Соломон


Краљ Соломун моли немачког цесара за помоћ

– Salamon –

краљ 1063-1074.

На вест о смрти стрица, пође из Немачке да узме власт син Андрије I и унук цесара Хенрика III, Соломун, у пратњи дединих ритера.

На исти посао, из Пољске крену синови Беле I, који су тамо седели. Геза[1], Ладислав и Ламберт. Имали су и сестру Јелену звану „Лепа“, касније удату за Владислављевог бана Димитрија, оног за којег хрватски историчари без основа тврде да је он хрватски краљ „Звонимир“. Црквени оци их помире, а за краља венчју сина Андрије I, Соломона[2]. Најпре су се сви добро живели и били верне слуге краљу ратујући у његовој војсци против Печенега, Кумана, Млечића, Чеха и других непријатеља краљевине. У боју с Печенезима код Керлеша, нарочито се јуначки држао Владислав, који је разбио њихову војску. Кад су Печнези упали у Срем 1071, краљ Соломун се врло наљутио на ромејског цара, мислећи да је овај намерно  Мађаре пропустио мађарске непријатеље Дунавом, па дигне војску и опседне царске градове Београд,  Митровицу и Сирмији. Печенеге је потукао и још је потом пустошио Тракију и Македопнију. Београд му после опсаде и тешких борби, преда царски заповедник Никита. Соломун отме од цара и град Ниш. Овај подухват ће изазвати раздор међу Арпадовцима, док  Саламон не буде најурен натраг код свог ујака, немачког цесара.

Краљ Соломон и Геза Херцег

Упутнице:


[1] У мађарској историографији познат као «Géza herceg».

[2] Соломон је био сестрић цара Хенрика.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: