Бирократија и запошљавање


Трава Зубача

Знате ли која коровска биљка у војводини је најжилавија и најтеже искорењива? Трава Зубача. У књизи „Село сакуле а у банату“, Зоран Петровић је описао какву муку има са том травом банатски паор. А знате ли који друштвени коров је најтеже искорењив из друштва? Бирократија. Зубача отима земљу племенитим културама које сеју паори. Бирократија одузима доходак од запослених који производе вредност.

"Село сакуле", књига Зорана Петровића, познатог српског сликара и некадашњег декана ликовне академије у Београду.

Против бирократије је народ Војводине дигао устанак пре више од две деценије. Али, тадаје у Војводини индустрија бар некако радила, већина становника је била  запослена, хранили смо већи део Југославије. Сви су нас волели, а спољних непријатеља скоро да није било. Дажбине су биле јефтиније, а плате веће, из фондова солидарности су се добијали станови,а кредити за градњу кућа су били повољни, као и потрошачки кредити. Па ипак, тада се сав народ подигао против аутономашке бирократије, јер је запретила опасност да „фотељаши“ блокирају онако богату привреду Војводине. Стање у том периоду је јако верно приказао Желимир Жилник, филмом „Тако се калио челик“ и ТВ серијом „Вруће плате“.

Потом је дошла општа несрећа. Распад земље и рат, губитак тржишта, шверц, санкције и на крају рат, бомбардовање.

Међутим, нико није очекивао ово. Нисмо се обрили, нити гласали за ово. гласали смо да нам буде боље. Нисмо гласали за бирократију. Гласали смо да буду отворене стотине хиљада радних места, а не да бирократе гомилају функције. Гласали смо против корупције, а не да Агенција за борбу против корупције одобрава гомилање функција на захтев бирократа. Гласали смо за инвестиције, а не за упропаштавање фабрика приватизацијом. Нисмо гласали за деведесете, него за Европу,  зашто су нас преварили, зашто нас враћају у осамдесете?

Гласали смо да радимо и да живим одсвога рада. Нисмо гласали за раст водне ренте и нова запошљавања бирократа у „Војводинаводама“. Нисмо гласали за то да странци купују земљу и да је држе у парлогу. Нисмо гласали за „иберланде“ и нове спахије, већ закоректне услове пословања. Зашто су нам натурили монополе које нисмо хтели? Гласали смо за Европску Унију, а добили смо легализацију крађе друштвене имовине. Хтели смо да наше радне књижице буду код послодаваца који ће нас запослити, а не да машемо измишљеним заставицама док нам радна документа труну у „чикмежету“ код куће.

"Цоглави"

Зашто грађани и сељаци у Војводини трпе да се злоупотребљава њена историја, честито име и самоуправне традиције, за рачун деце и унука Титових неиживљених бољшевичких бирократа, милошевићевих тајкуна, домаћих нерадника, страних шпекуланата и авантуриста? Зашто смо дозволили да нас преваре они који су наше њиве посејали коровом, нашу аутономију и самоуправе бирократијом и фотељашима, а у наша срца, уместо приватне иницијативе и слободе хоће да засаде зависништво и зависност?

Зашто се у Војводини само бирократија размножава? Какву вредност је она у стању да произведе? Статут? Приступ милостињи из ИПА фондова? Узалудне сајмове запошљавања? Виртуелне „индустријске зоне“ у којима се на крају подигну страни тржни центри, где се продаје страна роба на нашем тржишту, за коју наши људи троше „наше новце“ а све више позајмљене.

Нисмо гласали да живимо потписујући „вексла“. Обећавали су нам да они настављају „визију“. „Визију“ ЗоранаЂинђића.  Зар Зоран Ђинђић није протурао Статут Војводине мимо народне воље, већ је отворено изнео пројект мноштва закона који су Војводини омогућили аутономију, али и онемогућили умножавање функција и размножавање бирократије? Зар нисмо требали да будемо „лидери у региону“? Зашто то више нико не понавља, него нас убеђују да уместо лидерства, ми треба, у ствари, да „регионализујемо“ ово мало наше преостале сиротиње, у нади да ћемо добијати мало редовне милостиње.

Обећали су нам рад и запосленост? Зашто број запослених опада? Зашто уписују људе који су морали да се врате у дедину и бабину кућу на селу у категорију „самозапослени“? Зар мисле да ће нас преварити говорећи да је „волонтирање“ и сезонски посао запошљавање? Зашто нам вређају интелигенцију „сајмовима запошљавања“ који служе само за то да кумови , рођаци и пријатељи бирократа држе на списку запослених примљене док траје субвенција из буџетских средстава, односно, „док не оде сликер“, а „наши новци“ не буду потрошени.

Зашто у Војводини изумиру паори, а умножавају се само запослени у градским и општинским самоуправама? зашто расте бирократија у „мултирегији“ где никада није засејано мање жита него у години кад је усвојен „Корхецов статут“? Зашто њену, некад пребогату привреду, која је хранила генерације, упропашћују управо они који „аутономијом“ пуна уста? Гласали смо за улазаку у Европску унији, а онда су лажови којима је Европа на језику, допустили да Војводина буде преплављена субвенционисаним пољопривредним производима из Европске уније и на тај начин уништна војвођанска пољопривреда.

Зашто грађани и сељаци у Војводини трпе да се злоупотребљава њена историја, честито име и самоуправне традиције, за рачун деце и унука Титових неиживљених бољшевичких бирократа, милошевићевих тајкуна, домаћих нерадника, страних шпекуланата и авантуриста? Зашто смо дозволили да нас преваре они који су наше њиве посејали коровом, нашу аутономију и самоуправе бирократијом и фотељашима, а у наша срца, уместо приватне иницијативе и слободе да засаде зависништво и зависност?

„Аутономаштво“ је у Војводини почело са социјалистичком, бољшевичком револуцијом. Почело је вређањем туђе имовине и живота у Војводини. Титови комунисти, идеолошки преци садашњих аутономаша су пре пола века дошли до власти и „масти“, презадуживши привреду. Њихови идеолошки „унуци“ сада хоће исто, али за то користе метод вређања интелигенције. За разлику од својих претходника, још су штетнији. Они пре њих нису задужили грађане. Њихове „претече“ су упропаштавале имовину и привреду. Данашњи аутономаши и њихови савезници, који себе зову „регионализаторима“,  упропастили су привреду у војводини сасвим. Садашњи аутономаши ће упропастити и име Војводине, али пре тога обрукати сам појам њене аутономије и самоуправе.

Бундеве, у Војводини често зване именом "Лудаје".

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: