Суботица, сиротица


Ова фирма је некада производила најквалитетније шунке у великој Југославији. Данас је упропаштена. Данас, када су широм отворена брата за увоз меса које потиче од буди бог с нама чиме третиране и храњене стоке, коју нам довозе "момци из Бразила".

Војвођански аутономаши имају само један одговор на кризу и сопствену неспособност да владају. Да по сто пута рециклирају исте приче које се немају везе с реалношћу.  Да упркос огромној цифри од 200000 незапослених причају о томе како су запослили десетине хиљада људи. Да упркос катастрофалним приватизацијама говоре о милијардама страних инвестиција које су дошле. „Па ди су онда?“. Па што онда не живимо боље, него горе?

И док једни говоре о једноме као изванредном успеху, други у исто време кукају о истоме као неуспеху. Реалност на све то има да каже, гласно и јасно, следеће: „Пад производње и пораст незапослености.“

Најбољи пример те недоследности је Суботица. Град некада невероватне привреде активности, данас је у сваком погледу испод републичког просека. Само једна значајна фирма у Суботици се још држи и то услед помоћи републичке владе. Све остало је отишло у стечај, а председник покрајинске Владе који је изабран као председник ПИВ прича бајке незапосленима, онима који раде а не примају плату и онима који примају плате а нису запослени. Упркос хвалисавој евроинвестиционој политици Бојана Пајтића, чак 5000 суботичана је поднело жалбе Заштитнику грађана, највише против послодаваца, због кршења радних права. Финансијски је упропаштен и суботички радио. Ту вест нећете наћи на хвалисавом сајту покрајинске Владе.

Суботица је традиционално била град малих привредника, а сумануто домаће отварање према глобалиизованом тржишту, уништило је занатлије. Ипак, оно мало предузетника, не заборавља суграђане, чија је „сиротињска кујна“ највећа у срећно аутономној и „европским инвестицијама“ надевеној, новосадској Војводини. А  уосталом, коју је то накарадно приватизовану фабрику посетио Пајтић? Ни једну, он иде само тамо где властима нико неће да звижди, виче „уа“ или да власт гађа јогуртом. У Суботици је отворио нови погон за производњу кристалног азотног ђубрива. Да ли још увек постоји суботички „29 новембар“? У сваком случају, ни поред прозора те фирме Пајтић неће проћи.

На територији коју покрива Суботичка приврена комора, још је преостало 67000 запослених. Том цифром се Пајтић не хвали. Никад, ама баш никад, кад се хвали запошљавањем и инвестицијама,  нећете га чути да каже колико је још остало запослених.

Глад у Суботици постоји, неки можда већ и умиру од глади. Међутим, на Палићу већ цркавају рибе услед загађења, а новосадске „Војводинаводе“, сад, кад су аутономне од Београда, баш нешто не занима да спасавају ово језеро. не занима их то што рибе по Лудошком језеру пливају леђно. Више их занимају „водне аренде“, као што смо већ могли да видимо.

У Војводини је „приватизовано“ јако пуно земље и формирани су прави спахилуци. многи од њих су страни, а забрињавајуће је колико много те „приватизоване“ земље лежи у парлогу.

Пајтић се, дакле, Хвали „туђим новцима“. Знамо да је у Војводину дошло „здраво много туђи` новаца“, а да су продајом НИС-а и приватизацијом Металс банке, водним, грађевинским, урбанистичким и другим „арендама“ , продајом земље и фабрика које су „њини“ идеолошки дедови национализовали од „кулака“ и „капиталиста“ и дошли до јако пуно „наших новаца“. Дошло је време да питамо већ једном и ми ,оно што су деценијама питале присталице онога што лети „тера“ скупе моторе по војвођанским друмовима, а зими скупе моторне санке по „шоровима“ главног града наше „афтономије“

„Ди су наши новци?“

Проверите да ли је заиста тако:

_________________________

Мијушковић, М: Војводина привлачна за инвеститоре, Политика, 5. 3. 2010.

Лалош, Весна: Европска варош отишла у провинцију, Економист бр. 511, стр. 30-31, 4. 3. 2010.

Пастор – Војводина је очекивала више страних инвеститора, РТВ, 3. 3. 2010.

Народној кухињи у суботици на поклон 2.5 тона хране, РТВ, 2. 3. 2010.

Вучковић, Биљана: Против послодаваца највише жалби, Блиц, 3. 3. 2010.

Палић – Опстанак не може да чека, РТВ, РТВ, 2. 3. 2010.

Приватизација у Суботици практично завршена, Суботица вести, 4. 3. 2010.

Пајтић отвара погон Азохема, Јуеко РТВ, 4. 3. 2010.

Олман, Срђан: борба за права радника, Јуеко, 4. 3. 2010.

Исаков, А: На месту „Зорке“ празан плац, 27. 2. 2010.

Записник УБПОК службена тајна, 25. 2. 2010.

Шуман, Борис: Пад производње и извоза – пораст незапослености, Јуеко, 25. 2. 2010.

Финансијски колапс радио Суботице, РТВ, 18. 2. 2010.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: