„То су куке ди су биле шунке“


Унутрашњост бунара

– Како си ти, Лало?

– А, ко` кера у бунару!

Одма` после  „изненадног“ снега у децемру, домаћине новосадске бирократије  јуче је задесио још један колапс. Овог пута не на улици, већ у становима. „Цркла термоелектрана„, па је 150000 новосађана у хладу тражило „Јовановић Раду“.

Уместо да су се лепо  угрејали чистећи снег, и при том уштедели који динар, инспекције су мораде да их јуре.  Не, није добро бити домаћин нове новосадске бирократије. Ал`, „да су знали, не би гласали“, кажу, баш као она што је рекла, „да сам знала,не би се удала“.

За разлику од домаћина новосадске бирократије, који су имали воду „тамо ди треба“ (у радијаторима), само`ладну, у Кули су имали воду „тамо ди не треба“, то јест у гасној мрежи. Да Војвођани нису постали „фенси паори“, већд а су остали обични земљорадници, сад би се грејало уз тулај и шапурине „нуз пећ“ или „фуруну“, како „ди год већ кажеду“.  Током зимских месеци прави паори знају зашто „вода не ваља ни кад је у колени“.

Ево, јављају да су у Сомбору локалне бирократе надмашиле новосадске колеге. Тамо су веће плате директора јавних предузећа него председника општине. Добро је, значи има још „ди да се задужи“.

Еј, тешко иде с оваквим газдовањем, које се зове „фенси“ именом, „покрајински менаџмент“. Нови Сад је у сред ове `ладноће,  штрајкова таксиста, јурњаве инспектора, још расписао конкурс за градски сувенир. Имам и ја један предлог. Пошто се у Војводини више не производи млеко, него се увози Швабино млеко у праху размућује у води, не би било умесно да се за новосадски сувенир усвоји на пример јогурт. Ја предлажем да, сви који су се доселили у Нови сад, нек оду на село, у дедину кућу и нека се завуку у „шпајзове“,“вајате“, „пушнице“ или на таване и у котарке, па нек нађу куке које тамо висе. Да подсете на стара времена, кад су на тим кукама висиле сланине, кобасице и шунке, пре него што је домаћу производњу уништио сојин изолат, и бразилско хормонско месо које увозе тајкуни.

Најбоље би било да сви донесемо у Нови Сад те куке из „дедини`шпајзова“, па да их продајемо страним туристима, пошто на путу за Европу „растрговчимо“ све што су нам преци оставили. Онда, кад буде време за „Егзит“, да странцима као сувенир Новог Сада продајемо наш последњи војвођански бренд, на коме ћемо да напишемо:

„Ово су дедине куке, ди су некад биле шунке!“

Шунке на кукама. Прошлогодишња реалност која постаје пуста жеља многих. Слика са сајта Новог Милошева из Баната.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: