Петар Орсеоло


Краљ Петар Орсеоло

Краљ Петар Орсеоло

Péter

краљ 1038-1041. и опет 1044-1046.

Син млетачког дужда Ота Орсеола и Марије, сестре угарског краља, искусио је прогонство још у младости, јкад су гневни Млеци свргли његовога оца 1026. Ипак, није са оцем избегао у Цариград, већ са матером. код ујака у мађарску. Наследио је свог ујака Стефана I, који га је именовао за наследника још за свог живота, пошто је наследства лишио рођака Василија (Вазула) због недостојности, као и сав род његов.

Петар се заклео краљу да ће након његове смрти штитити краљицу Гизелу. Био је млечанин пореклом, иако му је матер била сестра мађарског краља, па је био међу Мађарима неомиљен. Оставио је немце и Млетке у мађарском сабору, а удружио се с Братиславом I Бохемским и ударао с њим на ћесарске поседе Хенрика III.

Крља Петар и немачки цесар
Краљ Петар Орсеоло подноси трибут немачком цесару

Какоје наследство примио, није држао ни веру покојноме ујаку. Присвојио је Гизелине поседе и ухапсио двојицу бискупа који су устали у њену заштиту. Ради овога је у завери против Петра страдао један његов челник, по имену Будо, а сам Петар престрављен, побегао је из земље, абдициравши у корист свог шурака, Адалберта, маркгрофа Аустријског. Мађарски сабор је за владара бирао Петровог рођака Самуила Абу.

Петар је потом ипак пошао ћесару Хенрику III, коме се умилио богатим понудама, па му се и заклео на верност, да би га вратио на чело Мађарске. Ћесар је окупио војску и већ 1042. запосео неколико мађарских тврђава северно од Дунава, па их дао на управу Петру. Ћесарска војска је 1044. године успешно победила војску краља Соломуна Абе код Менфе, а Соломун је избегао из Мађарске, па је ћесар опет за владара Мађарима наметнуо Петра. Ћесар је 1045. године дошао у Мађарску, где га је Петар угостио као сизерен у Столном Београду.

Краљ Петр Орсеоло у боју
Краљ Петр Орсеоло у боју

Протеравши потом краљицу Гизелу баварску, супругу покојног краља Стефана, опет је навукао мржњу клира који ју је подржавао. Тада је чанадски бискуп Герард позвао Василијеве (Вазулове) синове да се врате из Кијева (где су се склонили) и да свргну Петра.

Мађарском народу се, како изгледа, смучило међусобно отимање Млетака и Немаца о власт у њиховој земљи и пожелели су да најуре хришћане, па су под вођством неког Вате 1046. године дигли устанак. У тој буни је мученички страдао бискуп Герард, бачен низ будимске стене да се разбије. Четрдесетак година касније га је римокатоличка црква канонизовала и од тада је првопрестолник свих светих међу Мађарима. Петар је избегао на Запад земље, што ближе ћесару. То га није спасло. Код Замоља су га бунтовници стигли и ископали му очи. Потом су га заробљеног привели у Столни Београд где је умро пар дана потом. Сахраљен је у цркви у Печују, коју је за живота стигао да подигне. Краљ Петар није имао деце. Није сигурно ни да ли је уопште биоожењен. Неки аутори тврде да је имао супругу , Јудиту, којој приписују оснивање манастира Субен. Постоји бајка која тврди како је Петар био ожењен Јудитом Швајнфуртском, кћерју Хенрика Швајнфуртског и његове супруге Герберге. Јудита је била најпре супруга Петровог пријатеља и саборца, кнеза Братислава I Бохемског, па је након његове смрти «избегла» Петру у Мађарску.

Бела и Левенте су дошли из Кијева исте године у Мађарску и најпре савладали буну, а потом је Бела постао краљ Мађарске.

Мучеништво светог Герхарда

Мучеништво светог Герхарда

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: