 6. 2010.

Малешевић, Љ: Мало посла а пуно отказа, Дневник, 11. 6. 2010.

Од државе регрес а од газде шипак, Дневник, 10. 6. 2010.

У Банату расте само администрација, С. Медиа, 24. 3. 2010.

Извоз из Војводине смањен за четвртину, РТВ, 26. 3. 2010.

Сајт Покрајинског секретаријата за рад и запошљавање

Васин – успешно се боримо против незапослености, Дневник, 1. 3. 2010.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: