Чудновати случај зрењанинске пиваре


Пивско "Буренце" из некадашњег ресторана у башти зрењанинске пиваре.

Данас сам гледао емисију на КТВ телевизији. Зрењанински новинар, Александар Младеновић је у специјалној емисији „Политикон“ пажљиво је  обрадио тему још једне у низу неуспешних приватизација у „банатској престоници“. Локална пивара, једна од најстаријих у земљи (почела дс радом 1745. године), већ две деценије се мучи да избегне стечај. Од недавно, у игри је један нови (мањински) учесник у приватизацији. Кад се појавила сумња да ће он илегално из фабрике изнети скупе машине, радници су алармирали јавност. Међутим, актер спорних радњи, применио је физичку силу према сниматељу локалне телевизије који је покушао да на лицу места сними прилог. Зрењанинци су потом смогли храбрости и стали пред камере да јавно проговоре о ономе што их мучи: Упропаштавању индустријске имовине у транзицији од које зависе њихова радна места и социјални статус.

Од „великих прича“ „нема леба“ Статут, ДКМТ, ИПА, инклузија, конклузија… а посла нигде. А новаца нигде. А запослења нигде. Бајке се не једу. Лепе приче неће школовати децу. „Обећања лудом радовања“.

Народ полако почиње да размишља о ономе што му је сопствени проблем.

Ово је само једна у серији сличних приватизација у Србији, кад „нове“ газде дођу „са поштено зарађеним капиталом“ (како би рекао Илија Чворовић), али онда покупе најскупље машине из фабрике и оставе је да пропадне, при чему њени радници, наравно, остану без посла, а социјални програм неиспуњен. После Агенција за приватизацију може и да поништи приватизацију, али вредним машинама вишенико не може да уђе у траг, нити да покрене производњу у таквој фабрици.

Међутим, више од овог брине језива ароганција војвођанских медија. Новосадска телевизија, која себе зове „Војвођанском“, „није била обавештена“ о проблему у Зрењанину. А и да јесте, шта је то њих брига? Братска Г17 (која је стварни господар приватизационе политике у земљи) , новосадској бирократији је „поштено“ уплатила „новце“ од продатог НИС-а у Металс банку и после помогла новосадској бирократији да „узапте“ ту банку.Шта је њих брига приватизација неке пиваре у Банату… неке шећеране… неке скробаре… неке тепихаре…

На Трећем Дневнику је РТВ по стоти пут рециклирала причу о прошлогодишњих скоро хиљаду радника, ангажованих у тзв јавним радовима и хиљадити пут рециклирали отужну причу о томе да је „број незапослених“ пао за скоро хиљаду људи у односу на прошлу годину. Наравно, и даље ћуте о томе да је „пад незапослености“ само статистички и да у Војводини има само 10% запослених. Све је било илустровано примером неколико зидарских помоћника који „поткрпљуједу цоклу“ на једној кући и једним тамнопутим косачем који на леђима носи електричну косилицу. То су ваљда, ти запослени на „јавним радовима“ с времена на време, док малтер држи и коров поново не никне. Затим је као „инвестиција“ емитован прилог с њива између Старе и Нове Пазове, где се у ствари говорило о копању „базена“, који ће наводно да проради „догодине“. То је названо „инвестиција“ и „пројект“. О Зрењанинској пивари ни речи. То за новосадску бирократију није вест, пошто је за њих вест само „лаждипажди“ из које је могуће извести закључак како грађани (и сељаци) Војводине живе у „најбољем од свих могућих светова“.

Уосталом, ко нам је крив што је Лајбниц био Србин?

Лајбниц: Србин који се није родио у Зрењанину, него у Немачкој, па је наивно веровао да људи живе "у најбољем могућем од свих светова, ради чега су га тамо прогласили за великог филозофа.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: