Ташкоњ 955-972.


Такшоњ

Кнез Такшоњ

После катастрофе на Леховом пољу, за свог кнеза су Мађари изабрали Ташкоња, потомка[1] Арпадовог.

Преко њега су Мађари утврдили мир са цесаром Отоном I, а Такшоњ је као његов вазал с Мађарима ишао на војску против ромејског цара у Апулији, у рат који су против цара водили краљеви Хуго и Лотар[2].

Ташкоњ је утврдио мир и са Чесима, Русима и Бугарима. С Печенезима је такође утврдио мир, оженивши се ћерком њиховог кнеза, са којом је добио сина Гезу. Предање о Такшоњу тврди да је столовао негде у Пешти или њеној околини, где се настанило Арпадово племе Међер.

После пропасти на Леховом пољу, Мађари су нерадо пљачкали Запад, већ су се окренули на Ромејско царство. Српски кнез Часлав Клонимировић, челник цару верних Срба је страдао 960. године, у боју с њима на Дрини, а 970. су Мађари пробили кроз долине река пљачкајући царство скоро до егејског мора.

Бајка тврди да је у доба Такшоњево међу Мађаре примњено пуно Печенега и Калесија[3]. Несигурни римокатолички извори тврде да је папа Јован XII 963. године послао Мађарима за бискупа Закхеја, али је мало вероватно да је он икад стигао међу Мађаре.

Такшоњ је сина Гезу оженио Шарлотом, ћерком кнеза Ђуле.

Упутнице:


[1] Золтанов син по наводу из мађарског летописа. Наводно је оженио Печенешкињу или Бугарку. Мајка Ташкоњева, према Gesta Hungarorum, била је ћерка Менмарота, господара Бихара. Неки тумаче да је Менмарот био господат Турака Кабара, који су у заједници с Мађарима настанили Панонију и то, могуће баш у области Бихар.

[2] Мађарски историчари хоће да је овај подухват био успут, док су мађари купили данак од италијанских краљева.

[3] Калесије (српски), „Калиш“, „Калаш“, „Калаз“  (мађарски) или „Кализи„, потомци су Хазарског племена, које је заједно с Мађарима напустило хазарску заједницу и пошло на запад. Творци легенде ту чињеницу нису знали, па су хтели да је објасне на други начин. Постоји историјска претпоставка да су сродници Калесија, након пропасти хазарског каната побегли на запад, у Мађарску. До данас постоји само једна етничка група „Куазарем“, настањена у Корасану, на некадашњем путу свиле, у држави Узбекистан. Кализи у Мађарској су били мојсијеве вере. Неки сматрају да су с њима у крвној вези мађарски муслимани,  називани именом „Бесермењи„. Ова снажна заједница мађарских муслимана, опстала је дуго кроз историју. Древни мађарски муслимани су били шијити, а редовно су слали своје ђаке на школовање у Алеп. Међутим, у Русији постоји мала етничка група „Бесермјани„, која припада Угро – финском народу Удмурти. Зна се да су говорили Мађарским језиком у Панонији.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: