Самуило Аба


Краљ Самуел Аба

Aba Sámuel

краљ 1041-1044.

Петар је брзо свргнут, а краљевством је венчан други сестрић Стефанa I, Самуило из братства Аба[1].

У том се помоћу немачке цесарске војске на престо силом вратио Петар Орсеоло који се претходно заклео на верност ћесару Хенрику III. Самуило  је погинуо бежећи пред цесаровом војском. Али чим се цесарова војска вратила кући, неки угарски јунак по имену Вата дигне устанак да поубија цесарове слуге у земљи. Том приликом неки црквени великодостојници су поубијани. Бискупа Чанадског, Светог Герхарда, такође Млечића, бацили су устаници да се разбије низ Будимске стене. Свети Герхард је био онај бенедиктински калуђер који је био лични духовник краљевића Емерика, прерано упокојеног сина Св. Стефана I, а једна вековима угледна латинска легенда Герхарда слави као просветитеља Угарске.

Мађарска модерна историографија упорно говори како је Ватин устанак изазван мржњом на хришћанство. Међутим, изгледа су у овом устанку гоњени само латински оци, а о прогону грчких и словенскх отаца не зна се. Њихови манастири и цркве, остале су, како изгледам сасвим  нетакнуте у побуни.

Упутнице:


[1] Није јасно да ли је Самуило био син или супруг треће кћери кнеза Гезе . Ипак, сматра се да је у био у блиском тазбинском сродству са краљем Стефаном I, преко жене која  је била рођена сестра краљев.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: