Емерик

Краљ Емерик

Емерик

– Imre –

мл. краљ 1182-1196; краљ 1196-1204; oд 1202. краљ Србије

Емерик се јавио као неспорни наследник свога оца Беле III Алексија.

Брат му, Андрија, наследио је од оца велико благо, међу чиме много новаца и примио је заклетву да поведе један крсташки поход у ослобођење Свете земље. Принц Андрија је наследство прихватио, па га затим целог потрошио, да би се потом распалио жудњом за братовљевим наследством. Помоћу аустријског и штајерског војводе Леополда Бамбершког, 1197. године нападне брата Мирка и потуче његову војску код Мачка у Славонији. Натеравши га да му преда Хрватску и Далмацију, на силу му отме одмах потом још Босну, Раму и Хум, па затим крене на угарске земље. Емерик га ипак савлада бранећи се. С братом Андријом примио је Емерик, најзад,  1200. од папе крст, којим је обвезао Угре на поход, на којег је Андрију и очево завештање обавезивало. Међутим, крсташи Млеци, на проласку кроз Далмацију заузму Задар на јуриш, опљачкају га и многе задране том приликом поубијају. Папа је узалуд тражио од дужда Енрика Дандола да накнади штету коју су његови крсташи том приликом изазвали.

Крунисање краља Емерика

Емерик се затим, на позив Немањиног сина Вукана умешао 1201. године у спор српског великог жупана с братом Стефаном око врховне власти у Рашкој. Подржавши Вукана за великог жупана и господара Србљем, прогласио се и краљем Србије, додавши у сопствену интитулацију и Rex Rasciae“. Српски владари му ово нису оспорили. Догодине, 1202. намеравао je да се умеша и у бугарске ствари, али је папа бугарском цару Калојану послао круну, па је Мирко одустао након састанка с папиним легатом код Ковина, на Дунаву. Папска политика на Балкану је упорно покушавала да буде покровитељ словенских краљевина које би зауставиле напредовање Угарског утицаја према југу и након пропалог покушаја у Хрватској, радила је интензивно на успостављању српоског и бугарског краљевства. Емерик је покуушао да самостално припреми крсташки поход на Босну, против бана Кулина, али га је папа  предухитрио, пославши свог легата који је решио обраћење „босанских јеретика“, без насиља.

Емериков брак с принцезом Констанцом Арагонском, ћерком Алфонса II Арагонског донео је у краљевска знамења арагонски грб (црвене и златне пруге мађарског грба су касније романтично тумачене као симболи четири мађарске реке). Непосредно пред смрт је свог малолетног сина Владислава поставио за младог краља.

Краљ Емерик

Крунисање краља Емерика

Грб Арагона

Велики печат краља Емерика – цртеж

Златни печат краља Емерика