Бела II


Краљ Бела II слепи

Бела II

– II Béla –

краљ 1131-1141, од 1136. и краљ Раме

Прогледаше наше крупне, мртве очи

Ендре Ади


Иако су своје право на мађарско наследство истакли Саул и Борис (непризнати синови мађарске раскраљице, деца неверне рускиње Јевдокије), крунисан је за краља Бела II, ослепљени Алмошев син. Чим је венчан круном, одржан је у Араду сабор. На сабору, краљица Јелена Вукановић (Белина супруга је била потомак Рашког великог жупана, Вукана) нареди да се истраже виновници ослепљивања краљевог. Учесници такве одмах покољу, а од њихове имовине краљ Бела II награди верне властелине. Историчари, верни римској цркви веле да  зли језици тврде како је Арадски каптол овом приликом, краљевом милошћу, дарован крвавим капиталом (земљом Белиних виновника). У то време науми незаконити син Борис да силом наметне свој захтев за наслеђем. Он је био ожењен сестром од стрица ромејског цара Јована II, па је као члан ромејског царског домасматрао да има више изгледаза владара угарске по царскојмилости. Он оде код пољског кнеза Болеслава „Кривоустог“, који се и пре мешао у мађарске ствари, да с његовом помоћу прави смутњу. Скупивши нешто Руса и Пољака 1132. провали у угарску, али га потуче краљевска војска у боју на реци Шај.

Краљ Бела и краљица Јелена су имали синове Гезу и Ладислава и кћер Софију, верену за Хајнриха Хохенштауфена. Краљица Јелена је надживела супруга.

Краљ Бела II и краљица Јелена

Бела је успео да покори највећи део Далмације до 1136. и његова је војска одатле подвргла малу, али значајну жупу Раму, којој је поставио за бана свог сина Ладислава за управитеља, слично као што су радили у Далмацији његови претходници). Бела се пре тога на сабору у Острогону, као краљ мађарски насловио са Rex Ramae. Ово је од тада схватано као битни део титуле и користила се до 1918. у владарском наслову мађарског краља. Касније је краљ Емерик придодао и rex Serbiae, али се угарски краљ није никад титулисао са „rex Croatiae“, иако је Хрватском од раније владао. Бела је морао бити поносан на то што је, мада слеп, ипак придодао још земље својим наследницима. Rex Ramae је владарски наслов, чији је непосредни мађарски управитељ, бан Раме и мађарски принц Ладислав, био у ствари господар Босне. Откуд ово? Можда угарски краљ није хтео да истиче апрехензију на српску удеону земљу која је већ имала свог босанског бана, па је основано ново банство. Брзо након смрти краља Беле II, јавља се неки Борић из Грабарја код Брода родом, као бан Босне. Босна је до тада била удеона српска земља, па према томе под вишом владом српског Великог жупана (Белоша, рођеног брата краљице Јелене). Можда је Белош и спровео ово угарско освајање Раме. Тадашњи извори ништа не говоре о положају Босне и Србије, па можемо само да нагађамо. Власт великожупанска је постојала како у Србији, тако и у Угарској, која је традиционално задржала ранију словенску управну поделу земље на жупанства. Међутим, до сада није разјашњено питање управних веза Српских господара према  угарским и ранијим господарима Паноније, који су признали власт ромејског цара. Да ли с овим статусом има везе каснији позив Стефана „Првовенчаног“ Немањића Мађарском краљу да му помогне у рату против брата Вукана? Такво разматрање би сувише закомпликовало ову нејасну ситуацију, а не би донело решења, пошто извора о томе нема. Босну су, у сваком случају, након Беле II сви угарски краљеви сматрали својом земљом, а после краља Емерика, титулисали се и са rex Serbiae.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: