Урбаннистички централизам покрајинске бирократије


Имала је и цела Војводина проблема у урбанистичком развоју са аутономашима доба комунизма, јер је њихова власт  врло брзо злоупотребила поверење грађана, проневеривши велика средства њиховог самодоприноса. С друге стране, у социјализму, је приватним лицима признавано да поседују грађевински објект, али не и земљу на којој се тај објект налази, већ је она по закону била власништво државе. То јест, она је била власништво локалне државе, општине. Ова категорија се у овом правном режиму звала „градско грађевинско земљиште“ и била је у државној својини општине.

Наравно, локална самоуправа у доба комуиста, била је среског типа, заокружена на нивоу великог броја грађана, који се међусобно не познају и где су интереси града помешани са интересима приградских насеља и села.

С нестанком социјализма, није аутоматски нестао и овај правни режим. Шта више, остао је, и постао основ моћи локалних политичара и развоја системске корупције на локалу. Међутим, остала је и правна опасност по непокретну имовину приватних власника.  „Superfices solo cedit“, pа тако, постоји могућност да власник земљишта на коме је ваша кућа, стан или пословни простор, постане и власник вашег објекта. Невероватно, рећи ћете? „Па то није могуће“. „Па то је моје, ко мени може да узме оно шт је моје?“ Немојте бити тако сигурни.

Најпре, по основу власништва овог земљишта, се и дан данас плаћа накнада за услугу коришћења градског грађевинског земљишта. Ни до дана данашњег, локалне самоуправе од тога нису одустале. Осим тога, то значи још нешто. Чак и ако им ту накнаду не плаћате, општине вам шаљу уплатнице с наведеном назнаком и тиме изражавају апрехензију да су у власништву земљишта на коме је ваш објекат. По основу те чињенице, ни ви, ниваши потомци по основу одржаја нећете постати власници земљишта на коме вам је кућа, радња, стан, радионица пецара, пушница, свињац или штала,

Чак и ако је ваш објект у селу, он је у такође у истоветном режиму градског грађевинског земљишта.

Поменуте накнаде су се често удвостручавале или мењале назив. У Зењанину се то, на пример, звало „Ваздушарина“ и народ је масовно одбијао да је плаћа.

Међутим, нова покрајинска бирократија је показала жељу да помогне Војвођанима старањем о њиховом урбанистичком развоју. Пошто су Статутом добили и ову надлежност, урбанистичка делатност и порсторно планирање ће постати нова музилица којом ће „наши новци“ прелазити у новосадску урбанистичку управу.

Овај план се војвођанима приказује као низ покрајинских донација, којима „покрајина суфинансира изградњу локалних урбанистичких докуентација„. Међутим, грађани који било шта хоће да дозидају или изграде, добро знају како се за то плаћа данак локалној, али од недавно и новосадској бирократији. Новосадска бирократија, односно њен Секретаријат за архитектуру, урбаизам и градитељство, уговара с општинама израду детаљних урбанистичких планова. Све се представља безмало као једнострани трошак у корист општинских самоуправа и „остваривање предуслова за развој“.Колико покрајински секретаријат накнадно измузе од грађана Војводине, не знамо.

Србија се, према мерилима ЕУ, већ оптерећује пренормираношћу у области урбанизма, ради чега ће обични грађани сносити трошкове плаћања мноштва такса уа нацрте, елаборате, планове и дозволе републичким и локалним властима. У Војводини ће грађани плаћати и новосадским властима.

Ни на једном нивоу, па ни покрајинском (Статутом је Војводина проглешена за“еврорегију“), не најављује се како ће „градско грађевинско земљиште“ бити пренето у власништво оних који на њему имају објекте. Шта више, нова војвођанска бирократија ће уложити велики напор да опстане овај реликт социјализма. На томе ће јој подршку пружити и сва локална бирократија. Уколико би грађани постали власници свог земљишта, онда би плаћали порез на власништво, а не таксе на услуге локалним органима, пошто би престао основ за наплату. Порез се не плаћа ни општини ни покрајини, него републици.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: