Порекло старих Мађара и њихово досељење у Панонију


Досељење Мађара у Панонију

Крвно, преци мађарског народа потичу далеком старином са горњег тока реке Иртиша из краја којег онамошњи народи зову Јухра. Потицали су из оног древног народа из којег потичу данашњи Мари (рус. „Вогули“) и Ханти (рус. „Остјаки“).

Чак и данас њихов језик има сличности. Овој групи народа су сродни Коми, Удмурти, Зирјени и Черемиси. Даљи род су им Карели, Финци (рус. Чухонци“) и Естонци. Све њих наука данас зове угро-финском групом народа. Још даљи род, наука им налази у тзв. урало-алтајској групи, коју треба да чине и Турци – међу овима Бугари, Кумани (мађарски – „Кун“). Даљи ред сродства су им  нашли у Куманима, Половцима (мађ. „Палоци“), и њима сродним, Печењезима (мађ. – „Бешењок“), Хазарима (мађ. „Кализ“, срп. „Калесије“) , Ујгурима, а још даљи у Монголима (међу овима чак и међу изумрлим Хунима и Аварима). Има много разних замисли о њиховом пореклу које су засноване на баснама, романтици, или

политици. Прастаро име им се заборавило давно. Зна се да им је прадомовина била негде код Урала, где је и остала већина народа, али је народ те земље нeстао у татарској најезди[1].

Сеоба народа вероватно је и њих гонила да се селе ка западу. Прво су се спустили у земљу Леведију[2] (Источно од реке Дон, према Понту), агде су ступили у заједницу окупљену око турског народа Хазара. У IX веку су из те заједнице иступили, па се одселили на Запад, у степу међу ушћем Дњепра, Дона и Дунава у област коју су назвали Етелкез, где су се настанили у добросуседству и савезу с бугарским турским племеном Оногури (Хунгари). Живећи у заједници са Турским народима,  примили су турски начин скитничког живота и коњаничког ратовања. Европљани су их упознали кад су били у заједници с народом турских Оногура, па их до данас оногурским именом и зову (Hungar). Ромеји су и Мађаре, као и сродне им суседе, звали просто „Турци“, или уопште, „Скити“, по древном имену народа северног Понта. Од турских народа су Мађари научили много у вештини ратовања и јашења, начину одевања и исхрани. У степама Етелкеза су они били, као и Оногури, заклети на веру Хазарском кану. Кад се против владе Хазарског кана отргнуо турски народ Кабари, дођу они међу Мађаре који су их примили и с њима се помешали. Старе легенде говоре и о неким везама с Аланима (мађ. – „Јас“) који би могли бити први индоевропски народ с којим су се мешали, могуће још у Леведији. Живели су незнабожачким животом као сточари, обожавали су природне појаве и животиње, имали тотеме, поштовали, гајили и јели коње и јежеве, срећу су тражили од бога рата ког су звали Хадур.

Ромејски цар је једном приликом у њима нашао добре савезнике да његове непријатеље Бугаре нападну с леђа. Бугари због невере придошлица у турски савез, које су братски примили на њих позову своје сроднике,  Печенеге – турски народ способних ратника на коњима.

Упутнице:


[1] Тзв. „Magna Hungria“, вероватно је била на југозападу Урала. Пронашао ју је, мисионар краља Беле IV, Јулијан 1235. године, али му је руски Велики кнез забранио да оде тамо, да не би провоцирали Татаре, чија се најезда спремала. „Велика“ или „некрштена Угарска“, нестала је у најезди Татара. Сматра се да су преостали припадници овог народа после основали град Паскатир, који је у данашњој Башкирији.

[2] Већ овде су мађари морали доћи у додир са моћним сарматским народима Јасима и Аланима, веома сроднима народима Ирана, односно древним Маса – Гетима, које Свето писмо познаје под именом „Магог“. Сармати су пре хунске најезде створили прве државе на простору где су се касније јавили словенски народи. Име Леведија је изведено из назива „Војводе Леведи“ или „Леведиас“, ожењеног хазарском принцезом, који је наводно онамо био заповедник Мађара. Њега помиње De administrando imperio Константина Порфирогенита.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

2 Responses to Порекло старих Мађара и њихово досељење у Панонију

  1. Miloš says:

    Mađari su se često sukobljavali s Pečenezima.

    Pečenjevce je u južnoj Srbiji…

    • Стари Мађари су се бојали Печенега. Топоними који почињу са „Пече“ и „Беше“ сматају се географском успоменом на боравак овог народа. У Срему постоји село „Бешеново“, у коме је чувени манастир.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: