Зрењанински „Аутобанат“, опет у проблему


Аутобанат, највеће саобраћајно предузеће у Војводини

„У Зрењанину је приватизација Аутобаната једна од ретких успешно обављених приватизација. Међутим, ово предузеће је први пут приватизовано 2006. године и тек од недавно је његов већински власник Вишњапродукт. Садашње предузеће има нешто више од четири стотине запослених. Међутим, сматра се да и овде има педесетак радника вишка, иако је од почетка приватизације број запослених пао за скоро стопедесет радника.“

Док сам писао претходно наведене редове, ипак сам се надао да ће бар једно приватизовано велико зрењанинско предузеће моћи да се спасе од разарајуће комбинације кризе и приватизације. Пример зрењанинског „Аутобаната“ је пружао варљиву наду. Већ тада је (пролеће 2009. године), међутим, било јасно да и ово предузеће тешко плаћа своје запослене, али и да поново има проблема са плаћањем кредита Металс Банци и исплаћивањем возила купљених на Лизинг. Није ни пола године прошло од доба када је руководство објавило да је „Аутобанат“ изашао из кризе и да му више не прети банкрот, јер је са Металс Банком решено питање блокаде овог предузећа које је угрожавало његово пословање у 2008. години.

„Победом социјализма“ у „арату и револуцији“ довела је до стварања неколико зрењанинских аутопревозних предузећа. Међутим, тек 1972. године  су она удружена у „Аутобанат“. Са 145 аутобуса, ово је одмах постало највеће превозно предузеће у Војводини. Пропашћу социјализма, иво предузеће је постало стални општински проблем, који се због јавног интереса често испомагао буџетским средствима.

После 2000. годиne, „Аутобанат“ је постао предузеће „сумњивог пословања“,  које је имало проблем са малим акционарима,. Пошто су цене његових деоница почеле вртоглаво да падају, 2006. године га је купио Миле Јерковић. Данас се већ ретко ко сећа борбе  тадашњег в. д. директора Стевана Зељковића  против уласка Милета Јерковића у посед „Аутобаната“.

„У првим трансакцијама, власници те фирме били су са 23 одсто удела Универзал холдинг из Београда (власништво Душана Ступара, који је са места начелника ДБ за Београд ушао у пословне воде, а у приватизацији купио око 20 фирми) затим Јерковићева Топола транс са 21 одсто власништва, а са мање од десет одсто били су Вишња Јерковић, Думетико, Контрол бас комерц и Алхај. У садашњој структури капитала остале су две последње фирме, а новоуписани су Тим оил (18 одсто акција) и НПЦО (66 одсто).“

Директор  приватизованог „Аутобаната“, Горан Аграмовић, убрзо се хвалио успешним пословањем: „Постали смо треће предузеће у земљи, одмах иза Ласте и Ниш експреса“. Тврдио је како је 40% возног парка замењено, куповином нових овзила на лизинг. Тиме је изгледало да је остварено све  најављено крајем пролећа 2008.

Политички пад зрењанинског градоначелника Горана Кнежевића, почео је да разоткрива повлашћени положај Аутобаната у градском и приградском превозу. „Највеће војвођанско аутопревозно предузеће“ је од „Вишњапродукта“ и „Универзал холдинга“ у јуну 2009 продато предузећу „NPCO“ и тако стекло новог власника који располаже са 76% капитала тог предузећа. Мало ко зна да је „NPCO“ фирма у 100% британском власништву („NPCO limited“, за коју се па спекулише како је њен крајњи власник један српски лидера који је на власти).

Такси служба аутобаната: Неисплатива у Зрењанину.

Програм Аутобанатове такси службе, убрзо се показао неисплатив. Плате запослених су почеле да касне и до краја априла није исплажена јануарска плата. За то време,запослени у овој фабрици су синдикално подељени попут српског грађанског друштва (Поред „Независног,“ „Самосталног „синдиката и синдиката „Заједно“, од недавно је присутан и „Синдикат индустријских радника Војводине“).

Друго или треће по величини у земљи, ма колико неопходно, ово предузеће се мучи и никако не успева да послује с добити. Краткотрајни период узлета, догодио се у општој еуфорији услед неограниченог приступа позајмљеном новцу. Позајмљени новац није донео очекивани профит. Приватизована фирма је променила власника. Нови власник је формално из ЕУ. Међутим, плате касне. Проблем је очигледно много већи него прошле године, а предузеће које смо пре годину дана оценили као „једино које је успешно приватизовано“ очигледно није успешно у условима кризе.

Проверите да ли је заиста овако:

________________________

Званични сајт предузећа „Аутобанат“

Скок акција од 900 одсто, глас Јавности, 11. 6. 2006.

Под лупом сумњиви капитал Аутобаната, глас Јавности, 12. 11. 2006.

Аутобанат добио новог већинског власника, Зрењанин, www.listzrenjanin.com

Ковачев, Душан: Криза у средњем Банату, Нема шале, мај 2009.

Споран и аутобанатов превоз, Дневник, 20. 1. 2010. Доступно.

Добављачи без разлога за бригу, грађанскилист, 12. 1. 2009. Доступно.

Ступар, Љиљана: Деблокиран Жиро рачун Аутобаната, Блиц, 5. 1. 2009.

Стигло и шест нових туристичких аутобуса, Грађански лист, 17. 7. 2009. Доступно.

Ренесанса банатског аутопревозника, РТВ, 9. 6. 2008.

Зрењанински аутобанат уводи такси превоз, Данас, 23. 6. 2007.

Стојков, М: Чека се нови газда, Зрењанин, 2. 4. 2009.

Последња вест из Аутобаната, Зрењанин, 11. 9. 2009.

Балабан, Ж: Доводе децу да трађже очеве палте, Дневник, 10. 5. 2010.

Танјуг: Аутобанат повукао таксисте са улица, 1. 4. 2010. Доступно на РТВ.

Стафановић, М. Н: Предузећа у загрљају српске хоботнице, Данас, 6. 4. 2010.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

One Response to Зрењанински „Аутобанат“, опет у проблему

  1. Дејан says:

    Брате волео би да будеш један од говорника на будућем протесту против аутономаша. Јави ми се на мејл да се договоримо око детаља!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: