„Ди су наши евроновци?“


Шурда - социјалистичка самоуправна бајка о томе како може луксузно да се живи од "даменфризераја" у главном граду и да се побегне од "подшивања јоргана" у родном месту.

На путу брзељања ка европској унији, пропали смо већма него ико. Иако су нам укинули визе, једна породица са две просечне српске плате, не може да подмири своје трошкове, гледајте само шта о томе пишу. Политика безусловног приближавања европској унији код нас је произвела мноштво сиротиње која је рада да тамо у богатом делу ЕУ, макар шта ради, за мале паре, под било каквим условима.

Постали смо попут оне шлеске Катице, о којој је писао Макс Вебер, која код куће из поноса не би радила шнајдерски посао ни за какве паре, али ће негде, у туђој средини, где нема сународника пред којима би се брукала, радити исто и за десет посто цене. Ми идемо у Европу као Шурда, који је тек након низа понижења у Немачкој, схватио како би му боље било да се запослио у родном месту и да  „потшива јоргани“ у месној јорганџијској задрузи где му и зет ради.

Домаћи берзански индекси су још увек у паду. Наравно, развојног банкарства немамо и производња одумире. Осим тога, још увек нема код нас те радне снаге која је конкурентна у односу на Кинезе. А то значи да би се данашњи  српски „Еврошурда“ тешко снашао и у јорганџијској задрузи.

Једини ко у оваквој земљи уме да профитира, то је председник ПИВ. Отворио 25 кућа за „побегане“. Наравно, није их зидао ни својим, ни војвођанским новцима, то је урадио УНХЦР. Али, добра прилика да се побеганима гурну кључеви у руке и да пред камерама изгледа као човек који решава проблеме.

Тај неће отићи да се слика са сиротињом из Станишића и Бајмока који већ шести пут морају да отму своје зараде од послодавца) . Неће отићи ни  сниматељи, да ТВ камере сниме њихову невољу. Покрајинска бирократија се у сред ове кризе домогла најпре Металс банке, а сад се хвали отимањем новосадског сајма. Све што доноси добит, по њима треба да буде државно (покрајинско), а оно што доноси задужење, то да буде приватно. Дакле,  надајте се да ће доћи стране донације, па замишљајте како ће  ваш посао бити само да их прихватате покклоне.

До тад приватите изнутра џепове, па ји приврните наопако.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: