Андрија I


Крунисање краља Андрије I

-I András –

краљ 1047-1060.

Андријин отац Василије (Вазул) је био страшно кажњен због завере, против Светог краља Стефана I. Породица Василијева је прогнана из Мађарске. Потом је Андрија уживао гостопримство Великог Кнеза руског Јарослава. У Кијеву је Андрија крштен источним обредом, а Велики Кнез руски је своју ћерку удао за њега.

Кад су Мађари дигли буну па збацили са власти и Самуила Абу, није било другог Арпадовића да наследи престо, до Андрије. У то Велики Кнез Јарослав пошаље војску да његовог зета уведе у наследство. Андрија I је царском милошћу круном[1] венчан за краља мађарске. Међутим, немачки цесар Хенрик III није се слагао с тим и дигао је војску против њега, без обзира на сва Андријина настојања да се измире и да му удовољи вазалском заклетвом.

Тек је после Хенрикове смрти успео да среди односе с немачким ћесаром, оженивши се кћерју свог бившег непријатеља, Јудитом. Из тога брака, добио је синове Соломона и Давида.

Самтра се да је Андрија дигао грчки манастир код Вишеграда, посвећеног заветном свецу.

Сахрањен је у манастиру Тихањ на Блатном језеру.

"Круна Мономаха"

Упутнице:


[1] Данас се рачуна да је из његовог доба прва сачувана мађарска круна. Ради се о златној дијадеми, изораној случајно током XIX века у је у Мађарској. Дијадема је ромејског порекла, а на њој је емајлирани образ Господа Сведржитеља, цара Константина IX Мономаха, царице Зоје и царске свастике Теодоре. То је дакле знамен власти, коју је од цара добио краљ Андрија I као царски милосник.  Њу данас зову „круном Мономаха„. Доказано је, дакле, да је Андрија I био крштен источним обрадом, а венчан царском милошћу круном коју мује овај послао.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

7 Responses to Андрија I

  1. Доба о коме говоримо прерано је да би се говорило о православљу и римокатолицизму у данашњем смислу речи. Пре се радило о јурисдикционим односима римског папе, његових надбискупа и цариградског патријарха и његових архиепископа. Осим тога, треба разликовати је ли у употреби било латинско гогослужење или грчко или словенско. Извори су малобројни, нејасни и веома је тешпко разграничити ствари, а пуно се измишљало. Препоручујем Вам Клиову Историју мађарске, Византијски комонвелт (Димитрије оболенски) и Барања од најстаријих времена до данас (др Душан Кашић).
    Изображења на круни су посебна хералдичка тема, али треба знати да је иконом есхатолошког цара на земљи, Господа сведржитеља, сматран сам ромејски цар. Преко њега се милост Божија преноси на васељену. Онај ко није члан дома царевог, није самодржац (севастократор) и према томе није подобно да његову главу украшава образ Господа Сведржитеља.

    • Стева Надрљански says:

      Хвала на одговору, г. Ковачев. Сад су код нас крај Панчева ту у једној њиви ископали једну цркву из дванајстог века, па се мислим хоће ли доћи когод од стручњака да рекне коју више. Има и гробова, колко се сећам.

  2. Стева Надрљански says:

    Извињавам се. Тек сад видим да нису иконе на круни, већ сам Константин Мономах и породица. Маџарски владар је носио круну са представама ромејске царске породице?
    Ја очекиво Пантократора.

  3. Стева Надрљански says:

    Е баш вам хвала. Није да се нешто занимам за круне, али овако нешто досад нисам видео: круна од све сами икона.
    А има ли гдегод посебан какав текст, ако знате, о „грчкој вери“ на територији данашње Маџарске и ове наше несретне Војводовине – оћу рећи у Панонији – од доба Методијевог па до времена кад српски племићи почињу да добијају угарске повластице овде? Не мислим на православље у данашњем смислу, већ на константинопољски круг, без обзира на становништво. То ми је веома мутно, а морам да признам да ми се није разбистрило ни кад сам прочитао ове текстове о Маџарима. Оросламош, (Д)митровица… Православље се овде код нас популарно везује тек за доба српске Деспотовине, ал ја знам да није баш тако. Зна ли ико тачније?

  4. Ево, поставио сам у чланку и фотографију ове круне. Претпоставља се да је још старија од доба Андрије I.

  5. Круна је сасвим конкретна. Златна је са емајлираним представама владарске породице. Ускоро ћу објавити њену фотографију, јер сам коначно на интернету „изорао“ једну веома репрезентативну фотографију ове прелепе круне.
    Није необично што су мађарски владари носилии ромејске круне? Круна је била скупоцен, али не мистични артефакт. Мађарски владари су признавали врховну власт цара, а једини законити цар је био онај у Цариграду. Арпадовци су били вазали немачког цесара, али је он правно био у положају неосноване претензије према римском царству. Међутим, то није тема. Приликом царских посета су високи чланови ромејског дома својим поданицима уручивали поклоне. Круне и друге инсигније такође. Цар је био врховни милосник. У нашем народу поклоне још увек по негде зову „милости“.
    Покушаћу да напишем посебан текст о мађарским крунама, што није ни мало лак задатак. Наравно и ако ме послужи срећа и помогну људи добре воље.
    Питање мађарске круне је прилично закомпликована огромним њеним политичким значајем који се развио вековима касније и тиме што према овој светињи мађарски народ гаји посебну, романтичну љубав. Судећи по Илустрованој хроници, рани мађарски владари су се најпре крунисали круном која личи на ову:

    Међутим, нисам о тој круни наишао на конкретне податке на енглеском или српском, а мађарски језик не знам.
    Овде вам је фоторгарија круне и осталих инсигнија мађарске краљице, коју неки датирају у 1070. годину:

    Међутим, мађарска „Круна мономаха“ која је ископана у Мађарској, како изгледа, старија је од „Сенткороне“, приписане Св. краљу Стефану Првом. Међутим, не могу да нађем неки линк на кме је њена фотографија, па ћете причекати док ја не поставим њену фотографију у неком од наредних чланака.

  6. Стева Надрљански says:

    Е сад ми ниш није јасно.
    Ја сам ту круну Мономаха сусретао у руској историји, а ево сад се подсетих да је истом крунисан Иван Грозни. Како сад то да су је изорали некаки јобађи? Јел то конкретна круна, ил „тип круне“? Оклен сад код Маџара?
    Раб Божји Стева (некрунисани).

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: