Бела III Алексије


Краљ Бела III Алексије

Бела III Алексије

(III Béla)

краљ 1172-1196.

Колико сам много дао и створио

док се нисам тако лепо уморио

Ендре Ади

Како је Стефан III умро без деце, његага је наследио Бела Алексије (Бела III) Међутим, острогонски архиепископ Лука Банфић је и њега одбио да крунише за угарског краља. Имао је Бела Алексије још мука. Његова мајка Јефросина, хтела је да да њен млађи син, Геза, буде краљ уместо старијег Беле. Бела III их је 1174. године обоје заточио, али Геза побегне и оде под заштиту аустријског маркгрофа (Хајнриха Јазомиргота)

Као царски милосник, Бела III je водио Угарску војску у походу цара Манојла на Селџуке 1176. године. Бела III Алексије је верно држао заклетву цару Манојлу. Кад је Андроник III Комнин 1182. узео власт, истражио је Манојлову породицу, убивши и Манојловог сина наследника царства Алексија II. Бела Алексије је ради тог злочина одмах напао злочинца и узео му Београд, Ниш и Софију.

Бела III се 1172. године оженио принцезом Агнесом Антиохијском, ћерком принца Рајнарда антиохијског. Кад је 1184. године остао удовац, Бела III је уговорио с завереницима из Цариграда збацивање насилника Алексија II и већ је преговарао о браку с Теодором, сестром покојног цара Манојла. Сметња томе је било што је Теодора положила монашке завете али Св. Синод је био вољан да њу од тих завета разреши, ради јавне ствари. Већ је изгледало као готова ствар да Бела III узме Цариград и повољним браком постане ромејски цар, али су грађани Цариграда 1185. на своју руку убили Андроника II и власт је потом узео Исак II Анђео. Синод  потом није више био вољан да разреши Теодору завета ради брака с Белом III. Оженио се  потом (1185/6.) француском принцезом Маргаретом, ћерком Луја VII Капета.

Печат Беле III Алексија

Бела III је од Ромеја 1880. године узео Далмацију, а затим и Срем, градове Београд и Браничево. По осећајима и личној култури био је „грцизиран“, како су га описали угарски хроничари. Уистину, он је био члан царског дома великог цара Манојла Комнина. Одмах после цареве смрти, почео је да ради на поправљању својих односа с римском црквом: у Острограну је је основао 1181. године кућу хоспиталаца. Из Француске је довео цистерците (основао је њихове опатије у местима Зирц, Пилиш, Пасто и Сентготхард). Године 1182. је сина Емерика поставио за „младог краља“. Са српским великим жупаном Стефаном Немањом, напао је 1183. године Андроника I Комнина. (са овог похода је Бела III донео руку Св. Прокопија). Пошто му је супруга умрла, а планови за женидбу царском принцезом пропали, Бела III Алексије је оженио око 1186. сестру француског краља филипа II Aвгуста Маргу Капет, такође удовицу (била је удата за енгл. краља Хенрика II Плантагента). Пропашћу Андроника I, ромејски цар је постао Исак II Анђео, с којим је Бела III Алексије успоставио мир, удавши за њега своју десетогодишњу кћер Маргариту, крштену у источном обреду именом Марија. Свом зету је у мираз дао Срем, који су на управу од цара касније добили њени синови (Калојан Анђео и Виљем од Сентомера).

Трећи крсташки рат је довео 1188. године војску Хајнриха Лава, а 1189. довео кроз Мађарску војску Фридриха Барбаросе. Пре похода је Бела III Алексије помиловао неверног брата Гечу и измирио се с њим, па је овај као вођа петходнице Барбаросине крсташке војске прошао кроз Мађарску. Коначно, Белу III Алексија је крунисао калочко-бачки архиепископ 1992. године, а папа Александар III је канонизовао његовог претка, краља Владислава I. Острогрански архиепископ се ваљда овог пута није бунио. Свом сину Емерику дао је у милост Хрватску и Далмацију (Историчар Петер Рокаи врло нејасно и обазриво разматра могућност Емериковог крунисања за краља ових земаља). Млађем сину, Андрији, дао је у наследство новац, благо и имања, али никакву област у државу. Бела III Алексије умро је 1996. године, сахрањен поред своје прве супруге у Столном Београду. Данас су им мошти пребачене у Матијину цркву у Будиму.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: