Стефан I


I István

кнез 997-1000; краљ Паноније1000-1038.

Историја првог угарскогкраља је веома несигурна, испреплетана легендом и нарочито закомпликована тумачењима историчара. Како је кнез Геза умро, по мађарском обичају је, како једни тврде, требало да влада кнез Копан. Угарска историографија тврди без много основа, да је овај Копан био Гезин брат, најстарији у роду[1]. Латински извори памте и да се овај Копан није дао у латинску веру.

Ритери Немци су најпре примили Гезиног сина (по латинском крштењу Вајка) у своју дружину[2]. По смрти свога оца Гезе, Војк пошаље на Копана, владара Шимуђа и Залада војску под војводом Веселином и победи га.  Војк је његово мртво тело рашчеречио и истакао по један черек на све четири стране[3] Паноније, нека да за уклин народу.

Потом, испроси Војк милост папе Силвестра II, који му посла бенедиктинца Герарда из Млетака. Овај Герард је прво био духовник сина Војтековог, Емерика, назначеног за наследника. Обред венчања Војка за краља Паноније обавио је надбискуп Острограна (која надбискупија је ваљда том приликом и основана), а Војк  је назван краљевским именом  Стефан[4] (и његов отац, кнез Геза, био је крштен истим именом).

Стефан је веома централизовао државу и одузео управу великих области од родовских поглавица[5]

Стефан је као верни милосник цара Василија II дигао војску на Бугаре, па су 1004. његови Угри с царском војском од Бугара узели Скопље[6]. У Цариграду је подигао једну цркву, а радо је примао калуђере из царства, са истока, који су се у угарској настањивали и дизали манастире. Натерао је свог ујака, господара Ердеља кнеза Ђулу[7], да му преда управу над рудницима и да га призна за господара, па затим дигао војску и заједно с Ђулом и војводом Чанадом победио Ахтума (Ајтоња) [8], који му се последњи супротставио у области између Мориша, Тисе и Дунава. Тај Ахтум је био крштен по источном обреду почетком XI века и основао манастир Св. Јована Крститеља у Марошварошу, у којега је довео калуђере из царства (касније је манастир премештен у Оросламош[9]). Скоро је извесно да је тај Ахтум био бугарски поглавица.

Вајк као витез
Вајк као витез

Освојену земљу је Стефан поделио оданим друговима на управу. Старе међе ранијих словенских жупанија је поштовао. Син војводе Стефановог, Веселина, Радо, милошћу краљевом је именован за палатина, а Војску је од народно-племенске претворио у бандеријалну.

Римокатоличка легенда му приписује и организовање Цркве у краљевини. У доба краља Стефана I основана је латинска надбискупија у  Острогону чији је поглавар био примас цркве угарске, након чега је постао и поглавар подређених јој бискупија: Весприм, Ђур, Печуј, Вац и Јегра (бискупију Загреб је основао Ладислав I, a Њитру – Коломан).

Није јасно ко је и како основао Калочко-бачку надбискупију. Првобитно је ту постојала Бачка архиепископија источног обреда, а ту су венчавани за краљеве Божјом и царском милошћу и неки каснији мађарски краљеви, против воље папи подређеног острогранског архиепископа. Извори помињу у овој дијецези једног „шизматичког епископа“ још у доба папе Иноћентија III). Подређене су калочко-бачкој архиепископији биле Чанадска, Варадинска и Ердељска – дакле сав југоисток  земље. Чанадску бискупију је основао наводно краљ Стефан после победе над Ахтумом (овај је у Видину био крштен по источном обреду па је у месту Чанад основао „Грчки“ манастир). Знатно касније (тек кад је подвргнута римској цркви), Калочко- бачкој архиепископији су јој подређене епископије: Сремска (тек 1229. са седиштем у Баноштру[10], с намером да се тамошњи Словени и Грци обрате к римској Цркви, како се види из папских писама), Босанска и Милковска (у Влашкој). У Сирмијуму је постојала православна бугарска епископија у X веку. У Срему је опстао и неки Сермон, једини бугарски властелин који је после покоља Бугара на Беласици остао цару непокоран. Тек 1019. године је Сирмијум најзад освојио царски префект Диоген. Како се види из повеља цара Василија II. Сирмијумски манастир Св. Димитрија (у коме су одвојено становале словенска, грчка и мађарска заједница), био је ставропигијалног статуса, његовог је игумана постављао Цариградски патријарх. Прво Сведочанство о увођењу римокатоличке управе над овим манастиром види се из писма папе Климента I из 1341. год, које говори да је због „немогућности да се током 10 година изабере игуман“, папа наредио Њитранским бенедиктинцима да том манастиру поставе игумана. Насупрот томе, постоји супротан податак да је 1057. овај манастир поклонио краљев палатин Радо (син војводе Веселина), цркви у Печују.

У Сирмијумски манастир је донета једна особита светиња 1183. године: Са похода краља Мирка на ромејско царство, из Ниша је у Сирмијум пренета рука Св. Прокопија. Све до доба краља Емерика, сви су манастири у Угарској били „Грчки“, изузев Баношторског манастира, (писмо папе Иноћентија 1204. године). Зна се и за „грчки манастир“ у Вишеграду код Будима, и за „Грчки“ манастир у Весприму код Столног Београда, који је основан за време Стефана I. Краљ Стефан I је завео црквени десетак као порез. Црквена организација је уређена до парохијског нивоа.

Стефан I оженио се 995. године Гизелом Баварском, сестром немачког цесара, Хајнриха II (вл. 1002-1025) и добио у мираз земљу између реке Фише и Лајте. Имали су седморо деце, али им је заживело троје: синови Емерик и Отон и кћер Алгита.

Емерика је краљ пажљиво одгајао и оженио, али овај никако није имао деце По легенди, суздржавао се од односа из религиозних разлога. Због побожног живота га је црква канонизовала, (нежење у Мађарској га славе као своју славу до данас). Када је у лову краљевић Емерик 1030. године страдао, остао је Стефан без наследника и краљ Стефан није имао потомка да га наследи, пошто је остао и без другог сина. Нови немачки цесар, Конрад II, оснивач Салијске династије, сматрао је да услед изумрћа потомства и старости, Стефан I нема више основа да држи Гизелин мираз. Конрад је своје право терао силом, али је Стефан успео да одбрани свој посед на женином миразу. Од тада је велика мржња Салијаца на Арпадовце  довела до неколико ратова касније. Стефанов синовац Василије[11] (Вазул) би био једини краљев наследник по крвном сродству, на основу мађарског обичаја, да није постао недостојан због завере. Кажњен је свирепом смрћу (у уши му је сипано растопљено олово). Његови синови Андрија, Бела и Левенте, прогнани су из краљевства. Немајући наследника коме би оставио Панонију, Стефан је посветио краљевство Богоматери, а на управу држави, Стефан је опоручио сестрића Петра, сина своје сестре Марије удате у Млетке за дужда млетачког, Отона Орсеола.

Краљ Стефан је сахрањен је у својој задужбини, базилици у Столном Београду. Стефан I је био велики дародавац монаштва источног обреда, које је (с изузетком у царској лаври Св. Димитрија у Сирмијуму), служило искључиво на Словенском језику. Цариградска патријаршија је Стефана I канонизовала за Светитеља, 2000. године.

Стефанова удовица, Гизела Баварска, после смрти мужа није била ни омиљена а ни сигурна у Угарској, где је заступала утицај баварских владара, а за власт су се борили побочни Стефанови сродници. Повукла се у Баварску, где је живот окончала у манастиру Нидербург. На њен гроб је постао баварско светилиште, али је Римска црква тек 1975. године канонизовала Гизелу Баварску у светитељку.

Упутнице:


[1] Неки Словенски историчари тврде да је легенда измишљена ради прикривања словенског порекла Копана, господара Залада и Шимуђа. Садржина легенде приповеда како је Копан истакао да њему по дивљем мађарском  обичају поред осталог наслеђа, припадају и жене претходника, па је нагнао на част Гечине удовице Аделахиде, кћери Мчислава пољског. Војк, син кнеза Гезе из претходног брака и пасторак Аделахидин му се, по легенди, супротставио бранећи част маћехе, чему су му помогли немачки ритери (археологија ипак скоро да не познаје мађарске налазе западно од Дунава пре Стефана I).

[2] Басна каже, да је тада постао витез и «принц Нитре». Тај је град својевремено био седиште сабора франачког бискупа Вихинга, који је од Папе измолио благослов да из државе кнеза Светопука, протера ученике Светога Методија. Пријем Војиков у дружину немачких витезова треба да се одиграо 995. године.

[3] Романтични историчари кажу „капије“.

[4] Римокатоличка легенда каже како је Војка крстио Свети Адалберт Прашки у десетој годиниживота именом Стефан. Друга легенда тврди да је папа најпре намерио да пошаље краљевску круну пољском владару Мјешку, али му се у сну јавио анђео Божји, који га је подучио да круну пошаље посланицима «непознатог народа» који ће му доћи. Кад оно, а ујутро баш стигли посланици мађарског владара у Рим папи, молећи га да учини милосрђе њиховом краљу и народу.

[5] Уто доба је ваљда подвргао својој власти и Славонију, али се о томе ништа тачно не зна, јер података историјских нема.

[6] Постоји легенда како је краљ Стефан I победио бугарског поглавицу Кеана.

[7] Мађарска легенда тврди да му је Ђула био ујак.

[8] Мађ. «Ајтоњ»

[9] Данашње Банатско Аранђелово.

[10] Први латински манастир у Мађарској је основао у Ке (Баноштору )tek мађарски палатин Белош Вукановић, шурак краља Беле II и овде је вероватно било седиште првог латинског бискупа Срема.

[11] Мађ. „Вазул„, син Михаила, Гезиног рођеног брата.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

One Response to Стефан I

  1. Драгољуб says:

    Нема замерки и једа. Бата из Мокрина.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: